7- мавзу. Axborot texnologiyalari (AT) va ularniń turlari


Download 3.8 Mb.
bet26/39
Sana14.10.2023
Hajmi3.8 Mb.
#1702100
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   39
Bog'liq
1 АТТ 4-курс 7-18 темалар 22-23

Meynfreym tizimlari. Banklar sug‘urta kompaniyalari, ka- salxonalar, temiryo‘llar kabi ayrim tashkilotlar on-layn tartibida ko‘p sonli tranzaksiyalarga ishlov berishlari kerak, shu bois ularga ma’lumotlarni saqlash va ularga ishlov berishda katta imkoniyatlarga ega boigan kompyuter tizimlari talab qilinadi. Meynfreymlar tizimi ana shunday tashkilotlarning hisoblashdagi ehtiyojlarini qondirish uchun foydalaniladigan kompyuter tizimlaridir.
U quyidagi tarkibiy qismlardan (komponentlardan) iborat:
1.Xost kompyuterlarning oldingi va orqa tomonlari. Meynfreymlar tizimi odatda, asosiyyoki kompyuterga qo‘shimcha ravishda bir necha tobe (bo‘ysunuvchi) kompyuterlardan iborat bo‘ladi. Asosiy kompyuter ko‘proq hisoblashlarni bajaradi va boshqa hamma kompyuterlar ustidan bevosita nazorat olib boradi.
2.Konsol. Bir yoki bir nechta konsolli terminalar (tizim binosida joylashgan) bevosita xost-kompyuterga ulanadi. Tizim ma’murlari tizimlar holatini kuzatib borish yoki ma’muriy tizim bo‘yicha tizimlar konfiguratsiyasining o‘zgarishi yangi dasturiy ta’limotni o‘matishi tizimni rezervli nushalash kabi ayrim harakatlarni (ishlami) bajarish kabilarda ulardan foydalanadi.
3.Foydalanuvchilar terminal!. Foydalanuvchilar terminali faoliyatga yo‘l ochib beruvchi stansiyaga xizmat qiladi. Foydalanuvchilar ulardan tizimda ishlash uchun foydalanadilar.
4.Chiqarish qurilmasi. Foydalanuvchilar terminallari, shuning- dek chiqish qurilmalarining «yumshoq» nusxalarini olish maq- sadlarida ham xizmat qiladi. Shu bilan birga, qattiq nusxa olish uchun oxirgi kompyuterga ulargan bir yoki bir nechta printerlar yoki bir yoxud bir nechta plotterlar1 mavjud bo‘ladi.
3. SHaxsning ta’lim, tarbiyasi va rivojlanishida zamonaviy axborot texnologiyalari va pedagogik dasturiy vositalari.
Электрон педагогика ахборот коммуникация технологиялар билан туйинган (уйǵунлашган) ахборот таълим мух,итида укув жараéнларни урганиш, башоратлаш ва тафсирлаш билан шуǵулланадиган илмий йуналиш.
Электрон педагогика - бу юкори технологияли ахборот таълим мух,итида таълим ва тарбиянинг усул ва шаклларини очиб бериш, укув жараёнларини урганиш, тавсифлаш ва башоратлаш билан шуFулланидиган педагогиканинг янги бир йуналиши.
Педагогик дастурий воситалар - компьютер технологиялари ёрдамида укув жараёнини кисман ёки тулик автоматлаштириш учун мулжалланган дидактик восита х,исобланади. Улар таълим жараёнини самарадорлигини оширишнинг истикболли шаклларидан бири х,исобланиб, замонавий технологияларнинг укитиш воситаси сифатида ишлатилади.
Педагогик дастурий воситалар таркибига: укув фани буйича аник дидактик максадларга эришишга йуналтирилган дастурий мах,сулот (дастурлар мажмуаси), техник ва методик таъминот, кушимча ёрдамчи воситалар киради.
Педагогик дастурий воситаларни куйидагиларга ажратиш мумкин:

  • ургатувчи дастурлар - укувчиларнинг билим даражаси ва кизикишларидан келиб чикиб янги билимларни узлаштиришга йуналтиради;

  • тест дастурлари - эгалланган билим, малака ва куникмаларни текшириш ёки бах,олаш максадларида кулланилади;

  • машк килдиргичлар - аввал узлаштирилган укув материалини такрорлаш ва мустах,камлашга хизмат килади;

  • укитувчи иштирокидаги виртуал укув му^итини шакллантирувчи дастурлар (Виртуал борлик тизимлари).

Виртуал борлиq (Виртуальная реальность) тушунчасини Jaron Lanier (Ланье) таклиф этган. Виртуал борлик иммерсивлик ва интерфаоллик тушунчалари билан боǵlиq.
Иммерсивлик деганда одамнинг виртуал борликда узини фараз килишини тушуниш лозим.
Интерфаоллик фойдаланувчи реал вактда виртуал борликдаги объектлар билан узаро мулокотда булиб уларга таъсир курсатишга эга булади.
Виртуал борлик тизими деганда - биз имитацион дастурий ва техник воситаларни кабул киламиз. Интерфаолликни таъминлаш учун, виртуал тизим бошкарувчи амалларни кабул килиши керак. Бу амаллар купмодалликга, яъни куз билан курадиган, товуш оркали кабул киладиган булиши керак. Бу амалларни амалиётда бажариш учун замонавий тизимларда турли товуш ва видеотехнологиялардан фойдаланилади. Масалан, катта х,ажмли товуш ва видеотизимлари, шунингдек одамнинг бош кисмига урнатиладиган шлем ва кузойнак дисплейлар, "хид сезадиган" сичкончалар, бошкарувчи кулкоплар, кибернетик нимчалар симсиз интерфейс биргалигида ишлатилади. Юкоридагилар экзотик курилмаларга тегишли.


Download 3.8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling