0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va


Download 5.63 Mb.

bet5/59
Sana11.11.2017
Hajmi5.63 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59

i, 



(p

is

h

is

h

 

d

a

v

r

i)

Q

or

u

q

 

modd

aga

 

n



is

b

a

ta

n

 

%

0

,2



0

0

0



,0

5

0



0

,0

3



0

0

,0



0

5

0



,0

0

4



0

,0

0



3

0

,0



0

3

0



,0

0

3



0,0

01

0,001



0

.0

0



0

5

B



e

lg

is

i

CO Ö

Ü

U-

M

n



b.

C/0

CO

cd



c

N

U

X)

U

E

le

m

e

n

t

O

lt



in

g

u



g

u

rt



X

lo

r



T

e

m



ir

M

a



rg

a

n



e

s

S



tr

o

n



si

y

B



o

r

B



a

ri

y



R

u

x



T

it

a



n

M

is



R

u

b



id

iy

Q



u

ru

q

 

m

o

dd

a

g

a

 

ni



sb

at

an

%

o

o



©

in

Ti-

4

3



,0

0

0



6

,3

0



0

o

o



Tt

o

o

in

o

o

o '



0

,3

5



0

o

o



0

,3

0



0

0

,3



0

0

0



,2

0

0



B

e

lg

is

i

O

u

X

Z



K

<

C3

U

M

g



CL

cd

E

le

m

e

n

t

K

is



lo

ro

d



K

a

rb



o

n

V



o

d

o



ro

d

A



z

o

t



K

a

li



y

K

re



m

n

iy



A

lu

m



in

iy

K



a

ls

iy



M

a

g



n

iy

F



o

sf

o



r

N

a



tr

iy


0 ‘simliklar tanasida uchraydigan barcha e le m en tlar o'sim lik hayo- 

tida  tutgan  o ‘rni  va  m iqdoriga  k o ‘ra  uchta  guruhga  ajratiladi.

Uglerod,  kislorod,  vodorod,  azot,  fosfor,  kaliy,  kalsiy,  magniy, 

oltingugurt  va  tem ir kabi  elem entlar  o'sim liklarning  m e ’yorida  o'sib- 

rivojlanishi  uchun  o 'ta   zam r  hisoblanadi.  U larning  m iqdori,  odatda, 

o'sim lik tanasining 0,01%  idan toki bir necha o 'n   foizini  tashkil  qiladi 

va  m akroelem entlar  deb  yuritiladi.

Marganes,  bor,  m olibden,  mis,  rux,  kobalt,  yod,  vannadiy  kabi 

elem entlar  o ‘simliklar  tarkibida  ancha  kam  (1 0 -3 -1 0 -6 % )  miqdorda 

uchraydi,  o ‘simliklar tanasida  sodir b o‘ladigan  asosiy  biokimyoviy  va 

fiziologik jarayonlar  uchun  m uh im   ahamiyatga  egadir.  Bu  elem entlar 

mikroelement  deb  nom lanadi.

0 ‘simlik tanasining juda h am   kichik qismini  ( 10-6— 10*12 %) tashkil 

etadigan  rubidiy,  seziy,  selen,  kadm iy,  kum ush,  sim ob  va  boshqa 

elem entlar ham o ‘ziga yarasha aham iyat  kasb etadi  va ular ultramikro- 



elementlar  deyiladi.

0 ‘simliklar yondirilganda  natriy,  magniy,  fosfor,  oltingugurt,  kaliy, 

kalsiy,  temir,  bor,  m arganes va boshqa elem entlar kul  tarkibida qolishi 

sababli  ular  kul  elem entlar  degan  nom ni  oigan.

Turli 

0

‘simliklar  tarkibidagi  azot  va  kul  elem en tlarn in g   miqdori 



bir-biridan  sezilarli  darajada  farq  qiladi.  Bu  bevosita  o'sim liklarning 

biologik  xususiyatlari,  yoshi,  o 'sish  sharoitlari  bilan   bog‘liq  bo'lib, 

tanasining  turli  qismlaridagi  m iqdori  ham   tu rlichadir.

Keltirilgan  11-jadvalda  asosiy  qishloq  xo‘jalik  ekinlari  tarkibidagi 

azotning  m iqdori  1—3%  atrofida  (don-dukkakli  ekinlarnin g   doni  va 

ko‘k  massasida  o 'rtach a  2,5—5,0%  gacha)  o'zg arib   turishi  ko‘rinib 

turadi.  Kul  m oddalarining  m iqdori  ancha  katta  m iq d o rd a  o'zgaradi, 

chunonchi,  salat va  ismaloq  o ‘sim liklarida  14—18%,  qand  lavlagining 

ayrim   navlari  bargida  20%  d a n   k o ‘proq  kul  e le m e n tla ri  b o ‘lishi 

mumkin.


Il-ja d va l

Ayrim  ekinlarning  tarkibida  azot  va  kul  elementlarning  miqdori, 

quruq moddaga  nisbatan  %  da

O'simlik va uning organlari

Azot

Kul

B ug'doy va  boshqa  g'alla  ekinlari:  doni

1,5-3,0

1,5-4,0


Som oni

0,4 -0 ,6

3,0-5,0


N o ‘xat  va  boshqa  dukkakli  don  ekinlari  doni

4,0-6,0


2,5 -5 ,0

Poyasi


1,0-1,5

4,0-5,0


Kartoshka:  tuganagi

1,0-2,0


3,0-5,0

Barglari


4,0-6,0

8,0-14,0


Q and  lavlagi  va  ildizlilar:  ildizi

1,0


2,0-3,0

Palagi


1,5-2,5

6,0-12,0


Beda,  scbarga  (k o ‘kmassasi)

2,5-5,0


6,0-12,0

0 ‘sim liklar  tarkibidagi  kulning  yalpi  miqdorini  emas,  balki  uning 

tarkibini  bilish  agronom iya  nuqtayi  nazaridan  niuhim  aham iyatga ega. 

M asalan,  donli  va  dukkakli  don  ekinlar  urug‘i  kulining  40—50%  i 

fosfor  (P 20 5)  kaliy  (K 20 )   30—40,  magniy  (MgO)  8 -1 2   dan  iborat. 

D e m a k ,  u r u g ‘  tark ib in in g   d e y a rli  90%  i  m azkur  uch  e le m e n t 

oksidlarining  xossasiga  to ‘g‘ri  keladi.

Som on  tarkibida  fosfor  m iqdori  3 - 5   m arta  kam  bo'lgani  holda, 

kalsiy va  krem niyning miqdori esa keskin oshadi.  Dukkakli va dukkakli 

don  ekinlarining urug'i  ham da som onida oltingugurt  nisbatan  ko‘proq 

uchraydi.

K artoshka  tuganaklari  va  ildizmevalilarning  kuli  o ‘z  tarkibidagi 

kaliy  m iqdorining  ko‘pligi  bilan  ajralib  turadi  (40-60% ).  Ildizdagi 

fosfor  m iqdori  o ‘simliklarning  poya,  somon  va  palaklaridagiga  qara- 

ganda ko‘proq,  natriy esa,  aksincha, yer usti qismlarida ko'proq bo‘ladi.

0 ‘sim lik larn in g   bargi  kaliyga  boy  b o ‘lib,  uning  m iqdori  yosh 

barglarda  qari  (eski)  barglardagiga  nisbatan  ko‘proqdir.  Kalsiyning 

m iqdori  a k sin c h a ,  qari  b arg lard a  50—60%  boMgani  h o ld a,  yosh 

barglarda  20—40%  dan  oshmaydi.

Fosfor  va  oltingugurt  o'sim liklar  rivojlanishining  o ‘rta  davrlarida 

10%  ni  tashkil  qiladi,  o ‘suv  davrining oxiriga  borib,  sezilarli  darajada 

kam ayadi.  B u tg u ld o sh lar  oilasiga  kiradigan  ekinlarning  barglari 

oltingugurtni  ko ‘proq  yutadi  (12-jadval).

A grononilar  o ‘z  ish  faoliyatida  o ‘simliklarda  oziqa  m oddalarning 

m iqdori  ekin  navi,  tuproq-iqlim   sharoitlari,  qo ‘llaniladigan  m ineral 

va m ahalliy o ‘g ‘itlar miqdori  va o'sim liklarning biologik xususiyatlariga 

bog‘liq  ravishda o'zgarib turishini  unutmasliklari  kerak,  qaysiki qishloq 

xo‘jalik  ekinlariga  belgilanadigan  o ‘g‘it  m e’yorlarini  aniqlashda  bu 

juda  ham   m uhim dir.


0 ‘SIMLIKLAR  TARKIBIDAGI  ORGANIK 

MODDALAR

0 ‘sim liklar  tan asid a  tu rli-tu m a n   organik  b irik m a lar  uchraydi. 

M iqdorning  oz  yoki  ko ‘pligi  va  ahamiyatiga  k o 'ra   ularni  bir  nechta 

g uruhga  b o ‘lish  m um kin.  M asalan, 

0

‘sim lik lar  tan a sid a   oqsillar, 



ferm entlar,  nuklein  kislotalar  kamroq  m iqdorda  uchraydi,  lekin  ular 

ju d a   k a tta   a h a m iy a tg a   eg a  b o ‘lgan  m o d d a l a r d i r .  S e llu lo z a , 

gemiselluloza,  lignin  kabilar  o ‘simlik  tarkibining  asosini  tashkil  qilib, 

som on,  yog'och,  urug‘  qobig‘i, 

0

‘simlik  tolasining  tarkibiga  kiradi.



Ayrim organik m oddalar o ‘simliklarning faqatgina  muayyan  qismi- 

da,  masalan,  urug‘,  meva,  ildiz va tugunaklarida zaxira  m odda sifatida 

(zaxira oqsil,  kraxmal, yog‘,  qand moddalari) shakllanadi va to ‘planadi. 

0 ‘sim liklarning  ayrim  gum hlari  alkoloid,  glikozid,  katron  (srnola) 

kauchuk  va  efir  nioylari  kabi  o ‘ziga  xos  m o d d ala rn in g   sintezlash 

xususiyatiga  ega.

Yuqorida ta’kidlab o ‘tilganidek, 

0

‘simlik hosili  um um iy massasining 



ju da  kichik  qismi  azot  va  m ineral  m oddalar  hissasiga  to ‘g ‘ri  keladi. 

0 ‘simlik  quruq  massasining asosiy qismini,  b a’zi  hollarda  80-90%   ini 

organik  m oddalar  tashkil  qiladi.

0 ‘simliklar tanasida eng  keng tarqalgan organik  m oddalar jumlasiga 

uglevodlar, yog'lar va oqsillarni  kiritish  mumkin.  U larning ayrim qishloq 

xo'jalik  ekinlari  tarkibidagi 

0

‘rtacha  miqdori  13-jadvalda  keltirilgan.



Tabiiyki,  keltirilgan  bu  raqam lar  o ‘rtacha  k o ‘rsatkichlar  bo‘lib, 

ularga 


0

‘simliklarning  turi  va  navi,  iqlim,  tu p ro q   ham da  oziqlanish 

sharoitlari u yoki  bu darajada ta ’sir ko'rsatadi.  Lekin shunday bo‘lsada, 

m azku r  o 'rta c h a   ko ‘rsatk ich lar  g 'alla  ek in larid ag i  asosiy  organik 

m oddalar oqsillar (9— 18%) va  kraxmal  (50—60% )  ekanligini  ko‘rsatib 

turibdi.  Don  -dukkakli ekinlarda esa oqsil  ko'p ro q   kraxm al bir m uncha 

kam roq  uchraydi.  Kartoshka  tuganaklarida  ko‘pro q   kraxmal,  ildiz- 

m evalilar  va  m eva-chevalarda  karbonsuvlar  to 'p la n a d i.  Moyli  ekin- 

larning  urug‘i  tarkibida  yog‘  va  oqsil  m iqdori  k o ‘p  bo'ladi.  Har  bir 

organik  modda  turiga  alohida  to ‘xtalib  o ‘tish  m aqsadga  niuvofiqdir.



O qsillar.  O q silla r  y u q o ri  m o le k u la r  o rg a n ik   b irik m a la rd a n  

hisoblanib,  o ‘z  tarkibida  a n ch a  cheklangan  m iqdordagi  am inokis- 

lotalarning  yuzlab  va  minglab  qoldiqlarini  tutad i.  Oqsillar  o ‘simlik 

tanasida  ketadigan  m odda  alm ashuvining  barch a  jarayonlarida  hal 

q ilu v ch i  rol 

0

‘ynag anligi  sab ab li  o rg a n iz m la r  h a y o tin in g   asosi 



hisoblanadi.

A

so

si

y

 

q

is

h

lo

q

 

x

o

‘j

al

ik

 

eki

nl

ar



tarkibidagi 

azo

t,

 

su



va

 

k

u

l 

m

o

d

d

a

la

rin

in

g

 

ta

x

m

in

iy

 

m

iq

d

o

ri, 

%

"<3


<3

r>

► m



O

O

O



oo

'sf


l/^

o

=



1

1

1



1

=

o "



oo

O

rv4



r-

O

ro



oo

e n

Tj"


O

CO

o



sO

O

fN



en

O

«JO fN



un

ro

O



O

o

O



O

o

O



o

O

O



6C

-

Os

40

ON

es



in

e-j


m

O

Tf



*/-i

r-

OC



r-J


r-

T í*


s

o

O



o

o

o



o

O

o



o

O

O



O

o

o



n

r-

o



oc

04

ro



O

OV T}-


es

r-

40



rf

o

40



\D

o

o



40

es

u



o

O

o



o

c

o



o

o

sO



o

o

40



o

\D

O

o



un

o

40



o

en

O



r--

o

O

m

o

in



o

e n

-

r^



o

z

o



O

o

o



o

O

o



o

o

o



O

o

o



o

o

o



o

O s

O

0,3



7

1,6


4

1

,7



2

1

,2



6

0

,5



6

1

,2



5

0

,9



1

3

,4



3

1

,2



8

e n

o

o



"3

co

r-~



sC

oo

C1



o

o

O'



oc

ro

rN





a

n

m



a s

en

en

O

o



1/n

r-.


(N

rj-


ro

es



e n

ro

~

OC

~

t



T

e n

y

o

DO



o

un

r*-



00

40

o



oo

O

es



O

o

• r f



en

*/“)


O

fN

\0



Ti-

o

o



rN

o



o

ON

l/"j



CO O

es

m



Ua

s

-4-^



O

s

5/5



■a

s

2



S

i

Bug'doy: 



d

o

n



i

*5

c



E

o

oo



M

a

k



k

a

jo



‘x

o

ri



d

o



n

i

poya



si

L

ov



iy

d



o

n

i



S

oy



d

o

n



i

poy


asi

G

‘o



‘z

u



ru

g

'i



lo

la

si



C

h

a



n

o

g



‘i

bargi


poya

si

Z



ig

‘i

r:



 

u

ru



g

'i


/

2-j

adval

ning 

d

a

v

o

m

i

1

2

,0

10

,0

8

,6

7

5

,0

3

5

,5

7

5

,0

7

7

,0

0

‘68

8

2

,0

1

6

,0

0

,4

2

0

,3

9

0

.7

6

0

,0

8

0

,1

0

0

,1

4

o

r

o



Г

0

0

,0

8

0

,6

5

0

,2

0

0

,5

1

0

,6

8

О

o ’



o'"

0

,0

6

0

,2

1

0

,0

5

0

,1

5

0,

3

1

6

9

*

0

0

,2

0

1,

5

3

0

,0

6

0

,1

7

0

,0

8

0

,8

0

0

,0

7

О

o '



2

,5

2

0

,2

5

o

r

o

o

r

o

0

,0

7

0

,3

0

0

,0

2

О

о '



0

,1

8

0

,2

0

o '


0

,9

7

0

,9

6

5

,2

5

0

,2

5

0

,5

0

0

,6

0

0

,8

5

О

cT



0

,6

0

1

,5

0

3

,0

3

3

,3

0

1

0



,5

7

1

,4

2

0

.9

7

2

,4

9

0

,9

3

o

r

e

1

0



,6

2

2

,6

1

1

,5

6

0

,2

4

0

.3

5

0

,3

2

0

,3

0

ОС

o '



0

,3

4

2

,6

0

p

o



y

a

si



K

u

n



g

a

b



o

q

a



r:

 

u



ru

g

‘i



Y

ax

lit



 

e

k



in

d

a



Q

an

d



 

la

v



la

g

i: 



il

d

iz



m

e

v



a

b

a



rg

i

K



a

rt

o



sh

k

a



tu

g



a

n

a



k

la

ri



p

a

la



g

i

S



a

b

z



i: 

il

d



iz

m

e



v

a

si



b

a

rg



i

Bed


a: 

g

u



ll

as

h



 

d

a



v

ri

d



a

g



p

ic

h



a

n

i




Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling