Qidiruv: Маъруза

Маърузанинг
- Пути повышения результативности использования физкультурно- оздоровительных
Бундан келиб чиққан ҳолда, видео маърузалар бир неча маротаба кўришга мўлжалланган. Анъанавий маърузаларда эса видео маърузалар маърузачининг рухсати билан кўрилади ва вақти албатта чегараланган
- “swot-таҳлил” методи
Маъруза-13 Мавзу: “Томат соусида тургалган сабзавотлар” консерваси ишлаб чиқариш технологияси
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-педагогика институти «Озиқ-овқат технологияси» кафедраси
Маъруза №11 Иситма синдроми билан кечадиган инфекциялар
- Маъруза №1 Кириш қисми. Юқумли касалликлар умумий патологияси кириш маъруза режаси
Маърузанинг максади
- Тошкент тиббиёт академияси
Маърузачининг тингловчилар билан диалог ёки шахсан
- О. Д. Рахимов, М. С. Сапаев, Б. Ф. Назаров Олий таълимда замонавий маърузалар
маъруза. локал тармокларни дастурий таъминоти. тармок операцион тизими
- Œзбекистон алоšа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети урганч филиали информацион тизимлар
Маъруза-5
- Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги карши мухандислик иктисодиёт институти иктисодиёт факультети
Маъруза машгулотининг технологик картаси
- Маруза машғулотларнинг таълим технологияси
Маъруза машғулотининг технологик картаси (5-машғулот)
- Neft va gaz fakultteti
Маърузанинг режаси
- Тошкент тиббиёт akademiyasi фарgъона филиали
Маъруза Транспорт масаласи. Бошлангич режани топиш усуллари. Masalasining qo’yilishiМаъруза Транспорт масаласи. Бошлангич режани топиш усуллари. Masalasining qo’yilishi
Jadvalda quyidagilar ko‘rsatiladi: qabul qilish punktlari, jo‘natish punktlari, yuk zapaslari, yukka bo‘lgan ehtiyoj va har bir i-chi jo‘natish punktidan j-chi qabul qilish punktiga yuboriladigan yuk birliklarining narxi
0.68 Mb. 1
o'qib
2. 1-маъруза. Богланишлар ва богланиш реациялари. Кесишувчи кучларни геометрик усулда кушиш. Кучнинг укдаги ва текисликдаги проекцияси. Кучнинг аналитик усулда берилиши. Кучларни аналитик усулда кушиш2. 1-маъруза. Богланишлар ва богланиш реациялари. Кесишувчи кучларни геометрик усулда кушиш. Кучнинг укдаги ва текисликдаги проекцияси. Кучнинг аналитик усулда берилиши. Кучларни аналитик усулда кушиш
D таянчга махкамланган булсин (7-расм). У холда жисмнинг а учи шарнир укига перпендикуляр бирон – бир йуналишда силжий олмайди. Демак
198 Kb. 3
o'qib
2 маъруза энг содда касрларни интеграллаш. Рационал касрларни содда касрларга ажратиш. Рационал функцияларни интеграллаш алгоритми2 маъруза энг содда касрларни интеграллаш. Рационал касрларни содда касрларга ажратиш. Рационал функцияларни интеграллаш алгоритми
Shu sababli qanday elementar funksiyalarning integrallari elementar funksiyalar orqali ifodalanishini, ya’ni elementar funksiyalarda integrallanuvchi funksiyalar sinflarini aniqlash masalasi paydo bo‘ladi
71.12 Kb. 8
o'qib
Кичик бизнес ва тадбиркорликнинг моҳияти ва мазмуниКичик бизнес ва тадбиркорликнинг моҳияти ва мазмуни
«Кичик бизнес ва тадбиркорликнинг моҳияти ва мазмуни» маъруза машғулотининг технологик харитаси
Семинар 123.61 Kb. 13
o'qib
3-маъруза. Компьютер тармоқларининг классификацияси. Локал, глобал ва шаҳАР Компьютер тармоқлари (lan, man, wan). Алоқа операторалари тармоқлари. Корпоратив тармоқлар. Интернет3-маъруза. Компьютер тармоқларининг классификацияси. Локал, глобал ва шаҳАР Компьютер тармоқлари (lan, man, wan). Алоқа операторалари тармоқлари. Корпоратив тармоқлар. Интернет
Networks, wan ёки террито­риал компьютер тармоқлари томонидан кўрсатиладиган хизмат­лардан катта-катта худудларга ёйилиб кетган кўп сонли або­нентлар фойдаланадилар
114.74 Kb. 1
o'qib
Маъруза матнлари «¤збек хал³ ижоди» предметидан тузилган б´либ, унда хал³ о²заки ижодининг мазмун ва моµияти, тара³³иёт бос³ичМаъруза матнлари «¤збек хал³ ижоди» предметидан тузилган б´либ, унда хал³ о²заки ижодининг мазмун ва моµияти, тара³³иёт бос³ич
Ilmiy adabiyotga birinchi marta 1846 yilda Vil’yam Tomson tomonidan kiritilgan fol’klor termini inglizcha ikki so`zdan «fol’k» «lor» dan iborat bo`lib, xalq donishmandligi donoligi kabi ma’nolarni anglatadi
275.5 Kb. 24
o'qib
10-маъруза. Минерал боғловчи моддалар. Гипсли боғловчи моддалар. Режа10-маъруза. Минерал боғловчи моддалар. Гипсли боғловчи моддалар. Режа
So4 дан иборат бўлади. Ангидрид икки турга бўлинади: паст ҳароратда (600-7500С) ва юқори ҳароратда (800-9500С) пиширилган. Юқори ҳароратда пиширилган гипс экстрих гипс ҳам деб аталади
106 Kb. 8
o'qib
22-маъруза Компановка масаласини ечиш алгоритмлари ва уларни амалий масалаларни ечишда қўллаш22-маъруза Компановка масаласини ечиш алгоритмлари ва уларни амалий масалаларни ечишда қўллаш
G1 (X1,U1) граф G2 (X2,U2) графнинг қисм графи ёки суграф ҳисобланади, яъни қисм графда барча чўққилар сақланади фақат қайсидир қобиқлар тушиб қолган бўлади. Агар қайсидир чўққилар ва унга тегишли қобиқлар тушириб қолинса суграф ҳосил
160.23 Kb. 2
o'qib
1-маъруза. Тасодифийлик ва қонунийат. Тасодифий ҳодиса ва улар устида амаллар. Элементар ҳодисалар фазоси. Ҳодисалар алгебраси1-маъруза. Тасодифийлик ва қонунийат. Тасодифий ҳодиса ва улар устида амаллар. Элементар ҳодисалар фазоси. Ҳодисалар алгебраси
«эҳтимоллар назарияси фани» дан бехабар одамлар бу фан тўғрисида истехзоли фикр юритадилар. Лекин эҳтимоллар назарияси фани ўсиб бораётган математиканинг бўлими бўлиб, бу тасодифий ҳодисалар қонуниятларини ўрганадиган фандир
0.6 Mb. 1
o'qib
Маъруза №3 Конусли майдалагичлар: таснифи, тузилиши асосий техник иқтисодий кўрсатгичлари. Валикли болғали ва роторли майдалагичлар: таснифи, тузилиши асосий техник иқтисодий кўрсатгичлариМаъруза №3 Конусли майдалагичлар: таснифи, тузилиши асосий техник иқтисодий кўрсатгичлари. Валикли болғали ва роторли майдалагичлар: таснифи, тузилиши асосий техник иқтисодий кўрсатгичлари
Cд, урта диаметри дср бўлган, ва майдаловчи конуснинг айланиши сони (Н) бўлганда иш унумдорлиги қуйидагича аниқланади
28.45 Kb. 2
o'qib
6–маъруза. Векторлар. Асосийтушунчалар6–маъруза. Векторлар. Асосийтушунчалар
D тўртбурчак параллелограм бўлади; аксинча, авсd тўртбурчак параллелограм бўлса, у ҳолда бўлади. Шундай қилиб, бир тўғри чизиқда ётмаган ва векторлар тенг бўлиши учун авсd тўртбурчак параллелограм бўлиши зарур ва етарли. (6-чизма)
0.66 Mb. 10
o'qib
Маъруза матнлари тошкент Mavzu: Davlatning kelib chikishi va mohiyatiМаъруза матнлари тошкент Mavzu: Davlatning kelib chikishi va mohiyati
Buning sabablari turli xil bo'lib, bir necha nazariya asosida tushuntirilgan. Shu o'rinda savol tug'iladi: qaysi nazariya to'g'riroq? Agarda tarixga nazar tashlasak turli xil davlatlarning vujudga kelishidagi tabaqalashuv turli xil omillar asosida
109 Kb. 1
o'qib
4 Маъруза: Ассиметрик шифрлар Криптография бор жойда шуни билиш керакки, ҳеч қандай зўравонлик математик муаммони еча олмайди Jacob Appelbaum4 Маъруза: Ассиметрик шифрлар Криптография бор жойда шуни билиш керакки, ҳеч қандай зўравонлик математик муаммони еча олмайди Jacob Appelbaum
Csf1316 ???? нинг битдаги узунлиги Талаб этилувчи йиллар 512 30 000 768 2*108 1024 3*1011 1280 1014 1536 3*1016 2048 3*1020 • Ҳисоблаш қурилмалари имкониятининг ортиши криптографик алгоритмларнинг бардошлигини камайишига олиб келади
123.44 Kb. 1
o'qib
Лавозим маошига ҳар ойлик қЎшимча ҳАҚ ТЎлаш бўйича меъзонларЛавозим маошига ҳар ойлик қЎшимча ҳАҚ ТЎлаш бўйича меъзонлар
Quacquarelli Symonds World University Rankings, Times Нigher Education ёки Academic Ranking of World Universities рейтингларга кирган олий таълим муассасаларининг онлайн таълим платформаларига киритилган ёки сайёр шаклда ўтказилган ҳар бир маъруза учун лавозим
67 Kb. 4
o'qib
Лавозим маошига ҳар ойлик қЎшимча ҳАҚ ТЎлаш бўйича меъзонларЛавозим маошига ҳар ойлик қЎшимча ҳАҚ ТЎлаш бўйича меъзонлар
Quacquarelli Symonds World University Rankings, Times Нigher Education ёки Academic Ranking of World Universities рейтингларга кирган олий таълим муассасаларининг онлайн таълим платформаларига киритилган ёки сайёр шаклда ўтказилган ҳар бир маъруза учун лавозим
69 Kb. 4
o'qib

1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling