Œзбекистон республикаси олий ва œрта махсус таълим вазирлиги


Download 227.79 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/13
Sana09.01.2022
Hajmi227.79 Kb.
#257799
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
3-мавзу



3-Ma‘ruza: Xom ashyoni saqlash va qayta ishlash uchun tayyorlash. 

Reja:  

1. Xom ashyo sifatiga namlikning ta‘siri. 

1.1. Urug’lar tarkibida suvning holati 

1.2. Gigroskopik nuqta 

1.3. Urug’larning nafas olish jarayoni 

1.4. Mikroorganizmlar va zararkunandalar ta‘siri 

1.5. Urug’larni jamollatish 

2. Urug’larni quritish 

2.1 Quritgichlar 

2.2 Quritish jarayonini tezlatadigan faktorlar 

3 .CHigitning namligini normallashtirish 

4. Yog’li urug’larni saqlash 

4.1. Yog’li urug’lar saqlanadigan omborlar 

5. Yog’li urug’larni tozalash 

5.1. Aralashmalar turlari 

5.2. Tozalash usullari 

Adabiyotlar; 8,9,10,11,12,13,14,15 

Tayanch  so’z  va  iboralar:  konditsiyalash,  sorbtsiya,  desorbtsiya,  diffuziya, 

gigroskopik nuqta, kritik namlik, nafas olish koeffitsienti, aerob, anaerob, saprofit, 

patogen, fitogen, profilaktik, separator, pnevmatik, elektromagnit. 

1.  Xom-ashyo  sifatiga  namlikning  ta‘siri.  Xom-ashyo  namligi.  Yog’ 

zavodlarida  urug’lar  maydonchalarda  qabul  qilinadi,  namuna  olinadi  va 

laboratoriyada namligi aniqlanadi va shu ko’rsatgich bo’yicha saralanadi. 

Yog’li  urug’larni  saqlash  oldidan  ularni  tozalashga  katta  ahamiyat  beriladi. 

Paxta  zavodidan  keltirilgan  chigit  ko’pincha  xas-cho’p,  g’o’za  barglari,  g’o’za 

po’chog’i,  paxta  tolasi  va  shunga  o’xshash  chiqindilar  bilan  ifloslangan  bo’ladi. 

Bularning  ko’pchiligi  organik  chiqindilar  bulganligi  uchun  tarkibida  asosan 

pentozanlar  gruppasiga  kiradigan  uglevodlar  bo’ladi.  Urug’larni  saqlash  davrida 

nam  (suv)  va  chiqindilar  uni  qizdirib  yuboradi,  pentozanlar  buzila  boshlaydi  va 

chigit mag’zi sarg’ayib, undan olinadigan yog’ ham qoramtir tusda bo’ladi. Undan 

tashqari,  mag’iz  tarkibidagi  oqsillar  ham  o’zgarib,  eriydigan  oqsil  (globulin  va 

albumin) lar erimaydigan fraktsiyaga ajralib ketadi. 

Tozalanmagan kungaboqar urug’ining namligi 18%, kislota soni 0,9mg KON 

bulsa, 100g urug’ning bir sutkada nafas olish tezligi 95,5mg SO2 ga teng bo’ladi. 

Shu  urug’larning  nafas  olish  tezligi  3-4  kundan  keyin  7-8  marta  ortib  ketadi  va 

kislota  soni  200mg  KON  bo’ladi.  Seryog’  kungaboqar  urug’ini  saqlash  uchun 

uning namligi 7-8% bulishi kerak. Uzoq muddat saqlanadigan urug’larning namligi 

qo’yidagicha: chigitniki: - 10%, loviyaniki 12%, zig’irniki 8%, gorchitsaniki 9,5% 

bulishi  kerak.  Shunday  qilib  uzoq  saqlanadigan  urug’lar  quruq  va  toza  bulishi 

kerak. 



Download 227.79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling