‘zbekiston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi

3-fasl.
  M illiy  raatboot  milliy o'ziga xosliklar  manzarasida
XIX 
asming  birinchi  yarmida  Osiyo jumalistikasida  hali  aytarli  muhim 
o'zgarishlar va ko‘zga  yorqin tashlanuvchi  milliy  nashrlaming  oyoqqa turishi 
yuz  bermayotgan  b o ‘lsa-da,  yangi  g‘oyalar  va  mavzular  bilan  boyish  davom 
etdi.  Milliy  o ‘zlikni  anglashning  shakllanishi  bu  davrda  namoyon  b o ia  
boshlagan  m adaniy  qadriyatlaming  an’anaviy  tizimini  qayla  tafakkur  qilish 
jarayonida  o ‘z   ifodasini  topdi.  Bir  qator  mamlakatlarda  mumtoz  merosni 
davr  talablari  asosida  qayta  ko‘rib  chiqish  mayli  va  buning  oqibati  o la ro q  
jurnalistikani  din  t a ’siridan  xoli  qilish  va  demokratlashtirish  kuzatildi. 
Yevropa  madaniyati  bilan  tanishuv jamiyatning  m a’lum  qismi  (eng  aw alo, 
ilg‘or  ziyolilar)  tom onidan  ijtimoiy jarayonlaming  qayta  tafakkur qilinishiga, 
hayotning  yangi,  m utaraqqiy  shakllarmi  hisobga  oluvchi  va  tasdiqlovchi 
amaliy  ratsionalistik  g ‘oyalar  va  nuqtayi  nazaiiaming  ishlab  chiqilishga  ko‘p 
jihatdan  yoidam   berdi.  Bu  davr  matbuoti  ta ’limni,  ilg‘o r  g‘oyalami 
rivojlantirishga,  milliy  ziyolUami  o'stirishga, jumalistikaning yangi shakllarini 
vujudga keltirishga yo‘naltirilgan edi.
Tabiiy  huquq,  shaxs  erkinliga  va  hokazo  jihatlar  bilan  sug'onlgan 
madaniy va  ijtim oiy yangilanish  harakatini turiga  qarab,  muayyan  m a’noda
XVIII  asrda  G ‘arbda  yuz btrgan  ma’rifatparvarlik  harakati bilan taqqoslash 
mumkin.  Bu  harakat  rahnam olari  ilmiy  va  amaliy  bilimlami  yoyish, 
m a’rifat  tarqatish  yo‘li  bilan  ijtimoiy  sharoitlam i  o'zgartirish,  féodal 
mahdudlikni  va  o ‘z   mamlakatlarining  qoloqligini  bartaraf  qilish  mumkin, 
degan e ’tiqoddan kelib  chiqardilar.
0 ‘sha  davrdagi  Osiyoda  hind  ma’rifatcliilari  yangi  g‘oyalaming 
ijodkorlari va  targ ‘ibotchilari  bo‘lib  maydonga  chiqdilar.  Ular tashkil  etgan 
m atbuot  nashrlari  vositasida  Rammoxon  Roy,  Dvaraknatx  va  D ebend- 
ronatx  Tagor,  Balshastri  Dzambxekar,  D zotiba  Pxule  va  boshqalar  m az- 
habparastlik,  k o ‘pxudolik,  kohinlik,  butparastlik  va  hokazo  tartibotlarga 
qarshi  kurash  olib bordilar.
1821-yilda  R am m oxon  Roy  asos  solgan  «Shombad  koumudi  («Xa- 
barlar  oyi*)  gazetasida  hind  ma’rifatchilari  diniy  xurofotga  qarshi  va 
ijtimoiy  islohotlar  o ‘tkazishni  yoqlab  maqolalar  bilan  chiqdilar.  Gazeta 
sahifalarida  R oyning  o ‘zi  yozgan  pamfletlarga  katta  o ‘rin  berilardi.  Bengal 
tili  grammatikasi  m uam m olariga,  huquqiy,  siyosiy  masalalarga  oid  m aqo­
lalar  ham  uning  qalam iga  mansub  edi.  Royning  avlodlarga  «Qonunni  aql 
bilan  murosaga  keltiring»,  degan  vasiyati  ham da  chinakamiga  insonpar- 
varlarcha  aytilgan  «Tenglik  dushmanlari  va  istibdod  do‘stlari  hech  qachon

uzil  kesil  muvafaqqiyatga  erisha  olmaydilar*1,  degan  hikmati  birinchi 
m arta aynan  «¡Shombad  koumudi* gazetasida e ’lon  qilindi.
Bengal  m a’rifatparvari,  publitsist  Ishshorchondro  G upto  (1812—1859) 
ham  o ‘sha  davr  jurnalistikasining  taniqli  nam oyandalaridan  bo‘lgan.  U 
hindlarning  vatanparvarlik  hamda  fuqarolik  ruhini  oshirishda  katta  rol 
o'ynagan  «Shorabad  probxakor»  («Yangiliklar  quyoshi»)  va  «Probxakor* 
(«Quyosh»)  jum allarining  noshiri  edi.  G uptoning  ijodi  nihoyatda  keng 
qamrovli  bo‘lib,  bengaliyaliklaming  bayramlari,  pazandalik  san’atini  ta ’rif- 
tavsif  qilishdan  tortib  ijtimoiy  hajv  va  ehtirosli  siyosiy  lirikagacha  bo‘lgan 
mavzularni  o ‘z  ichiga  olardi.  Hajviy  asarlarini  kelajakni  ko‘ra  biladigan 
bashoratchilarga,  be’m ani  bid’atlam i  qo‘llab-quw atlash  uchun  eskirib 
qolgan  aqidalarga  ko‘r-k o ‘rona  amal  qiladigan  qiroatxoniar  va  qohinlarga 
ham  («Yolg‘onchi  braxman*),  inglizlar  oldida  ta ’zim   qiluvchi  «kosmo- 
politlar*ga  ham  («Laganbardorlik»),  mustamlakachilarga  ham  qarshi 
qaratdi.  Gupto  o ‘z  maqolalarida  vatandoshlarini  faqat  erkinlikka  ega 
bo‘lgandagina  tabaqachilik  aqidalaridan,  qullikdan  qutulib,  o ‘z  yurtining 
haqiqiy fuqarosi  bo‘lishi  mumkinligiga  ishontirardi.
XIX 
asr  o ‘rtalariga  kelib  mahalliy  hindi  tilida  m a’rifatchilik 
mazmunidagi  matbuot  nashrlari  Hindistonning  Beiigaliyadan  boshqa 
hududlarida  ham  paydo  bo‘ldi.  Nomlarida  albatta  «dnyan»  («bilim»)  so‘zi 
ishtirok  etishidan  ham  ulaming  qanday  yo'nalishda  ekanligini  bilib  olsa 
bo'ladi:  «Dnyanday»  (Bilim  tongi),  «Dnyanchandroday  (Bilim  oyining 
shu’lasi),  «Dnyanprokash»  (Bilim  nuri),  «Dnyansangrax*  (Bilimlar  maj- 
muasi) va  hokazo.
M a’rifatchi  m atbuot  Hindiston  xalqlarining  milliy  madaniyati  va  ada- 
biyotini  rivojlantirishda  ulkan  roi  o'ynadi.  Uning  m uh an irlari  va  xodimlari 
mahalliy  hindi  tillaridagi  zamonaviy  badiiy  adabiyot  va  publitsistika  sar- 
chashmasida  turdilar.  Masalan,  hindi  tili  mam lakatning  millionlab  aholisi 
uchun  adabiy  til  sifatida  qaror  topishiga  B.  X arishchandra  katta  hissa 
qo'shdi.  U  o ‘zi  asos solgan jum allarda  hindi  tilining  go‘zalligini  madh  etdi. 
E ’ion  qilinayotgan  materiallar tilini  diqqat  bilan  kuzatib  bordi2.
Biroq  bu  til  mamlakatdagi  birdan-bir  m uom ala  vositasi  emasdi. 
Musulmonlar  ta ’siri  kuchli  b o lg an   va  fors  tili  asosiy  adabiy  til  sifatida 
q o ‘llaniladigan  hududlarda  asta-sekin  urdu  tili  qaror  topa  bordi.  Ushbu 
tildagi  davriy  matbuot  rivojlanishiga  mashhur  tarjim on  va  publitsist  Ram 
Chandar  (1821—1880)  juda  katta  ta ’sir  ko‘rsatdi.  O 'zi  1948-yilda  asos 
solgan  urdu  tilida  dastlabki  adabiy  jum al  bo'lgan  «Muxib-e  hindi» 
(«Hindistonning  do‘sti»)  va  «Favoid  un-naziron*  («Jum alxonlar  baxti») 
nomli  ilmiy-tarixiy  haftalik  orqaü  Hindiston  m usulm onlarini  Sharq  va 
G ‘arb  mamlakatlari  madaniyati  hamda  fani  bilan  tanishtirib  bordi.  Faqat
XIX  asr  oxirlariga  kelibgina  bu  tildagi  m atbuotda  qayta  rivojlanish 
kuzatildi.  Bunda  hindistonlik yirik  musulmon  m a’rifatparvari  Said  Ahmad-
1  История  всемирной литературы.  В  9-ти томах.  6.  М.:  1986, с-646.
2  Челишсв  Е.П.  О  характере  просветительства  в  литературе  хинди.  Про- 
ветитсльство в литературах Востока.  М.:  1973, с-280-281.

xon  va  u  nashr  etgan  «Tahzib  ul-axloq*  («Axloqni  takomillashtirish*) 
jurnalining  xizm atlari  katta  bo‘l(ii.
M ashliur  rus  sharqshunosi  I.  P.  Minayev  Hindistonda  milliy  tillar  va 
adabiyotlam i  shakllantirishda  matbuot  o'ynagan  buyuk  roüii  ta ’kidlab: 
«Hindistonda  m atbuot  til  m a’nosida  Italiyada  Dante,  Germ aniyada  esa 
Lyuterchalik  ishni  am alga oshirdi»,  deb yozdi1.
Tarixning  olg‘a  harakati,  ijtimoiy  taraqqiyot  to ‘g‘risida  hind  m a’ri- 
fatparvarlari  yaratgan  ta ’limot  ulaming  ijodiga faqat taqdir  nuqtayi  nazaridan 
qarashni  yengib  o'tganliklari,  inson  faoliyatining  o ‘zgartiruvchilik  kuchi 
to'g'risidagi  tasaw urlari,  tirikchiük  mazmunini  borliqdagi  «jon»ga  singib 
ketishda  em as,  balki  insonning  jismoniy  va  m a’naviy  sifatlarini  butun 
choralar  bilan  rivojlantirishda  ko'rishga  intilganliklari-bulaming  barchasi 
ijtimoiy  m uam m olam i,  xususiy  hayot  mavzuyini  qaror  toptirishga,  ju- 
nalistikada shaxs om ilini  rivojlantirishga imkon berdi.
U m um an  olganda,  bu  davrda  publitsistika  alohîda  m a’naviy  soha 
sifatida  am al  qilib,  unda  nafaqat  mafkuraviy,  balki  shuning  bilan  birga 
m a’lum  darajada  estetik  funksiyalar  ro‘yobga  chiqdi.  Ocherk,  esse,  pamflet 
va  feletonda  badiiy  umumlashma  usullari  o ‘zlashtirila  bordi,  obrazli 
ta ’riflash  vositalari  ishlab chiqildi.
Y apon  m atbuoti  XIX  asrdagi  Osiyo  m atbuoti  rivojlanishida  o ‘ziga  xos 
hodisa  o ‘laroq  nam oyon  bo‘ldi.  Taniqli  m atbuot  tarixchisi  Lyudvig  Sala- 
m on  guvohlik  berishicha,  «u  deyarli  mislsiz  tezük  bilan  rivojlanib  bordi*2. 
G azetalar texnik jihatdan  yevropacha  tarzda  yo‘lga  qo‘yilgan  edi.  M azmun 
bobida  ham   k o ‘p  jihatdan  Yevropa  matbuotidan  nam una  olindi.  Ayniqsa, 
ingliz  nashrlarining  ta ’siri  sezilib  turardi.  0 ‘sha  davrda  gazetalarning 
aksariyati  Tokioda  chiqar  edi.  1873-yilda  asos  solinib,  4 0 -5 0   ming  nusxa 
atrofida  nashr etiladigan  «Nitshi  Schimbun*  (Kundalik yangiliklar)  gazetasi 
ulardan  eng  obro‘lisi  hisoblanardi.  U  paytlarda  gazetalar  sotuvi  oldindan 
obuna  qilish  hisobiga  amalga  oshirilardi.  Ular  chakana  savdoga  juda  kam 
chiqarilardi.
N ashrlarni  c h o p   etishda  umumxalq  iahjasi  bilan  adabiy  til  o*rtasida 
ancha  farq  b o ‘lgan  yapon tili  xususiyatlariga  katta  e’tibor berilardi.  Alohida 
aliiboga  ega  bo'lgan  adabiy  til  gazetalarda  asosan  jamiyatning  m a’lumotli 
qatlam i,  ziyolilar  uchun  qo'llanilardi.  Masalan;  «Tschoja  Schihbun* 
(«H ukum at  va  xalq  xabamomasi*)  gazetasi  shular jumlasidan  edi.  «Jiyi  no 
Tomoschibi*ga  o ‘xshagan  gazetalar  keng  aholi  qatlamlariga  mo'ljallab 
ancha  sodda  va  ham m aboproq  alifbodan  foydalanishardi.  Davriy  matbuot 
nashrlarini  shu  tarzda  ikki  xil  lahjada  chop  etish  amaliyoti  Xitoyda  ham 
qo‘Uanildi.
Q arab  chiqilayotgan  davrda  Osiyodagi  ko‘pgina  mamlakatlar  mat- 
buotida  gazeta  va  jurnallam ing  tabaqalanishi  kuzatiladi.  K o‘plab  siyosiy 
nashrlar  b ilan  b ir  qatorda  aholi  muayyan  ijtimoiy  qatlamlarining  matbuot 
organlari  nashr  etila  boshladi.  Hatto,  balet  va  kafe  yoki  restoranlarda
1  М инаев  И .П .  Очерки  Цейлона  и  Индии.  2-п.  СПб.:  1878,  с-193.
2  Salam on  L.  O ’sha manba,  182-bct.

beadab  o ‘yinlar  ko'rsatuvchi  raqqoslar  o ‘z  gazetalariga  ega  bo'lishdi. 
Mpsalan,  Yaponiyada  «Tschotscho  Schimbun»  (Xabaç  bcruvchi  kapalak) 
gazetasi  shunday  nashrlar toifasidan  edi.
Osiyo  mamlakatlarining  XIX  asrdagi  jum alistikasi  haqida  gap  ket- 
ganda,  ko‘pgina  tadqiqotchilar  o ‘sha  davrdagi  aksariyat  nashrlar  becho- 
rahol  va  ko'rimsiz  boiganligini  ta ’kidlashadi.  M asalan,  L.  Salamon  Xitoy 
matbuotining  o'ziga  xosligini  shunday  tavsiflaydi:  «Xitoy  gazetalarining 
tashqi  ko‘rinishi  g‘ayrioddiyligi  bilan  hayron  qoldiradi.  Shanxaydagi  nufuzli 
gazetalardan  bo‘lgan  «Sshî-wu-schi-pa*  (Eng  so‘nggi  yangiliklar)  bunday 
ko‘zga  tashlanadi:  gazeta  yupqa  va  ensiz  varaqlarda  (xitoyliklar  vertikal 
yo‘nalishda  yozishlari  bois)  so‘zlar  ustm a-ust  q o ‘yib  chop  etilgan.  U lar 
o ‘ngdan  chapga  qarab  o'qilishlari  sababli  sakkiz  varaqdan  iborat,  oxirgi 
sahifaning  yuqorgi  o ‘tig  burchagida  gazetaning  nom i,  uning  bilan  yonma- 
yon  esa  xitoycha  va  yevropacha  taqvim  bo‘yicha  yil  va  sana  qo’yiladi. 
Birinchi  sahifaning  boshqa  qismini  ingliz  gazetalaridagiga  o‘xshab  son- 
sanoqsiz e ’ionlar to ‘ldiradi,  chunk!  ustamon  xitoy savdogarlari  reklamaning 
ahamiyatini  juda  yaxshi  bilishadi.  Ikkinchi  sahifada  muhim  siyosiy 
xabarlardan,  im perator  farmontaridan  va  rasmiy  vazifalarga  tayinlashlardan 
ayrim  ko‘chirm alar  joylashtiriladi.  So‘ngra  ingliz  va  yapon  gazetalaridan 
ko‘chirib  bosilgan  telegrammalar,  provinsiyadan  olingan  xat-xabarlar  va 
oxirida  bosh  maqoia  berilib,  utida  m uharrirlardan  bin  îchki  va  tashqi 
siyosatga  nazar tashlab chiqadi».  Tadqiqotchi  xitoy gazetalarining mazmuni 
«qoniqtirarli  emas»ligini  qayd  qilar  ekan,  m atbuot  organlaridagi  provin- 
siyalar  bo‘limining  ajoyibligini  ta ’kldlaydi:  «...DahshatU  voqea-hodisalar 
to ‘g‘risidagi  xabarlami  xush  ko‘rish,  ya’ni,  aql  bovar  qilmaydigan  daraja- 
dagi  to'qim a  gaplar,  milliy  jihatdan  o'zlarini  yuqori  qo'yish  soddalik  va 
xurofot..*1.
Shunday  bo‘lsa~da,  o ‘slia  yillardayoq  nashrlaming  mavzu  doirasini 
kengaytirishga,  xiima-xil  bezatishga  intilish  seziladi.  Masalan,  Xitoydagi  eng 
qadimiy,  ya’ni,  911-yildayoq  asos  solingan  «King-pao»  (Poytaxt  xabar- 
nomasi)  1844-yili  qayta  tashkil  etilib,  kengaytirildi.  Gazeta  uch  gallik 
chiqarilishda  nashr  etila  boshladi.  «Hing-pao*  (Amaliy  varaqa)nomi  ostida 
sariq  qog‘ozda  chop  etiladigan  birinchi  chiqarilishda  iqtisodiy  mazmundagi 
xabarlar  berilardi.  Yana  sariq  qog'ozda  chop  etiladigan  ikkinchi  chiqarish 
aslida  qadimdan  nashr  etib  kelinayotgan  gazetaning  vorisi  bo‘lib,  «Schuen- 
pao»  (Hukumat  xabamomasi)  deb  nomlanardi.  U nda  rasmiy  mazmundagi 
axborot,  dekretlar,  hukumat proklamatsiyalari  va  boshqa shu  kabi  materiallar 
e’lon  qilinardi.  Bosiladigan  «Titany-pao*  (U m um davlat  varaqasi)  nomli 
uchinchi  chiqarilish  qizil  qog‘ozda  provinsiyalarga  m o‘ljallangan  bo‘lib, 
birinchi va ikkinchi chiqarilishiardan  qisqartma  ko‘chirmalardan iborat  edi.
Ko‘rib  chiqilayotgan  -davrdagi  Osiyo  m atbuoti  yangi  g'oyalar,  mav- 
zular,  matbuot  nashrlarini  chop  etishga  yangicha  yondashuvlar  bilangina 
emas,  balki  jum aiistik  shakllar  m a’nosida  ham   yangiliklar  bilan  xarak- 
terlanadi.  1874-yilda  Birmada  tashkil  etilgan  «Yadartaboun  neypido»

(M andalay  gazetasi)1  nashrida  qadimgi  nasihatnom a  janri  bo‘lgan  mu- 
tassaddi  foydalanildj.  Bosh  ruhoniy  M oun’yvey-sxayado  o ‘z  nasihatiiji 
qirolga  yo'naltirarkan,  sulola  sha’niga  aytiladigan  odatdagi  ulug‘lash 
so‘zlari va  m uqaddas  am rga  amal  qilish  haqidagi  d a’vatlar bilan bir qatorda 
monarxning  barcha  majburiyatlarini  bayon  etib,  aniq  siyosiy  voqealarga 
ishora  qilgan  holda  o ‘z   tavsiyalarini  qadimiy  risolalardan  olingan  fikrlar, 
hayotga oid  hikoyalar bilan  mustahkamlagan.  G azetada oddiy nasihatnoma 
yuksak  ruhdagi  vazifa,  yo‘l-yo‘riq  janriga  aylanib,  o ‘sha  davrdagi  ijtimoiy 
hodisalarga  sezgir  m unosabatni  ifodalardi.
XIX 
asrda  Y aqin  va  0 ‘rta  Sharq  mamlakatlari jurnalistikasining  rivoj- 
lanishi  ham   ijtim oiy  va  madaniy  yangilanish  belgisi  sifatida  davom  etdi. 
M intaqaning  ko‘pgina  davlatlarida  bosmaxonalar  tashkil  etilishi  matbuot 
nashrlarining  ko'payishini  taqozo  qildi.  Shu  tariqa  1821-yili  Misrdagi  dast- 
labki  bosmaxona  Bulakda  ishga  tushdi.  1828-yilda  unda  Misr  hukuma- 
tining  ilk  rasmiy  gazetasi  bo‘lgan  «Al-Vaqoi  al-Misriyya»  («Misr  axborot- 
nomasi»)  chop  etila  boshladi.  Gazetada  hukum at  farmonlari  va  far- 
moyishlaridan  tashqari  mahalliy  iqtisodiyot va  madaniyatning  ahvoliga doir 
materiallar ham   e ’lo n   qilib  turilardi.
M ashhur adabiyotchi,  taijim on  Rifai  at-Taxtaiy uning  muharrirlaridan 
b o iib ,  u  gazeta  sahifalarida  o'zining  publitsistik  yo'nalishdagi  adabiy 
asarlariga  ham   o ‘rin  berardi.  Rifai  at-Taxtavaviy  Q ur’oni  karim  va  hadisi 
sharifdan  oyatlar,  iqtiboslar  keltirish  bilan  yangi  g'oyalar  ham,  ijtimoiy 
hayotning  yevropacha  yo‘sinlari  ham  islomga  zid  kelmasligini,  aksincha, 
uning ta ’lim otida  k o ‘zda tutilganligini  isbotlashga  harakat  qilardi.
Boshqa arab  mamlakatlarining  aksariyatida  davriy  matbuot XIX asming 
ikkinchi  yarmida  vujudga  keldi.  Hukumat  Damashq  va  Halabda  chiqarib 
kelgan  rasmiy  nashrlardan  tashqari  1858-yilda  Bayrutda  «Hadiqat  al-Axbor» 
(Xabarlar bo‘stoni)  gazetasi  ham  nashr etildi,  uni  haqli  ravishda birinchi arab 
m a’rifatchi  nashri  deb  atashadi.  Shundan  keyin  «Nafir  Suriya*  (Suriya 
ovozi),  «Al-Janna»  (Bog‘)  gazetalari,  «Al-Jinan*  (Bog‘lar),  «Al-Muktataf* 
(Majmua)  jum allari  tashkil  etildi.  Ulaming  barchasi  aka-uka  Butrus  va 
Salim  al-Bo‘stoniy,  Ibrohim  al-Yaziji,  Hadil  al-H uriy  va  boshqa  taniqli 
m a’rifatparvarlar  boshchilik  qilgan  Suriya-Livan  ilmiy  madaniy  va  adabiy 
jamiyatlari  ham da  kiublarining faoliyati bilan  bog‘liq edi2.
Suriya  m a’rifatchi  matbuotida  sof  axborot  materiallaridan  tashqari 
turli  mavzularga  oid  ko‘plab  ilmiy-ommabop  asarlar  hamda  voqealar 
aksariyat  hollarda  Yevropa  manbalaridan  olinib,  ko'pincha  tanib  b o im as 
darajada arabiy  yo‘singa  solingan  qissa va  hikoyalar chop etib turilardi.
Bu  davrda  Sharq  m a’rifatparvarlari  turli  siyosiy,  ijtimoiy,  diniy, 
falsafiy  m uam m olarni  yoritish  hamda  ilmiy  bilim lam i  ommalashtirish 
uchun  foydalaniladigan  publitsistik  maqola  janri  ommalashdi.  Rivojlanish 
jarayonida Yevropa  publitsistikasiga tayangan  bu ja n r  milliy  ildizlariga  ham
<•
1 Yadanaboun-Mandaiayning ikkinchi nomi.
3 
Котлов  A.  H .  Становление  национально-освободительного  движения  на 
арабском  Востоке.  М .:  1975, с-244.

ega  edi:  bu,  bii  tom ondan,  arablarda  azaldan  m ashhur b o ‘lib  kelgan  va o ‘z 
a n ’analarini  zamon  talablariga  doim iy  moslashtirib  turishga  m ajbur bo'lgan 
voizlik  san’ati  bo‘isa,  ikkinchi  tom ondan,  yozilishidagi  niyatdan  kelib 
chiqib,  o ‘ta jimjitnador  yoki  qat’iy  ilmiy  uslub  tanlanishi  m um kin  bo'lgan 
risola edi.
Asr  oxiriga  kelib  Misrda  arab  tili  rruimlakítning  rasmiy  titi  sifatida 
turk  tilining  o ‘m ini  to ‘iiq  egalladi.  «Al-Vaquí  al-Misriyya*  gazetasi  bata- 
mom  arab  tilida  bosila  boshladi.  M atbuot  va  publitsistika  me'yorlarí 
a n ’anachilar tomonidan  q a t’iy  him oya  qilib  borüadigan  arab  tilining yangi- 
lanishini  rag'batlantirib  turardi.  Tarixiy  mav/ularda  yozilgan  maqolalar  va 
mazm unan  g'uyiioddiy  hodisalam i  ta&virlovchi  eng  yangi  fikrW   bilan 
b o g iiq   yo‘l  ocherklari  tilni  va  adabiy  uslubni  yangilash  jarayoniga  o ‘z 
hissasini qo'shdi.
Shu  ma’noda  livanlik  Ahmad  Foris  ash-Shid’yakning  (1804—1887) 
yo‘l  ocherklari  diqqatga  sazovordir.  Paríjga  qilgan  safarlaridan  birini 
tavsiflashda u  yevropacha  hayotning  ayrim  tomonlari  xususida  tanqidiy fíkr 
bildiradi,  fransuz  olimlanning  arab  tilida  y o i  qo‘yayotgan  xatolarídan 
kuladi.  Uning  o'zi  esa  she’riy  iqtiboslar,  yorqin  istioralar,  hajviy  vosita- 
lardan  foydalanilgan  mumtoz  uslubni  puxta  egallaganligini  o'quvchilarga 
namoyish  qildi1.
Boshqa  arab  mamlakatlarida  davriy  matbuotning  adabiy  tilini 
yangilash jarayon:  Misrdagi  shunday jarayon  bilan  yonm a-yon  davom  etdi, 
biroq  Misrda  bu,  eng  aw alo,  tabiiy-ilmiy  va  texnik  so‘zlarga  tegishli 
bo'lgani  holda  Suriya  va  Livanda,  masalan,  ko“p jihatdan  ijtimoiy tafakkur, 
adabiy falsafa sohalarini qamrab oldi.
60-yillardan  e’tiboran  Yaqin  va  0 ‘rta  Sharq  mamlakatlarida  mahalliy 
gazetalar  keng  rívojlandi.  Usm onlilar  imperiyasining  arab  shaharlarída  ular 
viloyat  gazetalari  deb  atalardi.  Shulardan  bir  vaqtning  o 'zid a  turk  va  arab 
tillarida  naslir  etilgan  «Ai-Raid  at-Tunisiy*  (Tunis  sharhlovchisi),  «Al- 
Furot»,  «Al-Mo‘suU.  «Al-Basra»  va  boshqa  gazetalarni  sanab  o 'tish  m um ­
kin.  Ayrim  holatlami  hisobga  olm aganda,  rangsiz  va  quruq  varaqalardan 
iborat  bu  gazetalar  hukumat  qarorlari  va  farmoyishlari,  shuningdek, 
«donishmand»  sulton  va  uning  atrofídagilar  sha’niga  qaratilgan  maqtov- 
larga  to'liq  bolardi.  Istanbul gazetalaridan  ko'chirib  bosilgan  materiallarga 
ham  katta  o'rín berílardi.
Biroq  istisno  nashrlar  ham  yo‘q   emasdi.  Jum ladan,  taraqqiyparvar 
davlat  arbobi,  Bag‘doddagi  turk  gubematori  Midxatposho  homiyligida 
chiqadigan  «Az-Zaura*  (Bag'dodning  qadimgi  nomi)  gazetasi  ular  orasida 
ajralib  turardi.  U,  matbuotning  ijtimoiy  foydasini  yaxshi  tushungan  holda, 
gazeta  sahifalarida  Bag'dod  viloyatidagi  ishlar  ahvoli  to ‘g‘risida  tanqidiy 
materíallar  bosilishiga  yordam  berib,  tahririyatga  gazetxo ti lardan  xatlar 
keüb  turishini  rag batlantirardi,  ko'pincha  o ‘zi  ham  U sm onlilar  saltanatida 
ijtimoiy  tqtisodiy  va  madaniy  islohotlar  amalga  oshirilishini  yoqlovchi 
maqolalar bilan qatnashardi.
1 
Крымский A E .  История новой  арабской литературы:  XIX  —  начало  XX  в. 
М.:  1971.72-76-с.

Asr  poyoniga  borib  m adaniy  va  ilmiy  biiimlami  yoyadigan  dastlabki 
gaze ta   va  ju m a lla r  paydo  bo‘ldi.  U lar  orasida  Misming  1870-yilda  asos 
solingan  «R audat  al-Madaris*  (M aktab  bog‘i)  jum ali  ham  bo‘lib,  unda 
m adaniyat,  adabiyot  masalalariga  d o ir dolzarb va teran  maqolalar bosilardi. 
Rifai  at-Taxtaviy  bir  nccha  yil  shu  jurnalga  bosh  muharrir  bo'lganligi 
diqqatga  sazovordir.
70—90-yillarda  arab  dunyosida  dastlabki  bolalar  va  ayollar  jum ailari 
paydo  b o ‘ldi.  Bu  davrda  turk  jurnalistikasi  o ‘zining  yuksak  cho'qqisiga 
ko‘tarildi.  Rasm iy  m a’lumotlarga  qaraganda,  1876-yilda  Konstantinopolda 
kamida  70  d an   ko‘proq  gazeta  chiqib  turardiki,  ulardan  16  tasi  turk,  29 
tasi fransuz,  12  tasi grek,  13  tasi arm an ,  4  tasi bulg'or,  2  tasi yahudiy-ispan 
va bittasi  arab,  fors,  ingliz tillarida  nashr etilardi1.
X IX  
asr  oxiri  ixtisoslashgan  nashrlaming  vujudga  kelishi  bilan 
xarakterianadi.  Bu  m a’noda  birgina  Turkiya  manzarasining  o ‘ziyoq  zo‘r 
taassurot  beradi:  «Bassiret*  (E ’tiqod),  «Hazinei  Evrak*  (Adabiy  xazina), 
«Tschudjuklara  Kraet*  (Bolalar  o ‘quvi),  «Bagtsche*  (Bqg‘),  «M ekteb’  va 
hokazo.  Hajviy  nashrlar  ham  keng  ommalashdi.  Xitoyda  nashr  etiladigan 
«Inschi-pao*,  Yaponiyada  chiqadigan  «Maru-Maru  Schinbun*  jum ailari 
ulam ing  eng  qiziqarlilari  edi.  Ayniqsa,  kcyingisi  o ‘ta  zukkoligi  va  ajoyib 
karikaturalari  bilan shuhrat qozondi.
U shbu  bobda  yoritilgan  davm i  Osiyo  va  Sharq  jumalistikasida  eng 
boy  davr  deyish  qiyin.  Biroq  uning  bitta  xususiyati  bor.  Bugungi  kuni- 
m izdan  turib  qaralganda,  XIX  asr  alohida  istiqboli  bilan  ko‘zga  tashlanadi: 
uning  q a ’rida  kelajak  shonalari  hosil  bo'ldi.  Aynan  shu  davrda  Osiyo  va 
Sharqda  m illiy  nashrlar  shakllana  boshladi,  ma’rifatchilik  yo‘nalishi  rivoj 
topdi.  Jum alistika  m am lakatlam ing  ijtimoiy,  siyosiy  va  madaniy  hayotini 
faol  aks  ettirib,  XX  asraing  birinchi  yarmida  o ‘zini  sezilarli  darajada 
nam oyon  qiladigan  xususiyatlami  mujassamlashtira bordi.
X V I bob.  XX ASRNING  B IR IN C H I  YARMIDA JA H O N  
M ATBUOTI
M atbaachilik  ravnaq  topgan  sari  matbuot  rivojlanib  borardi.  XX 
asm ing  birinchi  yarmida,  ayniqsa,  AQSH,  Angliya,  Germaniya,  Italjya, 
Fransiya,  Yaponiya,  Rossiya  (keyinchalik  sobiq  SSSR  tarkibida),  Xitoy 
kabi  davlatlam ing  gazeta-jum allari  o'ziga  xos  axborot  olamini  vujudga 
keltirdi.  0 ‘sha  yillarda  paydo  bo'lgan  o ‘nlab  nashrlar  keyingi  davrlar 
m atbuoti  uchun  tam al toshi b o ‘üb  xizmat  qildi.
Am erika  Q o‘shma  S h tatlari  matbuoti  taraqqiyot  bobida  o'tgan 
asriardayoq  ancha  ilgarilab  ketdi.  1900-yilga  kelib  2235  nomdagi  kundalik 
gazeta  15  million  102  ming2  nusxada  chop  etilardi.  Bu  davrda  Q  o ‘shma 
S htatlarda chiqadigan turli  nom dagi  nashrlar soni  21235  tani  tashkil etdi.
1 Salam on  L.  0 ‘sha manba,  180-bct.