1. Entomologiya fànining rivîjlànish tàrixi


Download 36.33 Kb.
bet9/15
Sana01.07.2023
Hajmi36.33 Kb.
#1657977
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15
Bog'liq
Wippi o\'simlik (1)

18.. ko’pchilik kapalaklar, qo’ng’izlar va boshqalar. Lavlagi uzunburun qo’ng’izi va boshqalar esa voyaga yetgan— imago fazasida qishlaydi. Hasharotlarning aktiv hayoti yilning turli xil mavsumiga: bahorga, yozga yoki kuzga to’g’ri kelishi mumkin, bu asosan qishlash davriga va bo’g’in sonlariga bog’liq. Har bir mavsumdagi rivojlanish xususiyati va qishlash fazasi hasharot turini yil davomida rivojlanish spenifikastiyasini aniqlab beradi. Demak, har bir tur hasharot yilda davomida o’zining rivojlanish xususiyatiga ega. Hasharotlarning rivojlanish davrini aniqlash turning biologiyasini o’rganishda muhim etap bo’lib hisoblanadi, buni bilmasdan turib ularga qarshi kurash tadbir-choralarini ishlab chiqish yoki foydalilarni qo’llash mumkin emas. Hasharot turlarini yillik rivojlanish davrini ko’p yillik kuzatish natijasida ularning har bir fazasining rivojlanish muddatini, ya’ni kalendarini aniqlash mumkin va o’simliklarning rivojlanishiga (gullash, hosil tutish va hokazo) va sharoitiga taqqoslab fenologik kalendar tuzish mumkin. Bu kalendarlar asosida hasharotlarning ma’lumoti (prognozini) aniqlanadi. Joyning iqlim sharoitiga yillik rivojlanish davrini moslashtirishi ko’pincha d i a p a u z a yordamida, ya’ni rivojlanishini vaqtincha to’xtatish bilan amalga oshiriladi. Shuning uchun diapauza hasharotning yillik rivojlanish davrini boshqaruvchi muhim mexanizmdir.
19.Хашоротлар екологияси Хашаротлар хам табиатнинг бир киеми булиб, у билан узаро мустцкам БОFланиБ туради. Организмнинг ташки мyхит билан узаро богланишини экология фани урганади «(экое» сузи грекча­ еига мyхит, «логос» фан демакдир). Хашаротлар биоценоз таркибига, яъни бирор чегараланган иайдонда яшовчи тирик усимлик ва х,айвон организмлари маж­ муасига кирзди. Биоценоздаги организмлар о'заро мустах,кам БОF­ ланган холда, бир-бирига катта таъсир курсатади. Бундан ташк;а­ ри, )(Зшаротлар жонсиз (абиотик) табиат таъсирида булади. Хашаротлар хаётига одам хам тасир килади (антропоген омил). Биоценоз :9еимлик Ба хайвонлар мажмуаси яшайдиган бир хил тупрок ва иклим шароитига эга БУлган майдоннинг ,хар кайси бuoтоnи учун хосдир. Экин экилган дала, бедапоя, олмазор, утлок ва хоказолар биотоп хисобланади. Бошк;а фанлар сингари энтомологияда хам стация термини ишлатилзди. Стация дейилганда муайян хашарот турининг мавеумда учраЙдИган барча жойлари тушунилади. Бу жойлар онтогенезнинг турли даврларида ёки х.ар хил генерацияларда турли хил биотопларга о'тиши мумкин. Масалан, кузги тунлам­ нинг бцорги популяция си гузанинг шоналаш давригача давом этади. Бу зараркунанданинг бошка бугинлари булак экинларда ва бегона утларда утади, яъни генерациялар бойича статциялар алмашиб туради. Турли ширалар, кандалалар Ба бошка баъзи зараркунандаларда худци шундай манзара кузга ташланади хашаротларга хapopaт, намлик ва ёРУFЛИК жиддий таъсир этади. Хашаротларнинг тана харорати теварак MYVfT хароритига к;араб доим узгариб туради. Купчилик х;ашаротлар харорат 10 дан 400 гача булганда фаоллашади, хapopaT 20-30° га eтraндa уларнинг х.аёт фаолияти жуда кучаяди. Харорат пасайганда хашаротларнинг фаоллиги ва х;аёtий жараёнлари сусаяди. Хар к;айси тур учун х.ароратнинг чекланган пастки ва юх;ориги курсаткичлари булиБ, ундан ташк;арида х.ашаротлар ривожланмаЙДИ. Хар бир х;ашарот тури нормал ривожланиш учун муайян самарали хpopaт йигиндисини туплаши зарур, у уртача бир кеча-кундузлик хароратдан пастки чекланишни чегаралаш йУли билан топилади. Мазкур куреаткич ryзанинг асосий зараркунандалари учун хисоблаб чи­килган. Fуза тунламида хар кайси бугиннинг ривожланиши учун зарур етарали харорат йигиндиси 550° га тенг.

Download 36.33 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling