1-masala. Biror oqimning harakat tenglamalari sistemasi quyidagicha berilgan bo‘lsin: x=a+Ut; y=b; z=c. Harakatning xarakterini va uning barcha kinematik parametrlarini aniqlang. Yechish


Suyuqlikning asosiy xossalari: uzviylik, oquvchanlik, siqiluvchanlik, qovushoqlik Qovushqoqlik


Download 137.46 Kb.
bet8/13
Sana15.06.2023
Hajmi137.46 Kb.
#1483663
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
nazariya elastik

191. Suyuqlikning asosiy xossalari: uzviylik, oquvchanlik, siqiluvchanlik, qovushoqlik Qovushqoqlik hodisasi suyuqliklaming harakati vaqtida yuzaga keladi va harakatianayotgan zarracha harakatiga qarshilik sifatida namoyon bo‘ladi. Bu qarshilikni yengish uchun ma’lum miqdorda kuch sarflash kerak bo‘lib, qovushqoqlik qancha kuchli bo‘lsa, sarflash kerak bo‘lgan kuch ham shuncha ko‘p bo‘ladi. Qovushqoqlik darajasini ikki xil, dinamik va kinematic qovushqoqlik koeffitsiyentlari bilan ifodalanadi.
142.paskal qonuni. 2.22- расмда курсатилганидек хамма томони берк идиш
оламиз. Идиш сув билан тулдирилган. Идиш деворларидан
биридаги кичик тешикка поршен урнатиб, унинг ёрдамида
идиш ичидаги сувга ташки
р0босим куямиз. Гидростатиканинг асосий тенгламасидан маълумки, тинч холатдаги суюкликнинг ихтиёрий нуктасидаги гидростатик босим икки
омилга боглик,; суюклик сатхига таъсир этувчи ташки
р0
босим (идиш очик булса, ташки босим атмосфера босими ра
булади) шу суюкдик ичидаги ихтиёрий олинган нуктанинг
сув сатхига нисбатан жойлашган А чукурлигига боглик. Агар
шу идишдаги суюклик ичида ихтиёрий Ар А2, ... ва \оказо
чукурликларда бир неча 1, 2, 3 ...
п нукта олсак ва бу нукталар учун гидростатиканинг асосий тенгламасидан, мутлак
гидростатик босим формулаларини ёзсак, у холда
ихтиёрий нукталарга таъсир этаётган босимнинг киймати
факат шу нукталар жойлашган А чукурликка боглик экан,
суюклик сатхига таъсир этувчи ташки
р0 босим эса, барча
Р\ = Po + Yb,',
Pi =Рп +yfh;
Pi = Po+yh
з,
(2.72)

1, 2, 3, ... нукталар учун
узгарм ас э кан, яъни
/?0=const. Бу (2.72) тенгламадан куриниб турибди. Бундан суюклик сатхига куйилган ташк,и /?0
босим шу суюклик ичидаги ихтиёрий нукталарга бир хил таъсир этади,
яъни ташки босимни суюклик ичида жойлашган
ихтиёрий нукталарга
(\амда ихтиёрий текисликка) бир хил таъсир этишини Б.
Паскальаниклаган вау, Б. Паскаль конуни дейилади. Масалан,
р босим кучининг суюклик оркали идишнинг деворига
таъсири, шу деворнинг майдонига тугри пропорционаллигини исботлаш учун туташ идиш оламиз. (2.23-расм). У идишларнинг кундаланг кесим майдонлари хар хил, улардан
А
идишнинг кундаланг кесим майдони со, кичик, В идишнинг
майдони со2 эса катта. Агар поршен ёрдамида
А идишдаги сув
сатхига
Р1босим кучини куйсак, бу ерда поршен тубидаги
сув сатхига таъсир килаётган босим
А = £ . (173)
булади. Б. Паскаль крнунига биноан
рп босим В идишдаги
поршеннинг бирлик майдонига хам шундай таъсир этади.
Бундан
Р2босим кучи В идишдаги поршенга таъсири куйидагича ёзилади
Р2 = Р0(02,
ёки


Рг = Р* % '


Download 137.46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling