B u X o r o o z I q o V q a t V a y e n g I l s a n o a t t e X n o L o g I y a s I i n s t I t u t I r. A. X a I t o V, V. E. R a d j a b o V a


DONG A  SU V   BILAN  ISHLO V  B ER ISH   M ASH INA VA


Download 37.86 Kb.
Pdf ko'rish
bet9/28
Sana12.02.2017
Hajmi37.86 Kb.
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   28

DONG A  SU V   BILAN  ISHLO V  B ER ISH   M ASH INA VA 
APPARATLARI 
l - § .   VAZIFALARI  VA  ISHLATILISH  0 ‘RNI
D onga  suv  bilan  ishlov  berish  jarayoni  yuvuvchi,  nam lab  qobiq 
ajratuvchi  va  jadal  nam lash  m ashinalarida  ham da  nam lash  ap paratlarida 
am alga  oshiriladi.  D o n n i  suv  bilan  yuvganda  uning  yuzasidan  chan g, 
yopishgan  tuproq b o ‘lakchalari m ikroorganizm lar ajratiladi,  shu bilan birga 
achchiqm iya  va  qorakuyali  donlar  zararsizlantiriladi.  B undan  tashq ari 
yuvuvchi  m ashinalar  yordam ida  d o n d an  gidrodinam ik  xususiyatlari  bilan 
farq  qiladigan  aralashm alar  ham   ajratib  olinadi.
D onga  suv  bilan  ishlov  berilganda  nafaqat  uning  yuzasigina  tozalanib 
qolm asdan,  balki  don  ichida,  qobiq  va  endosperm   o 'rtasid a,  n am n in g 
differension  taqsim lanish  jarayoni  b o ‘lib  o ‘tadi.  Bunda  ancha  rivojlangan 
kapillyar-g'ovak strukturaga ega bo'lgan  qobiq qismi endosperm ga  nisbatan 
nam ni  tezroq  yo‘tib  ancha  pishiq  va  egiluvchan  bo'lib  qoladi.  Endosperm  
esa kamroq nam lanib, m o‘rt va sepriluvchan tabiatni nam oyon qiladi.  Bundan 
tashqari nam lik ta ’siri ostida qobiq va endosperm  orasidagi  bog‘  zaiflashadi. 
Bu  narsa  yuqori  sifatli  un  olishda  ayni  m uddao  b o ‘lib  m ahsulot  sifati  va 
chiqim ini  oshirishga  imkon  beradi.  Yuqori  sifatli  un  chiqim ini  osliirishda 
donga  suv  bilan  dozali  ishlov  berish  texnika  va  texnologiyasi  m uhim   o ‘rin 
tutadi.  Zero  don  va  uning  oraliq  m ahsulotlarini  yanchish jarayoni  ketm a- 
ket  m aydalanish  prinsipi bo'yicha  qurilgan  bo'lib,  uni  shunday  olib  borish 
kerakki,  bunda  endosperm  qismlari  yuqori  kuldorlikka  ega  bo'lgan  qobiq 
qLsmlariga nisbatan oson va kichikroq bo'lib maydalansin.  Bu narsaga donga 
suv bilan  ishlov bergandan so'ng bo'nkerlarda  nam iqtirish evaziga erishiladi.
Yuqori  unum dorli  komplekt  uskunalar bilan jiliozlangan  un  zavodlarida 
donga  suv  bilan  islilov  berishning  ikki  varianti  qo'Ilaniladi.  Birinchi  variant 
A l-B M S H   namlab qobiq ajratuvchi mashinalarda donning namligini birlamchi 
namlash  evaziga  1,5...2,0 
%
  ga  oshirish bilan bir vaqtda  uning  qobig'ini  ham 
qisman  ajralishini  ko'zda  tutadi.  Bunda  taxminan  0,1  %  m iqdorda  qobiq 
ajraladi.  Zarurat  taqazosi  bilan  don  qo'shim cha  ravishda  A l-B U Z   nam lash 
apparatida suvni tomchi-suyuqlik rejimida sachratib namlanadi. Bu yerda don 
taxminan  1,5 %  ga namlanib, namiqtirish bo'nkerlariga yuboriladi. Bo'nkerlarda 
nam lik  m a’lu m   bir  vaqt  m obaynida  donning  anatom ik  qism lari  orasida

taqsimlanadi. Endospermning карШуаг va mikrog'ovaklariga kirib boigan namlik 
uning qismlari orasidagi bog'ni  zaiflashtiradi:  endosperm   m o‘rt  bo'lib  qolsa, 
qobiq esa qayishqoq-egiluvchan holatni nam oyon qiladi.
Bu  bosqichda  donga  ishlov  berish  sxemasi  shunday  tuzilganki,  bunda 
namlash  darajasi va  namiqtirish  vaqtini  tanlash imkoniyati dastlabki  donning 
sifatidan bog‘liq holda amalga oshiriladi. D onni A l-B U Z  apparatida ikkilamchi 
namlab,  qo'shim cha  bo'nkerlarda  namiqtirish  ehtim oli  k o 'z d a   tutiladi.
A l-B M S h   m ashinasidan  keyin  yuvindi  suv  va  chiqindilarga  A l-B S T  
ajratgichida ishlov beriladi.  Bu yerda suyuqlikning birlam chi ajralish jarayoni 
bo'lib o'tadi.  N am  chiqindilar shnekli B6-BPO pressida presslanadi va  so'ngra 
U 2-B SO   bug'  bilan  ishlaydigan  quritgichda  quritiladi.  D onga  suv  bilan 
ishlov  berish  sxemasi  qisqa  vaqtli  nam iqtirish  jarayonini  o 'z   ichiga  olgan 
so'nggi  m uqarrar  nam lash  bosqichi  bilan  tugaydi.  Bu  texnologik  am alni 
o'tkazishdan  m aqsad  m aydalashdan  oldin  endosperm   va  qobiqning  fizik- 
mexanikaviy xususiyatlari orasidagi tafovutni  kuchaytirishdan  iboratdir.  Shu 
m unosabat  bilan  nam lash  darajasi  va  nam iqtirish  vaqti  shunday  tanlanishi 
kerakki,  bunda  nam lik  faqat  donning  qobig'igagina  kirsin.  Bu  bosqichda 
nam likning  oshishi  0,15...0,30  %ni  tashkil  qilib  nam iqtirish  vaqti  esa  15 
m in u td a n   oshm asligi  kerak. 
S o'nggi  n am lash   am ali 
suvni 
m ayda 
zarrachalarga  b o 'lib   sachratuvchi  m oslam a  bilan  jihozlangan  A l-B A Z  
apparatida  o'tkaziladi.
Ikkinchi variant  donni A l-B S h U   rusum li jadal nam lash m ashinasida 
nam lashni  k o 'z d a  tutadi. 
Bu  yerda  donga  m inim al  suv  sarfi  bilan 
ishlov beriladi  va yuvindi suv va h o 'l chiqindilarning ajralishi kuzatilm aydi. 
D o n n i  nam lash  m ashinalari  yorm a  zavodlarida  ham   qo'Ilaniladi.
2 -§ .  J9-B M A   D O N N I  YUVISH  M A SH INASI
J9-B M A   m ashinasida  donga  ketm a-ket  ravishda  vanna  va  siquvchi 
ustunda  ishlov  beriladi  (9.1-rasm ).  Yuvish  vannasi(13)da  ikkita  yonm a-yon 
nova  joylashgan  bo'lib,  ularning  h ar  qaysida  ikkitadan  yuqorigi  (6)  va 
pastki  (5)  vintli  konveyerlar  o 'rin   olgan.  Vintli  konveyerlar  ponasim on 
tasmali  uzatm a  (2)  va  reduktor(l)  orqah  harakatni  elektrodvigatel  (3)dan 
olib  aylanadi.  Qabul  moslam asi  teleskopik quvur (11)  ko'rinishida  yasalgan. 
Bu  q u v o 'n in g   asosi  (9)  o 'q   (8)  ga  s h a rn ir  (o sh iq -m o sh iq )  usulida 
m ahkam langan  bo'lib,  bu  usul  qabul qilish  qisqa quvuri(7)ni vanna  bo'ylab 
siljitishga  va  shu  b ilan   birga  d onning  m ashinada  harakatlanish  yo 'lini 
sozlashga va binobarin uning vannada bo'lish vaqtini tartibga solishga im kon 
beradi. Donning mashinaga tushish miqdori berkitgich (10) yordamida sozlanadi.

9.1-rasm.  J9-BMA  yuvish  mashinasi.
1 -   r e d ik to r ;   2 , 
1 8   -  p o n a s i m o n   t a s m a l i   u z a t m a ;   3 , 
1 7   -  e le k tr o d v ig a te lla r ;   4 -  
c h o 'm i c h ;   5 ,  6   -  v in tli  k o n v e y e r l a r ;   7   -  q a b u l   q is q a   q u v u r i;   8   - o 'q ;   9   -  a so s ;  1 0   - 
b e r k itg ic h ;   11  -  te le s k o p i k   q u v u r ;   1 2   -  tu b l i k ;   1 3   -  v a n n a ;  
1 4   -   b u r a g ic h ;   1 5   - 
g id r o t r a n s p o n   u z e li;   1 6 ,  1 9 ,  2 9   -  te s h ik la r ;   2 0   -  y u q o r i g i   q u t i ;   2 1   -  q u v u r ;   2 2   - 
b u r c h a k l i   m o s la m a ;   2 3   -   h a y d a g i c h - k u r a k c h a l a r ;   2 4
  - 
q a m c h i ;   2 5   -  s h o x la r ;   2 6   - 
v a l;  2 7   -  s i x a k - g 'a l v i r ;   2 8   -  m e t a l l   q o b iq ;  3 0   -  t o g 'o r a s im o n   s in c h .
Don  qabul  moslamasidan  yuvish  vannasiga tushadi,  vannadagi  suvning sathi 
yuqorigi  vintli konveyer о ‘qining satliiga  baravar bo'lishi  kerak. Aylanayotgan 
vintli  konveyerlar  suvning  m avhum   qaynab  ко tarilayotgan  oqimini  hosil 
qiladi,  bu  jarayon  donning  m uallaq  holatda  turishini  ta ’minlab  siquvchi 
ustun  tom onga  siljishiga  im kon beradi.
Zichligi  don  zichligidan  katta  va  gidrodinam ik  xossalari  bilan  farq 
qiladigan aralashmalar (kesak bo'laklari, tosh,  m etall zarralari)  nova (12)ning 
tubiga  cho'kadi.  Vintli  konveyer  ulam i  siquvchi  ustunga  nisbatan  qaram a- 
qarshi  tom onga  ко th ira d i.  T o ‘planib  qolgan  aralashm alar suv  oqim i bilan

birga quvur orqali c h o ‘m ich  (4) ga tushadi. Yuvish vannasidan do n oqizish 
kam erasiga  o 'tad i.  Suv  tezligining  kam ayishi  natijasida  do n  ch o'k ib  gidra 
qabul qilgichga tushadi va suv bosim i ostida siquvchi ustunga ko 'ch ib o ‘tadi. 
Oqizish  kam erasida  yengiJ  aralashm alar suzib  chiqadi  va  vaqti-vaqti bilan 
teshik orqali m ashinadan chiqarib tashlanadi.
Siquvchi ustun bir-biriga to 'rtta  oyoqchalar yordam ida bog'langan pastki 
tog'orasim on  sinch(30)  va yuqorigi  quti(20)  dan  tashkil  topgan.  T og'ora  va 
quti  oralig'ida  uzunchoq  teshikli  g'alvirdan  yasalgan  ssilindrik  panjara(27) 
o'matilgan. Tashqi tomonidan ustun metall qobiq(28)  bilan  o'ralgan.  Silindrik 
panjaraning  ichida  qam chili  ro to r  aylanadi.  R otorning  o'qi(26)  vertikal 
holatda  o'm atilgan  bo'lib,  unga  burchakli  moslam a(22)  yordam ida  uchta 
shoxcha(25)  qotirilgan.  U larga  vertikalga  nisbatan   60°  b u rch ak   ostida 
haydagich-kurakchalar  (23)  m ahkam langan.  Q am chili  ro to r  aylanganda 
don haydagichlar ta’sirida pastdan yuqoriga tom on buram a traektoriya bilan 
harakatlanadi.  Bunda don g'alvirli yuzaga nisbatan ko'plab zarb va ishqalanish 
ta ’siriga  d u chor bo'ladi.  D ondan  unga  yopishgan  kir va  qism an  gul  qobig'i 
ajraladi.  U lar  yuzadagi  nam lik bilan  birga  m arkazdan  qochm a  kuch  ta ’siri 
ostida  sixak-g'alvir  teshigidan  o'tib,  m ashinadan  cliiqariladi.
D on siquvchi  ustundan  yuqorigi  quti(20) orqali chiqariladi.  Q am chili 
rotorning  ichkari  tom onidan  burchakli  m oslam alar  (22)ga  qam chilar(24) 
qotirilgandir.  R otorning  aylanm a  harakati  (v  =   18,7  m /s)  vaqtida  ular 
xuddi ventilyatorning parragi kabi xizm at qiladi,  ya’ni rotorning o 'q i bo'ylab 
havoning  siyraklashuvini  va  sixak-g'alvir  yuzasi  yaqinida  yuqori  bosimli 
zonani  hosil  qiladi.  Havo oqim i sixak-g'alvirning  ichiga  teshiklar (19)  va 
(29)  orqali  kirib jalyuzalar orqali  chiqib  ketadi.  H avo  oqim i  ta ’siri  ostida 
don  biroz  quriydi, 
g'alvirli  yuza  esa  u n da  tiqilib  qolgan  zarralard an  
tozalanadi.  Sixak-g'alvirning  yuqorigi  qismi  atrofida  teshikli  halqa-quvur 
joylashgan  bo'lib;  quvur  teshiklaridan  bosim   ostida  chiqqan  suv  oqim i 
g 'a lv ir   y u z a s id a   q o lg a n   k irla rn i  yu v ib   tu s h ira d i.  Q a m c h ili  r o to r 
e!ektrodvigateI(17)dan  ponasim on  (asmali  uzatm a(18)  vositasida  harakatga 
keladi.  D on  tashiydigan  ejeklorli  quvur  ichidagi  m inim al  suv  bosim ini 
(1* 10s Pa)  ushlab  Lurish uchun yuvish  mashinasiga nasos o'm atilgan.  Yuvish 
m ashinasi 
ishining  texnologik  sam aradorligi  m ahsulot  yuklam asidan, 
suvning  solishtirm a  sarfi  va  uning  haroratidan,  donning  suv  ichida  lurish 
vaqtidan,  siquvchi ustunda don  yuzasidan suvni ajratish jadalligidan iborat. 
D onni  yuvishda  issiq  suv  ishlatilishi  don n in g   o ldind an  biroz  isitilishi 
m ashina  ishining  texnologik  sam aradorligini  oshiradi.  Q am chili  baraban 
aylanm a  tezligining  oshishi  don  qobig'ining  jadal  ajralishiga  nam ligining

kam ayishiga  va  singan  donlar  m iqdorining  ko'payishiga  olib  keladi.  A gar 
g'alvim ing  u zu n c h o q   teshiklari  shax m at  tartib id a  joylashgan  b o 'lib   va 
ularning  uzun  o 'q i  qam chili  rotorning  aylanish  o'qiga  parallel  b o 'lsa, 
do n   yuzasidan  nam lik  ancha  jadal  ravishda  ajraladi.  Quyida  J9 -B M A  
m ashinasining texnikaviy tavsifi keltirilgan.
J 9 - B M A   yu vish   m ashinasin in g  tex n ik a v iy   tavsifi
U num dorlik,  t/s o a t......................................................................................   10
1  kg  donga  suv  sarfi,  1...............................................................................  86
Aspiratsiya  u ch u n  havo sarfi,  m  / m i n ......................................................  7
Q am chili  rotorning  aylanish  chastotasi,  a y l / m i n ............................400
Vintli  konveyerlar.
D iam etr,  m m ................................................................................................. 44
aylanish chastotasi,ayl/m in....................................................................... 123
D on  kullanish darajasining kamayishi,  % .........................   0,024...0,033
A ralashm alardan  tozalash  sam aradorligi,  %:
o rg a n ik ................................................................................................... 75...100
m in e ra l.....................................................................................................70...75
Elektrodvigatel  q u w a ti,  kvt:
siquvchi ustunniki.......................................................................................... 13
vintli  konveyerlar  harakatlantirgichi.......................................................  1,5
nasosniki......................................................................................................... 5,5
Massasi, kg.................................................................................................. 3180
3 - § .   A l - B M S H   R U S U M L I   D O N N I   H O L L A B   Q I S M A N  
Q O B IG  IN I  A JR A T IS H   M A S H IN A SI
H o 'lla b   qob iq  ajratuvchi  m ashina  d o n n i  yuvish,  siqish  va  uning  
qobig'ini  qism an  ajratish  uchun  m o'ljallangan.  A l-B M S h   m ashinasi  (9.2- 
rasm)  quyidagi  asosiy  qism lardan  tashkil  topgan:  korpus,  sinch,  rotor, 
g'alvirli  ssilindr  va  h arakatlantirgich .  K o rp u s  ( I )   quym a  c h o 'y a n d a n  
yasalgan.  U  uchta  ichi  bo'sh  oyoqchalar(6,7)  vositasida  ch o 'y an   traversa
(4)  b ila n   tu ta sh tirilg a n .  K orp u s,  tra v e rsa   va  o y o q c h a la r  b irg alik d a 
m a sh in a n in g   sin c h in i  tashkil  qilib,  u n g a  b a rc h a   fu n k sio n al  q ism la r 
m ahkam lanadi.  Traversaning yuqorisidan b o ltlar yordam ida p o 'la t qopqoq
(5)  q otirilgan 
b o 'lib ,  u  traversa  b ila n   b irg alik d a  m ash in an i  d o n d a n  
bo'shatishga m o'ljallangan halqali kanalni hosil  qiladi.  Q opqoqning ustida

9.2-rasm.  Al-BMSH mashinasining  umumiy  ko'rinishi.
I   -  k o t p u s ;   2
  -  
r o ta m e tr ;   3   -  g ‘ilo f;  4   -  tr a v e r s a ;   5   -   q o p q o q ;   6 ,
 

-  
o y o q c h a la r ;   8
-  q a b u l   m o s la m a s i ;   9   -  q u lfli  b u r a g ic h ;   1 0   -   c h iq a r is h   q is q a   q u v u r i;  I I   -  k o m a n d a l i  
a s b o b ;  12  -  a j r a l u v c h i   q o p q o q ;   1 3   -  m e m b r a n a l i   b u r a g ic h ;   1 4   -  f i l t r ;   1 5   -  v in t;  
1 6   -  m o t o r   o s ti  ta g lig i; 
17 
-  e le k tr o d v ig a te l;   1 8 -  p o n a s i m o n   t a s m a li  u z a t m a ;  
1 9   - 
y u q o r ig i p o d s h i p n i k l i   t a y a n c h ;   2 0
  - 
m a h s u lo t n i   t a s h la s h   k a m e r a s i ;   2 1   -  h a l q a l i 
k a n a l ;   2 2   -   q u y i  p o d s h i p n i k l i   t a y a n c h ;   2 3   -  t a s h q i   k o n u s ;   2 4   -  p a n j a r a   s s ilin d r ;
25  -  rotor;  26  -  harakatlantirgich;  27 -  val;  28  -  rozetka;  29  -  haydagich- 
parraklar;  30
  - 
sozlovchi yapaloq  taxtachali  haydagich;  31  -  ichki ssilindr;  32  - 
tashqi ssilindr;  33  -  ichki  konus.

yuqorigi po dshipnikli qism  (19)  va  elektrodvigatelni  m ahkam lash  u ch u n  
m o'ljallangan  kronshteyn  joylashtirilgan.  K orpus  va  traversa  o'rtasidagi 
oraliq  tashqaridan  g‘ilof(3)  yordam ida  berkitilgan.
Asosiy  ishchi  organ  -  qamchili  rotor.  U   yaxlit  p o 'lat  val(27)dan  tashkil 
topgan bo'lib,  valga beshta cho'yan rozetka(28)  qotirilgan.  Rozetkalarga  esa 
o 'z  navbatida boltlar yordamida o 'n ta vertikal po'lat qamchilar mahkamlangan. 
Pastdan  qam chilar po'lat  halqa bilan  birlashtirilgan.  H ar qaysi qam chida o 'n  
beshta  burchak   shaklida  qayrilgan  haydagich-parraklar  (29,30)  mavjud. 
Haydagichlar gorizontga nisbatan 40° burchak ostida o'm atilgan bo'lib,  donni 
pastdan yuqoriga tashish,  ham da  ularni g'alvirli ssilindr yuzasiga otib tashlash 
uchun  xizmat  qiladi.  Pastki  to 'rt  qator  haydagichlar zanglamas  po'latlardan, 
qolganlari  esa  St.  45  po'latidan  yasalgandir.  Beshta  qam chining  yuqorisida 
cho'yan  kuraklar o'm atilgan bo'lib,  ular donni  chiqarish  qisqa  quvuri(10)ga 
yo'naltiradi.Pastki haydagichlar(30)ga sozlovchi yapaloq taxtachalar o'matilgan. 
Ikkita  pastki  rozetkada  qam chili  rotorning  ichida  mashinaning  markazida 
jo ylashgan  d o n larn i  ishchi  zonaga  q aytishini  t a ’m in lov chi  b esh tad an  
haydagichlar mavjud.
R otorning  300  m m   balandlikdagi  pastki  qism i  ichki(31)va  tashqi(32) 
ssilindr devorlari oralig'idan hosil bo'lgan halqasim on kanal ichida aylanadi. 
Bu  -  m ashinaning  yuvish  zonasi.  U ndagi  suv  sathi  ajraluvchi  qopqoq
(12)  yordam ida  o'zgartiriladi.  O rtiqcha  suv  ichki  ssilindr(31)ning  yuqorigi 
qismi va  ajraluvchi  qopqoqning  teshigi orqali  chiqariladi.  R otorning  vali 
yuqori  (19)  va  quyi(22  podshipnikli  tayanchlar  ichida  aylanadi.  Yuqori 
podshipnikli  tayanchning doirasim on  rolikli  podshipnigi  rotorning radial 
va  o 'q q a   tushadigan  zo'riqishlarini  ko'taradi.Q uyi podshipnikli  tayanchga 
doirasim on  sharikli  podshipnik o 'm atilgan bo'lib,  u faqat radial zo'riqishni 
qabul  qiladi. 
R otorning  qism lari  yig'ilgandan  so'ng  u  albatta  dinam ik 
m uvozanat holatiga keltiriladi.
G 'alvirli  ssilindr(24)  ikkita  yarim ssilindrlardan  tashkil  topgan.  Bu 
yarimssilindrlar  bir-biriga  ikkita  sozlovchi yassi plankalar yordamida boltlar 
bilan bog'langan.  Ssilindrning  yuzasida  har birining  o'lch am i  1,1x10  m m  
ga  teng  bo'lgan  oshxona  sixachining  teshiklarini  eslatuvchi  teshiklar  o'yib 
ishlangan.  G 'alvirh  ssilindr teshiklaming ochiq qismi bilan rotorning aylanish 
yo'nalishiga  qaratib  o'matOgan.  G 'ilo f (3)  va  g'alvirli  ssilindr  (24)  orasida 
halqasim on  kanal hosil qilingan bo'lib,  u orqali ishlatilgan suv va chiqindilar 
m ashinadan chiqariladi. Ajralgan qobiqlami chiqarish uchun komandali asbob
(11)  va  halqali  kanal  (21)dan  tashkil  topgan  yuvib  tozalovchi  m oslam a 
m o'ljallangan.  K om andali  asbob  elektrom agnit  yuritgichli  m em branali

buragich (13),  filtr (14) va qulfli buragich (9)lardan tuzilgandir. Yuvib tozalash 
sistemasi  rele  yordamida  boshqariladi.  R otor  harakatni  ponasim on  tasmali 
uzatma (18) yordamida asinxron elektrodvigatel  (17)dan oladi. Elektrodvigatel 
m otor osti taglik (16)ning  ustida joylashtirilgan bo'lib,  taglik sham ir uslubida 
mashina qopqog'iga kronshteyn yordamida bog'langan. Tasmalaming tarangligi 
taglikni  burab  amalga  oshiriladi.  D onni  ho'llab  qobig'ini  ajratish  texnologik 
jarayoni quyidagicha amalga oshadi.  D on va suv bir vaqtda qabul moslamasiga 
beriladi.  D on  haydagichlar  yordamida  yuqoriga  ko'tarilgan sayin ketm a-ket 
ravishda  yuvish,  siqish  va  qobiq  ajratish  zonalaridan  o'tadi.  D onga  ishlov 
berilgandan so'ng rotorning yuqori qismiga o'm atilgan kuraklar uni chiqarish 
qisqa  quvuriga  to'g'rilab  qo'yadi.  Ishlov  berish jarayonida  don  haydagichlar 
yordamida  k o 'p   marotaba  uloqtiriladi  va  g'alvirli  ssilindrning  ichki  yuzasiga 
kelib  uriladi.  Zarblar  va  donlarning  o'zaro jadal ishqalanishi natijasida don 
yuzasidagi  m ineral  aralashm alar,  k.o'chgan  qobiqlar.  m o'rtak  qismlari  va 
tuklardan  tozalanadi.  D on  yuzasidan  ortiqcha  namlik  ajratiladi.  Chiqindilar 
g'alvirli  ssilindr  teshiklaridan  o'tib pastga tushadi,  g'alviming  pastki yuzasiga 
yopishib  qolgan  turli  aralashma  parchalari  davriy  ravishda  suv  bilan  yuviladi 
va  asosiy  chiqindilar  bilan  birgalikda  ichki  (33)  va  tashqi  (23)  konuslar 
orasida hosil bo'lgan halqasimon kanal orqali chiqariladi.  Ishlatilgan suv yuvish 
zonasidan  ichki  konus(33)  orqali  chiqariladi.
O 'tkazilgan tajribaviy tadqiqotlarga  ko'ra,  A l-B M S h   mashinasining  ish 
samaradorligi  namlanish  darajasining  1,6...2,0  %ga  ko'tarilishi,  chiqindilar 
miqdorining 0,1  %,  chiqindilar  kullanish darajasining  3,0  %  ligi  va  don 
kullanish  darajasining  0,02...0,05  %  ga kamayishi  bilan baholanadi.
T exnologik  sam aradorlik  m ahsulot  yuklam asi,  m ashina  ro to rin in g 
aylanish  chastotasi,  haydagich va g'alvirli ssilindr orasidagi oraliq qiym ati, 
haydagichlarning  qiyalik burchagi  va boshqalarga  bog'liqdir.
A l- B M S H   m ashinasini  sozlash  va  lartib ea  so I ish
  quyidagicha  am alga 
oshiriladi.
M a s h in a   m o n ta j  q ilin g a n d a n   s o 'n g   re z b a li  b irla s h m a la r n in g  
tortilganligi,  roto r  valining  aylanish  yo'nahshi  va  chastotasi,  ponasim on  
tasm alam in g   tarangligi,  quyi  h ayd ag ich lar  va  m ashina  tubi  orasidagi 
oraliqlar,  yuqorigi  kuraklar  va  traversa  orasidagi  oraliqlar  tekshiriladi  va 
lozim b o ‘lsa,  oraliqlar sozlanadi.  S o'ngra sixaksimon  teshiklarning joylashuv 
holati  tekshiriladi  (ular ochiq  qism i bilan  rotorning  aylanish yo'liga  to 'g 'ri 
bo'lishlari  kerak).
M ashinaning  bekorga  ishlab  turgan  paytida  begona  shovqin,  tebranish, 
titrash,  moy tomishi,  podshipniklaming 60° S dan qo'proq qizishi va quvurlardan

suv  tomishiga  yo‘l  qo‘yilmaydi.  Yuvib  tozalovchi  qurilmaning  ishga  tushish 
davri  (har  17  minutdan)  va  suv  berish  vaqti  (kamida  1  minut  b o ‘lishi)ni 
tekshiiish  zarur.  M ashinani donsiz ishga  tushirish va  to'xtatib  ko‘rish  kerak.
Y uklam a  ostida  ishlayotgan  m ashin ani  sozlash  jarayonida  yuvish 
zonasiga  tushayotgan  suv  oqim ini  shunday  to ‘g‘rilash  kerakki,  b u n d a  1 
kg don u ch u n  ro tam etr (12) bo'yicha suv sarfi 0,2  1 bo'lishi kerak (rotam etr 
pukagining  holati  shkalaning  40...42  bo'lim iga  to ‘g‘ri  keladi).
A l-B M S h  m ashinasidagi suv sath i don  nam ligining o ‘sishiga b o g ‘liq 
h o ld a  o ‘rnatilad i.  Bu  k attalik  don n in g   m ash in ag ach a  va  u n d a n   keyingi 
n am lig in i laboratoriya  usulida  tahlil  qilish o rq ali  n azo rat qilinadi.  A gar 
n am lik n in g  o ‘sishi eta rlic h a  b o ‘lm asa,  yuvish zonasiga yaxlit  ajraluvchi 
q o p q o q   o 'rn a tila d i,  bu  esa  o ‘z  navbatida  suv  sa th in i  oshirishga  im k o n  
beradi.  N am ligi  yuqori  b o ‘lgan  d o n   u c h u n   esa  k o ‘p  teshikli  q o p q o q  
ishlatilad i.  H o ‘llab  qobiq  ajratu vchi  m ash in an in g   o ‘ziga  xos  xususiyati 
s h u n d a n   ib o ra tk i,  d o n n i  yuvish  va  q o b ig ‘id a n   ajra tish   fu n k siy alari 
birgalikda  am alga  oshiriladi.  B uning  ustiga  yuvish  m ashinasida  donga 
ish lo v   b e rilg a n d a g ig a   n is b a ta n   b u   m a s h in a d a   q o ‘p ro q   q o 'lla n is h  
darajasini  pasaytirishga,  d o n n i  deyarli  b ir  xil  nam lash ga,  u n i  k am ro q  
sh ikastlanishiga,  ham d a  kam ro q   suv  sarflashga  erishish  m um kin.
A l-B M S h   m ashinasining  texnikaviy  tavsifi
Unumdorligi  (kamida),  soat................................................................   5,2
Suv  sarfi,  I/soat:
yuvishga  .............................................................................................. 1200
qobiqni yuvishga.................................................................................... 300
namlashga  (ko'pi  bilan),%.......................................................................   2
Don  kullanish  darajasining  pasayishi,  %..................................   0,03...0,04
Singan  don  miqdorining  ortishi  (ko'pi bilan),  %...................................   1,0
Qamchili  rotorning aylanish  chastotasi,  ayl/min.................................. 450
G'alvirli  ssilindr  o'lchamlari,  mm:
diametr..................................................................................................  800
balandligi..............................................................................................   900
Haydagichlar va g'alvirli  ssilindr orasidagi oraliq, m m ....................... 13... 16
Elektrodvigatel  quwati,  kVt  ...................................................................  11
Gabaritlari,  mm:
uzunligi................................................................................................. 1900
eni.........................................................................................................1300
balandligi.............................................................................................. 2350
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling