Anorganik kimyo

0 ‘Z B E K I S T 0 N   R E S P U B L IK A S I  OLIY  VA  0 ‘RTA 

M A X S U S   TA’L IM   VA ZIR LIG I

H .R .T O ‘XTAYEV, 

R .A R IST A N B E K O V , 

K .A .C H O ‘L P O N O V ,  S .N .A M IN O V

ANORGANIK KIMYO

О ‘zbekiston  R esp u blika si  Oliy  va  о ‘rta  m axsus  ta ’lim  vazirligi 

tom onidan  5 7 20 5 0 0   —  «Farmatsiya»  b a ka la vria t  talabalari 

uch un  darslik  sifatida  tavsiya  etilgan

«N O SH IR » 

Toshkent  —  2011

УДК:  547(075) 

Б Б К  24.2я73

24.2

А67 

Anorganik  kimyo:  («Farmatsiya»  —  5720500-  bakalavriat 

ta ’lim  yo'nalishi  uchun  darslik)  /   H.  R.  To'xtayev  (va  boshq.); 

0 ‘zR Oliy va o'rta maxsus ta’lim vazirligi. — Т.:  «Noshir»,  2011.— 

520-b.

I. To'xtayev,  H.  R.

ББК 24.2я73

T a q r i z c h i l a r :   A.G‘.  Maxsumov — Tibbiyot Akadem iyasium umiy, 

bioorganik va biologik kimyo kafedrasining professori,

O.AShabilolov — Toshkent farmatsevtika institutining 

anorganik, analitik,  fizik va kolloid kimyo kafedrasining 

professori,

A.S.Siddiqov — Toshkent kimyo-texnologiya instituti­

ning fizik va kolloid kimyo kafedrasining dotsenti.

Mazkur darslikda farmatsevtika instituti talabalari uchun anorganik 

kimyoning nazariy asoslari berilgan.

Talabalarga  qulay  bo'lishi  maqsadida  aw al  kimyoning  qonunlari, 

reaksiyalarning energetikasi,  tezligi,  eritmalar to ‘g‘risidagi ta ’limot, atom 

va molekula tuzilishi hamda elem entlar kimyosi yoritilib, bu m a’lumotlar 

talabalarga o'qiladigan m a’ruzalarga mos kelishi,  mavzuga tegishli nazariy 

savollar  va  masalalarni  mustaqil  ishlash  uchun  kerakli  nazariy  asoslar 

ham  keltirilgan.

Darslikdan  tibbiyot  oily  o'quv  yurtlarining  talabalari,  magistlar, 

aspirantJar va tibbiyot kollejlarining iqtidorli o'quvchilari ham foydalanishlari 

mumkin.

S O ‘Z B O S H I

U m u m iy   va  anorganik  kim yo  bo'lajak  dorishunoslar  uchun 

juda zarur fan  hisoblanib  ,  keyingi  bosqichlarda boshqa  kim yoviy 

fan  (analitik,  fizik,  kolloid,  biologik,  farmatsevtik,  toksikologik 

kimyo va boshqa)lam i  o ‘rganishda  nazariy asos hisoblanadi.  Ushbu 

darslikda bo'lajak dorishunoslar uchun  anorganik kimyodan  nazariy 

bilim lar  keltirilgan  b o ‘lib,  ular  asosida  am a liy  m a sh g ‘ulotlar 

o'tkazish  uchun  m uhim   xulosalar  chiqarish  im koniyati  yuzaga 

keladi.  D a rslik   farm atsevtika  in stitu tlari  farm atsiya,  sa n o a t 

farm atsiyasi,  b iotexnologiya,  kosm etsevtika  va  klinik  farm atsiya 

m utaxassisligi  talabalari  uchun  m o'ljallangan  bo'lib,  anorganik 

kim yo  fani dasturlariga  m os  keladi.  Darslik,  uni yozishd a  ishtirok 

etgan  m ualliflam ing uzoq yillardan beri  anorganik kim yodan  olib 

borgan saboqlari va  tajribalarining  natijasidir.

O 'zbekiston  Respublikasining  «Ta’lim   to ‘g ‘risida»gi  qonuni 

va  «Kadrlar  tayyorlash  m illiy  dasturi»dan  kelib  chiqqan  holda 

o'quv  sifatini  yangi  bosqichga  ko'tarishda  za m o n a v iy   o ‘quv 

adabiyotlari  zarur  bo'ladi.  Bu  adabiyotlar  ayniqsa  talabalarning 

mustaqil  bilim  olish jarayonlarida juda q o ‘l  keladi.

Talabalarga  yordam   berish  m aqsadida  har  bir  mavzuga  oid 

nazariy bilim lar m ukam m alroq  bo'lishiga harakat qilindi.  Barcha 

mavzularni  uch  qism ga b o ‘lib  ko‘rsatish  m um kin.  Birinchi  qismda 

um um iy kim yoning nazariy asoslari yoritildi.  Bu b o ‘limga anorganik 

m oddalarning  sinflari  ham   kiritilib  oksidlar,  kislotalar,  asoslar va 

tuzlar to ‘g ‘risida ham  m a’lumotlar berilgan.  Ikkinchi qism anorganik 

kim yoga  tegish li  b o ‘lib,  bunda  biogen   elem en tlar  t o ‘g ‘risida 

m a’lum otlar,  s o ‘ngra  m etallarning  um um iy  xossalariga  e ’tibor 

berildi.  D arslikning  uchunchi  qism ida  m etallm aslarning  um um iy 

xossalari va metallmaslarga tegishli biogen elementlar tavsifi  berilgan. 

Har  bir  m avzuga  tegishli  b o ‘lgan  nazariy  savollar,  masalalar  va 

testlam i  ham   keltirishni  lozim   deb  topgan  holda bu talabalarning

mustaqil  ta’lim   olish jarayonlarini  shakllantirishda  kerak  bo'ladi 

deb hisoblandi.

Barcha  moddalarning xossalari  va  ahamiyatini farmatsiya bilan 

uzviy bog'lanishini  ochiqroq yoritishga  harakat qilindi.  Im koniyat 

darajasida  ko'proq  rasmiy  farmakopeyaga  murojaat qilinib,  unga 

kiritilgan anorganik moddalarga asosiy e ’tibor berildi.  Inson hayoti 

va  oziqlanishi  uchun  m uhim   aham iyatga  ega  bo'lgan  kim yoviy 

elem entlar ham da ularning birikmalari  to'g'risida  ko'proq m a ’lu­

mot  keltirildi.

Hozirgi  paytda kim yo fani  biologiya,  biokim yo,  tibbiyot bilan 

cham barchas  bog'langan.  Ana shu fanlar chegarasida yangi fan  — 

bioanorganik kimyo ham paydo bo'ldiki,  bu fanda tirik organizmda 

ketayotgan jarayonlam ing  kim yosi  o'rganiladi.

Darslikda  ba’zi  anorganik  m oddalarning  olinishida  m ahalliy 

xom ashyolar  zaxirasi  va  manbalariga  ko'proq  e ’tibor  berilgan. 

M am lakatim izda mavjud  kim yoviy korxonalar,  ilm iy muassasalar 

to'g'risida ham  m a’lumotlar berishni lozim deb topildi.  Shuningdek, 

kim yoviy texnologiya va  kimyo sanoatining istiqbolli  yo'nalishlari 

ham  darslikda o'z aksini  topgan.

Tibbiyotda va dorishunoslikda  ko'p ishlatiladigan ba’zi kimyoviy 

birikm alam ing asosiy fizik-kim yoviy ko'rsatkichlari va xossalarini 

ham  yoritishni  zarur deb hisobladik.  Darslikda  keltirilgan fizikaviy 

o'lchovlar  qiym ati,  atamalar  va  belgilar  TYuPAK  tavsiyalariga 

m os  kelishi e ’tiboiga olindi.

Birinchi  marta hozirgi  zam on  uchun eng  m uhim   hisoblangan 

nanotexnologiya elementlaridan  tushuncha berishga  harakat qildik. 

Darslikning  oxirida  m am lakatim izdagi  kim yo  fani  va  sanoati 

istiqbollari  to'g'risida  m a’lumotlar  keltirilgan.  Darslikda  yuqori 

bosqichlarda  o'qitiladigan  analitik,  organik,  fizik,  farmatsevtik, 

biologik va toksikologik  kimyo fanlarini  o'zlashtirish uchun o'ziga 

xos zam in  tayyorlandi  deb  o'ylaym iz.  Ayniqsa  ko'p  tonnali  ishlab 

chiqariladigan  m oddalarning bir  necha olinish  usullari  ko'rsatilib, 

ularning  ichida  iqtisodiy samaraliroq usullarga  e ’tibor qaratildi.

Darslik yozilishida  institutda  anorganik kim yo  bo'yicha ortti- 

rilgan  ko'p  yillik tajribalarga asoslangan  holda va Jahon  Sog'liqni 

saqlash  tashkiloti  Yevropa  b o'lim i  ishlab  chiqqan  loyiha asosida

shuningdek,  G P P  talablariga m os  keluvchi  o ‘quv rejalari e ’tiborga 

olingan.

M ualliflar darslikni tayyorlashda qimm atli  m aslahatlar bergan 

Toshkent farmatsevtika instituti anorganik,  analitik,  fizik va kolloid 

kim yo  kafedrasining  xodim lari  professor  O .A .Shob ilolov,  dot- 

sentlar:  E .M .M am atm usayev,  S.J.N asriddinov,  O .S.  Gafurova va 

boshqalarga o'z minnatdorchiliklarini bildiradilar.

Ushbu darslik lotin grafikasida ilk marta chop etilganligi uchun 

kam chiliklardan xoli  bo'lm asligi  m um kin,  shuning  uchun  m ual­

liflar tavsiya va ko'rsatm alarni  m am nuniyat bilan  qabul qiladilar.

Toshkent farmatsevtika instituti anorganik, 

analitik,  fizik va kolloid kimyo kafedrasining 

mudiri,  kimyo fanlari doktori,  professor,

O'zbekistonda xizmat ko'rsatgan fan arbobi 

S.  N.  Aminov

ZAMONAVIY MUAMMOLARNI HAL ETISHDA 

KIMYO  FANINING  Q ‘RNI

0 ‘zbekiston  Respublikasi  kim yo  sanoati  keng  rivojlangan 

m am lakatlar  qatoridan  o ‘rin  olgan .  Agar  bizda  o z iq -o v q a t, 

to'qim achilik,  ten  ishlab  chiqarish,  kim yoviy  o ‘g ‘itlar,  sintetik 

y u v ish   v o s ita la r i,  n e ft,  m e ta llu r g iy a ,  g a z n i  qayta  ish la sh  

sanoatlarinin g  barchasi  k im yoviy  sanoat  bilan  cham barch as 

b og‘liqligini  hisobga olsak,  kim yoviy moddalar ishlab  chiqarish va 

ularni  sanoat  m iqyosida  turli  sohalarga  yetkazib  berish  qanchalik 

muhimligini his etish  mumkin. Yuqoridagilarga yana bir juda muhim 

sohani qo'shish  mumkin.  B u soh a dori-darm onlarva ularasosidagi 

yordamchi moddalarni ishlab chiqarish va sanoat maqsadlari uchun 

foydalanishdir.

D ori-darm onlar  ishlab  chiqarishni  zam onaviy  talablar  dara- 

jasida tashkil  etish va amalga oshirish uchun  kim yo  fanini  chuqur 

egallagan  yosh  mutaxassislar  kerak  bo'ladi.  U lar  kimyo  fani  va 

kim yoviy texnologiyani  zam onaviy talab darajasida  egallagan  b o ‘- 

lishlari  kerak.

Fan va texnika taraqqiyoti  davrida kim yo sanoati  hamda  dori- 

darm onlar ishlab  chiqarish m uam m olari  o'zaro  bir-biriga  bog'liq 

bo'lib,  quyidagilarni  e ’tiborga  olish  zarur:

—  yangi  oziq -ovqat m ahsulotlari  ishlab  chiqarish  va ularning 

samaradorligini oshirish.  Oxirgi  paytlarda mamlakatimizda  qishloq 

xo'jalik  m ahsulotlarini  qayta  ishlashga  keng  ko'lam da  e ’tibor 

berilm oqda.  Yangi  m ahsulotlar ishlab  chiqarishda  konservantlar, 

bo'yoq  m oddalari,  biologik  faol  qo'shim chalar,  m ikroelem entlar 

va  boshqalar kerak bo'ladi.  Ishlab  chiqariladigan  m ahsulotlarning 

yangi,  tezkor va  samarali  sifat  nazoratini  tashkil  etish  esa yanada 

muhim   vazifa hisoblanadi;

—  dori-darmonlar ishlab chiqarishda  yangi  kimyoviy moddalar 

va material!ardan foydalanish hamda ulami  imkoni boricha mahalliy

xom ashyo zaxiralariga almashtirish.  D ori-darm onlar olishda keng 

ko'lamda kimyoviy moddalar ishlatiladi.  Bu kimyoviy moddalarning 

ichidan bezararlarini,  yuqori samaradorligini va mahalliy xom ashyo 

zaxiralari  borlarini  izlab  topish  am aliy jihatdan juda  dolzarb.  Bu 

sohada respublikamizning boy tabiiy va mineral  manbalari e ’tiborga 

olinsa,  ishlar  ko'lam i  kengligi  va  zarurligi  ko‘rinadi;

— yangi  dorivor moddalar olishning  tabiiy manbalaridan keng 

foydalanish.  0 ‘zbekistonning juda  katta  hayvonot  va  o ‘sim liklar 

tabiiy zaxirasiga ega ekanligi bu sohada dorishunoslar va kimyogarlar 

hali  juda  katta  ishlarni  amalga  oshirishi  kerakligini  ko'rsatadi. 

O 'sim lik va  hayvonot  dunyosidan  biofaol  m oddalar ajratib  olish, 

ulardan yangi sintezlarni  amalga  oshirish,  turli  tarkibiy qismlarga 

ajratish,  ularning  ichidan samaradorlarini  izlab topish va  faolligini 

baholash  katta ahamiyatga ega;

— dori-darm onlar ishlab chiqarish va m ahalliy kimyo sanoati- 

ning jadal  rivojlanishi  toza  suv ishlab  chiqarish,  yer osti  boylikla- 

ridan to'g'ri  foydalanish va  eng  m uhim i  ishlatilgan suvni tozalash 

muammolarini yuzaga keltiradi.  K im yo va farmatsevtika sanoatining 

kengayishi  bilan  m ahalliy  kichik  korxonalarning  soni  borgan  sari 

ortib bormoqda.  Bu  korxonalarning  har biri toza suvdan foydalanadi 

va  m a’lum   oqava  suv  chiqindilarini  ishlab  chiqaradi.  Korxonalar 

chiqindi  suvlarini  tozalash va  iloji  boricha aylanm a suvdan foyda­

lanish  juda  m u h im   vazifalardandir.  K eyingi  paytlarda  metallar, 

brom ,  yod,  o'gitlar  olishda  yer  osti  suvlaridan  keng  foydalanil- 

m oqda.  Shu nin g  uchun  ham  toza  suv  ishlab  chiqarish  va  oqava 

suvlardan oqilona foydalanish  samarali yechim ga ega bo'lishi  kerak 

bo'lgan vazifalardan  biri  hisoblanadi;

—  yangi  texnologiyalarning  ustivor  usullaridan  foydalanish. 

Hozirgi  paytda  kim yoviy  o'zgarishlarni  am alga  oshirish  uchun 

kim yoga  yangi  texnologiyalar  kirib  kelm oqda.  Bularga  kim yoviy 

reaksiyalami  yuzaga  keltirishning yangi  usullari,  nanotexnologiya 

usullaridan  foydalanib,  hayotiy  zarur  m ahsulotlar  yaratishning 

ustivor usullarini ishlab  chiqish  kiradi.  N an otexn olo giy a usullari­

dan foydalanib yaratilgan  materiallar o 'zin in g xossalari  bilan odat­

dagi  kim yoviy  moddalardan  keskin  farq  qiladi.  D ori-darm onlar

olishda  ham  zam onaviy  usullardan  foydalanib,  samarali  dori 

vositalari  yaratilmoqda.  Bu  o ‘rinda  nanotexnologiya  usullaridan 

foydalanish  o ‘ziga  xos yangi  ekologik  m uam m olarni  ham  yuzaga 

keltirishini  hisobga olm oq kerak;

— 

ilm iy  texnik  va  axborot  texnologiyalaridan  unum li  foyda­

lanish.  K im yo  fani juda qiziqarli  fan hisoblanib, jam iyat hayotida 

m uhim   o'rin  tutadi.  Bu  fanda  yuzaga  keladigan  kashfiyotlar 

jamiyatda juda katta o'zgarishlarni  yuzaga keltirgan.  Kimyo sohasida 

ishlayotgan  olim lar  ilm iy  yangiliklarni,  nazariyalarni  va  olingan 

tajriba  natijalarini  bir-birlariga  yetkazib  turadilar.  Buning  uchun 

kimyogarlar orasida m a’lum  fan sohasida anjum anlar o'tkaziladi. 

T u rli-tum an  kim yoviy  jurnallarda  ilm iy  m aqolalar,  risolalar, 

m a’ruzalar,  monografiyalar kim yoning turli sohalari bo'yicha chop 

etiladi.  Turli  mamlakatlardagi kimyogar olimlar orasida o'zaro ilmiy 

aloqalar  o 'm a tila d i,  munozaralar  va  ilm iy  yozishm alar  amalga 

oshiriladi.

O'zbekistonda kimyo fanining yangiliklarini bayon etish uchun 

«O 'zbekiston  kim yo jurnali»,  «Tabiiy birikmalar kim yosi»,  «O 'z­

bekiston fanlar akademiyasi  m a’ruzalari»,  «Farmatsevtika jurnali», 

«K im yo  va  texnologiya«kabi  ilm iy  jurnallar  chop  etiladi.  Ayni 

paytda  kim yo  sohasida  fundam ental  ilm iy tekshiruv  ishlari  qator 

institutlarda olib borilmoqda:  O'zbekiston  m illiy universiteti  kimyo 

fakulteti,  O 'zbekiston  fanlar  akademiyasi  um um iy  va  anorganik 

kimyo  instituti,  o'sim lik  moddalari  kimyosi  va  bioorganik  kim yo 

instituti va boshqalar.

Toshkent  farmatsevtika institutining anorganik,  analitik,  fizik 

va  kolloid  kim yo  kafedrasida  ham   uzoq  yillardan  beri  biofaol 

m oddalarning  koordinatsion  birikmalari  olin ish i,  xossalari  va 

ulardan  dori  vositalari  yaratish  bo'yicha  ilm iy  izlanishlar am alga 

oshirilm oqda.  D unyoda  birinchi  bor  koordinatsion  birikmalar 

sinfiga mansub  bo'lgan  feramid  preparati  ishlab chiqilib,  tibbiyotda 

kamqonlik  kasalligini  davolashga tavsiya etilgan va sanoatda  ishlab 

chiqarish  y o 'lg a   qo'yilgan.  Bu  sohadagi  izlanishlar  oqibatida 

am aliyotga  kam   qonlikda,  qandli  diabet,  yurak  qon  tomirlari 

kasalliklarida,  gepatitda  hamda  qishloq xo'jaligida  chorva va  qora

mollar  m ahsuldorligini  oshirish  uchun  20  ga  yaqin  preparatlar 

tavsiya  etilgan.  B unday  preparatlardan  koam id,  feram id,  kupur, 

piratsin  sanoatda  ishlab  chiqarildi,  kobalt  30,  feropir,  kogistin, 

kobalt  fitati  kabilar tibbiyotga q o ‘llanishga ruxsat etilgan.  H ozirda 

biofaol  koordinatsion  birikmalar sintezi  professorlar  O .A .S h o b i- 

lolov va A .N .Y u n u sxo‘jaevlar ham da ularning shogirdlari to m o n i­

dan davom ettirilmoqda.

Farmatsevtika  institutining anorganik,  analitik,  fizik va kolloid 

kim yo  kafedrasida  professor  S .N .  Aminov  rahbarligida  m ahalliy 

xom ashyolardan  dori vositalari  yaratish,  yangi  sirt-faol  m oddalar 

sintezi  va  surtma  dorilar  uchun  asoslar  yaratish  ustida  qiziqarli 

izlanishlar olib  borilm oqda.  S.A m inov rahbarligida tabiiy  m ineral 

sorbentlar asosida  ich  surilishini  t o ‘xtatadigan va sorbsion  ham da 

farm akalogik  xossalari jihatidan  farangistonda  ishlab  ch iq a rila - 

digan  «Sm ekta»preparatidan  q o lish m a y d ig a n   «N avb axtit»  deb 

nom langan  m ahalliy dori turi  ishlab chiqildi.  Shuningdek,  texnik 

oltingugurtni  to z la sh n in g   yan gi  u su li  q o 'lla n ilib ,  tib b iy o td a  

ish latiladigan  oltin gu g u rt  su b stan siyasi va  kapsulasi  yaratildi.

Talabalarni  ham   ilm iy  ishga  qiziqtirish  hamda  ilm iy  ish  bilan 

shug‘illanishi  m ustaqil  m am lakatim izning  rivojlanishi  va  ilm iy 

salohiyatining yuksalishida  m uhim   om illardan biri  bo‘lib  h isob la­

nadi.  Shu  tufayli  T oshkent  farm atseftika  institutida  talabalarning 

ilmiy ish olib borishiga katta e’tibor beriladi.  Institutda Talabalarning 

ilm iy  jam iyati  (TIJ)  tashkil  etilgan  b o'lib ,  u  talabalarni  ilm iy 

ishga jalb etadi.  TIJning asosiy maqsadi  iqtidorli yoshlarni qo'llash, 

ularning  ilm iy  m aqolalarini ch o p  etish ,  yoshlarning b ilim i,  zako- 

vatini  nam oyon  etish  uchun  sharoit  yaratib  berish,  ularni  ilm - 

fanga,  izlanishlarga jalb qilish va  qiziqtirishdan  iboratdir.

U M U M IY   K IM Y O

1 -b o b .

  KIMYONING  ASOSIY  QONUNLARI.

KIMYONING TARIXI

Kimyo fani  moddalarni va ular asosidagi  o'zgarishlarni chuqur 

o'rganadi.  K im yoning  mustaqil fan sifatida o ‘iganilayotganiga 200 

yildan ortiq vaqt o'tdi. 

C h y m e ia  —

 s o ‘zi  quyish,  tindirish m a ’nosini 

beradi.  Bu  s o ‘z  qadim gi  sharq  tabiblari  —  farm atsevtlarini 

o'sim liklar  asosida  dori  moddalari  tayyorlash  jarayonlarida  al- 

kimyogarlar tom onidan  tilga olingan.

Boshqacha  fikrlarga  k o‘ra  ,  alkim yo  s o ‘zining  ildizi  «khem » 

yoki  «

c h e m i

»  balki  «chim a»  —  «qora  tuproq»  yoki  «qora  yurt» 

m a’nosini anglatgan.  Qadimgi  Misrda kimyogarlar oltin oladigan 

ustalar  deb  yuritilgan. Ularni  rudalardan  turli  m etallar  oladigan 

sehrgarlar deb  ataganlar.  Q adim da  kimyogarlar  o 'z   faoliyatlarini 

yer boyliklariru o'rganishga (lotincha hum us — yer) bag‘ishlaganlar. 

Shuning  uchun  ham  kim yo  yer  to ‘g ‘risidagi  san ’at  deb  qaralgan. 

K im yogar  esa  yerdan  turli  m etallar  oladigan  s a n ’atkor  deb 

hisoblangan.

Insonlar  juda  qadim dan  oltin ,  kum ush,  m is,  tem ir  kabi 

metallarni  ajratib olishni  bilganlar.  M usallas,  sirka,  dori-darm on, 

teri  oshlash,  m atolarni  b o ‘yash,  bo'yoqlar tayyorlash,  kulolchilik 

asosida  kim yo  elem entlari  yotadi.  A m m o  nazariy  kim yo  a w a l 

grek  filosoflari  asarlarida,  keyinchalik  arablar  asarlarida  paydo 

bo'la boshladi. Arab olimlari  va kimyogarlari  amaliy kimyoni ancha 

boyitdilar.  Jabr ibn  X ayon,  ar-R aziy,  o'zbek olim lari  al-F arobiy, 

Beruniy,  al-X ora zm iy,  ibn  Sino  butun  dunyoga  tanilgan  olim lar 

hisoblanadi.  U lar  turli  m inerallar,  kim yoviy  m oddalar,  o 's im ­

liklar  asosidagi  turli  ajratmalar  va  hayvonlar  m ahsulotini  ajrata 

bilishgan va o 'z  asarlarida  ana shunday moddalar olinishini bayon 

etganlar.

IV 

asrdan  XVI  asrning  o'rtalarigacha  b o‘lgan  davr  alkim yo 

davriga kiritiladi.  Bu davrda turli  metallardan oltin va kumush  olish 

asosiy  m aqsad  qilib  olingan.  Sim ob  va  oltingugurt  har  qanday