Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   70

D

Samatostatin*



EC,

P  moddasi*



e c

2

Eriklefalin*



s

Sekretin


www.ziyouz.com kutubxonasi

с с к

Xolesistokinin*



м

Motilin


pp

Pankreatik  polipeptid



в

Insulin


A

Glukagon


N

Neyrotenzin*

L

Glitsentin,  peptid  UU



M e’da-ichak  y o ‘li  b o ‘shlig‘ida  joylashgan  endokrin  hujayralardan 

mexanik  yoki  kimyoviy  ta’sirlanish  natijasida  hamda  asosiy  boshqaruvchi 

neyropeptidlarning  ta’siri  ostida  gastrointestinal  gormonlar  ajralib  chiqadi. 

Bunday  ta’sirlanish  ikki  y o ‘l  bilan:  endokrin  va  parakrin  y o ‘llari  orqali 

amalga  oshadi. 

Endokrin  yoii 

bilan  fiziologik  faol  modda  hujayradan 

chiqib  qon  kapillarlariga  tushadi,  jigam ing  portal  (darvoza)  tizimi,  kichik 

qon  aylanish  doirasi,  keyinchalik  katta  qon  aylanish  doirasidan  o ‘tib,  katta 

arterial  qon  orqali  nishon-hujayraga  ta’sir  etadi. 

P arakrin  yoii 

bilan 


hujayralararo  b o ‘shlig‘ida  ajralgan  modda  qon  aylanish  tizimiga  tushmasdan 

bevosita 

yonida 

yotgan 


nishon-hujayraga 

ta’sir 


etadi. 

Me*da-ichak 

funksiyalarini  boshqarilishida  E  va  F  guruhdagi  prostoglandinlar  muhim 

ahamiyatga  ega.

Ovqatning  fizikaviy  o‘zgarishlari 

-  


uning 

mexanik 


ishlanishi, 

maydalanishi,  aralashishi  va  eruvchanligi  oshishidan  iborat.

Kimyoviy 

o ‘zgarishlari 

deganda 

esa 


oqsillar, 

y o g ia r 

va 

karbonsuvlaming  gidroliz  y o ii  bilan  parchalanishi  bunda  yuz  beradigan 



ketma-ket 

bir 


qancha 

bosqichlar 

tushuniladi. 

Ovqatning 

kimyoviy 

o ‘zgarishlari  qator 

gidrolitik  ferm entlar 

ta’sirida  ro ‘y  beradi.  Bu  fermentlar 

uch 

guruhga 


b oiinadi: 

1) 


oqsillarni 

parchalaydigan 

fermentlar 

-  


proteazalar; 

2)  y o g ia m i  parchalaydigan  fermentlar  -  

lipazalar; 

3) 


uglevodlarni  parchalaydigan  fermentlar  -  

karbogidrolazalar.

Fermentlar  hazm  bezlarining  sekretor  hujayralarida  hosil  b o iib ,  so ia k , 

m e’da,  me’da  osti  bezi  va  ichak  shiralari  tarkibida  hazm  y o ilarig a  kiradi. 

Ovqat  moddalarining  har  bir  turiga  turli  fermentlar  ketma-ket  (ba’zilari 

oldin,  ba’zilari  keyin)  ta’sir  etadi,  natijada  oziqa  moddalar  m aiu m   ketma- 

ketlikda  tobora  oddiy  kimyoviy  birikmalargacha  parchalana  boradi.

Shunday  qilib,  organizmning  tirikligi  uchun  zarur  b o ig a n   barcha  oddiy 

moddalar  tashqi  muhitda  murakkab  birikmalar  -   oqsil,  yog‘  va  karbonsuvlar 

shaklida  uchraydi.  Bu  moddalar  hazm  tizimiga  tushib,  murakkab  hazm 

jarayonlarida 

parchalanadi 

va 

keyinchalik 



qonga 

so‘riladi. 

Ovqat 

moddalarining 



organizmga 

muntazam 

kirib 

turishi, 



o ‘zgarishi 

va 


o ‘zlashtirilishi  organizm  tuzilmalarini  va  ulaming  tiriklik  faoliyatini  bir 

butun 


qilib 

turishga 

imkon 

beradi. 


Ovqat 

moddalari 

organizmga 

so ‘rilgandan  keyin  hujayralar  va  to ‘qimalaming  tuzilishi  va  energiya  berish 

uchun  sarf  etiladi.  Oqsillaming  parchalanish  mahsulotlari 

(aminokisiotaiar 

va  past  molekulali  peptidlar), 

y o g ia m in g   parchalanish  mahsulotlari 

(diglitseridlar 

va 


monoglitseridiar, 

glitserin, 

yog‘ 

kislotaiar) 



va 

karbonsuvlaming 

parchalanish 

mahsulotlari 

(poli  -  va  monosaxaridlar,

www.ziyouz.com kutubxonasi



dekstrina,  disaxaridiar  va  monosaxaridlar) 

shunday  moddalar  jum lasiga 

kiradi.  Faqat  suv,  mineral  tuzlar  va  ovqatdagi  ba’zi  organik  birikmalar 

o ‘zgarmasdan  qonga  so ‘riladi.

Barcha  tirik  organizmlar  moddalar  almashinuvining  turiga  qarab,  ikki 

guruhga  -- 

avtotrof 

va 


geterotrof 

organizmlaiga  bo‘linadi.  Agar  avtotrof 

organizmlarga 

k o ‘pincha 

o ‘simliklar 

kirsa, 


geterotrof 

organizmlarga 

hayvonlar  kiradi.  Hayvonlar  ovqatlanishi  uchun  zarur  b o ig a n   organik 

moddalardan  -   oqsil,  yog‘  va  karbonsuvlarni  tayyor  holda  tashqi  muhitdan 

oladi.  Hayvon  va  odam  organizmida  bu  murakkab  organik  moddalar  hazm 

jarayoni  orqali  oddiy  organik  moddalarga  aylanadi,  ulardan  keyinchalik 

organizmning  o ‘ziga  xos  b o ig a n   murakkab  organik  moddalar  hosil  b o ia d i.

Hazm 


a’zolari 

sekretor 

funksiya 

bilan 


bir 

qatorda 


ekskretor 

funksiyasini  ham  o ‘taydi,  ya’ni  modda  almashinuvining  b a’zi  mahsulotlari 

(masalan,  o ‘t  pigmentlari)  ni  va  o g ‘ir  metallarning  tuzlarini  organizmdan 

chiqarib  tashlaydi.  Rus  olimi  I.P.Rozenkov  fikricha,  hazm  a ’zolarining 

ekskretor  funksiyasi  yana  shu  y o ‘sinda  namoyon  b o iadiki,  bu  tizimda  picha 

miqdorda  oqsillar  ishlab  chiqariladi,  ular  keyinchalik  aminokislotalargacha 

parchalanadi  va  bu  aminokislotlar  esa  qonga  so‘rilib,  tegishli  hujayralarda 

boshqa  oqsillarning  sintezlanishida  ishtirok  etadi.

I.P.Pavlov -   ovqat  hazm  qilish haqidagi  hozirgi  zamon  talim otining

asoschisi

Ovqat  hazm  qilish  masalasi  ko‘pdan  beri  olimlarning  fikrini  o ‘ziga  jalb 

qilib  kelgan.  Lekin  hazm  qilish  haqidagi  tajriba  bilan  isbotlangan  to ‘g ‘ri 

m aium otlar  qadim  zamonlarda  boim agan,  chunki  ovqat  hazm  qilish  haqida 

to ‘g ‘ri 

tushuncha 

olish 


uchun 

ovqat 


moddalarining 

parchalanishini, 

o ‘zgarishini  va  so‘rilishini,  bezlarning  ishlash  xarakterini,  shiralarning 

tarkibini  tajriba  y o ii  bilan  bilish  zarur  edi.

XIX  asming  ikkinchi  yarmida  mashhur  fiziologlardan  K.Ludvig; 

R.Gaydengayn,  A.Ovsyanikov  va  boshqalar  hayvonlarda  s o ia k .  bezlari 

faoliyatini  o ‘rganish  sohasida  k o ‘p  ishlar  qilganlar.  Ular  surunkali  usuldan 

foydalanganliklari  sababli,  faqat  s o ia k   chiqarishning  ba’zi  tomonlarinigina 

aniqlashga  muvaffaq  boiganlar.  Bu  tekshirishlarda  markaziy  asab  tizimining 

roli,  mu’tadil,  y a’ni  shikastlanmagan  organizmda  bezlarning  ishlashi  kabi 

masalalar  aniqlanmay  qolgan.

Keyinchalik,  k o ‘p  olimlar  hazm  a ’zoiari  ishini  o ‘rganish  uchun 

xronik 

usullaridan  foydalangan.  Masalan,  buyuk  nemis  olimi  R.Gaydengayn  itlarda 



m e’dadan  kichik  me’dacha  ajratish  usulini  taklif  etgan.  Lekin  kichik 

m c’dachani  ajratish  vaqtida  me’da  asablari  kesilganligi  sababli,  uning  asab 

tizimi  ta’sirida  ishlashini  aniqlash  mumkin  boim agan.

Hozirgi  zamon  hazm  fiziologiyasining  asoschisi  buyuk  rus  olimi 

I.P.Pavlovdir.  0 ’zining  shogirdlari  bilan  hazm  fiziologiyasiga  yangicha

www.ziyouz.com kutubxonasi



jarrohlik  usullarini  tatbiq  etib  birinchi  b o ‘lib  hazm  tizimining  asab  va 

gumoral  y o ila ri  orqali  boshqarilish  nazariyasini  kashf  etgan.

I.P.Pavlov  hazm  a’zolari  funksiyasini  tekshirishning  eksperimental  -  

jarrohlik  usulini  xronik  tajribalarda  eng  yuqori  darajagacha  takomillashtiradi. 

Bu  usul  shundan  iboratki,  jarrohlik  maxsus  joylarda,  jarrohlikning  barcha 

qo>idalariga  va  ehtiyoj  choralariga  rioya  qilib  o 4tkaziladi  va  hazm  y o ‘lining 

biror  qismiga  sun’iy  y o ‘l  -   fistula  o ‘matiladi.  Biror  a ’zo  (m e’da,  ichak,  o ‘t 

xaltasi)  bo‘shlig‘i  yoki  hazm  bezi  yo‘lini  tashqi  muhitga  tutashtirish  uchun 

jarrohlik  qilib  ochilgan  sun*iy  y o ‘l 

fistula  Usuli 

deb  ataladi.  Fistula  usuli 

jarrohlik  qilingan  a ’zo  funksiyasini  uzoq  muddatda,  istagan  vaqtda  kuzatish 

imkonini  beradi.  Ayni  vaqtda  fistula  jarrohligi  shunday  o ‘tkaziladiki, 

tekshirilayotgan  a ’zoning  qon  aylanishi  va  innervasiyasi  m e’yor  darajasida 

saqlanib  qolinadi.

I.P.Pavlov  va  uning  shogirdlari  bu  yangi  xronik  usullardan  foydalanib, 

fiziologiyada  yangi 

sintetik 

oqim  yaratdilar.  I.P.Pavlovga  qadar  hukm  surib 

kelgan 


tahliliy 

oqim  organizmning  ayrim  qismlari  ishini  o ‘rganishga  va 

ularning  barcha  tabiat  hodisalariga  b o ‘lgari  munosabatlarini  aniqlashga 

qaratilgan  bo ‘lsa,  sintetik  oqim  har  bir  a ’zoning  ahamiyatini,  butun 

organizmaa  tutgan  o ‘mini,  boshqa  a’zolar  bilan  bog‘langan  holda  ishlashini 

o ‘rganishga  qaratiladi.  Ovqat  hazm  qilish  a’zolarining  ishini  o ‘rganish 

sohasida  I.P.Pavlov  yaratgan  bu  yangi  sintetik  oqim,  a ’zolar  ishini  bir-biri 

bilan  va  butun  organizm  bilan  bogiangan  holda  o ‘rganishni  nazarda  tutadi. 

Tahlil  va  sintez  uslublari  bir-biriga  qarama-qarshi  b o im a y ,  bir-biri  bilan 

o ‘zaro  bogiangan  dialektik  birlikdan  iborat.

Shunday  qilib,  I.P.Pavlovning  nazariyasiga  k o ‘ra,  tahlil  bilan  sintez 

uslublarini  birligi  sintetik  fiziologiyaning  asosiy  tomonlarini  tashkil  qiladi. 

Organizm  funksiyalarini  bunday  bir-biri  bilan  bogiangan  holda  o ‘rganish 

tahliliy  usuldan,  ya’ni  organizmni  ayrim  b oiaklarga  b o iib ,  ulami  sun’iy 

sharoitda  o  rganish  usullaridan  farq  qiladi,  albatta.

f u - ' \

vS

47-rasm.  I.P .P avlovning  so Чак 



48-rasm.  I.P .P avlovning  «kichik

bezlariga fis tu la   qo 'yish  usuli 

m e ’da»  hosil  qilish  usuli

www.ziyouz.com kutubxonasi



49-rasm.  M e'd a   bezlarining  tuzilishi 

(m ikroskop  ostida)

50-rasm .  I.P .P avlovning  soxta 

ovqatlanish  yordam ida  m e 'da 

shirasini  o ‘rganish

Shunday  qilib  ovqat  hazm  qilish  murakkab  fiziologik  jarayon  b o ‘lib, 

bunda  ovqat  fizik  va  kimyoviy  o ‘zgarishlar  natijasida  mayda  zarrachalarga 

parchalanadi, 

keyinchalik 

parchalanish 

mahsulotlari 

me’da  va 

ichak 

b o ‘shlig‘idan 



qon 

hamda 


limfa 

tomirlariga 

s o ‘riladi. 

Ovqat 


o g ‘iz 

b o ‘shlig‘ida  tishlar  yordamida,  me’da  va  ichaklarlarning 

mayatniksimon 

hamda 


peristaltik 

harakati  natijasida  m aydalanishiga  fizik  o ‘zgarish  deb 

ataladi.  Ovqat  tarkibidagi  oqsil,  y o g ‘,  uglevodlam ing  fermentlar  ta’sirida 

parchalanishi 

kimyoviy  o‘zgarish 

deb  ataladi.

I.P.Pavlov  ovqat  hazm  qilish  a’zolari  ishini  sintetik  usul  bilan  o ‘rganish 

uchun  so‘lak  bezlari  y o ‘lini  tashqariga  chiqarishni,  m e’dadan  kesib  kichik 

me’dacha  hosil  qilishni,  o ‘t  y o ‘lidan  teshik  ochishni  va  shu  kabi  boshqa  bir 

qancha  jarrohlik  ishlarini  amalga  oshirishni  taklif  etadi  (47,  48,  49,  50- 

rasmlar).

I.P.Pavlov  taklif  etgan  xronik  usullar  yordam ida  ovqat  hazm  qilish 

tizimining  ayrim   qismlarida  ovqat  m oddalarining  qanday  o‘zgarishi, 

beziardan  chiqadigan  shiraning  ovqat  tu rig a  q arab   xilma-xil  bo‘lishi,  h a r 

xil  ovqat  moddasl  tarkibiga  qarab  hosil  bo‘Iadigan  shiraning  miqdori  va 

tarkibi,  ovqat  hazm  qilish  a ’zolari  orasidagi  o‘zaro  munosabat  va  bu 

a ’zolarning 

sekret  chiqarish  funksiyasining  o ‘zaro  bir-biri 

bilan 

bog‘Ianishi  kabi  fiziologik jarayonlar aniqlandi.



I.P.Pavlov  o ‘zining  juda  k o ‘p  tajriba  va  kuzatishlariga  asoslanib,  ovqat 

hazm  qilish  markazi,  uning  reflektor  faoliyati  haqida  yangi  ta ’limot  yaratdi. 

Bu  ta’limotga  muvofiq  ovqat  hazm  qilish  vaqtida  bezlardan  shiraning 

chiqishi  va  hazm  a ’zolarining  harakati  bosh  miya  sharlari  p o ‘stlog‘i  hamda 

po‘stlog‘  ostidagi  yadrolar  tomonidan  boshqarilishi  to ii q   o ‘z  isbotini  topdi.

Shunday  qilib,  I.P.Pavlov  tomonidan  bajarilgan  barcha  ishlar  va  u 

yaratgan  hazmning  reflektor  nazariyasi  fiziologiya  fanida  yangi  sahifa  Ochdi, 

k o ‘p  zamonlardan  beri  siru-asror  b o iib  

kelgan  ovqat  hazm  qilish 

jarayonlarini  oydinlashtirdi.

www.ziyouz.com kutubxonasi


Ovqat  hazm  qilish  a’zolariga:  o g ‘iz  b o ‘shlig‘i  va  undagi  a’zolar  - 

tomoq-halqum,  qizilo‘ngach,  me’da,  ichaklar,  jigar,  m e’da  osti  bezi  va  ovqat 

hazm  qilish  kanalidagi  boshqa  k o ‘p  mayda  bczlar  kiradi.  (46-rasm)

Ovqat  hazm  qilish  yo‘li 

-   ichki  epiteliy,  o ‘rta-mushak,  tashqi-seroz 

qavatdan  tuzilgan.  Odamning  hazm  qilish  tizimida  maxsus  sekrct  ishlab 

chiqaruvchi  bezlar  to ‘plangan  holda  joylashgan.  Bu  bezlaming  k o ‘pchiligi 

ovqat  hazm  qilish  nayining  ichki,  ya’ni  shilliq  qavatida  joylashgan.  Odam 

va  yuksak  rivojlangan  hayvonlarda  shilliq  qavatidagi  bezlar  bilan  birga  bir 

nechta  yirik  bez  ham  paydo  b o la d i.  Jigar  va  m e’da  osti  bezlari  ana 

shunday  yirik  ovqat  hazm  qilish  bezlari  jum lasiga  kiradi.

Ovqat  hazm  tizimining  birinchi  qismi 

-   og‘izda  ovqat  maydalanadi, 

so‘lak  bilan  ho‘llanadi  va  ovqat  lo ‘qmasi  shaklida  shakllanadi.  Ovqat 

odamning  o g ‘iz  b o ‘shlig‘ida  qariyb  8-15  soniya  turadi,  so ‘ng  yutiladi,  ya  ni 

til  mushaklahning  qisqarishi  natijasida  halqum  va  qizilo‘ngachga  itariladi.

Og*izga  kirgan  ovqat  tam  bilish,  taktil,  harorat  retseptorlarining 

ta’sirlovchisidir.  T a ’m  bilish  retseptori  tilning  shilliq  pardasida  joylashgan 

taktil, 

harorat,  shuningdek 

og‘riq  sezish  retseptorlari 

o g ‘iz  bo‘shlig‘ining 

shilliq  pardasiga  yoyilgan.  Bu  retseptorlardan  keluvchi  asab  impulslari 

uchlik  asab,  yuz  va  til-halqum  asablarining  markazga  intiluvchi  tolalari 

orqali  asab  markazlariga  boradi.  Natijada  so ia k ,  m e’da  va  m e’da  osti 

bezlarining  sekretsiyasi  refleks  y o ii  bilan  q o ‘zg‘alib,  chaynash  va  yutish 

harakat jarayonlari  yuzaga  keladi.

Ovqat  o g ‘izda juda  oz  vaqt  tursa  ham,  lekin  ovqatning  og ‘izga  tushishi 

va  bu  bilan  b o g iiq   b o ig a n   boshqa  bir  qancha  hodisalar  (ovqatning  hidi, 

mazasi,  tildagi  asab  uchlarining  qitiqlanishi  va  boshqalar)  ovqatning 

keyinchalik  hazm  b o iish id a juda  katta  ahamiyatga  ega.

Chaynash.

Ovqatni  chaynash  ham  murakkab  reflektor  mexanizmdan  iborat  b o iib , 

ovqat  boiakchalari  jag iarn iu g   harakati  natijasida  ovqat  eziladi.  Ovqat 

qancha  k o ‘p  ezilsa,  o ‘shancha  oson  hazm  b o ‘ladi,  chunki  ezilgan  ovqatning 

ichiga  s o ia k   ko‘p  miqdorda  kiradi.  Chaynashning  ahamiyati  ovqatni 

mexanik  ishlash  va  maydalashdan  iborat.  Ayni  vaqtda  ovqat  so ia k   bilan 

hoilanib,  yumshab,  yutish  uchun  qulay  holga  keladi.

S o iak   bezlari

O g‘iz  b o ‘shlig‘ida  uch  juft  yirik  so ‘lak  bezi;  quloq  oldi  (1),  ja g ‘  osti 

(II)  va  til  osti  (III)  bezlari,  shuningdek  til  yuzasida  va  tanglay  bilan  yuzning 

shilliq  pardalarida  joylashgan  k o ‘pincha  mayda  bezlarning  yoilari  o g ‘iz 

b o ‘shIig‘iga  ochiladi  (51-rasm).

www.ziyouz.com kutubxonasi



51-rasm.  O dam ning  so 4 a k   bezlari.

S o‘lak  bezlarida  ip  singari  cho‘ziluvchi  yopishqoq  sekret  chiqaruvchi 

shilimshik  hujayralar 

va  soMak  deb  ataluvchi  suvday  suyuq  sekret 

chiqaruvchi 

seroz  hujayralar 

bor.

Quloq  oldi  bezi  va  tilning  yon  yuzalaridagi  bezlar 



seroz  hnjayralardan 

tashkil  topgan.  Shilimshiq  hujayralardan  tuzilgan  bezlar  -  

shilliq  bezlar 

til 


ildizida,  qattiq  va  yumshoq  tanglayda  b o ‘ladi.  Seroz  va  shilliq  hujayralardan 

tashqari 

so ‘lak 

bezlarida 

sekretor 

hujayralaming 

ostida 

joylashgan 



mioepitelial  hujayralar 

ham  bor.

So‘lakning  tarkibi  va  xossalari

So‘lakda 

suv,  anorganik  va  organik  moddalar  bor.  Suv  s o ‘lakning 

94,4-99,5%  ni  tashkil  qiladi,  organik  va  anorganik  moddalar  0,5-0,6% 

chamasida 

bo‘ladi. 

Anorganik 

moddalarga 

-  

xloridlar, 



fosfatlar, 

bikarbonatlarning  natriy,  kaliy,  kalsiyli 

tuzlari,  organik  moddalarga  - 

mutsin,  globulin,  fermentlar*  aminokislotalar,  kreatin,  siydik  kislota 

va 

mochevina 



kiradi.  Bundan  tashqari,  so ia k d a  gazlar  (N02  va  C02)  ham 

bo‘ladi.


S o‘lak  reaksiyasi  ishqoriydir  (pH=5.8-7.4).  So‘lak  tarkibidagi  oqsillar 

va  fermentlar  ovqat  moddalarini  parchalaydi.

So‘lak  ferm entlari

S o‘lakni  silliqlashda  ishtirok  etadigan  oqsil  -  

mutsin 

deyiladi.  U  ovqat 



bilan  aralashib,  uni  yutilishini  qo‘lay  holga  keltiradi.  Odam  so ia g id a 

amilotik  fermenti- 

ptialin 

(amilaza,  diastaza)  b o ia d i.  Bu  ferment  kraxmalga 

tasir  etib,  uni  dekstrinalarga  va  disaxarid  -  

maltozaga 

parchalantiradi. 

Ikkinchi  bir  ferment  -   maltaza  disaxarid  maltozaga  ta’sir  etib,  uni  glukozaga 

aylantiradi.  Bu  fermentlar  ishqoriy,  neytral  va  nofaol  kislotali  sharoitda 

ta’sir  etadi.

Fermentlar  asosan  quloq  oldi  va  ja g ‘  osti  bezlarida  ishlab  chiqariladi. 

Ovqat  o g ‘izda  qisqa  vaqt  turganligi  uchun  ptialin  karbonsuvlarni  oxirigacha 

parchalab  ulgura  olmaydi.  Uning  ta’siri  m e’dada  ham  davom  etib,  ovqat

www.ziyouz.com kutubxonasi



ichiga  kislota  kirguncha  davom  etadi.  M e’da  shirasidagi  kislota  ovqatga 

tasir  qilgandan  keyin  ptialin  karbonsuvlarga  ta’sir  etmay  qo ‘yadi.

Odam  so ia g id a  ptialin  va  maltazadan  tashqari  fermentga  o ‘xshagan 

modda  lizosim  ham  b o ia d i  .Bu  modda  mikroblarni  o id irish   xususiyatiga 

ega.  Odamda  bir  kunda  ishlab  chiqariladigan  s o ia k   miqdori  o ‘rtacha  1,5  1 

ni  tashkil  qiladi.  B a’zan  o ‘txo‘r  hayvonlarda  esa  (masalan,  ot,  sigir)  bir 

kunda  46-60  1  gacha  s o ia k   ishlab  chiqariladi.

S oiak  bezlarining  innervatsiyasi.

S o ia k   chiqadigan  qitiqlagich  ovqat  b o iib ,  bu  ta’sir  natijasida  tez 

so ia k   ajralib  chiqadi.  Qitiqlagich  ta’sir  etishi  bilan  s o ia k   chiqquncha 

b o ig a n   vaqt  yashirin  yoki  la ten t  davr  deyiladi.  Bu  vaqt  2-3  soniyani 

tashkil  etadi.

S oiakning  tarkibi  o g iz g a   tushadigan  moddalaming  fizik  va  kimyoviy 

xususiyatlariga  qarab  har  xil  b o iad i.  Quruq  ovqatlarga  s o ia k   ko‘p  ajraladi. 

Shuningdek  kislota  va  ishqoriy  reaksiyali  ovqat  moddalariga  ham  k o ‘p 

miqdorda  va  suyuq  s o ia k   chiqadi  Bundari  m aiu m k i,  s o ia k   bezlarining  ishi 

ovqat  turiga  qarab  o ‘zgarib  turadi.

S o ia k   chiqishi  reflektor  jarayondan  iborat  b o iib ,  markaziy  asab  tizimi 

orqali  boshqariladi.  O g‘izga  ovqat  tushishi  bilan  undagi  sezuvchi  asab 

uchlari  qitiqlanadi,  ta’sirot  markazga  intiluvchi  asab  tolalari  orqali  markazga 

borib,  keyin  s o ia k   bezlariga  keladi  va  s o ia k   ajrata  boshlaydi.  O g‘iz 

shilimshiq 

qavatining 

bir 


qismida 

o ‘mashgan 

retseptorlar  kimyoviy 

qitiqlagichlarga  sezgir  b o ia d i.  Achchiq  va  sh o ‘r  moddalar  til  tubidagi 

retseptorlar  orqali  s o ia k   chiqaradi.  Termoretseptorlar  butun  til  ustida, 

mexanoretseptorlar  esa  til  uchi,  til  tubi,  tanglay  va  yuqori  labda  joylashgan 

b o ia d i.

S o ia k   bezlariga  keluvchi  til  asabi,  til  -   tanglay  asabi,  sayyor  asabning 

tolasi  va  nog‘ora  tori  asabi  sezuvchi  asablardir.

Har  bir  s o ia k   bezi  sim patik  va  adashgan  asab  bilan  ta’minlangan. 

Jag‘  osti  va  til  osti  bezlariga  nog‘ora  tarkibiga  o ‘tib  boradigan  adashgan 

asab  tolalari  keladi.  Quloq  oldi  bezlari  til-halqum  asabidan  adashgan  tolalar 

oladi.  Adashgan  asablarda  s o ia k   chiqaruvchi  va  tomijlami  kengaytmivchi 

tolalar  bo iad i.  Simpatik  asablar  s o ia k   bezlariga  ustki  bo‘yin  simpatik 

tugunidan  boradi.  Adashgan  asablar,  xususan,  nog‘ora  tori  qitiqlangan 

vaqtda  k o ‘p  miqdorda  suyuq  s o ia k   chiqadi.  Simpatik  asab  qitiqlanganda  esa 

organik  moddalarga  boy  b o ig a n   quyuq  s o ia k   ajraladi.  Agar  simpatik  va 

adashgan  asablar  uzoq  vaqt  qitiqlansa,  ajraladigan  so ia k d a  organik 

moddalarga  boy  s o ia k   ajraladi.  Har  ikki  asab  baravariga  qitiqlanganda  ham 

shu  hol  yuz  beradi.

Asablaming  qitiqlanishi  natijasida  so ia k   ajralishining  oddiy  filtratsiya 

jarayonidan  iborat  bo im ay ,  markaziy  asab  tizimi 

va  sekret  chiqaruvchi 

hujayralaming  faolligi  natijasida  vujudga  keladigan  murakkab  fiziologik 

jarayondir.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Bosh  miyada so ia k   ajratish  m arkazlari  va  reflektor  tabiati

So‘lak  ajratish  markazlari  uzunchoq  miyada  joylashgan.  Bu  markazlar 

sezuvchi  asablar  orqali  keladigan  impulslar  ta’sirida  yoki  qon  tarkibining 

o ‘zgarishi  natijasida  q o ‘zg‘aladi.  Masalan,  b o ‘g ‘ilish  vaqtida  qonda  karbonat 

angidrid  k o ‘payib  so‘lak  k o ‘p  chiqadi.  Shuningdek,  och  odamning  qoni 

so‘lak  ajratish  markazlarining  q o ‘zg‘atuvchanligini  oshiradi,  to‘q  odamning 

qoni,  aksincha,  q o ‘zg‘aluvchanlikni  pasaytiradi.

S o‘lak  ajratish  markazlarining  ishi  bosh  miya  yarim  sharlari  po‘stlog‘i 

tomonidan  boshqariladi.  Turli  ta’sirotlarga  javoban  afferent  asablar  orqali 

so‘lak  chiqishi  refleks  y o 4li  bilan  amalga  oshiriladi.  Og*izga  tushgan  ovqat, 

yuqorida  aytilganidek,  sezuvchi  asab  uchlariga  ta’sir  etadi  va  ta’sirot 

sezuvchi  asablar  orqali  uzunchoq  miyaga  borib,  undan  sekretor  asablar 

orqali  so‘lak  beziga  keladi,  natijada  so ‘lak  chiqadi.  Bunday  so*lak  ajralishi

tushmasdan  ham  so‘lak  chiqishi  mumkin.  Masalan,  ovqatni  k o ‘rganda, 

uning  hidini  sezganda  ham  s o ia k   ajraladi.  Bu  y o i   bilan  s o ia k   chiqishi 

uchun  odam  shu  ovqatni  biror  marta  yeb  k o ‘rgan  b o iis h i  kerak!  Faqat 

ovqatni  yeb,  uning  mazasini  bilgandan  keyingina,  uni  ko‘rish  va  hidini 

sezish  jarayonida  s o ia k   ajraladi.  Bunda  ta’sirob  sezuv  a ’zolarining  asablari 

orqali  bosh  miya  yarim  sharlari  po‘stlog‘iga  boradi  va  undan  uzunchoq 

miyaga  kelib,  sekretor  asablari  orqali  s o ia k   bezlariga  o ‘tgandan  so*ng 

so ia k   ajraladi.  (52-rasm)  Bu  tarzda  so ia k   chiqishini  I.P.Pavlov 

shartli  yoki 

orttirilgan  refleks  y o ii 

bilan  s o ia k   chiqishi  deb  atagan.



52-rasm .  R efleks  y o ‘li  bilan  s o ‘lak  chiqish  tasviri.

1-markazgci  intiluvchi  tola  -   q o ‘z g ‘alishni  til  retseptorlari  orqali  uzatadi,  2-markazdan 

qochuvchi  tola


Download 5.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling