Zokirjon salimov n e f t V a g a z n I q a y t a I s h L a s h j a r a y o n L a r I


YonilgMIardan  alanga  hosil  boMish jarayoni  ushbu  shiberlar yordamida


Download 4.11 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/46
Sana25.09.2017
Hajmi4.11 Mb.
#16434
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   46

YonilgMIardan  alanga  hosil  boMish jarayoni  ushbu  shiberlar yordamida 

xizmat qilish  maydonchalarida turib boshqariladi.

11.6-rasm.  SD4  rusumidagi  pech  sxemasi:

1-konveksiya kamerasi;  2-chiqarish oynagi;  3 -k o ‘rib turish  oynagi;

4-radiant quvurlari zmeevigi;  5-futerovka;  6-karkas;  7-ikkilamchi  havo 

kiritiladigan  kamera;  8-boMaklovchi-tarqatuvcliining futerovkasi; 

9-h avo yoMi;  10-boMaklovchi-tarqatuvchi;  11-gorelka;  12-havo 

puflagich.  Oqimlar:  I-mahsulotning kirishi:  II-mahsulotning chiqishi;

III—tutunli  gazlar.

Sanoatda  GS2,  SS,  KS,  KD4  kabi  boshqa  rusumdagi  quvurli 

pechlar ham  ishlatiladi.

Konveksiya  kamerasi  boMmagan  quvurli  pechlarda yoki  radiatsiya- 

konveksiya  rusumidagi  pechlarda,  isitilayotgan  mahsulotning  dastlabki 

harorati  nisbatan  yuqori  boMgan  paytlarda,  peclilardan  chiqayotgan 

tutunli  gazlarning  harorati  ham  ancha  yuqori  boMadi.  Bunday  holatda 

issiqlikning  ko‘plab  yo'qolishi,  pech  foydali  ish  koeffitsiyentining 

kamayishi  va  yonilgM  sarfming  ortishi  yuz  beradi.  Ushbu  salbiy 

holatning  oldini  olish  uchun  pechdan  chiqib  ketayotgan  tutunli

gazlarning  issiqligidan  foydalanish  maqsadga  muvofiq  boMadi.  Buning 

uchun  ikki  xil  yoM  tutiladi:  1)  yonilgMning  yonishi  uchun  pechga 

beriladigan  havo  dastlab  issiqlik  almashgichda  (havo  isitgichda)  tutunli 

gazlar  yordamida  isitiladi;  2)  korxonaning  texnologik  ehtiyojlari  uchun 

suv  bugM  olish  maqsadida qozon-utilizatorlar o'rnatiladi.

Quvurli  pechlarni  hisoblashda  radiant  yuzasining  oMchamlarini 

aniqlash  va  yuza  tomonidan  yutilayotgan  issiqlikning  miqdorini  topish, 

ma’lum  radiant  yuzasiga  ega  boMgan  tipovoy  pechlar  uchun  esa  -  

yutilayotgan  issiqlikning  miqdorini,  eng  muhim  issiqlik  ko'rsatgichlari 

(isitish  yuzasining  issiqlik  kuchlanganligi,  pechdan  chiqib  ketayotgan 

gazlarning  harorati  va  boshqalar)  ni  aniqlash  muhim  ahamiyatga  ega. 

Radiant  quvurlari  alanga,  o'tga  chidamli  devor  yuzasi  va  uch  atomli 

tutunli  gazlar  tomonidan  nurlanayotgan  issiqlikni  yutadi  va  qisman 

konveksiya yoMi  bilan ham  issiqlikni qabul  qiladi.

Yonish  kamerasida  yuz  beradigan  issiqlik  almashinish  jarayoni 

juda  murakkab  hisoblanadi.  Shu  sababdan  bunday  jarayonni  hisoblash 

ham juda  qiyin.  MaMum  boMgan  barcha  hisoblash  yoMlarini  ikkita  uslub 

(enipirik  va  analitik)  ga  ajratish  mumkin.  Radiatsiya  kamerasidagi 

issiqlik 

o'tkazishni 

hisoblashda 

quyidagi 

kattaliklar  aniqlanadi: 

1)  radiant  quvurlariga  berilgan  issiqlikning  miqdori;  2)  ushbu  issiqlikni 

yutishini  ta’minlovchi  radiant  quvurlarining  yuzasi;  3)  radiatsiya 

kamerasidan  chiqib  ketayotgan  tutunli  gazlarning  harorati;  4)  radiant 

quvurlarining  issiqlik  kuchlanganligi.  Ushbu  kattaliklar  bir-birlari  bilan 

chambarchas  bogMangan.  Shu  sababdan  berilgan  sharoitlar  uchun  bitta 

yoki  ikkita  kattalikning  qiymatini  aniqlash  orqali  qolgan  kattaliklaming 

qiymatlari topiladi.

Quvurli  pechlarni  hisoblashda  prof.  N.I.  Belokonning  analitik 

uslubi  keng  qoMlaniladi.  Ushbu 

uslub  bilan  hisoblash  natijalari 

amaliyotda olingan  ma’lumotlarga juda yaqin  keladi.

Nurlanish  orqali  radiant  quvurlariga  berilgan  issiqlik  miqdori 

quyidagi  tenglama orqali topiladi:

bu  yerda,  Ss  -   absolyut  qora  jismning  nurlanish  doimiyligi, 

Ss=5,67 

Bt/(m2-K4);  N s  -   ekvivalent  absolyut  qora  yuza,  m2;  T„  -   o'txonadan

11.5.  RADIANT  Y U Z A SIN I  HISOBLASH

(11.6)


chiqib  ketayotgan  gazlarning  harorati,  K;  0  -   radiant  quvurlari  tashqi 

yuzasining o ‘rtacha harorati,  K.

Radiant  quvurlari  tomonidan  erkin  konveksiya  orqali  qabul  qilib 

olingan  issiqlik miqdori quyidagi tenglama yordamida aniqlanadi:

Q,:K=ocKNR{Tn- e )   , 

(11.7)

bu  yerda,  aK  -   tutunli  gazlardan  radiant  quvurlariga  erkin  konveksiya 

orqali  issiqlik  berish  koeffitsiyenti,  Bm /(m 'K );  N R  -   yonilgMning 

issiqlik hosil  qilish  qobiliyati,  kJ/kg.

O ‘txonadan  chiqib  ketayotgan  gazlarning haroratini  aniqlash  uchun 

quvjdagi  tenglama tavsiya etilgan:

Tn =  ps (Tmaks- A 9 )   , 

(11.8)

bu  yerda,  ps  -   nurlanish  koeffitsiyenti;  Tmaks-   tutunli  gazlarning 

maksimal  harorati.  К;  Д0 -  o ‘txonadagi  issiqlik o ‘tkazish jarayoni  uchun 

tuzatish  harorati,  K.

Ekvivalent  absolyut  qora  yuzaning  qiymatini  quyidagi  tenglama 

bilan  topish  mumkin:

Ns = - ^ r ^ H > J , + P E l F)  , 

(И .9 )

bu yerda,  Ev- -  yutuvchi  muhit (yonish  mahsulotlari,  alanga) ning qoralik 

darajasi;  cp(T) -  o'txonada haroratlarning taqsimlanishga  bogMiq boMgan 

koeffitsiyent, 

uning  qiymati  tajribalar  natijasida  qabul 

qilinadi, 

cp(T)=0,8-0,85;  E

n

  -   pech  ekranining  qoralik  darajasi;  EF  -   pech 

devorining  qoralik  darajasi;  N L -  ekranning  ekvivalent tekis  yuzasi,  m2; 

F -  o ‘txonada  devorning ekranlashmagan yuzasi,  m2

Koeffitsiyent p ning qiymati quyidagi tenglamadan topiladi:

P =

-----1 


(НЛО)

14------------------

1 + £|  E-

h

P

ih

bu  yerda, 

ekran  va  devor  yuzalari  o ‘zaro  nurlanishining  burchak 

koeffitsiyenti.

Yutuvchi  muhitning  qoralik  darajasi  Ev  ning  qiymati  yonish 

mahsulotlarining tarkibidagi  uch  atomli  gazlarning  konsentratsiyasiga va 

havoni  ortiqcha  ishlatish  koeffitsiyenti  a  ga  bogMiq.  Uning  qiymatini 

aniqlash  uchun  quyidagi  taxminiy  tenglama tavsiya etilgan:

<1 Ш >

Ekran 

va 

devor 

yuzalari 

o'zaro 

nurlanishining 

burchak 

koeffitsiyenti  tekis  yuza  N L  va  devorning  ekranlashmagan  yuzasi  F  ning 

o'zaro  nisbatiga bogMiq  holda aniqlanadi:


ag ar N

l

/F < 0,5  boM ganda  pFH =  N L/F =   V|/ (1 -  cp); 



ag ar N

l

/F > 0,5  boM ganda  pFH =  N L/(F +  N L)=  N L/E F = v , 



(1 1 .1 2 ) 

bu  yerda, 

Z F  -  

d e v o rn in g   b arch a  y u zalari 

(ek ran lash g an  

va 


ek ran lash m ag an ) yigM ndisi;  у  -  d ev o rn in g   ek ran lash ish i darajasi.

Q uvurli  p ech larn i  hisoblash  b o ‘y ic h a   toMa  m aM um otlar  m axsus 

ad ab iy o tlard a  k eltirilgan.

11.6.  K O N V E K S IY A   Y U Z A S IN I  H IS O B L A S H

K onveksiya q u v u rla rin in g  y uzasi  q u y id a g i  tenglam a  bilan  to p ilad i:

" ‘ - « S t  

( 1 U 3 >

bu  yerda,  Q K  -   k o n v ek siy a  q u v u rlari  to m o n id an   qabul  q ilin g an   issiqlik 

m iqdori; 

К  -   tu tu n li 

g azlardan 

x o m ash y o g a 

issiqlik  o ‘tk azish  

ko effitsiyenti;  At0 R  -   tu tu n li  g azlar  va  isitilayotgan  x o m ash y o  

h aro ratlarin in g  o ‘rtac h a  farqi.

K onveksiya 

q u v u rla rig a   b erilg an  

issiqlik 

m iqdorini 

pech g a 

kiritilgan  Q s  v a  rad ia n t  qu v u rlari  to m o n id an   y u tilg an   QR  issiq lik lam in g  

a y irm asid an  ham  to p ish   m um kin:

Q

k

 =   Q



s

- Q


r

 

(11-14)



K onveksiya y u zasin i  hiso b lash   p a y tid a  q u y id ag i  k a tta lik lar  maMum 

boMadi:  o ‘tx o n ad an   chiqib  k etay o tg an   v a   k o n v ek siy a  k a m erasig a 

k iray o tg an   tu tunli  g azlarn in g   h aro rati  (tn);  k o n v ek siy a   k am erasid an  

c h iq ib   k etayotgan  tu tu n li  g a zla rn in g   h aro rati  (tyx);  pech g a  k iray o tg an  

x o m ash y o n in g  h aro rati  (ti).

Q aram a-q arsh i  o qim   u ch u n   h aro ra tla rn in g   o ‘rtach a  farqi  q u yidagi 

n isb a t orqali an iq la n ad i:

= 

(11.15)


2’3,g7 T

it-


bu  y erd a,  дг1а  v a   м,ъ  -   tutunli  g a z la r  v a  isitilayotgan  m ahsulot 

h aro ratlarin in g  k a tta  v a  k ic h ik  o ‘rta c h a  farq lari.

K onveksiya  y u zasin i  an iq la sh d a   issiq lik   o ‘tkazish  k o effitsiy e n ti  К 

n in g   qiym atini  to p ish   ogMr  v a z ifa   h iso b lan ad i.  T o za  yu za  u ch u n   К  ning 

q iy m ati  q u yidagi  te n g la m a  y o rd a m id a  to p ilad i:


bu  yerda,  ai  -   gazdan  quvur  yuzasiga  issiqlik  berish  koeffitsiyenti, 

Bm/(m2  K);  a 2  -   quvur  devoridan  isitilayotgan  oqimga  issiqlik  berish 

koeffitsiyenti,  Bm/(m2  K);  5  -   quvur  devorining  qalinligi,  m;  X -   quvur 

materialining  issiqlik o ‘tkazuvchanlik koeffitsiyenti,  Bm /(m K ).

aj  ning  qiymati  a2  ning  qiymatiga  nisbatan  ancha  kam,  chunki 

zamonaviy  quvurli  pechlarda  ai< 60  boMsa,  suyuq  xomashyolar  uchun 

a2>600  Bm/(m2-K).  Quvur  devorining  qalinligi  kichik  va  quvur 

devorining  materiali  yuqori  issiqlik  o ‘tkazuvchanlikka  (>~45Bm /(m   K) 

ega  boMganda,  devorning  termik  qarshiligi  ЫХ  ning  qiymati  ham  juda 

kichik  boMadi.  Bunday  sharoitda  l/a 2  va  5  /   X  larning  qiymatlarini 

hisobga  olmasa  ham  boMadi.  Ushbu  holatda  issiqlik  o ‘tkazish 

koeffitsiyenti  amaliy  jihatdan  tutunli  gazlardan  quvur  yuzasiga  issiqlik 

berish  koeffitsiyentiga teng  boMib qoladi.  Demak,  K~ aj.

Konveksiya  yuzasi  o ‘ziga  issiqlikni  uch  xil  yoM  (tutunli  gazlar 

bilan  to ‘g ‘ridan-to‘g ‘ri  to‘qnashuvi;  uch  atomli  gazlarning  nurlanishi; 

devorning  nurlanishi)  bilan  qabul  qiladi.  Shu  sababdan  a2  ni  uchta 

kattaliklar  (konveksiya  yoMi  bilan  issiqlik  berish  koeffitsiyenti  ак,  uch 

atomli  gazlarning  nurlanish  koeffitsiyenti 

o

.



r

 

va  devor  yuzasining 



nurlanish  koeffitsiyenti)  ning  yigMndisi  deb  tushunish  mumkin.  Devor 

yuzasining  nurlanish  koeffitsiyenti  odatda  ko'paytuvchi  1,1  ni  qoMlash 

orqali  ifoda qilinadi.

Shunday  qilib,  tutunli  gazlardan  quvur  yuzalariga  issiqlik  berish 

koeffitsiyenti quyidagi  tenglama orqali aniqlanadi:

a2 =  1,1  (aK + a R) . 

(11.17)

Uch  atomli  gazlardan  nurlanish  orqali  issiqlik  berish  koeffitsiyenti 

a R  ushbu  gazlarning  konsentratsiyasi  va  haroratiga,  quvur  devorining 

haroratiga va  gaz  qatlamining  balandligiga  bogMiq  boMib,  uning qiymati 

issiqlik texnikasi  fanida keltirilgan  uslub  bo‘yicha topiladi.

Taxminiy  hisoblashlar  uchun  a R  ning  qiymatini  Nelson  tenglamasi 

bo‘yicha aniqlash mumkin:

a R = 0,0256 to- я - 2,33  , 

(11.18)

bu yerda, 

c i r


 

-   issiqlik berish  koeffitsiyenti,  Bm/(m2;K).

Tutunli  gazlarning  o'rtacha  harorati  o ‘rtacha  lagorifmik  farq 

sifatida topiladi:

'»>=-------7~  

( П 1 9 )

Konveksiya yoMi bilan  issiqlik berish koeffitsiyenti a K  quyidagi  bir 

necha  omillarga  bogMiq  boMadi:  tutunli  gazlarning  harakat  tezligi  u,

q u v u rlar  tash q i  y u zasin in g   o 'rta c h a   h aro rati  t,  q u v u rlarn in g   tashqi 

diam etri  d,  tu tu n li  g azlar harak at  y o ‘n alish id ag i  q u v u rlar  q ato rin in g   soni 

r  v a   q u v u rla r  o ‘ram in in g   k engligi  v a   ch u q u rlig i  b o 'y ic h a   quv u rlarn i 

jo y la sh tirish   qadam i  Si  v a   S2.  Q u v u rli  p ech lard a  k o n v ek siy a  qu v u rlari 

sh ax m atsim o n   tarzd a  jo y la sh tirilg a n   boM adi,  chunki  bunday  sh aro itd a 

issiqlik 

berish 

k oeffitsiyenti 



q u v u rla rn i 

yoM aksimon 

usul 

bilan 


jo y la sh tirish g a   nisbatan  ancha  yu q o ri  q iy m a tg a  ega  boMadi.

K onveksiya yoMi  bilan  issiqlik  berish  k o effitsiy en ti  a K,  B m /(m 2-K), 

q u yidagi  ten g lam a y o rd am id a  an iq lan ish i  m um kin:

a K =  0,35  E u 0,6/d 0,4 

(11.20)

bu  y erd a,  E  -   tutunli  g azlarn in g   fizik  x o ssa larid an   bogMiq  boMgan 



k oeffitsiyenti,  u n in g   qiym ati  11.7-rasm da  k o ‘rsatilgan  grafik  b o ‘y icha 

to p ilad i;  u -  g azlar  harak atin in g   m assaviy  tez lig i,  kg/(m 2-c);  d -  q u v u rlar 

d iam etri,  m.

E

24 



22 

20 


18

16 


14

200 



400 

600 


800 

t"C


1 1 .7-rasm.  (1 1 .2 0 ) ten g lam ad ag i  E  k o effitsiy en tin i an iq lash   uchun

g rafik.


T u tu n li  g a z la r  o q im in in g   k o n v e k siy a   k am erasidagi  m assaviy 

tezligi:


U  “   3600 /   ’ 

0 1-2 1 ) 

bu  y erd a,  V  -   yonilgM  sarfi,  kg/soat;  G  -   1  kg  yonilgM ning  yon ish id an  

hosil  boMgan  y o n ish   m a h su lo tlarin in g   m assasi,  kg;  /  -  g azlarn in g  o ‘tishi 

uch u n   erkin  k esim ,  m"

1 1.8-rasm da  k o n v ek siy a  k am erasid a  q u v u rlarn i  sh ax m atsim o n   usul 

bilan  jo y la sh tirish   sxem asi  keltirilg an . 

B unday  sh aro itd a  tutunli



gazlamining  o ‘tishi  uchun  erkin  kesim  quyidagi  tenglama  orqali 

topiladi:

/ =   [(n -  1)  Si + 2 °   -  nd]  L , 

(11.22)

bu  yerda,  n  -   bitta  gorizontal  qatordagi  quvurlar  soni;  S!  -  o ‘ramaning 

kengligi  bo'yicha  quvurlar  o ‘qlari  oraligMdagi  masofa;  a =  Si/2;  L  -  

quvurning tutunli gazlar tomonidan siypab o ‘tiladigan balandligi.

m

- - - - - - - - - - -

^ - - - - - - - - - - -

Ш





si 

s>

 

si  .

  .e _ 

4

m

И

1





- V —

И0

h

К

4

1

11.8-rasm.  Q u v u rla rn in g   k o n v ek siy a  k a m e ra sid a jo y la n isli sxem asi.

11.7.  Q U V U R L I  Z M E E V IK N I  G ID R A V L IK   H IS O B L A S H

Q uvurli  p e c h n in g   b ir  m e ’y o rd a   ishlashi  z m eev ik   q u v u rlarid ag i 

x o m ash y o   o q im in in g   te zlig i  bilan  b elgilanadi.  O q im   tezligi  katta 

boM ganda  q u v u rla r  d ev o rid a n   isitilay o tg an   x o m ash y o g a  issiqlik  berish 

k o effitsiy en ti  k o ‘p a y a d i,  ko k s  hosil  boMish  h am d a  q attiq  z arra ch a la m in g  

c h o ‘kishi  k am ay ad i.  Shu  bilan  b irgalikda,  x o m ash y o   oqim i  tezlig in in g  

o rtish i  bilan  zm e e v ik n in g   g id ra v lik   qarshiligi  k o ‘p ayadi,  o q ib at  n atijad a 

x o m ash y o n i  u za tish   u ch u n   y u q o ri  q u w a tli  nasos  ishlatishga  ehtiyoj 

paydo  boMadi.  O d a td a   su y u q   x o m ash y o n in g   pechdagi  q u v u rla rg a  

k irish d ag i  tezlig i  1-3  m /s  ni  tash k il  etadi.

X o m a sh y o n in g   q u v u rli  p ech d an   ch io ay o tg a n   paytdagi  h o latig a 

к о 'т а,  p ech la r  uch  tu rg a   boM inadi:  1)  x o m asn y o   oqim i  b ir  fazali  boMgan 

pechlar;  2)  x o m a sh y o   oq im i  ikki  fazali  boMgan  pechlar;  3)  x o m ash y o  

oqim i 


o ‘zg a ru v c h a n  

tark ib li 

boMgan 

pechlar. 



Q u v u rli 

p ech larn i 

h iso b lash ,  u lam i  y u q o rid a g i  tu rla rn in g   q ay si  biri  bilan  bogM iqligi 

in o b atg a  o lin g an   h o la td a ,  o lib  b oriladi.



Suyuq  xomashyoning  bir  fazali  oqimi  qoMlanilganda,  isitish 

paytida 

xomashyo 

zichligining 

kamayishi 

tufayli, 

uning 

pech 

zmeevigidagi  tezligi  juda  kam  (taxminan  10-20  %)  o ‘zgaradi.  Gaz  va 

suyuqliklarni 

(ya’ni 

ikki 

fazali 

oqimni) 

isitishga  moMjallangan 

pechlarda, 

zmeevik 

quvurlarining 

uzunligi 

bo‘yicha 

bosimning 

kamayishi  natijasida,  xomashyo  tezligining  o ‘zgarishi  yuz  beradi, 

natijada  pechdan  chiqish  paytida  hajmiy  sarf  ko‘payadi.  Bunday 

pechlarni 

hisoblashda 

gidravlikaning 

ma’lum 

tenglamalaridan 

foydalaniladi.

Xomashyo  qisman  yoki  toMa  bugManadigan  pechlarda,  uning 

zmeevikdagi  tezligi  jiddiy  ravishda  o ‘zgaradi.  Bunda  zmeevikning 

gidravlik  qarshiligi,  bir  fazali  oqimdagiga  nisbatan,  juda  tez  o ‘zgaradi. 

Shu  sababdan  quvurli  pech  zmeevigining  qarshiligi  maxsus  uslub 

asosida hisob-kitob qilinadi.

Pech  zmeevigi  shartli  ravishda  isitish  va  bugManish  qismlariga 

boMinadi.  Birinchi  qism  doirasida,  quvur uzunligiga  mutanosib ravishda, 

xomashyo  harorati  t  va  zmeevik  qarshiligi  AR  ortib  boradi.  Bu  yerda 

xomashyo 

suyuq 

holatda 

boMadi. 

Birinchi 

qismning 

oxirida 

xomashyoning  bugManishi  boshlanadi  va  bug‘-suyuqlik  aralashmasining 

hajmi  sezilarli  darajada  ko‘payadi,  uning  zichligi  esa  kamayadi.  Oqibat 

natijada  xomashyoning  harakat  tezligi  juda  kuchayib  ketadi  va 

qarshilikning o ‘sishi jadallashadi.  Xomashyoning  harakati  paytida  uning 

harorati  ko‘payib  boradi,  bosimning  qiymati  kamayadi,  haydalgan 

mahsulotning ulushi  esa tez ko‘payib  boradi.

Xomashyo 

haroratining 

o ‘ziga 

xos 

darajada 

o ‘zgarishini 

quyidagicha  tushuntirish  mumkin.  Birinchi  qism  doirasida  xomashyo 

bugManmasdan  qiziydi,  shu  sababdan,  uning  harorati  bir  xil  m e’yorda 

ortib 

boradi. 

Pechning 

quvurlarida 

xomashyoning 

bugManishi 

boshlangandan  so ‘ng,  berilgan  issiqlikning  bir  qismi  xomashyo 

haroratini  oshirishga  sarf boMgandan  tashqari,  uning  bugManishi  uchun 

ham  sarflanadi.  Bunday  holatda  xomashyoning  pechdan  chiqishdagi 

harorati  quvurning  bugManish  qismidagi  o‘rtacha  haroratdan  ham  past 

boMishi  mumkin.  Zmeevikning  o ‘rta  kesimlarida  haroratning  haddan 

tashqari  ortib  ketishi  xomashyoning  qisman  parchalanib,  quvurlar 

devorlarida koksning to‘planib qolishiga sababchi boMadi.

Xomashyo  qisman  va  toMa  bugMangan  sharoitlarda  zmeevikning 

gidravlik qarshiligini  aniqlash  uchun B.D.  Baklanov tomonidan quyidagi 

tenglama taklif etilgan:

bu  yerda,  Рь,  Po  -   bugManish  qismining  boshi  va  oxiridagi  absolyut 

bosim,  Pa:  Lb  -   bugManish  qismining  uzunligi,  m;  A  va  В  -  

koeffitsiyentlar,  ularning qiymatlari  quyidagi tenglamalar orqali  topiladi: 

Л = 0 Л 1 4 Л С ^  

fl = 9, 8 , f ^

P c - d b 

’ 

p a  ’

bu  yerda,  X  -   gidravlik  qarshilik  koeffitsiyenti,  X  =  0,018-0,024;  Gs  -  

bitta  oqim  uchun  suyuq  xomashyo  sarfi,  kg/s;  ps  -   ikkinchi  qismning 

o ‘rtacha  harorati  bo‘yicha  olingan  suyuqlik  zichligi,  kg/m3;  pb  -   bosim 

9,81  Pa  boMgandagi  bugMarning  oMlacha  zichligi,  kg/m3;  d  -   zm eevik 

quvurlarining  ichki  diametri,  m;  e2  -   bugManish  qismining  oxirida 


Download 4.11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling