0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va


Download 5.63 Mb.

bet23/59
Sana11.11.2017
Hajmi5.63 Mb.
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   59

F to rsizla n tirilg a n   fo sfa t. 

Butun  duny od a  surperfosfat  ishlab 

chiqaruvchi  sanoat,  sulfat  kislotaning asosiy  iste’molchisi  hisoblanadi, 

shu  bilan  birgalikda  H

2S 0 4  ishlab  chiqarish  uchun  kerak  bo'lgan 

oltingugurt  va  pirit  minerallari  yetarli  emas.  Shu  sababga  ko'ra  ilg'or 

texnik  soh ad a  mashhur  olimlarning  ishlari  fosforit  va  apatitlardan 

fosforli  o'g'itlar olishda  ularning  kislotasiz  parchalash  uslubini  ishlab 

chiqishga  qaratilgan.  Hozirda  termik  ishlov  berish  sohasida  katta 

yutuqlarga  erishilgan,  ayniqsa  ftorsizlantirilgan  fosfat  ishlab  chiqarish 

istiqbollidir.

Jarayonning mohiyati apatitni  (2—3%  kremnezem  qo'shib)  1400— 

1500 gradusgacha yoki  Qoratog

1  fosforitini  (ohak qo'shib  ) suv bug'lari 

ishtirokida  qizdirishdan  iborat.  Bu  sharoitlarda  apatitning  kristall 

panjarasi  yemiriladi  va  ftorning  90%  gacha  qismi  ajralib  chiqadi.

H a r xil  tarkibli  kuchsiz  kislotalarda eruvchi  fosfaritlar hosil bo'ladi. 

Apatitga  ishlov berganda olingan o'g'it  tarkibida 30—32%  P

20 5 bo'ladi, 

fosforitni  qizdirilganda  esa  20—22%.  Bu  fosfatlarning  70—92%  qismi 

2%  li  lim on  kislotasida  eriydi.  P

20 5  ning  miqdorini  bir  xil  qilib 

hisoblab  olganda  superfosfat  va  ftorsizlantirilgan  fosfat  asosiy  o'g'it 

sifatida solinganda bir xil  samara berishi  aniqlangan.  Ftorsizlantirilgan 

fosfat  oziqa  tarkibidagi  P

20 5  ning  miqdori  yetarli  bo'lmay  qolganda 

hayvonlarning  mineral  oziqasiga  qo'shib  beriladi.

T om asshlak 

—  fosfatlarga  boy  temir  rudalarida  Tornas  uslubida 

ishlov  berishda  hosil  bo'ladigan  qo'shimcha  mahsulot  hisoblanadi.

Metall eritiladigan konventorlarga,  kuydirilgan ohak solinadi, bunda 

ohak  hosil  bo'lgan  fosfat  angidrid  bilan  reaksiyaga  kirib  tetrakalsiyli 

fosfat  4 C a P

20 .   (yoki  Ca4P20 9)  hosil  qiladi.  Bunda  shlak  yuza qismga 

chiqadi.  Uni  ajratib  olingandan  va  sovitilgandan  keyin  maydalanadi. 

Hosil  b o'lg an   mahsulot  tarkibida  tetrakalsiyli  fosfat  qatori,  qiyin 

eriydigan  fosfatlar  harn  bo'ladi,  ularning o'simliklar oziqlanishi  uchun 

ahamiyati  bo'lmaydi.  Bundan  tashqari,  o'g'it  tarkibida  kalsiy  silikat, 

tem ir,  alum iniy  vanadit,  magniy,  marganes,  molibden  va  boshqa 

elementlar,  mikroelementlarning  birikmalari  harn  mavjud  bo'ladi.


Aniqlanishicha, bu o ‘g‘itlardan foydalanish  mikroo‘g‘itIarga bo'lgan 

talabni  ancha  kamaytiradi.  Tomosshlakning  andozaviy  tarkibga  ega 

emasligining  sabablaridan  biri  undagi  limon  kislotada  eruvchi  P

2O s 


ning  miqdori  7—8  dan  16—20%  gacha  b o ‘lishidir.  Tomasshlak-  t o ‘q 

rangli  og'ir  kukun,  undan  faqat  asosiy  o 'g 'i t   sifatida  foydalanish 

muinkin.  N ordon  tuproqlarda  yaxshi  t a ’sir  etadi,  chunki  ishqoriy 

reaksiyaga  ega.  Tomasshlak,  fosfatshlak,  ftorsizlantirilgan  fosfatlarda 

P

20 ,   miqdori  2%  limon  kislotada  eritib  aniqlanadi.  Fosfatning  bu 



shakldagisini  limon  kislotada  eruvchi  fosfat  deb  yuritiladi.  Eritmaga 

kalsiy mono-di-tetrafosfatlar, shuningdek  tomasshlak tarkibiga kiruvchi 

silikofosfatlar,  fosfatshlak  va  boshqa  termofosfatlar  (C aP

2 S i0 2  yoki 

Ca

4P20 4  C aSi03) o ‘tadi.



M arten  fosfatshlak. 

Cho'yandan  poMat  olishda  marten  sanoatida 

ham,  fosfatni  biriktirib  olish  uchun  ohak  q o ‘shiladi.  Chiqindi  sifatida 

ajralgan  shlak,  tomasshlakdan  fosfori  kam;  uni  fosfatshlak  deb  n o m - 

lanadi.

Uning tarkibida:  kalsiy tetrofosfatning ikkilamchi tuzi,  kalsiy,  ternir, 



marganes,  magniy  va  boshqa  moddalar  b o ‘ladi.  P

20 5  ning  miqdori 

8  dan  12%  gacha  bo‘ladi.

Uning  deyarli  hammasi  limon  kislota eritmasida eriydi.  0 ‘g‘itning 

reaksiyasi  kuchli  ishqoriy.  Uni  nordon va  kuchsiz  nordon tuproqlarda 

qoMlash  qulay.

Fosfatshlakni  faqat  asosiy  o 'g 'it  sifatida  ishlatiladi.  Uni  q an d  

lavlagisi  uchun  ishlatish  yaxshi  samara  beradi.



Suvda  erimaydigan  fosfatlar

(Uch  almashingan fosfatlar)



Fosforit  uni. 

Fosforitni  mayda  un  tarzida  yanchish  yo'li  bilan 

olinadi.  U ndagi  fosfor  g id ro k s il-a p a tit  3 C a

3( P 0 4)2  •  C a ( O H ) 2, 

karbonat—apatit  3Ca

3( P 0 4)2  ■ C a C 0 3,  ftor—apatit  3Ca3( P 0 4)2 •  7CaF, 

tarzida  va  Ca

3( P 0 4)2  kalsiy  trifosfat  shaklida  uchraydi.  Bu  birikmalar 

suvda,  kuchsiz  kislotalarda  erimaydi  va  k o 'p   ekinlar  uni 

qiyin 


o ‘zlashtiradi.

Fosforit  uni  gigroskopik  emas,  mushtlashib  qolmaydi,  ohakdan 

tashqari  har qanday o ‘g ‘it  bilan aralashadi. 

0 ‘g‘it  ishlab chiqish sanoati 

fosforit uni tarkibidagi fosforning umumiy miqdori  quyidagicha bo'lgan 

to'rtta  navini  ishlab  chiqaradi:  oliy  nav—30%,  1  nav—25%,  2  nav— 

22%,  3  nav— 19%.  Shuni  ta ’kidlab  o'tish  lozimki,  namligi  qaysi  nav


bo'lishidan  q a t’i  nazar  3%  dan  oshmasligi,  maydalanish  darajasi  0,18 

mm,  elakda  qolgan  qoldig‘i 

20%  dan  oshmasligi  kerak.

Fosforit uni  tayyorlash uchun  kimyoviy qayta  ishlab,  superfosfatga 

aylantirish  uchun  yaramaydigan,  past  navli  fosforitlardan  foydalanish 

mumkin.  U  eng  arzon  fosforli  o'g'it  bo'lib,  fosforli  o'g'itlar  ishlab 

chiqarishning um um iy hajmiga nisbatan  superfosfatdan  keyin  ikkinchi 

o'rinni  egallaydi.

Fosforit  unini  qo'llashda  tuproqning  umumiy  yutish  xususiyatini 

aniqlash  ham  m uhim   ahamiyatga  ega.  Uni  bilish  tuproqning  asoslar 

bilan  lo‘yinmaganligini  qanday  namoyon  b o ‘Iishini,  ya'ni  tuproq 

tomonidan  kationlarni  almashinuvli  yutish  darajasi  qanday  ekanligi 

haqida  fikr  yuritish  imkonini  beradi.  Bundan  tashqari,  tuproqning 

asoslar bilan to'yinish  darajasini  ham  hisobga olish  muhim  ahamiyatga 

ega.  Agar  u n in g   kattaligi  70  dan  past  b o 'lsa ,  fosforit  un in in g  

samaradorlik  ehtimoli  ancha  baland  bo'ladi.  Fosforit  unining samara- 

dorligi  fosforitlar tarkibiga,  maydalanganlik  darajasiga,  o'simliklarning 

xususiyatlariga,  tuproqning  xossalariga  va  birga  solinadigan  o ‘g‘itlar 

turiga  bog‘liq.  Fosforit  unini  o'g'it  sifatida  ishlatish  uni  solishdan 

m a’lum  foyda  olishga  ishonch  bo'lgan  taqdirdagina  o'rinli  bo'ladi.

D.N.  Pryanishnikov fosforit  unini  yuqori  m e ’yorda solish  (fosforit- 

lash)  hozirgi  M D H   davlatlarining  80  mln  g e k ta r  tu p ro q la rid a  

o'tkazilishi  zarur  ekanligini  isbotlab  berdi.

D.N.  Pryanishnikovning  fosforitlarni  tabiatining  va  xossalarini 

o'rganishga  b a g 'is h la n g a n   tajribalari  shuni  ko'rsatadiki,  kristall 

fosforitlarga  nisbatan  am orf xillarini qo'llash  yaxshi  samara berarekan, 

chunki  ular tezroq  parchalanish  xususiyatiga ega.  Bu  kabi  xususiyatlar 

fosforitning  maydalash  darajasiga  bog'liq,  chunki  zarrachalarning 

diametri  qancha  kichik  bo'lsa,  ularning  nisbiy  yuzasi  shuncha  katta 

bo'ladi.  Tuproq  eritmasi  tarkibidagi  kislotalar  ham,  fosforit  unining 

eng niayda zarrachalari  bilan  ta’sirlanadi  va uning fosfatlarini  eriydigan 

shaklga  o'tkazadi.  Dolgoprud  (Rossiya)  agrokimyoviy  stansiyada  olib 

borilgan  ko'p  yillik  tajribalar shuni  ko'rsatadiki,  maydalangan  fosforit 

unini  bir  xil  m e ’yorda  ishlatilganda  (I  ga  yerga  45  kg  P

20 5)  uning 

t a ’siri  kuzgi  javd ar  hosiliga  xuddi  superfosfatnikiga  o'xshab  teng 

kuchli  ta ’sir  etadi  (42-jadval).

D.N.  Pryanishnikov  m a ’lumotlariga  k o'ra,  fiziologik  nordon 

o'g'itlar  (ammiak  tuzlari  va  biroz  miqdorda  kaliyli,  kuldan  sement 

changi va nefelindan tashqari) fosforit unining tuproqda parchalanishini 

tezlashtiradi,  aksincha  fiziologik ishqoriy o'g'itlar (selitra)  bu jarayonni


Javdar  hosiliga  fosforitning  maydalanish 

darajasining t a ’siri

T / r

Q o‘shim cha 



don  hosili

Superfosfat  - 

dan

F o sfo rit  unidan  (zarrach alarn in g  d ia m etri 



mm  hisobida)

0 ,0 8   dan 

kichik

0 ,0 8 -0 ,1 7



gacha

0 ,1 7 -0 ,5

gach a

1

1  gektarga

se n tn er

hiso b id a

4,1

3,1

2,9

1,8

2

%  hiso b id a

26

2 3

18

12

biroz  susaytiradi.  Fosforitni  solishdan  oldin  uiproqqa  o h a k   solish 

maqsadga  muvofiq  einas,  chunki  tuproq  eritmasining  nordonligini  va 

tuproqning qattiq fazasini ancha harakatchan potensial  (almashinuvchi) 

nordonligini  neytrallaydi.

Shuning  natijasida  fosforitning  tuproq  bilan  o ‘zaro  t a ’sirlanishi 

uzoq  muddatga  cho'zilib  ketadi.  Kuzatuvlar  shuni  ko‘rsatdiki,  kalsiy 

karbonad  mavjudligida  fosforitdagi  trifosfat  tuproq  to m o n id a n   toki, 

karbonatli  ohak  erimaguncha  parchalanmaydi  (yemirilmaydi).  Lekin 

fosforit  unini  solingandan  keyin  uning  tuproq  bilan  qism an  b o ‘lsada 

reaksiyasi  sodir bo'ladi,  shundan  keyingina  nordon  tu p ro q la rd a   ohak 

q o ilashning  ziyoni  bo‘lmaydi.

H a m m a   gap  shundaki,  fo sfo ritn i  iqtisodiy  j i h a t d a n   s a m a r a  

beradigan  m e ’yorda  solinganda  u  ohakning  o ‘rnini  bosa  olmaydi. 

Shuning uchun  o ‘ta  nordon  tuproqlarda  nordonlik o ‘simliklarga salbiy 

t a ’sir  ko‘rsatish  bilan  birga,  ularni  fosforitlarni  eriydigan  shaklga 

aylantirilgan  birikmalarini  o ‘zlashtirish  imkoniyatidan  ham   m ahruin 

qiladi.


Dolgoprud  agrokimyoviy  stansiyasida  o ‘tkazilgan  tajribalar  shuni 

ko'rsatdiki,  hatto  fosforit  unini  yuqori  m e ’yor chegarasida  solinganda 

10 yildan  keyin  uning ancha qismi  parchalanib bo'lgandan  keyin  ham, 

tu p ro q n in g   nordonligi  va  u n in g   asoslar  bilan  to 'y in i s h   darajasi 

o ‘zgarishsiz  qolar  ekan  (43-jadval).

Shu  n arsani  e ’tiborga  o lish   lozim ki,  a m a liy o td a   P

2O s  ning 

fosforitdagi  miqdori  90— 135  kg  dan  ziyod  boMganida  qoMlanilmaydi.



Tuproq  xossalariga  fosforit  uní  m e’yorlarining  t a ’siri

K o‘rsatgjchlar

Fosforit  unidagi  P 2O s  ning m e’yori 

(1  gektarga  kg hisobida)

0

45

135



270

540


1.

S u v  eritmasini  pH

5,7

5,5

5 ,6

5,8

5,8

2.

P o ten s ia l  nordonlik  

( 1 0 0   g  tuproqda  m g .e k v  

h is o b id a )  alm a sh in u v c h a n  

gidroli tik

0,42

2,93

0,41

2,9 5

0 ,2 5

2,7 8

0 , 1 6

2 , 5 8

0,1 6

2 , 5 0

3.

A s o s la r   hilan   to'yinish  darajasi 

(%  hiso b ida)

66

68

75

78

79

M a ’lum  bo'lishicha,  bu  o 'g 'it  ta ’sirida  nordonlikning  o'zgarishi  juda 

k a m   bo'ladi.  Nordon  torf fosforitni  yaxshi  parchalaydi.

D .N .  Pryanishnikov  laboratoriyasida  olib  borilgan  tadqiqodlardan 

m a ’lum  bo'ldiki,  yuqorigi  t o rf  va  fosforitning  keng  nisbati  (

100:1)  da 

fosforit  suvda  eriydigan  birikmaga  aylanadi.  Lekin  uning  to'liq  erishi 

u c h u n   zarurat  yo‘q.  Agar  u  ikki  almashingan  kalsiy  fosfatga  aylansa 

shuning o'zi yetarli bo'ladi,  shuning uchun  torfofosforitli  kompostlarni 

(aralashmalarni)  tayyorlashda  torfning  fosforitga  bo'lgan  nisbatlarini 

95:5  tarzida  olish  mumkin  bo'ladi.

Bunday  kopostlar  tayyorlashda  fosforitni  parchalash  uchun  faqat 

yuqori  torf  kerak  bo'lib  qolmay;  balki  qo'shimcha  yuqori  potensial 

nordonlikka  ega  bo‘lgan  pastda  hosil bo'lgan  torf ham  kerak  bo'ladi, 

b uning   ustiga  bu  torf  azot  va  kul  elementlariga  ancha  boy  bo'ladi.

G o ‘ng,  fosforitli  kom postlar  ham  yuqori  darajadagi  t a ’sir  etish 

xususiyatiga  ega.

D .N .  Pryanishnikov  tajribalari  har  xil  o'simliklarni  fosforit  uni 

o ‘g ‘itiga  nisbatan  har  xil  munosabatda  bo'lishini  isbotlaydi.  Ko'p 

o 's i m l i k l a r   uni  faqat  m a ’lu m   no rd o n lik k a   ega  b o ‘lg an d a g in a  

o'zlashtiradi.  Bunday  ekinlar jumlasiga  g'allasimonlar,  zig‘ir,  lavlagi, 

kartoshka,  no'xat,  yo'n g'ich q alar  kiradi.

Shulardan  kuzgi  javdar,  y o ‘ng ‘ichqa,  no'xat  boshqa  ekinlarga 

nisbatan biroz fosforit unini yaxshiroq o'zlashtiradi.  Boshqa ekin guruhi 

fosforit unini  kuchsiz  nordon  m u h itd ava  hatto  neytral  muhitda yaxshi 

o'zlashtiradi.  Bular  jumlasiga  lyupin,  grechixa,  esparset,  gorchisalar



kiradi.  Bu  ekinlar  tuproq  fosforini  h a m   yuqori  darajada  o ‘zlashtirish 

qobiliyatiga  ega  bo‘ladi.

Hosilga  ijobiy  ta ’sir  etish  davomiyligi  nuqtayi  nazaridan  fosforit 

uni  fosforli  o ‘g‘itlar  orasida  birinchi  o ‘rinda  turadi.  D em ak, 

uzoq 

almashlab  ekishning  butun  rotatsiyasi  bo'yicha  nordon  va  kuchsiz 



tuproqlarda  fosforitlashni  takrorlashga  xojat  boMmaydi.  Superfosfatni 

esa  h a m m a  ekinlar  uchun  ekishdan  oldin  solinishi  lozim.  Xuddi 

shunday  emvchi  va  erimaydigan  o ‘g ‘itlarni  o ‘zaro  moslab  ishlatilishi 

iqtisodiy  jihatdan  ham,  o ‘simliklar  talabini  qondirish  jihatidan  ham 

foydali  b o ‘ladi.  Bunda  faqatgina  boshqa  elementlar  bilan  oziqlanish 

darajasi  (azot,  kaliy)  ga  e ’tibor  berilishi  lozim.  Ularning  tanqisligini 

birgina  fosforning  o ‘zi  bilangina  t o ‘ldirib  b o ‘lmaydi.  Ba’zida  mikroe- 

lementlarning  tanqisligi  boMgan  hollar  ham  uchrab  turadi.



Fosforli  o4g ‘itlardan  foydalanish

Fosforli  o'g'itlarni  asosiy tarzda solinishi

Superfosfatning uya-uya tarzida solinishi  o'simliklarning dastlabki 

o ‘sishini  tezlashtirish  uchun  lozim  b o ‘lsa,  asosiy  tarzda  solinadigan 

o ‘g‘it  uzoq  vaqt  davom  etgan  vegatatsiya  davri  davomida  oziqlanish- 

dagi  fosfor  tanqisligini  bartaraf  etish  maqsadida  solinadi.  Bu  tan- 

qislikning yuzaga chiqishi  tuproq tarkibidagi  tabiiy zaxiralarini  o ‘simlik 

tom onidan  o ‘zlashtirilmaydigan  holatdan  o ‘zlashtiriladigan  holatga 

o'tishida  har xil  omillarning  t a ’siri  sekin  va yetarli  boMmasligidandir.

Asosiy  tarzda  solinadigan  o ‘g‘itning  to ‘g‘ri  tashkil  etilishiga  quyidagi 

omillar  ta ’sir  etadi:  1)  solish  muddati;  2)  solish  chuqurligi;  3)  shakli 

(eruvchanlik); 4) me’yorva 5) boshqa oziqa moddalari bilan mutanosibligi.

Neytral  reaksiyaga  yaqin  tu p ro q la r  uch u n   suvda  eruvchi  fosfat 

kislota  tuziarini  solish  muddati  u n c h a   ahamiyatga  ega  boMmaydi, 

chunki  ularning  ishqorlanishi  n atijasida  y o ‘qolishi  k u zatilm ayd i, 

kimyoviy bogManish esa kalsiy difosfat  hosil  boMishi bilan chegaralanadi, 

bu  modda  esa o ‘simliklar tom onidan  o ‘zlashtirilaveradi.  Superfosfatni 

qora  tuproqqa  ekishgacha  5—7  kun  oldin  solish  o ‘simliklar  (mak- 

kajo‘xori,  suli,  tariq,  boda)  ning  hosilini  pasaytirmaydi.

N ordon  tuproqlarda  ikki  alm ashingan  kalsiy fosfat  qatori  alum iniy 

va  temir  fosfatlari  ham  hosil  boMadi,  ularning  o ‘simliklar  to m o n id a n  

o ‘zlashtirilish  ko‘rsatkichi  yanada  past.  Bu  narsani  e ’tiborga  oigan 

holda,  o ‘simlik  boMmagan  vaqtda,  superfosfatning  nordon  tuproqlar 

bilan  uzoq  muddatda  ta’sirlashuvining  oldini  olish  lozim.



Asosiy  tarzda  s olin ad ig an   superfosfatni  solishda  uni  qanch a 

chuqurlik oralig‘iga solish  ahamiyat  kasb etadi,  chunki  tuproqda fosfat 

kislota  anionlari juda  kuchsiz  ravishda  harakatlanadi.

32P  bilan  olib  borilgan  tajribalar  shuni  ko‘rsatadiki,  yaylovlarda 

superfosfatning  eng  yuqori  m e ’yordagi  miqdorini  (1  gektarga  450  kg 

P

20 5) yerning yuza qismida taqsimlanganda fosfor 2,5  sm dan  chuqur- 



roqqa  o'tm as  ekan.

0 ‘simlikning yoshiga qarab  u n in g o ‘g‘it tarkibidan  o'zlashtiradigan 

fosfor ulushi  kamaya boradi.  Xususan,  bu  narsa  makkajo'xori o'simligi 

bilan  olib  borilgan  tajribada  isbotlandi.  Ekish  vaqtida  birinchi  holatda 

superfosfatning  urug‘dan  5  sm  chuqurlikka,  ikkinchi  holatda  5  sm 

atrofidagi  masofaga  solindi.

0 ‘sishning  boshlanish  fazalarida  o ‘simlik  fosforni  butun  fosforli 

o ‘g ‘itlardan  o'zlashtiradi.  Pishish  fazasida  bu  faqat  0,1  qismini  tashkil 

qilib,  qolgan  0,9 qismini  o ‘simlik  tuproqdan oladi.  Ildiz tizimi  tuproq- 

ning  butun  hajmini  egallagan  sharoitida,  fosforning  tuproqqa  solinish 

chuqurligi  o'z  ta ’sirini  ko'rsatadi.  Faqat  10  sm  va  undan  ko'proq 

chuqurlikka  solingandagina  o ‘g ‘it  o'simlikning  fosforli  oziqlanishida 

m uhini  ahamiyatga  ega  boMishi  aniqlandi.

Dalada  tuproqqa  solinadigan  asosiy  fosforli  o ‘g ‘itning  qancha 

chuqurlikka solinishi,  ayniqsa  namligi  kam  bo'lgan  zonalarda o ‘simlik 

to m o n id an   foydalanilish  darajasiga  kuchli  ta’sir  etadi. 

0 ‘simlik  suvni 

h am ,  ozuq  moddalarini  ham   ildiz  tuklari  orqali  qabul  qiladi,  lekin 

ildiz  tuklari  quruq  tupro q da  rivojlanmaydi  va  u nda  o'iadi.  Aynan 

haydalanadigan  yerning  yuqori  qatlami  hatto  namligi  yetarli  zonada 

h am   bir  necha  bor  yozda  qurib  qoladi.

Bu  davrlarda  uncha  c h uq u r  boMmagan  qatlamga  solingan  fosfatli 

o ‘g ‘it  ildiz  tomonidan  o'zlashtirilmaydi.  Superfosfatni  ancha  chuqur- 

roqqa solishning ahamiyatini  K.A.  Timiryazov  Simbirsk guberniyasida 

1867-qurg‘oqchilik  yilida  o ‘tkazgan  tajribasi  orqali  isbotlagan  edi.  U 

q u r g ‘oq c h ilik   yillarida  superfosfatning  g‘allasim on  ekinlarining 

q u rg ‘oqchilikka  chidamliligini  oshirishini  qayd  etadi.

Bu  narsa  keyinchalik  ko‘p  olimlarning  ishlari  tufayli  takror-takror 

isbotlandi.

Hatto  sug'oriladigan  sharoitda  ham  fosfatlar  tuproqda juda  sekin 

harakatlanadi:  Virjiniya (AQSH)  da olib borilgan t o ‘rt yillik kuzatuvlar 

s h u n i  ko'rsatdiki,  c h a n g li-q u m o q   tuproqlarning  yer  yuzasiga  har 

gektarga  112—224  kg  P , 0

5  hisobida  superfosfat  berilganda,  uning 

tarkibidagi  fosfat-ionlar faqat  5  sm ga harakatlangan.  Sug'orilmaydigan


sharoitda  fosfat  kisiotaning  kaliyli  va  kalsiyli  tuzlari  og‘ir  tup ro q la rd a  

0,5—1,5 sm ga, yengil tuproqlarda biroz chuqurlikkacha harakatlangan.

Tuproqning uncha chiiqurbo'lm agan  qismiga solingan  o ‘g‘it un ing  

chuqurroq qismi bilan  haydash jarayonida aralashadi,  bu  holat  keyingi 

e k ilad igan   ekinlarg a  ijobiy  t a ’sir  e ta d i.  M u ayyan  ekin   u c h u n  

qoMlaniladigan  haydash  chuqurligi  asosiy  tarzda  solinadigan  fosforli 

o ‘g ‘itning  solinish  chuqurligini  ham   belgilaydi.  Uning  m e ’yoriy  che- 

garasi  tuproqning  unumdorligiga,  birinchi  ekin,  undan  oldin  ekilgan 

ekin,  qo'shilib  solinadigan  boshqa  o ‘g ‘itlar  miqdoriga  bog'Iiq  holda, 

liar gektar yerga  P

20 5 ga  hisoblanganda  30—45  dan  90— 120  kg  gacha 

bo ‘lgan  miqdorni  tashkil  qiladi.

Fosforli  o ‘g‘itlarning vuqori  m e ’yorlari  mevali va texnikaviy ekinlar 

u c h u n ,  ayniqsa  unumdorligi  k am   boMgan  tu proqla rd a ,  o ‘r ta c h a  

m iq d o r la r — m ak k a jo 'x o ri,  k a r t o s h k a ,   sabzavot  va  y e m - x a s h a k  

o ‘simliklari  uchun,  kam  m iqdorlar  —  don  g'allasimonlari  va  don 

dukkaklilari  uchun  qo‘llaniladi.

Birinchi  ekin  tomonidan  fosforning  o'zlashtirilish  koeffitsiyenti 

5— 15%  bo‘lishi,  qulay sharoitlarda esa  25% gacha yetishi  isbotlangan. 

Ancha  yuqori  o'zlashtirish  koeffitsiyenti  pichanzor  va  yaylovlarda 

kuzatilib  uning  miqdori  21—40%  gacha  yetib  boradi.

0 ‘simliklarning  o ‘g‘it  tarkibidagi  fosforni  o'zlashtirish  sam ara- 

dorligini oshirishning yana bir usuli  uni zaxira holda tuproqqa solishdir. 

Fosforli  o ‘g ‘itlarning  samaradorligi  uni  joy-joyiga  (uya-u ya  qilib) 

solganda  oshadi  (44-jadval).

44-jadval

Fosforning  o‘zlashtirilishiga  fosfatli  o ‘g‘itlarni  turlicha 

qoMIashning  t a ’siri

T .r


E kinlar

N 60


 

P 60


 

K 60


 solishdan  olingan 

qo'shim cha  hosil 

1  ga yerga  s  hisobida

Fosforni  o ‘z lash tirilish in i 

hisoblash  k o effitsien ti  (%  

hisobida,  b irinchi  yil)

Sochib

solinganda



J o y -jo y ig a

(lokal)


solganda

Sochib


solinganda

Jo y -jo y ig a

(lo k al)

solganda


1

K artoshka

119,0

1  16,0


29,3

50,2


2

Kuzgi


bug'doy

7,1


11,9

13,7


23,1

3

K u z g i javdar

4 , 4

7,4

9 , 4

14,1

4

Suli

5 ,7

8,8

8,2

13,8

P

20 5  ning  o ‘g‘it  va  tuproq  tarkibidagi  qismlarini  o'zlashtirilish 



darajasini  aniq  ravishda  aniqlash  uchun  izotop  uslubidan  foydalanish 

zarur.  Shu  bois bu yerdagi  hisob-kitob  raqamlari ancha taqribiy  ko'rsat- 

kichdir.  Nazorat  va  o ‘g ‘it  berilgan  variantlarga  qarab,  o ‘simliklarning 

fosforni  har  ikki  holatda  ham   ildizlar  orqali  o ‘zlashtirilishi  hisobga 

olinadi.  Aslida  o ‘g ‘itlangan  ekinlar  o'g 'itlan m agan larg a  nisbatan 

tuproqdagi  fosforni  yaxshiroq  o'zlashtiradi.

Dukkaklilardan  keyin ekiladigan o'simliklar, tuproqlarda tuganakli 

bakteriyalar  tomonidan,  atmosfera  azoti  hisobiga  ancha  miqdorda 

azot  t o ‘plab,  boshqa  xildagi  oldin  ekilgan  ekinlarga  nisbatan  fosforga 

k o ‘proq  talabchanlikni  nam oyon  qiladi  (45-jadval).



45-jadval

Yo‘ng‘ichqa  alm ashlab  ekilgan  maydonlarda  bir  xil 

m e’yorda  solingan  superfosfatning  sam aradorligi

T .r


T ajriba

Ekin


Almashlab  ekish  sh aro itid a olingan 

q o ‘shimcha hosil  (1  g ek tar  erga s  hisobida)

stansiyalari

Y o‘ng‘ichqasiz

Y o‘ng ‘ichqa bilan



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   59


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling