0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va


Download 5.63 Mb.

bet49/59
Sana11.11.2017
Hajmi5.63 Mb.
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   59

m e ’y o r id a  

berilgan  m ineral  va  organik  o ‘g ‘itlar  tu p ro q n in g   oziqalik  ham da 

agrokimyoviy  holatini  oshirgan,  ekinlar  m ah su lo ti  yuqori  boMgan, 

tuproqda  turli  foydali  m ikroorganizm lar  (am m on iy,  nitrat,  denitrit 

va  sellulozani  parchalovchilar)ning  m iqdori  k o ‘paygan,  tuproqning 

fermentlik  faoliyati  oshgan.

Yerga  yuqori  m iqdorda  m ineral  o ‘g‘it  berish  ju d a   ko‘p  salbiy 

ekologik voqeliklarni  keltirib chiqaradi,  ya’ni  tu p ro q d a azotning  natriyli 

birikmalari  ortib  ketadi.

Nitrat ekinlarning  hosili  (ayniqsa,  kartoshka,  piyoz,  sabzi,  bodring, 

pomidorlar)da ko‘p miqdorda to'planadi,  tuproqning kimyoviy tarkibini 

buzadi  va  ayrim  kimyoviy  elem entlarning  h arak atch an   shakli  hosilda 

to ‘planishiga  sabab  b o ‘lib,  tu p ro q n in g   u m u m iy   ekologik  holatini 

buzadi,  m ahsulot  ekologik  zaharli  boMadi.

U ndan  tashqari,  yerga  yuqori  m iqdorda  o ‘g ‘it  berish  natijasida 

yana  qo‘shim cha  salbiy  ekologik  holatlar  yuzaga  keladi.  Jum ladan, 

ekinzordagi  o ‘sim liklarning  poyasi  nim jon  b o ‘lib,  tanasi  poyasini 

ko‘tara  olm asdan  yotib  qoladi,  bu  holda  ek in zo rn in g   hosili  past, 

ikkinchi  tom ondan  tuproqda  turli  tuzlar  m iqdori  ortib  ketadi.  U chin- 

chidan,  m ikroorganizm lar  qabul  qilib  to ‘playdigan  molekular  azot, 

organik  azot  birikmasiga  aylanishga  ulgurm asdan,  atmosferaga  qaytib 

chiqib  ketadi.

D em ak,  yerga  doim   k o ‘plab  m in eral  o ‘g ‘it  berish  natijasida 

tuproqda  bo ‘lib  o'tad igan   mikrobiologik ja ra y o n la r va  o ‘simliklarning



oziqlanish  rejimi  buziladi,  tuproq  unumdorligi  pasayadi,  ekinlardan 

kam  hosil olinadi.  Lekin  mineral  va organik o ‘g‘it birgalikda  q o ila n il- 

ganda  tu p ro q d a  m ikroorganizm lar  yaxshi  rivojlanadi  va  ularning 

faoliyati  kuchayadi.

Shuning  uchun  harn  tuproqning  agrokimyoviy  holatlari  va  uning 

bioekologik  faoliyatini  birlikda  qarash  kerak.

Shunday  qilib,  ekin  m aydonlaridan  olinadigan  hosil  tuproqning 

biologik  holati,  unum dorligi,  o'simlik  navining  xususiyatlari,  m a’lum 

tuproq  s h a ro iti,  navning  ekologik  m oslashishi  ham da  tu p ro q d a  

o'tadigan  mikrobiologik  jarayonlarga  bogiiqdir.

O lim larning  k o ‘p  yillar  davomida  olib  borgan  tadqiqot  ishlari 

natijalarining ko'rsatishicha,  chimli  kul  rang tuproqli yerlarni gektariga 

180  kg  azot,  180  kg  fosfor,  180  kg  kaliy  va  60  t  go‘ng  berilgan.  Lekin 

yuqori  m iqdordagi  m ineral  o'g 'it  berilgan  yerga  ekilgan  kartoshka 

hosili  juda  oz  m iqdorda  oshgan,  undan  tashqari  kartoshkaning  sifati 

yom onlashgan,  un ing   tarkibida  kraxmal  m iqdori  kam ayib,  oqsil 

miqdori  ortgan,  hosil  ekologik  foydali  boMmagan.

Yuqori  m iqdordagi  mineral o'g'itlar qo'llash,  tuproqdagi m ikrobio­

logik jarayonlarni buzilishiga,  organik o ‘g‘itlarning m ohiyatini  pasayib 

ketishiga  olib  kelgan.  M asalan,  uzoq  yillar  m obaynida  qand  lavlagi 

ekilgan  yerning  1  gektariga  azot  240  kg,  fosfor  300  va  kaliy  360  kg 

miqdorida  o ‘g‘it  (jami  900  kg  ga)  berilganda  nitrifikator  bakteriyalar 

miqdori  1,5  barobar,  denitrofikatorlar  10,  ammonifikator  13 va selluloza 

parchalovchi  m ikroorganizm lar  7  marta  kamayib,  zam b u ru g iar  soni

2  marta  ortgan.

M arkaziy  q o ra   tu p ro q   m intaqasi  yerlariga  g 'a lla   va  lavlagi 

almashtirib  ekish jarayonida gektariga  mineral  o 'g 'it  150  kg  dan  (azot 

45,  fosfor  60,  kaliy  45  )  450  kg  gacha  (azot  135  kg,  fosfor  180,  kaliy 

135  kg)  ishlatilgan.  Buning  natijasida tuproqda  m ikroorganizm larning 

umumiy  m iqdori  ortgan.  Tuproqning  ekologik  holati  yaxshilangan.

K o‘p  m iqdordagi  m ineral  va  organik  o 'g 'itla r  birgalikda  yoki 

alohida-alohida  qo'llanilganda  harn  kam  foyda  bergan,  hosil  kam, 

uning  ustiga  kartoshkaning  sifati  past,  tarkibida  protein  va  azotning 

nitrat  form asi  k o ‘p,  kraxm alning  m iqdori  kam  bo'lgan.  N atijada 

kartoshkaning zarrachaligi pasayib, u  tezda qorayib qoladigan va ta ’mi, 

mazaliligi  yom onlashgan  (Mineev,  Rempe, 1990). Arpa ekilgan yerlarga 

organik-m ineral  o ‘g ‘it  birgalikda berilganda  am m onifikator bakteriya- 

larning m iqdori  3—20 marta,  denitrifikatorlar 2— 10,  nitrifikator bakte­

riyalar  m iqdori  esa  1,7—2,8  barobar  ortgan.  0 ‘g‘it 

m iqdori  azot



60  kg,  kaliy  60,  fosfor  60  kg,  go ‘ng  gektariga  40  to n n a  boUganda 

arpadan  eng yuqori  hosil  olingan.  Arpada  oqsilning  m iqdori  1,4—3,4% 

gacha  oshgan.

Organik va  m inerai  o ‘g‘itlarni  birgalikda  q o ‘llash jarayonida azot- 

ning  foydalilik  koeffitsienti  4 —5%  ga  ortadi,  un ing  gazsim on  formada 

yo'qolishi  14—16%  ga  kam ayadi,  tuproqning  azo tn i  ushlab  qolish 

qobiliyati  esa  k uchayadi  va  org an ik   a z o tn in g   o ‘sim likka  o ‘tishi 

tezlash ad i.  T u p ro q d ag i  bu  ijobiy  ja ra y o n la r,  u n in g   bioekologik 

xususiyatlarini  yaxshilanganligidan  dalolat  b erad i.  Yer  unum d or, 

olingan  hosil  esa  ekologik  toza  bo'ladi.

Keyingi yillarda 0 ‘zbekistonning  kimyogar olim lari oddiy mashina- 

uskunalar yordam ida organik  chiqindilardan hidsiz,  begona o'tlarning 

urug‘i  qolmagan,  qishloq  xo'jalik  ekinlari  uchun  zaru r b o ‘lgan  mikro- 

elementlarga boy,  ko'pchigan va sochilib ketadigan m odda — biogumus 

o ‘g‘itini kashf etishdi.  Organik chiqindidan olingan bu biogumus o ‘g‘it 

tarkibida  5%  azot,  4%  gacha  fosfor,  4,5%  gacha  kaliy  va  50%  gacha 

organik  m odda va  27%  gacha gum us  bor.  Foydali  m oddalarga boy  bu 

o ‘g‘it  «sof»  go'ngdan  ham   ustundir.  Sababi  g o 'n g d a   organik  chiqindi 

t o ‘la  chirim agan  va  ik k in ch i  to m o n d a n   u n in g   tark ib id a   begona 

o'tlarning  ming-minglab  urug‘i  b o ‘lib,  ular ekinzorlarni  begona  o 'tlar 

bilan  ifloslaydi.

Biogumus o'g'iti  esa chirigan,  begona o 'sim lik lar urug‘isiz va yerga 

berilganda tuproqda  m ikrobiologik jarayonlar yaxshi  o ‘tadi,  o ‘g‘itdagi 

m oddalar  esa  o ‘simliklar  tom onidan  tez  o'zlashtiriladi.  Olingan  hosil 

esa  ekologik  toza  va  zararsiz  b o ‘ladi.

1995-yilgi  m a’lumotlarga  k o ‘ra,  Faqat  O 'zbek istonda  50  dan ortiq 

parrandachilik  fabrikasi,  26  ta  c h o ‘chqachilik  ferm asi,  29  ta  yirik 

sanoat chorvachilik majmui,  116 ta bo‘rdoqichilik korxonalari,  minglab 

ferm alar  bo'lgan.  Ularda  m ing-m ing  tonnalab  organik  chiqindi  to ‘p- 

langan.


Ularni  ishlab  chiqarish  texnologiyasini  joriy  etilsa  ishlov,  faqat 

Toshkent,  Andijon  viloyatlari  va  Q oraqalpog‘iston da  hozirgi  kunning 

o ‘zida  5  m in  tonna  biogumus  o ‘g ‘iti  olish  m um kin.

Respublika  miqyosida  biogumus o ‘g‘iti  tayyorlanib,  ekin  m aydon- 

larida  qo'llanilsa,  tuproqni  zaharli  m oddalardan  toza  saqlab,  uning 

fizikaviy,  kimyoviy va bioekologik hossalarini tiklab,  olingan hosilning 

ekologik  toza  bo'lishi  bilan  bir  qatorda  a tro f-m u h it  (suv,  tuproq, 

liavo)  ning  organik  ch iq ind ilar  bilan  ifloslanishining  oldini  oigan 

bo'lam iz.


ATROF-M UHITNI  0 ‘G‘ITLAR  BILAN 

IFLOSLANISHINING 

O LDINI  OLISH  CHORA-TADBIRLARI

In so n lar  u c h u n   kerakli  b o ig a n   o ziq -o v q at  m ah su lo tlarin in g  

ko'payishi,  qoram ollar  uchun  yem-xashak  m ahsulotlarining  sifatini 

yaxshilanishi  va  um um an  qishloq  xo'jalik  rentabelligini  ortishida 

agrokimyoviy  vositalarning  roli  katta.  Shuni  aytish  lozimki,  agroki- 

myoviy  vositalardan  n o to ‘g‘ri  foydalanilsa,  ular  hosildorlik  va  atrof- 

muhitga negativ ta ’sir ko'rsatadi.  So'nggi yillarda bu m asalalar bizning 

m am lakatim izda  va  d ie t  ellarda  m uhokam a  qilinmoqda.  K o‘pgina 

m am lakat  o lim la rin in g   diqqati  biosferani  m a ’dan  o ‘g ‘itlar  bilan 

ifloslanishiga  qarshi  kompleks  tadbirlar  ishlab  chiqishga  qaratilgan.

A trof-m uhit  masalalari global masshtabda bo‘lib, xalqaro ahamiyat- 

ga  ega.  «D unyo  bo'yicha  beriladigan  o 'g 'itlar,  agrokimyoviy  vosita­

larning  u c h d a n   bir  qismi  tuproqdan  yuvilib  ariqlarga,  ko‘llarga  va 

nihoyat  daryolarga  tushishi  m umkin.  Ariq  va  ko'llarda  oziq  elem eat- 

larining,  b irin ch i  navbatda  fosforli  birikmalar,  bog‘langan  azot  va 

bosliqalarning  yig'ilishi  natijasida  ko ‘k-yashil  suv  o'tlarining  gullashi 

va  organik  m oddalarining yig‘ilib  suvlarning  ifloslanishiga olib  keladi»

—  deb  yo zadi  A.V inogradskiy.  Shunga  o ‘xshash  anologik  fikrlarni

1.  G erasim ov  va  M.  Budiko  lar  ham   bildirdilar.

Qishloq  xo'jaligida,  o'rm onchilikda  va  boshqa  xo'jaliklarda  turli 

m a’dan o ‘g ‘itlarni va boshqa kimyoviy vositalarni qo'llash ijobiy ta ’siri 

bilan  bir  q a to rd a   m odda  va  energiyalarning  tabiiy  aylanish  (sikl) 

bosqichlarining  buzilishiga  olib  keladi.

A trof-m uhitni o ‘g ‘itlar bilan  ifloslanishining oldini olishning asosiy 

chora-tadbirlari,  asosiy  y o ilari  bizning  fikrimizcha  quyidagilardir;

1)  o ‘g 'itla rn i  tashish,  saqlash  va  qo'llashni  tashkil  qilish;

2)  alm ashlab  ekishda  va  alohida  ekin  turlariga  o ‘g‘it  q o ‘llash 

texaologiyasi  qoidalariga  rioya  qilish;

3)  o 'g ‘itlarning  kimyoviy,  fizik  va  m exanik  xossalarini  yaxshilash.

0 ‘G ‘ITLARNI  TA SH ISH ,  SAQLASH  VA  Q O ‘LLASH

Ko‘pgina tekshirishlar shuni  ko‘rsatadiki, tog‘lardan tabiiy fosfatlar- 

ni  olish  natijasida  u  yerlarda  xom ashyoning  25%  dan  50%  gachasi 

qolib ketadi.  Birlamchi va ikkilamchi jarayonlarda (yuvish,  maydalash, 

flotatsiyalash  va  h.k)  rudalarning  30—40%  i  yo‘qoti!adi.



Tabiiy fosfatlarni  mexanikaviy va  kimyoviy ishlov  berish  natijasida 

superfosfat,  fosfat  kislotasi  va  konsentrlangan  o 'g 'itla rg a   o'tkaziladi. 

Buning  natijasida  fosforning  taxm inan  5—6%  i  y o ‘qotiladi.

Tayyor o'g'itning  yana bir qismi  ( 10— 15%)  uni  tashish,  saqlash va 

tuproqlarga  berish  vaqtida  yo'qotiladi  (Volfkovich,  1979).

X om ashyo  va  o 'g 'itla rd a n   rasional  fo y d ala n ish   ham da  tabiiy 

m uhitni  toza  saqlash  quyidagi  zanjir  asosida  borishi  kerak:

Tabiiy  resurs—zavod—dala.  O 'g'itlarni  tashishning  asosiy  kamchi- 

lik lard an   biri  zav o d la rd a n   d alag ach a  y etk a z ib   berish d ag i  tran s- 

portirovkadir.  C hunki  transport tashkilotlari um um iy yo'nalishlaridagi 

avtosam osvallarda  o 'g 'itla rn i  tashishadi.  Bu  esa  o 'g 'itla rn i  qism an 

yo'qolishiga  sabab  bo'ladi.  M a’dan  o 'g 'itlarn i  tashish  uchun  m o'ljal- 

langan  avtosam ovallar  yetarli  darajada  t a ’m in la n m a g a n .  M a’dan 

o 'g 'itla rn i  saqlash  borasid a  ham   bir  q a n c h a   kam ch ilik larg a  y o 'l 

qo'yiladi.  O 'g'itlarning  m iqdori  om borxonalar hajm iga  mos kelmaydi.

O 'g'itlarning samaradorligini  pasayishi ularni qaysi  holatda saqlash- 

ga  ham   bog'liq:  om borxonalarda  saqlansa  2,55%   ni,  ochiq  joylarda 

esa  11,1%  yo'qotiladi.

R.A.  Betextina va V.I.  Shapovning  (1982)  k o'rsatish ich a,  o 'g 'itla r­

ning  nobud  bo'lish bosqichlari quyidagicha ekan:  (bosqichlar bo'yicha 

um um iy og'irlikka nisbatan  %  m iqdorda), y o 'ld a  1,4;  yuklash tushirish 

ishlari  davrida—  4,8;  om borxonalarda  saqlash  v aq tida  —  2,8.

M a’dan  o'g'itlarn i  h a r  xil  vagonlarda  tashish  va  ularni  yuklash 

vaqtida  100  kg  dan  600  kg/vagon  yo'qotilar  ekan.

T o 'rt  yil  davomida  olib  borilgan  tekshiruvlar o 'g 'itla rn in g  yo'qoli- 

shini  dalillar  asosida  ko'rsatib  berdi  (122-jadval).



122-jadval

M ineral  o ‘g ‘itlarni  tashish  va  yuklash  vaqtidagi 

o 'rta c h a   nobudgarchilik

0 ‘g ‘it  tu r la ri

T e x n o lo g iy a   q o 'lla s h   n a tija sid a g i 

n o b u d g a rc h ilik ,  (% )

Q o 'U an ilay o tg an

Y angi


1.

G ran ulali   superfosfat

2,05

0,7 0

2.

K a li y   tuzi

2 , 4 4

2 ,0 8

3.

Fosforit  uni

2 ,6 2

0 ,1 3

4.

Karb amid



0 , 5 4

0 ‘g‘itlarni  yopiq  (o‘zi  yuklovchi  Xopper turi)  vagonlarda  (Texno- 

logiya  instituti ko'rsatm alari asosida) omborxonalarga tashish natijasida 

o'g'itlarni  1010— 1145  kg,  vagonda  esa  260—300  kg  yo'qotilar  ekan. 

0 ‘z  navbatida  om borxonalardan  avtotransportga  yuklash  natijasida 

esa har 60 to n n a o ‘g ‘itdan  500 kg yo'qotilar ekan.  Qoplangan o ‘g‘itlarda 

yo‘qotish  70— 184  kg/vagon  ni  tashkil  qiladi.

Vagonlardan  om borxonalarga  qoplanm agan  holatda  olib  kelingan 

0‘g'itlarning  nobudgarchiligi  187—218  kg/vagon  ni  tashkil  qilar ekan.

0 ‘g‘itlarni  qo'llash  texnologiyasi.  M inerai  o ‘g‘itlar  nobudgarchiligi 

alohida  ekinlarni  alm ashlab  ekishda  va 

‘g‘itlarni  qo‘llash  texnolo- 

giyasining buzilishi natijasida yuzaga kelishi  mumkin.  Respublikamizda 

tuproq-iqlim   sharoitlarning  xilma-xilligi  tuproq  xossa  xususiyatlari, 

unumdorligiga,  o'simlikshunoslikning  ixtisoslashganligiga ham da yuqori 

hosilli  navlardan  foydalanishdan  kelib  chiqqan  holda  ilmiy  asoslangan 

o ‘g‘it  qo‘llashni  talab  qiladi.  Dehqonchilikda  o ‘g‘itlar  m e’yori  va  oziq 

elementlar  nisbatlarini  to ‘g‘ri  belgilash,  ularning  maqbul  formalarini 

tanlash  ham da  o ‘g‘it  qo'llash  vaqti va  usullarini  bilish  muhim  ahamiyat 

kasb  etadi.  Bularning hammasi qishloq xo'jaligida o ‘simliklarning oziqa 

elem entlaridan foydalanish koeffitsientining oshishiga va ularning atrof- 

muhitni  ifloslantirishini  kamayishiga olib  keladi.

Hozirgi  davrda  o ‘g‘it  qo'llash  natijasida  atrof-m uhitni  ifloslanishi 

va  ularni  kam aytirish  yo'llari  haqida  o ‘zimizda  va  xorijdan  yig'ilgan 

m a’lum otlar ju da  ko‘p.  Tuproq oziq elem entlarining yo‘qolishiga qiyin 

boshqariluvchi  om illardan  yog‘in-sochin,  tuproqning  granulom etrik 

tarkibi  ta ’sir  qiladi  (123-jadval).



123-jadval

Oziq  elcm entlarning  atm osfera  yog'in-sochinlari  t a ’sirida 

o ‘rtach a  yuvilish  miqdori

Elem ent


Yuviladigan  oziq elem entlar  miqdori  (kg /g a yerga)

Qumoq


Qumli

A z o t

1-6

1 4 -1 8

Kaliy

7

10-12

Kalsiy

50

7 0 - 1 2 0

M a g n iy

3 - 7

10-15

O ltingu gur t

14

25

K o‘pincha noqoratuproq  zonalari oziq  elem en tlari yuvilishi bo'yi- 

cha  potensial  darajada  deb  qaraladi.

C hunki  bu  tuproqlar  yuviluvchan  suv  rejim i,  ayniqsa  bahorda  va 

kuzda  hosil  yig'ib  olingandan  so ‘ng  tuproq  qatlam laridagi  suv  oqimi, 

solishtirm a  og'irligining  kattaligi,  yengil  g ran u lo m etrik   tarkibi  bilan 

ajralib  turadi.



MA’DAN  0 ‘G‘ITLARNI  Q O ‘LLASH  VA  ULARNING  

EKOLOGIK  OMILLARI

Tuproq  unum dorligi  pasayib  borayotgan  sh a ro itd a   oddiy  super- 

fosfat,  fosforit  uni,  ammiakli  selitra,  am m oniy  sulfat  kabi  tarkibida 

tegishli  elem entlar  m iqdori  kam  bo ‘lgan  o ‘g ‘itlar  o ‘rniga,  polim er- 

fosfatlar,  suyuq  kompleks  o ‘g‘itlar  hamda  suvsiz  am m iakni  tez  fursat- 

larda  ommaviylashtirish  maqsadga  muvofiqdir.

Polifosfatlarning  afzalligi  shundaki,  uning  ta rk ib id a   sof  fosfor 

m iqdori  ko‘p,  ikkinchi  bir afzalligi  uning  tu p ro q -o ‘g ‘it- o ‘simlik  siste- 

masidagi  o ‘ziga  xosligidir.

Bular o ‘z navbatida fosfordan  foydalanish koeffitsientini oshirishga 

im kon  beradi.  0 ‘sim liklar  hozirgi  m a’lum  fosforli  o ‘g ‘itlarning  15— 

20%  azotli,  kaliyli  o ‘g ‘itlarning  40—60%  o ‘zlashtiradi  xolos.

Polifosfatlar esa tuproq  tarkibidagi  m etallar bilan  birga  o'sim liklar 

to m o nid an  oson  o ‘zlashtiriladigan  kom plekslar  hosil  qiladi,  ya’ni 

o ‘sim liklar  faqat  fosforit  ionlarinigina  em as,  kom plek s  tarkibidagi 

m ikroelem ent  kationlaridan  ham   foydalaniladi.

Tuproq tarkibidagi  oziq  elem entlarning yom g‘ir va sug'orish suvla- 

rida  yuvilib  ketmasligi  uchun  uzoq  m u ddatda  sekin lik  bilan  ta ’sir 

etuvchi  fosforli  o ‘g‘itlardan  superfos,  azotli  o ‘g ‘itlardan  ureaform  va 

am m ofos asosidagi  polim er o‘g ‘itlarni sanoat m iqyosida  ko'plab ishlab 

chiqarish  maqsadga  muvofiqdir.

T uproqqa solinadigan  m ineral va organik o ‘g ‘itlar b ir jinsli,  mayda 

z a rra c h a li,  q u m o q lash ib   q olm agan,  k u kun  h o la tid a   b o ‘lm agan, 

d o n ad o r  bo‘lmog‘i  lozim.

N am  tortib qotib qolgan  o‘g‘itlar maxsus m aydalagichlar yordamida 

m aydalanadi  va  elanadi.

M ineral  o ‘g‘it!arni  saqlaganda,  ularning  sifati  buzilmasligi  uchun 

tegishli  qoidalar  va  xavfsizlik  choralariga  q a t’iy  rioya  qilish  kerak. 

M asalan,  ammiak  selitrasi  portlovchi  xususiyatga  ega  b o ‘lsa,  kaliy  va 

natriyli  selitralar yonishga juda  moyil.

29  — A grokim yo

449


Suyuq 

'g ‘itlar  sistemalarda  tashib  keltiriladi  va  gorizontal  yoki 

vertikal  holda  yasalgan  katta  idishlarda  saqlanadi.  Bu  idishlarning 

hajmi  600—2000  m 3  ni  tashkil  etadi.

M asalan,  N H 3  selitrani  yaxshi  jihozlangan,  ya’ni  talabga  javob 

bera  oladigan  om borxonada  saqlansa,  og'irligi  ham  oziq  elem entla- 

rining  m iqdori  kam aym agan,  shu  o‘g‘itni  ochiq  ayvonlarda  yozda 

saqlansa,  o ‘g ‘itning 41%  nobudgarchilikka olib kelgan, amm oniy sulfat- 

ni ochiq  holda  saqlansa,  uning  fizik, kimyoviy xossalari  yom onlashadi 

va  m onolit  holatiga  olib  keladi.

Uni  tuproqqa solishda qo'shim cha qo‘l  mehnati talab qiladi.  M ine­

ral o ‘g‘itlar kimyoviy tarkibini yaxshilash  ham ekologik m uam m olarini 

hal  qilishda  m uh im   ahamiyat  kasb  etadi.  M a’lumki,  aksariyat  o ‘g‘itlar 

tarkibida  ftor,  xlor,  natriy  va  boshqa  m oddalar  mavjud  bo'lib,  m un- 

tazam  ishiatiladi,  uning  tuproqdagi  m iqdori  oshib  boradi  va  atrof- 

muhitga  sezilarli  ta ’sir  qiladi.  O 'g 'itla r  bilan  tuproqqa  tushadigan 

ftor  chorva  m ollari  mahsuldorligini  pasaytiradi,  rivojlanishini  sekin- 

lashtiradi,  nim jon  qilib  qo'yadi.  Insonlar  salomatligiga  salbiy  ta ’sir 

ko'rsatadi.

Atm osfera asosan sanoat va transport chiqindilari bilan ifloslanadi. 

M ineral  o ‘g ‘itlar  q o ila n ilg a n d a n   keyin  atm osferada  azot,  fosfor, 

oltingugurt  birikm alari  uchraydi.  Ular uncha  ko'p b oim asad a,  baribir 

nam oyon  bo'ladi.

S h u n day  qilib,  yer  sharida  15  m lrd  ga  m aydon  b o 'lib ,  uning

1,5  mlrd gektaridan dehqonchilikda foydalaniladi.  Bu esa jam i quruqlik 

m aydonining  11%  ini  tashkil  qiladi  xolos.

M ineral  o 'g 'itla rn in g   salbiy  ta ’sirining  oldini  olish  uchun  quyi- 

dagilarga  q a t’iy  am al  qilish  tavsiya  etiladi:

1)  o ‘g‘itlarni  saqlash,  oinborxonalar,  suv  havzalari va  aholi  punkt- 

laridan  uzoq ro q da  qurish;

2)  tashish  va  q o ‘llash  qoidalariga  rioya  qilish;

3)  tabiiy  geograíik  sharoit,  tuproq  unum dorligi  va  rejalashtirilgan 

hosilni  hisobga  olish;

4)  mineral  o ‘g ‘itlarni  agrokimyoviy xaritanomalarga asosan qo ‘llash;

5)  yer  osti  sizot  suvlarini  hisobga  olish.



Sinov  savollari

1.  A írof-m uhitni  saqlash  va  muhofaza  qilish  masalalarí  h aqida  umumiy 

tushuncha  bering.

2.  A trof-m u h itn i  yaxshilashning  agrokim yoviy  tadbirlari  q a ysila r?

3.  A lrof-m uhitning  o 'g 'itla r  bilan   ifloslan ish i  va  u n dan   x a lo s  bo'lish 

yo'U ari.qan day  so d ir  b o 'la d i?

4.  A zotli  o'g'itlarning  ekologik  sharoitga  t a ’siri  q a n d a y ?

5.  Fosforli  o'g'itlarning  ekologik  sharoitga  t a ’siri  q a n d a y ?

6.  K aliyli  o'g'itlarning  ekologik  sharoitga  t a ’siri  q a n d a y ?

7. 

O'g'itlarning  tuproq  unumdorligi,  xossalari  h a m d a   o'sim lik  mahsuloti 

sifatiga  salbiy  ta ’siri  nim alardan  ib o ra t?

8.  Oziq  elem entlari  ekologiyaga  qan day  t a ’sir 

q ila d i?

9.  Tuproqning 

x o ssa la ri  va  ek o lo g ik   m u a m m o la r  o ‘rta s id a   q a n d a y  

bog'liqlik  bor?

10.  A trof-m u h itn i  o 'g 'itla r  b ila n   ifloslan ish in in g  o ld in i  olish  c h o ra - 

tadbirlari  nim alardan  iborat?

X IV   bob.

  A G R O K IM Y O V IY   T A D Q IQ O T   U S U L L A R I 

VA  U L A R N IN G   TU R LA R I

Agrokimyo  fani  qishloq  xo‘jalik  ekinlaridan  yuqori  va  sifatli  hosil 

olishda  o'sim lik,  tuproq  va  o 'g ‘it  o'rtasidagi  m unosabatlarni  o'rg an a- 

digan  fan.  U  o ‘z  oldiga  qo‘ygan  maqsad  va  vazifalarni  liai  qilishda 

quyidagi  m uam m olar  ustida  ish  olib  boradi:

— o ‘simliklarning ildizdan  (minerai)  oziqlanishi mexanizmini o ‘rga- 

nadi;

—  tupro qlar  unum dorligining  o'zgarib  borishini  aniqlaydi;



—  dehqonchilikda  oziq  m oddalar  aylanishini  o ‘rganadi;

—  o ‘g‘itlardan  oqilona  foydalanish  yo ‘llarini  belgilaydi;

—  o ‘g ‘itlar  va  boshqa  kimyoviy  vositalarning  ekologiya,  hayvon 

va  inson  salom atligi,  m ahsulotlar  sifatiga  ta ’sirini  aniqlaydi.

Ayni  m asalalarni  hal  qilishda  agrokimyo  fani  biologiya,  fizika, 

kimyo,  m atem atika kabi aniq fanlarga suyangani  holda, o ‘zining maxsus 

tadqiqot  usullaridan  foydalanadi.

Agrokimyoviy  tadqiqotlar  q o ‘yilgan  maqsad  va  vazifalaridan  kelib 

chiqqani  hold a  laboratoriya,  vegetatsiya,  lizimetr  va  dala  tajribalari 

ko‘rinishida  amalga  oshiriladi.

U m u m an   olganda,  har  qanday  ilm iy  izlanishlar  nazariy  yoki 

eksperim ental  shaklda  amalga  oshiriladi.  Agrokimyo  fanidagi  o'rgani- 

ladigan  m uam m olarning  turli-tum an  va  murakkab  bo'lishi  nazariy  va 

eksperimental tadqiqotlar o'rtasida  keskin chegara belgilashni qiyinlash- 

tiradi  yoki  boshqacha  aytganda,  tadqiqotning  bu  ikki  turi  o'rtasida 

keskin  chegara  q o ‘yib  bo'lmaydi.

Agrokimyoviy  tadqiqotlarda  nazariy  fikr  va  m ulohazalar  kuzatish 

va  tajribalar  uchun  asos  bo‘lishi  bilan  bir qatorda,  eksperim entlarning 

natijalarini  um um lashtirish  nazariyaning  rivojlanshiga  turtki  b o la d i.

Agrokimyo  fani  muayyan  m uam m oning  nazariy  asoslarini  ishlab 

chiqishda ilm iy tadqiqotlarning kuzatish va  tajriba kabi ko'rinishlaridan 

keng  foydalanadi.



Kuzatish

 —  hodisaning (m asalan, o'sim liklarning rivojlanishi,  iqlim 

elem entlaridagi  o'zgarishlar va  li.k.)  tadqiqotchini  qiziqtirgan  tom on-


larini  m iqdor  yoki  sifat  jihatidan  hisobga  olish,  uning  holati,  belgisi 

yoki  xossalarini  batafsil  qayd  qilib  borishdir.  H odisaning  belgi  yoki 

xossalarini  kuzatish  va  hisobga  olishda  o ‘lch a sh n in g   tu rli-tu m a n  

im koniyatlaridan  (eng  m ukam m al  asbob-anjom lardan  ham )  foyda- 

laniladi.  M asalan,  kuzatish  ishlari  ob-havoni  kuzatish  stansiyalarida 

havo  va  tuproq  h aroratin i,  y o g 'in -so c h in   m iq d o rin i,  sh am olning 

yo ‘nalishi  va  kuchini  aniqlash,  dehqonchilikda  ekinlarning  begona 

o 'tla r bilan  ifloslanganlik  darajasini  belgilash,  tuproqdagi  nam likni  va 

oziq m oddalari  m iqdorini  aniqlash tarzida am alga  oshirilishi  m um kin. 

Barcha  hollarda  ham   kuzatish  bizga  hodisaning  m iqdoriy  yoki  sifat 

k o ‘rsatkichlarini  ko'rsatadi  xolos,  lekin  ularning  m ohiyatini  izohlab 

berolmaydi.  Shuning  uchun  kuzatish  agrokim yoviy  taqiqotlarda  o 'z i- 

cha  m ustaqil  tad b ir  b o 'lm asd an ,  o ‘ziga  n isb atan   m urakkab  usul- 

tajribaning  tarkibiy  qismi  hisoblanadi.

Tajribada  tadqiqotchi  kerakli  om il  va  hodisani  su n ’iy  ravishda 

yaratadi,  yoki  uning  sababi,  kelib  chiqishi  ham da  m ohiyatini  batafsil 

tushuntirish maqsadida shart-sharoitlarini o ‘zgartiradi.  Lozim bo ‘lganda 

uni  qismalarga  bo'lib  (analiz),  o ‘rni  kelganda  um um lashtirib  (sintez) 

o ‘rganadi.

Aytilganlardan  ko'rinib  turibdiki,  kuzatishga  qaraganda  tajriba  bir 

q ator  ustunliklarga  ega,  shu  bois  u 

barcha  tabiiy  fanlarda 

keng 

q o'llanadi.



VEGETATSIYA  TADQIQOTLARI  USULI

T adqiqotlarning  vegetatsiya  usuli  ag rokim yoda  q o ‘llaniladigan 

asosiy  biologik  usullardan  biridir.  Vegetatsiya 

tajribalari 

maxsus 

idishlarda,  o ‘sim liklarni  turli  noqulay  sh aro itlard an   him oya  qilish 



m aqsadida  vegetatsiya  uychalari  yoki  sim to ‘r  bilan  o ‘ralgan  m ay- 

donchalarda  amalga  oshiriladi.

Vegetatsiya  tajribalari  tadqiqotlar  oldiga  qo'yiladigan  m aqsad  va 

vazifalardan  kelib  chiqqan  holda  bir  necha  ku nd an,  o ‘sim liklar  to ‘la 

pishib  yetilgungacha,  ko‘p  yillik  o ‘sim liklar  ustida  o'tkazilganda  esa 

bir  necha  yil  davom  etishi  mumkin.

Vegetatsiya  tajribalari  usuli  ekinlar  hosildorligi  va  hosil  sifatini 

yaxshilash yo‘llarini o'rganish va uning nazariy asoslarini  ishlab chiqish- 

da  m uhim   halqa  hisoblanadi.  Bu  usul  yord am id a  qishloq  xo'jalik 

ekinlarini  yetishtirishning  o‘ziga  xos  to m on lari,  o ‘g‘itlar  tarkibidagi 

oziq m oddalarning o ‘zlashtirilishi, tuproq  unum dorligini aniqlash  kabi


muammolar o'rganiladi, 

o ‘simlik —  tuproq —o ‘g ‘i t

uyg'unligida dehqon- 

chilikda  oziq  m oddalar  aylanishi  cfauqur  tahlil  qilinadi.

Vegetatsiya  tajribalari  usuli  o ‘simliklardagi  m oddalar  alm ashinish 

jarayonini,  elem entlarning  alohida  yoki  birgalikda,  turli  nisbatlarda 

o'simliklarga  ko'rsatadigan  ta ’sirini  teran  o ‘rganish  imkonini  beradi

Hozirgi  kunda  vegetatsiya tajribalari  usuli yordamida ekinlar uchun 

qaysi makro va  m ikroelem entlar zarurligi,  ularni  o'simliklar tom onidan 

qanday  shakl  yoki  birikmalar  holida  o'zlashtirilishi  yaxshi  o'rganilgan, 

tugunak  bakteriyalar  va  dukkakli  ekinlarning  simbioz  hayoti  ham da 

uning atmosfera azotining fiksatsiyalanishidagi ahamiyati ochib berilgan.

Vegetatsiya  tajribalari  usuli  o ‘sim liklam ing  oziqlanishi  va  o ‘g‘it 

qoilash bilan bog'liq ko‘pgina masalalarni  o'rganishda muhim bosqich 

hisoblanadi.  Ayni  usul  bilan  aniqlangan  qonuniyatlar keyinchalik  dala 

tajribalari sharoitida sinab ko'riladi  va qishloq xo ‘jalik ekinlariga  o 'g 'it 

qo ilash   bo‘yicha  tavsiyalar  tayyorlanadi.

Vegetatsiya tajribalari usuli  agrokimyo va o ‘siinliklar fiziologiyajida 

o ‘simliklarning  m inerai  va  havodan  oziqlanishi,  o ‘simliklarga  hayotiy 

omillarning  ta ’siri,  ularning  sovuqqa,  qurg'oqchilik  va  sho'rlanishga 

chidamliligi,  fotoperiodizm ,  o ‘sish  va  rivojlanish  qonuniyatlari,  shu- 

ningdek,  tuproqlar unum dorligi va  o 'g itla r samaradorligi  kabi  m asala­

larni  o ‘rganishda  keng  q o ‘llaniladi.

V egetatsiya  tajrib a la ri  s u n ’iy  yoki  yarim   s u n ’iy  sh a ro itla rd a  

o ‘tkaziladi  va  ularda  o'sim liklarning  oziqlanishi,  tuproqlarning  suv 

tartibi  ham da  ularda  sodir  bo ‘ladigan  ayrim  kimyoviy,  fizikaviy  va 

fiziologik jarayonlar ham  o ‘rganiladi.  Vegetatsiya tajribalarida o'rganish 

obyekti  b o iib   o ‘sim lik,  tuproq  va  o 'g it  xizmat  qiladi.

Vegetatsiya  tajribalari  usuli  ayrim  om illar yoki  ular  m ajm uining 

o'sim liklar  hayotidagi  aham iyatini  to ‘la  tahlil  qilish  mumkinligi  va 

olinadigan  natijalarning  aniqligi  bilan  dala  tajribalaridan  farqlanadi. 

Lekin  uni  o ‘tkazish  jarayonida  tabiiy  tuproq-iqlim   sharoitlarining  u 

yoki bu  tom onga  o ‘zgarishi  olingan  natijalarni to ‘g‘rid an-to‘g‘ri  ishlab 

chiqarishga  tavsiya  qilish  im konini  bermaydi.

Vegetatsiya  tajribalari  usuli  yordam ida  almashlab  ekish  tizim ida 

o ‘g‘it  q o ila s h ,  o 'g i t   m e ’yorlarini  boshqa  agrotexnikaviy  tadbirlar, 

jum ladan  tupro qn i  ishlash  tizimi  bilan,  uyg‘unlashtirish  masalalarini 

o ‘rganib b o im a y d i.  Ayni m uam m olar faqat dala tajribalarining natija- 

lari  asosida  hal  etiladi.

Agrokimyo  uchu n  tadqiqotlarning  vegetatsiya  va  dala  tajribalari 

usullari bir xil aham iyat kasb etadi. Agrokimyoviy m uam molar,  odatda,



laboratoriya,  vegetatsiya,  lizimetr  va  dala  tajribalarini  birgalikda  olib 

borish  asosida  yechiladi.

Ilm iy  tad q iq o tlarn in g   mavzusi,  m aq sad   va  vazifalariga  b o g ‘liq 

ravishda  vegetatsiya  tajribalari  usulining  tuproqli,  suvli,  qum li  m u h it 

ekinlari,  sterillangan  m uhitda  yoki  yakkalangan  holatda  o ‘rg an ish , 

oquvchan  eritm alar,  gidroponika,  aero p o n ika,  agretoponika,  p la sto - 

ponika  kabi  ko'rinishlaridan  keraklisi  tan la b   olinadi.

Q U M LI  VA  SUVLI  M U H ITD A   AMALGA 

OSHIRILADIGAN  TAJRIBALAR

Substrat  sifatida  kvars  qum  yoki  o ziqabop  tuzlarning  eritm a la ri 

(oziq aralashm alar)  qoMlaniladigan  vegetatsiya tajribalariga qum li  yoki 

suvli  m uhitda  o ‘tkaziladigan  tajribalar  deyiladi.  Tajribaning  bu  usuli 

yordam ida  o ‘sim liklar  oziqlanishining  fiziologik-biokim yoviy  n iu a n i- 

molari  o ‘rganiladi.

0 ‘sim liklarni  su n ’iy  muhitda  yetishtirish  masalasi  birinchi  b o ‘lib 

1842-yiilda  Vigman  va  Polstroflar  to m o n id a n   izohlangan.  U lar  p la ti- 

nadan  yasalgan  idishga  platina  sim  qiyqim larini  joylashtirib,  u r u g ‘ 

ekdilar va distillangan  suv bilan m u n tazam   sug‘orib tajriba o 'tk a z d ila r. 

M a’lum  vaqtdan  keyin,  urug‘  tarkibidagi  zaxira  oziq  m oddalar  tu g a - 

gach,  o ‘simlik  nihollari  qurib  qolishini  kuzatdilar.

Boshqa  idishdagi  nihollar vaqti-vaqti  bilan  kul  elem entlar eritm asi 

bilan  sug‘orib  turilganda,  o‘siniliklam ing  yaxshi  o ‘sib-rivojlanishini 

aniqladilar.

Qumli  m uhitda ekinlar yetishtirish uslubiyoti  Bussengoning tavsiyasi 

(1837)  asosida  G elrig el  to m o n id an   ish la b   ch iqildi.  U  o ‘z in in g  

1886— 1887-yillarda sterillangan qum li  m u h itd a o ‘tkazgan tajrib alarida 

dukkakli ekinlar tom onidan atmosfera azotining o ‘zlashtirilishida tu g u - 

nak  bakteriyalarning  rolini  ko‘rsatib  berdi.

Akademik D .N .  Pryanishnikov laboratoriyasida  1895-yildan b oshlab 

qumli  m uhit ekinlari usulidan foydalanib,  ildiz ajratm alarining tu p ro q - 

dagi  qiyin eriydigan oziq  moddalarga  (jum ladan fosfat kislota tuzlariga) 

ta ’sirini  o ‘rganishga  kirishildi.

Shu  asosda  m arjum ak,  esparset va  x a n ta l  (gorchisa)  kabi  o ‘s im -  

liklarning  tu p ro qdag i  qiyin  eriydigan  fo sfatlarn i  k o 'p ro q   o ‘z la s h -  

tir is h i,  n o ‘x a t,  v ik a,  sebarga  k a b i  d u k k a k li  va  d o n - d u k k a k l i  

o 'sim liklar esa  kam   o ‘zlashtirishi  a n iq la n g a n .  Shu  bilan  b ir  q a to r d a  

ayni  usul  y o rd am id a   fiziologik  n o rd o n   tu z la r  kiritilgan  m u h itd a


hatto   donli  ek in lar  h a m   fosforit  tarkibidagi  fosfordan  foydalana 

olishi  asoslangan.

M asalan,  b u g 'd o y   fosfo ritni  azot  C a ( N 0 3) 2  shaklda  berilgan 

variantdagidan ko'ra N H 4N 0 3(fiziologik nordon o'g'it) shaklda berilgan 

variant  tuproqlaridan  yaxshiroq  o'zlashtirishi  ham   shu  yo'sinda  isbot- 

langan.


Qumli  m uhit  tajribalaridan  ayrim  oziq  elem entlar  tanqisligi  yoki 

serobligining  o 'sim lik la rd a   kechadigan  fiziologik  va  biokim yoviy 

o'zgarishlarga ta ’siri,  ayrim  elementlarning o'sim liklar hayotidagi aha- 

miyati, elem entlar o ‘rtasidagi ionlar antagonizmi va sinergizmi,  o'sim - 

liklartom onidan oziq elem entlarni o'zlashtirilishida hayotiy omillarning 

birgalikdagi  ta ’siri  kabi  m uam m olarni  o ‘rganishda  hozirgi  kunda  ham  

keng  foydalanilmoqda.

Oziq  aralashm alar  konsentratsiyasi  va  ulardagi  elem entlar  nisbati, 

m uhitning  reaksiyasi  va  buferlik  qobiliyatining  rivojlanishning  turli 

davrlarida  o'sim liklarning  o'sishi  va  rivojlanishiga  ta ’siri  suvli  m uhit 

tajribalarida  o'rganiladi.

Shuningdek,  bu  usuldan  o'simliklarning  ildiz  tizim ini  o'rganish, 

o'simliklar oziqlanishining davriyligi, oziq elem entlar o'zlashtirilishining 

boshlang'ich jarayonlarini  kuzatish,  ularning o'sim lik tanasida harakat- 

lanishi  va  to'planishini  asoslashda  keng  foydalanish  mumkin.

O Z IQ   ARALASHMALAR

Qumli  va  suvli  m u h it  tajribalarini  o 'tk az ish d a   o'sim liklarning 

m e ’yorida  o'sib-rivojlanishini  ta ’minlaydigan  oziq  aralashm alardan 

keng  foydalaniladi.

Oziq  aralashm alar  —  o 'z   tarkibida o'sim liklarni  unum siz  m uhit — 

qum   yoki  suvda,  su n ’iy  sharoitda  yetishtirishni  ta ’minlaydigan  turli 

shakl,  m iqdor  va  nisbatdagi  kimyoviy  toza  tuzlar  eritmasidir.

Suvli  muhit  uchun  birinchi  oziq aralashm alar  1858— 1859-yillarda 

T orando  tajriba  stansiyasi  assistenti  Saks  va  M ekern  tajriba  stansiyasi 

xodimi  Knoplar to m o n id an   tayyorlangan.  Shundan  sal  keyin  Gelrigel 

qumli  muhit  uchun  oziq  aralashmasini  yaratdi.  Bu  davrlarda  barcha 

oziq  aralashm alar  k o 'p   sonli  tajribalar  asosida,  em pirik  yo'l  bilan 

tayyorlanib,  asosan  g 'a lla   ekinlari  uchun  tavsiya  etilgan.

C hunki  bu  d av rda  o'sim liklarning  o 'sish i,  rivojlanishi  uchun 

m uhitning  reaksiyasi,  tu zla r  konsentratsiyasi  va  alohida  ionlarning 

t a ’siri  deyarli  o'rganilm agan  edi.


1909-yilda D .N .  Pryanishnikov to m o n id an  qum li m uhit tajribalari 

uchun  o 'z   pH   ini  am al  davrining  oxirigacha  m o ia d ilg a  yaqin  h o la td a  

saqlaydigan  oziq  aralashmasi  yaratildi.

Hozirgi  kunda  200  dan  ziyod  oziq  aralashm alar  mavjud  b o i i b , 

ularning ko'pchiligi ilmiy-tadqiqotlarda,  shuningdek, islilab chiqarishda 

(gidroponika usulida sabzavot yetishtirishda)  keng k o ia m d a  ishlatiladi 

(124-jadval).

Mavjud  va  k ashf etilayotgan  barcha  oziq  aralashm alar  tarkibidagi 

oziq  e le m en tlar  konsentratsiyasi  va  n isb a tla ri  b o ‘yicha  b ir-b irin i 

to id irish i  va  m uvozanatlashi  lozim.

Oziq  aralashm alar  oldiga  qo'yiladigan  talablar:

1.  Oziq aralashm alar o ‘z tarkibida o'sim liklarning m e’yorida o ‘sishi 

va  rivojlanishi  uch u n  zarur  barcha  elem entlarni  tutishi  kerak.  K n o p , 

Saks,  Gelrigel  va  boshqalar tom onidan  tayyorlangan  ilk  oziq  a ra lash ­

m alar  tarkibida  faqat  7  ta  elem ent  (N ,  P ,  K ,  C a,  Mg,  S  va  F e ) 

mavjud  b o ig a n   b o is a ,  XX asrning birinchi  o ‘n  yilligida,  tabiiy fan lar, 

shu  jum ladan  agrokim yo  fani  ham  jad al  rivojlana  boshlagan  d avrda, 

oziq  aralashm alar  tarkibiga  M n,  Cu,  Z n ,  B,  va  Mo  ham   kiritildi. 

Hozirgi  kunda  ayrim   oziq  aralashm alar tarkibida  N a,  Si,  N i,  Br  kabi 

e le m en tlarn i  q o ‘shib  hisoblaganda  25  ga  y aq in   oziq  e le m e n tla r 

uchraydi.

Masalan,  Belousov  oziq  aralashm asi  tarkibiga  N a  ham  kiritilgan 

b o iib ,  bu elem ent  qand  lavlagida uglevodlarning bargdan  ildizm evaga 

oqib  o'tishiga,  tabiiyki,  hosildorlik  va  hosil  tarkibidagi  qand  m iq d o - 

rining  oshishiga  ijobiy  ta ’sir  ko‘rsatadi.

Oziq  aralashm alarni  tayyorlashda  ishlatiladigan  tuzlar  o 'sim lik iar 

tom onidan  ayrim   elem entlarni  kation,  ayrim larini  esa  anion  h o lid a 

o'zlashtirilishini  hisobga  olgan  holda  tan lanad i.  Bu  m aqsadda  kalsiy 

nitrat  ( C a (N 0 3)2,  kaliy  nitrat  ( K N 0 3),  am m oniy  nitrat  (N H 4N 0 3), 

fosfat  kislotaning  kaliyli  va  kalsiyli  tuzlari  —  (K H 2P 0 4  va  C a H P 0 4), 

kaliy  va  magniy  sulfat  (K ,S 0 4  va  M g S 0 4)  k o ‘proq  ishlatiladi,  c h u n k i 

ularning  har  biri  o ‘z  tarkibida  ikkita  oziq  elem entini  tutadi.

Elem entlar  o ‘rtasidagi  muayyan  nisbatni  saqlash  uchun  tark ib id a 

bitta  oziq  elem ent  tutgan tuzlardan  h am  foydalaniladi  (m asalan,  kaliy 

xlorid  -   KC1).

2.  A ralashm alar  tarkibidagi  tu zlar  o ‘sim liklar  tom onidan  o s o n  

o ‘zlashtiriladigan  shaklda  boiishi  kerak.  O ziq  aralashm alar  tarkibiga 

m uayyan  elem ent  tuzlarini  u  yoki  bu  sh aklda  kiritilishi  o'sim liklarga 

sezilarli  ta ’sir  k o ‘rsatadi.


A

yr

im



 

oz

iq



 

a

ra



la

sh

m



a

la

rn



in

g

 



ta

x

m



in

iy

 



ta

rk

ib



i

(m



ekv

/I)


Z

.J



J

u



rb

is

k



iy

<3

>

‘7->


J

a



m

i

ON m



1

3

,5



71,6

4

9



,6

9

6



,8

2

6



,0

1

6



,7

1

7



,0

oo"


2

2

,1



E

le

m



e

n

tl



a

r

Ö



»

2,5


r*^ fN

OO

CO



t

1

1



a

Z

'



1

1

r-



1

I



1

1

.3



1

1

F



e

1

in



o '

0,5


o"

3



,7

40



o '

CO

0,3



0,2

0,2


Cfi

m

on



1

7

,9



29

'd"


5,5

CO

2



,5

1

,5



M

g

Tf



CM

-

-



ON

8

,3



29

in

rsT



CO

•n

1

,5

C



a

40

40



1

3

,6



rO_

ON

OO



00^

fN

40



CO

6

,7



8

,2

2



,2

*

3,



4

o^

fN



7

,6



9,8

rO

o



9

,9

3,3



4

,9

O



h

CM

ro



CO

co

15



,3

1

3,



5

O'

rO



40

1

.6



^r

3,7


6

,3

x




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   59


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling