Андижон давлат университети ҳузуридаги илмий даражалар берувчи dsc


Тадқиқот натижаларининг апробацияси


Download 0.65 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/29
Sana03.06.2024
Hajmi0.65 Mb.
#1841841
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   29
Bog'liq
4. Автореферат (С.Б.Юлдашев)

Тадқиқот натижаларининг апробацияси. Тадқиқот натижалари 9 та 
илмий-назарий конференция ва семинарларда, жумладан, 2 та халқаро – 
“Фарғона водийси тарихи янги тадқиқотларда” (Фарғона / Ўзбекистон, 2019) 
ва «Актуальные вопросы и перспективы развития науки, техники и 
технологий» (Чистополь / Россия, 2020) ҳамда 7 та республика илмий-
назарий конференцияларида апробациядан ўтган. 
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги. Диссертация 
мавзуси бўйича жами 22 та илмий иш чоп этилган. Ўзбекистон Республикаси 
Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясининг 
докторлик диссертациялари учун асосий илмий натижаларини чоп этиш 
тавсия этилган илмий нашрларда 13 та мақола, улардан 4 таси хорижий 
журналларда нашр этилган. 
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми. Диссертация кириш, 3 та боб, 
хулоса ҳамда фойдаланилган манбалар ва адабиётлар рўйхатидан иборат. 
Диссертациянинг тадқиқот қисми 156 бетни ташкил этади. 
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ 
Кириш қисмида тадқиқотнинг долзарблиги ва зарурияти асосланган, 
унинг мақсад ва вазифалари, объекти ва предмети тавсифланган, республика 
фан ва технологиялари ривожланишининг устувор йўналишларига мослиги 
кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва амалий натижалари баён 
қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий аҳамияти очиб берилган, 
тадқиқот натижаларининг амалиётга жорий қилиниши, нашр этилган ишлар 
ва диссертациянинг тузилиши бўйича маълумотлар келтирилган. 


10 
Диссертациянинг биринчи боби “Фарғона водийсининг V–X асрлар 
тарихига оид тадқиқотлар ва манбалар” деб номланиб, унинг биринчи 
параграфида тарих фанида танланган муаммонинг ўрганилиш даражаси 
таҳлил этилган. Унда мавзунинг айрим қирраларини тадқиқ этишда 
эришилган ютуқлар ҳамда унинг нисбатан кам ўрганилган томонлари, баъзи 
муаммоли жиҳатлар ҳақида фикр мулоҳазалар ва билдирилган. 
Ҳозирги кунга қадар жаҳон ва Ўзбекистон тарихшунослигида 
Фарғонанинг ўрта аср тарихига оид қатор илмий асарлар яратилган. Ушбу 
тадқиқотларда минтақа тарихининг айрим жиҳатлари хусусида жиддий 
илмий мулоҳазалар учрайди. Яратилиш вақти ва жойига кўра, мавжуд 
адабиётларни қуйидаги 3 та гуруҳга ажратиш мумкин: 
1. Хорижий мамлакатларда чоп этилган адабиётлар. Турли 
мамлакатлар олимлари қаламига мансуб Ўрта Осиё тарихига бағишланган 
айрим асарларда Фарғона водийсининг V–X асрлар тарихига оид баъзи 
маълумотлар учрайди. Бироқ, шу кунга қадар хорижий муаллифлар 
томонидан Фарғона водийсининг V–X асрлар тарихига оид алоҳида махсус 
тадқиқотлар амалга оширилмаган. Шунга қарамай, Франция, Россия, Европа, 
Америка, Туркия, Хитой ва Марказий Осиё мамлакатларида эълон қилинган 
илмий ишларда бизни қизиқтирган муаммо доирасида айрим эътиборга 
лойиқ фикрлар баён этилган
2

2
D`herbelot M.B. Bibliotheque oriental ov dictionaire universel. – Paris: Compagnie des Libra`res, 1697. – 1078 p; 
Le Coq von A. Türkische manichaica aus Chotscho I // APAW. – Anhung 1911. – Berlin, 1912. – 61 р; Nesimi Y. 
Ilk türk – islam devletleri tarihi. – Ankara: 1992. – 146 s; Çelıktaş Müslüme Melıs. Ak hunlar tarıhı üzerıne Türkıye 
ve dünyada yapılan çalışmaların değerlendırımesı. Ankara, 2011. – 144 s; Pulleblank E.G. Chines and Indoeyropian 
// Jornal of Royal Asiatic of Great Britan and Irland. – London, 1966. – C. 9–39; Enoki K. On the Nationality of the 
Ephtalites // Memoirs of the Research Department of the Toyo Bunko. – 1959. – №18. – P. 1–59; Frye R.N., Sayili 
A.M. The Turks in Khorasan and Transoxiana at the time of the Arab conquest // The Moslem World. – Hartfort. – 
1945. – P. 308–320; Frye R.N. The role of Abu Muslim in the “Abbasid Revolt” // The Muslim World. – Hartford, 
1951. – vol. XXXVII. – P. 28–38; Fuchs W. Huei-Ch’ao’s Pilgerreise durch Nordwest Indien Zentral Asien um 726 
// APAW. – 1938. – vol. 30. – P. 426–469; Grenet F., de La Vaissière É. The last days of Pandjikent. Silk Road Art 
and Archaeology. 8. // Journal of the Institute of Silk Road Studies. – Kamakura, 2002. – P. 155–196; Kafesoglu I. 
Türk Milli kültürü. – Istanbul, 1993. – 454 s; Klimkeit H.J. Buddhism in Turkish Central Asia // Humen. – 1990. – 
vol. 37. – P. 53–69; Kurat A.H. Kuteybe bin Müslim’in Hvarizm ve Semerkend’ zebti (higri 93–94-miladi 712) / 
Ankara Universitesi Dil va Tarih – Gôgrafiya dergisi. –Cilt VI. – №4. – S. 387–430; Marşak B.I. Tűrkler va 
Soğdlular / Tűrkler, 2 cilt. – Ankara: Yeni Turkye yayinlari. 2002. – S 170–178; Reischawer E.O. Ennin’s Traveli 
T’ang China. – New York, 1955; Курбанов А. Эфталиты (очерки истории). – Санкт-Петербург: Европейский 
дом, 2006. – 152 c; Брыкина Г.А., Горбунова Н.Г. Фергана / Средняя Азия и Дальний Восток в эпоху 
средневековья. Под общей редакцией академика Б.А.Рыбакова. – Москва: Наука, 1999. – 380 c; Кочнев Б.Д. 
Нумизматическая история Караханидского каганата: 991–1209 гг. – София. 2006. – 255 c; Christopher I. 
Beckwith. The Tibetan empire in Central Asia: a history of the struggle for great power among tibetans, turks, arabs 
and Chinese during tre Early middle ages. – New Jersey: Prinseton university press, 1993. – 281 p; Christopher I. 
Beckwith. Empires of the Silk Road (a history of Central Eurasia from the Bronze age to the present). – New Jersey: 
Prinseton university press, 2009. – 499 c; Алмас Т. Уйгуры. Кн.2. – Алма-Ата, 1994. – 351 c; Исаматов М.М. 
Та’рихи Табари Абу Али Балъами как источник изучения взаимоотношения эфталитов и сасанидов (IV-VI). 
Автореф, дис. ... канд. Истор. наук. Душанбе. 1994; Kurbanov A. The Hephthalites: archaeological and historical 
analysis.PhD thesis submitted to the Department of History and Cultural Studies of the Free University, Berlin. 
2010; Zambaur E. de. Manuel l genealogie et de chronologie pour l’historie de l’islam. Hannover: Orient-
Buchhangung Heinz Lafaire, 1927. – 449 p; Али-заде А.А. Хроники мусульманских государств I–VII веков 
хиджры. Изд. 2-е, испр. и доп. – Москва: Умма, 2004. – 445 c; Zekeriya Kitapçi. Türkistan'in araplar tarafindan 
fethi. – Istanbul:Türk dünyasi araştirmalari vakfi, 2000. – 170 s; Matthew S. Gordon. The Khaqanid families of the 
early Abbasid period // The journal of the American Oriental Society. Vol. 121, Issue 2. 2001. – P. 236–255; Marvin 
C Whiting. Imperial Chinese military history: 8000 BC – 1912 AD. New York: Writes club press, 2002. – 605 p; 
Bai Shouyi. A history of Chinese Muslim. Vol. 2. Beijing: Zhongua book company, 2002; Fedorov М. Farghana 


11 

Download 0.65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling