Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet149/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   238

operatsiya  qilingan  shish;  II.  s’opérer  vpr  sodir  bo‘lmoq,  amalga  oshmoq; 

l’expropriation  publique  s’opère  par  autorité  de  justice  ommaviy 

ekspropriatsiya sud qaroriga binoan amalga oshyapti. 

opérette


  nf  operetta;  chanteuse  d’opérette  operettta  qo‘shiqchisi;  plais 

héros, armée d’opérette hazillakam qahramon, hazillakam lashkar. 

ophicléide

 nm ofikleid (cholg‘u asbobi). 

ophidiens

 nm pl zool ilonlar. 

ophtalmie

 nf méd oftalmiya, ko‘z yallig‘lanishi. 

ophtalmologie

 nf oftalmologiya, ko‘zni o‘rganuvchi fan, ko‘z meditsinasi. 

ophtalmologique

  adj  oftalmologiyaga,  ko‘zni  o‘rganuvchi  fan,  ko‘z 

meditsinasiga oid; clinique ophtalmologique oftalmologiya klinikasi. 

ophtalmologue

 ou ophtalmologiste n, abrév fam ophtalmo oftalmolog, 

okulist, ko‘z doktori. 

opiner

 I. vi litt ma’qullamoq, quvvatlamoq, gaplariga qo‘shilmoq; il opinait 



à tout ce  qu’elle disait  u uning  hamma aytganlariga  qo‘shilar  edi; II. vi loc 

opiner du bonnet, de la tête birovning gapini ma’qullamoq, quvvatlamoq. 

opiniâtre

  adj  1.  litt  o‘jar,  qaysar;  qat’iyatli,  tirishqoq,  qat’iy;  esprit, 

caractère  opiniâtre  qat’iy  fikr,  o‘jar  xarakter;  2.  surunkali,  uzoq  davom 

etadigan,  tinimsiz, shiddatli, keskin, qattiq;  combat opiniâtre shiddatli  jang; 

toux opiniâtre surunkali yo‘ tal. 

opiniâtrement

 adv o‘jarlik, qaysarlik, qat’iyatlik bilan. 

opiniâtreté

  nf  qat’iyatlilik,  qat’iylik,  o‘jarlik,  qaysarlik;  travailler,  lutter, 

résister  avec  opiniâtreté  qat’iylik  bilan  ishlamoq,  kurashmoq,  qarshilik 

ko‘rsatmoq. 

opinion


 nf 1. fikr, mulohaza, nazar, nuqtai nazar, qarash; adopter, suivre 

une  opinion  biror  fikrni  quvvatlamoq,  biror  fikrga  amal  qilmoq;  il  partage 

l’opinion  de  son  frère  u  akasining  fikriga  qo‘shiladi;  être  de  l’opinion  du 

dernier  qui  a  parlé  oxirgi  gapirganning  fikriga  qo‘shilmoq;  donner, 

exprimer  son  opinion  fikr  bermoq,  bildirmoq;  défendre,  soutenir  une 

opinion  bir  fikrni  himoya  qilmoq,  ma’qullamoq;  avoir  le  courage  de  ses 

opinions  o‘z  fikrlarini  qattiq  turib  himoya  qilmoq;  opinions  toutes  faites 

soxta  fikrlar;  c’est  une  affaire  d’opinion  bu  shaxsiy  fikrlar;  2.  pl  fikrlar, 

aqidalar, nazaryalar; opinion philosophiques, politiques  falsafiy  aqidalar, 

siyosiy  fikrlar;  opinions  avancées,  subversives  ilg‘or,  qo‘poruvchi 

nazariyalar;  liberté  d’opinion  fikr  erkinligi;  3.  avoir  (une)  haute,  bonne, 

mauvaise  opinion  de  qqn  biror  kishi  haqida  yuqori,  yaxshi,  yomon,  fikrda 

bo‘lmoq; avoir bonne opinion de  soi o‘zi  haqida yaxshi  fikrda bo‘lmoq; 4. 

ijtimoiy  qarash,  fikr;  l’opinion  des  autres,  du  monde  boshqalarning, 

hammaning  fikri;  braver  l’opinion  jamoat  fikrini  nazar-pisand  qilmaslik;  5. 

nuqtai nazar, qarash; l’opinion française fransuzlar nuqtai nazari; l’opinion 

publique  jamoat  fikri;  il  faut  alerter  l’opinion  fikr  qo‘zg‘atish  kerak; 

sondages d’opinion  fikrlarni o‘rganish; l’opinion est unanime, divisée  fikr 

yakdil, turlicha. 

opium


  nm  afyun,  opiy,  taryak,  qoradori;  fumer  de  l’opium  qoradori 

chekmoq;  loc  la  religion  est  l’opium  du  peuple  din  xalq  uchun  afyundir 

(Karl Marks). 

opossum


  nm  opossum  (Amerikada  yashaydigan  qopchiqli  kalamush); 

manteau d’opossum opossum palto. 

opportun,

 

une



  adj  o‘z  vaqtida  bo‘ladigan,  o‘rinli,  munosib,  tegishli, 

maqbul; au  moment opportun  o‘z vaqtida; il lui parut opportun de céder 

unga yon berish o‘rinli bo‘lib ko‘rindi. 

opportunément

  adj  o‘z  vaqtida,  joyida,  mavridida,  zarur  paytda;  o‘rinli, 

o‘rnida, jo‘yali. 

opportunisme

 n opportunizm. 

opportuniste

 I. n opportunist, opportunizm tarafdori; II. adj opportunistga 

oid, opportunistik. 

opportunité

  nf  o‘z  vaqtidalik,  o‘rinlilik,  jo‘yalik,  maqbullik;  discuter  de 

l’opportunité d’une mesure tadbirning o‘z vaqtidaligini muhokama qilmoq. 

opposable

 adj qarshi qo‘yiladigan, zid  bo‘lgan; le pouce est opposable 

aux  autres doigts de la  main  bosh barmoq qo‘lning boshqa  barmoqlariga 

qarama-qarshi joylashgan. 

opposant

  I.  adj  muxolif,  oppozitsiya  ruhidagi,  zid,  qarshi;  oppozitsiya 

ruhidagi  kamchilik;  II.  n  muxolifatchi,  oppozitsioner,  oppozitsiyachi,  raqib, 

qarshi; les opposants au régime tuzumga qarshilar. 

opposé,

 

ée



  I.  adj  1.  pl  qarama-qarshi  tomonlarga  oid;  qarshidagi, 

ro‘paradagi;  les  pôles  sont  diamétralement  opposés  qit’alar  butunlay 

qarama-qarshidirlar; le  mur opposé à la fenêtre deraza  qarshisidagi devor; 

du  côté  opposé  qarshi  tomondan;  sens  opposé  qarshi  tomon;  2.  farq 

qiladigan,  boshqacha;  couleurs opposées  boshqacha rang;  3.  teskari, zid, 

boshqacha; ils ont des goûts opposés, des opinions opposées  ularning 

didlari,  fikrlari bir-birinikiga zid; concilier des intérêts opposés bir-biriga zid 

manfaatlarni  kelishtirmoq;  nombres  opposés  zidlovchi  sonlar;  4.  qarshi, 

muxolif  fikrdagi;  je  suis  opposé  à  tout  les  excès  men  har  qanday 

ortiqchalikka  qarshiman;  II.  nm  1.  qarshi,  qarama-qarshi,  teskari  tomon; 

l’opposé  du  nord  et  le  sud  shimol  va  janubning  qarama-qarshiligi;  2. 

teskari,  aks,  zid,  qarama-qarshi;  soutenir  l’opposé  d’une  opinion  fikrning 

aksini  qo‘llamoq;  fam  cet  enfant  est  tout  l’opposé  de  son  frère  bu  bola 

akasining  butunlay  teskarisi;  loc  adv  à  l’opposé  teskari,  qarama-qarshi 

tomonda; la gare est à l’opposé vokzal qarama-qarshi  tomonda; loc prép à 

l’opposé de qarshi, farqli o‘laroq. 

opposer

  I.  vt  1.  qarshi  qo‘ymoq,  e’ tiroz  qilmoq,  e’ tiroz  bildirmoq,  dalil, 



bahona qilmoq; il n’y a rien à opposer à cela bunga e’ tiroz bildirishga hech 

qanday  o‘rin  yo‘q;  2.  qarshi  qo‘ymoq,  qarama-qarshi  qo‘ymoq,  qarshi  qilib 

qo‘ymoq;  opposer  une  armée  puissante  à  l’ennemi  qudratli  armiyani 

dushmanga qarshi qo‘ymoq; opposer une personne à une autre bir kishini 

boshqa  bir kishiga qarshi  qilib  qo‘ymoq;  match qui oppose deux équipes 

ikki  raqib  komanda  uchrashuvi;  des  questions  d’intérêt  les  opposent 

manfaat  masalasi  ularni  ajratib  turadi;  3.  qarshi  qo‘ymoq  (biror  narsani), 

to‘siq qilmoq; opposer une digue  aux  crues d’un fleuve daryo  toshqiniga 

dambani  qarshi  qilmoq;  à  ses  reproches,  j’ai  préféré  opposer  le  silence 

uning  ta’nalariga men sukutni  qarshi qo‘yishni ma’qul ko‘rdim; la résistance 

qu’oppose le mur devorning qarshilik ko‘rsatishi; 4. qarama-qarshi, ro‘baro‘, 

ro‘para,  yuzma-yuz  qo‘ymoq,  birini  ikkinchisining  qarshisiga  qo‘ymoq; 

opposer deux objets, un objet à un autre ikkita narsani birini ikkinchisining 

ro‘baro‘siga  qo‘ymoq;  ikki  rangni,  oqni  qoraga  qarama-qarshi  qo‘ymoq;  5. 

qarshisiga  qo‘ymoq,  tenglashtirmoq,  taqqoslamoq  (ikki  qarama-qarshi 

narsani);  quels  orateurs  pouvait-on  opposer  à  Cicéron,  à  Sénèque? 

Sitseron, Senekaga qaysi notiqlarni tenglashtirish mumkin edi? II. s’opposer 

vpr  1.  qarshi  bo‘lmoq,  qarshilik  qilmoq,  qarshilik  ko‘rsatmoq;  ses  parents 

s’opposent  à  son  mariage  uning  ota-onasi  uning  uylanishiga  qarshilik 

qilishmoqda;  je  m’oppose  à  ce  que  vous  y  alliez  men  sizning  u  yerga 

borishingizga  qarshiman;  je  m’y  oppose  formellement  men  bunga 

nomigagina qarshiman; pour toutes les choses importantes, je m’oppose 

à lui hamma muhim narsalarda men unga qarshiman; 2. qarshilik,  to‘sqinlik, 

monelik  qilmoq;  taqiqlamoq,  yo‘l  qo‘ymaslik;  leur  religion  s’y  oppose 

ularning  dini  bunga  yo‘l  qo‘ymaydi;  3.  turli,  turlicha  bo‘lmoq;  teskarisi,  aksi 

bo‘lmoq;  couleurs  qui  s’opposent  turlicha  bo‘ lgan  ranglar;  “haut” 

s’oppose à “bas” “baland” “past”ning teskarisi. 


OPPOSITION

 

ORAISON



 

 

 



374 

opposition

  nf  1.  qarama-qashilik,  ziddiyat,  ixtilof;  opposition  de  deux 

adversaires  ikki  raqibning  ixtiloflari;  en  opposition  qarshi,  ixtilofda, 

mojaroda,  nizoda,  tortishuvda;  entrer  en  opposition  avec  qqn  biror  kishi 

bilan  mojaroga  kirishmoq;  2.  qarama-qarshilik,  tafovut,  o‘zgalik,  farq; 

opposition  de  couleurs,  de  sons  ranglarning,  tovushlarning  qarama-

qarshiligi;  3.  qarama-qarshilik,  farq,  tafovut,  zidlik;  opposition  des 

contraires  qarama-qarshi  narsalar  orasidagi  tafovut;  opposition  de  deux 

principes ikki nuqtai nazarning zidligi; en opposition qarama-qarshi, zid; sa 

conduite  est  en  opposition  avec  ses  idées  uning  yurish-turishi  o‘zining 

g‘oyalariga  zid;  loc  adv;  par  opposition;  loc  prép  par  opposition  à  -ga 

qarama-qarshi,  -ga  qarama-qarshi  o‘laroq;  employer  ce  mot  par 

opposition  à  tel  autre  bu  so‘zni  boshqa  shundaylariga  qarshi  o‘laroq 

ishlatmoq; 4. qarshilik, monelik, to‘sqinlik; l’opposition de qqn à une action 

biror  ishga  birovning  qarshiligi;  faire,  mettre  opposition  à  qqch  biror 

narsaga  to‘sqinlik  qilmoq;  faire  de  l’opposition  qarshilik  qilmoq;  5.  sud 

qarorining  ijro  etilishiga  qarshilik;  faire  opposition  à  un  chèque  perdu 

yo‘qotilgan  chekni  bekor  qilmoq;  6.  oppozitsiya;  qarshi  tomon,  muxolif;  les 

partis d’opposition muxolif partiyalar; rallier l’opposition qarshi tomonlarni 

birlashtirmoq. 

oppressant,

 

ante


  adj  yurakni  siqadigan,  toliqtiradigan,  bo‘g‘adigan, 

ezadigin;  il fait une chaleur oppressante  odamni ezadigan issiq bo‘lyapti; 

crainte oppressante yurakni siqadigan qo‘rquv. 

oppresser

  vt  1.  ezmoq,  siqmoq,  qismoq,  bo‘g‘moq;  l’effort,  la  chaleur 

l’oppressaient zo‘r berish, issiq uni ezar edi; 2. qiynamoq, azob bermoq; sa 

douleur  l’oppresse  et  l’empêche  d’agir  uning  og‘rig‘i  uni  qiynayapti  va 

harakat qilishga xalaqit beryapti. 

oppresseur

  nm zolim,  zulmkor,  sitamgar,  ezuvchi;  l’oppresseur  et  les 

opprimés  ezuvchi  va  eziluvchilar;  adj  zolim;  sitamgar,  zulm  qiluvchi, 

ezuvchi; un régime oppresseur zolim jamiyat. 

oppressif,

 

ive



  adj  zolim,  sitamgar,  zulm  qiluvchi,  ezuvchi;  autorité 

oppressive zolim hokimiyat. 

oppression

  nf  1.  ezish,  jabr-zulm  qilish,  zo‘ravonlik  qilish;  2.  bo‘g‘ilish, 

entikish, nafas qisish. 

opprimé,


 

ée

  I.  adj  ezilgan,  jabr-zulm  ko‘rgan;  populations  opprimées 



ezilgan xalqlar; II. n  ezilgan,  jabr-zulm ko‘rgan odam; défendre, libérer les 

opprimés ezilganlarni himoya qilmoq, ozod qilmoq. 

opprimer

 vt 1. ezmoq, zulm qilmoq, jabrlamoq; opprimer un peuple, les 

faibles  xalqni,  kuchsizlarni  jabrlamoq;  action  d’opprimer  ezish;  2. 

bo‘g‘moq,  siqmoq,  jabrlamoq;  opprimer  les  consciences  ongni  bo‘g‘moq; 

3. yurakni ezmoq, yurakni siqmoq, ranjitmoq, qiynamoq, azob bermoq. 

opprobre


  nm  litt  uyat,  sharmandalik,  isnod,  rasvolik,  badnomlik; 

accabler,  couvrir  qqn  d’opprobre  birovni  uyatga  qo‘ymoq,  sharmanda 

qilmoq; jeter l’opprobre sur qqn birovni badnom qilmoq; 2. uyatga, isnodga 

qo‘yish;  badnom,  sharmanda  qilish;  elle  est  l’opprobre  de  sa  famille  u 

oilasini isnodga qo‘ydi, u oilasiga isnod keltirdi. 

optatif,


 

ive


  adj  ling  istak-xohishga  oid;  “qu’il  parte!”  est  une 

proposition optative “u ketsin!” istak gap; n istak mayli. 

opter

  vi  tanlamoq,  ma’qul  ko‘rmoq,  qo‘llamoq;  à  sa  majorité,  il  a  opté 



pour la nationalité française voyaga yetganda, u fransuz millatini tanladi. 

opticien,

 

ienne


 n optik, ko‘zoynaksoz; j’ai fait faire, chez l’opticien, les 

lunettes que  m’a prescrites l’oculiste ko‘zoynaksozga ko‘z doktori menga 

yozib bergani bo‘yicha ko‘zoynak qildirdim. 

optimisme

  nm  1.  optimizm,  yaxshilikka  ishonish;  2.  optimizm,  ishonch; 

dunyoga,  hayotga  umid  bilan  qarash,  kelajakka  ishonish;  il  faut  envisager 

la situation avec optimisme vaziyatga ishonch bilan qarash kerak. 

optimiste

 I. adj optimizmga, yaxshilakka ishonch bilan qarashga, umidga 

oid;  il  est  optimiste  u  optim ist;  le  docteur  n’est  pas  très  optimiste 

doktorning  ishonchi  yo‘qroq;  des  paroles  qui  se  veulent  optimistes 

umidbaxsh  bo‘lishi  kerak  bo‘lgan  gaplar;  II.  n  optimist,  kelajakka,  umuman, 

har  bir  narsaga  ishonch  bilan  qaraydigan  odam;  c’est  un  optimiste,  il  est 

toujours  content  de  son  sort  bu  optim ist,  u  doim  o‘zining  taqdiridan 

xursand. 

optimum


  I.  nm  optimal,  eng  maqbul  variant,  eng  qulay  sharoit,  eng 

muvofiq  hol;  optimum  de  production  ishlab  chiqarishning  optimalligi;  des 

optimums  ou  des  optima  maqbullik  va  muvofiqliklar;  II.  adj  optimal,  eng 

maqbul,  eng  qulay,  eng  muvofiq;  température  optimum  ou  optima  eng 

maqbul temperatura. 

option


  nf  1.  tanlash,  tanlash  imkoniyati;  une  option  difficile  à  prendre 

biror  to‘xtamga  kelishning  qiyinligi;  à  option  tanlashga  o‘rin  qoldiradigan, 

imkon  beradigan;  matières,  textes  à  option  dans  le  programme  d’un 

examen  imtixon  dasturida  tanlanadigan  materiallar,  matnlar;  2.  tanlash, 

qarash,  nuqtai  nazar;  ses  options  politiques  ont  changé  uning  siyosiy 

qarashlari o‘zgardi; 3. ko‘tara savdo; accessoires d’automobile vendus en 

option  ko‘tarasiga  sotilgan  avtomobil  ehtiyot  qismlari;  je  n’ai  pas  pris 

toutes  les  options  sur  ce  modèle  bu  modelga  taalluqli  bo‘lgan  ko‘ tara 

savdodagi  hamma  narsani  olmadim;  4.  sotish  uchun  va’da,  rozichilik; 

prendre  une  option  sur  une  place  d’avion  samolyotdagi  bir  o‘rinni 

sotishga rozichilik olmoq, samolyotdagi bir o‘rinni band qilib qo‘ymoq. 

optionnel,

 

elle


 adj tanlashga o‘rin qoldiradigan, imkon beradigan. 

optique


  I.  adj  1.  ko‘zga,  ko‘rishga  oid;  nerf  optique  ko‘z  nervi;  angle 

optique  yoki  angle  de  vision  ko‘rish  burchagi;  2.  optikaga  oid;  verres 

optiques  optik  shishalar;  II.  nm  1.  optika,  yorug‘lik  (fizikaning  yorug‘lik 

haqidagi  bo‘limi);  appareils,  instruments  d’optique  optik  apparatlar, 

asboblar;  optique  médicale,  astronomique,  photographique  meditsina, 

astronomik,  rasmchilik  optikasi;  2.  perspektiva;  l’optique  du  théâtre,  du 

cinéma  teatr, kino  perspektivasi;  3. o‘rin, nuqtai nazar; dans cette optique, 

il faut faire d’autres projets bu o‘rinda boshqacha rejalar qilish kerak. 

opulence

  nf  mo‘l-ko‘llik,  mo‘lchilik,  serobgarchilik,  boylik,  farovonlik, 

hashamat, zeb-ziynat;  vivre dans  le luxe  et l’opulence  hashamat va mo‘l-

ko‘lchilikda yashamoq. 

opulent,

 

ente



  adj  1.  mo‘ l,  mo‘l-ko‘l,  serob,  farovon,  serhasham,  boy, 

ziynatli;  une  région  opulente  boy  viloyat;  vie  opulente  farovon  hayot;  2. 

ko‘rkam, jozibali, do‘mboq; poitrine opulente ko‘rkam ko‘krak. 

opus


 nm inv mus opus (biror kompozitorning ayrim muzika asari). 

opuscule


 nm kichik ilmiy asar, risola. 

or

1



 nm 1. oltin,  tilla, zar; pépites, poudre d’or sof holda  topilgan, kukun 

holdagi  oltin; or pur, or fin sof oltin; or jaune, or blanc sariq oltin;  oqoltin, 

platina; lingot d’or oltin yombi; pièce, louis d’or  tanga,  luidor (eski fransuz 

oltin  tangasi);  plaqué  or  qoplama  oltin;  2.  oltin  pul;  payer  en  or  oltin  bilan 

to‘lamoq;  3.  oltin,  tillaga  tenglik,  bahosiz,  bebaho,  qimmatbaho;  le  pouvoir 

de  l’or  oltinning  quvvati;  valoir  son  pesant  d’or  tillo  bahosida  turmoq, 

oltinga  teng bo‘lmoq; j’ai fait une affaire en or men  tillaga  teng  ish qildim; 

rouler sur l’or boyligi  oshib-toshib yotm oq;  être  cousu d’or  ostonasigacha 

oltindan bo‘lmoq; je ne ferais pas cela pour tout l’or du monde boshimdan 

zar  to‘kishsa  ham,  men  bu  ishni  qilmayman;  4.  qimmatbaho,  bahosiz, 

bebaho;  loc  le  silence  est  d’or  sukut  oltin;  fam  en  or  tilla,  tilladan,  ajoyib; 

d’or  tilladan, bebaho,  bahosiz; cœur d’or  tilla yurak;  règle d’or oltin qoida; 

âge  d’or  oltin  davr,  eng  gullagan  davr;  siècle  d’or  oltin  asr;  l’âge  d’or  du 

cinéma kinoning oltin davri; 5. oltin,  tillaga o‘xshash;  tilla rang; l’or des blés 

bug‘doyning tilla rangi. 

or

2



 prép esa, bo‘lsa; biroq, ammo, lekin; il se dit innocent, or toutes les 

preuves sont contre lui u o‘zini aybsiz deydi, lekin hamma dalillar esa unga 

qarshi. 

oracle


 nm 1. karomat, bashorat, vahiy, nido (antik davrda); 2. litt karomat, 

bashorat, rivoyat; 3. ulug‘, nufuzli, gapi o‘ tadigan  odam; c’est l’oracle de sa 

génération bu o‘z avlodining nufuzli odami. 

orage


  nm  1.  bo‘ron,  to‘ fon,  dovul,  momaqaldiroq,  jala;  il  va  faire  de 

l’orage  bo‘ron  bo‘ladi;  l’orage  menace,  éclate  dovul  xavf  solmoqda, 

boshlanyapti;  2.  bo‘ron,  dovul,  tug‘yon,  g‘alayon;  litt  les  orages  des 

passions  hislar  tug‘yonlari;  loc  il  y  a  de  l’orage  dans  l’air  dovulning, 

janjalning hidi kelyapti. 

orageux,


 

euse


  adj  1.  dovulli,  bo‘ronli,  to‘ fonli,  momaqaldiroqli,  jalali;  le 

temps  est  orageux  havoning  avzoyi  buzuq;  chaleur,  pluie  orageuse 

dovulli issiq, jala; beau temps, mais orageux en fin de journée havo ochiq 

bo‘ladi,  lekin  kunning  oxirida  bo‘ron  kutiladi;  2.  qizg‘in,  jo‘shqin,  suronli; 

discussion orageuse qizg‘ in tortishuvlar. 

oraison


  nf  duo;  l’Oraison  dominicale  Padari  buzrukvorimiz  (duo); 

oraison funèbre dafn marosimida aytiladigan diniy nutq. 



ORAL

 

ORDRE



 

 

 



375 

oral,


 

ale,


 

aux


  adj  1.  og‘zaki;  tradition  orale  og‘zaki  naql;  épreuves 

orales  d’un  examen  im tihondan  oldingi  og‘zaki  sinov;  nm  il  a  réussi  à 

l’écrit,  mais  échoué  à  l’oral  u  yozma  im tihondan  o‘ tdi,  lekin  og‘zakidan 

yiqildi;  les  résultats  des  oraux  og‘zaki  im tihon  natijalari;  2.  og‘izga  oid, 

og‘iz; cavité orale og‘iz bo‘shlig‘i; voyelle orale sof unli tovush. 

oralement

  adv  og‘zaki;  interroger  un  élève  oralement  o‘quvchidan 

og‘zaki so‘ramoq. 

orange

  I.  nm  noranj,  apelsin;  quartier  d’orange  apelsin  pallachasi; 



écorce  d’orange  apelsin  po‘chog‘ i;  orange  sanguine  go‘shti  qizil  shirin 

apelsin; un orange clair och apelsin rangi; II. adj inv to‘q sariq, apelsin rang; 

des rubans orange to‘q sariq rangli lentalar. 

orangé,


 

ée

 I. adj  to‘q sariq,  apelsin rang;  soie orangée  to‘q sariq shoyi; 



II. nm to‘q sariq, apelsin rangi. 

orangeade

 nf apelsin sharbati bilan tayyorlangan ichimlik. 

oranger


 nm noranj, apelsin (daraxti). 

orangeraie

 nf noranjzor, apelsinzor. 

orangerie

 nf 1. teplitsa, issiqxona; 2. oranjereya. 

orang-outan

  ou  orang-outang  nm  orangutan  (odamsimon  yirik 

maymun). 

orateur,

 

trice



  n  1.  notiq,  nutq  so‘zlovchi,  va’zxon;  orateur  éloquent 

gapga  chechan  notiq;  2.  gapga  usta,  so‘zamol  odam,  notiq;  cette 

conférencière n’est pas bonne oratrice bu ma’ruzachi yaxshi notiq  emas 

ekan. 


oratoire

1

 adj notiqlikka, fasihlikka oid; art oratoire notiqlik san’ati. 



oratoire

2

 nm kichik ibodatxona; 2. diniy kongregatsiyaning nomi. 



oratorien

 nf diniy kongregatsiyaning a’zosi. 

oratorio

 nm oratoriya (xor yoki orkestr uchun yozilgan yirik muzika asari); 

l’oratorio  de  noël  rojdestvo  oratoriyasi;  des  oratoires  et  des  cantates 

oratoriya va kantatalar. 

orbital,

 

ale,



 

aux


 adj orbitaga  oid,  orbital;  orbita;  vitesse orbitale orbital 

tezlik; station orbitale orbital stansiya. 

orbite

1

  nf  ko‘z  kosasi,  ko‘z  chanog‘i;  avoir  les  yeux  qui  sortent  des 



orbites ko‘zlari bo‘rtib chiqqan bo‘lmoq. 

orbite


1

 nm 1. orbita (samoviy jismlarning harakat yo‘li); la terre parcourt 

son  orbite  autour  du  soleil  en  365  jours  6  h.  9  mn  yer  o‘zining  quyosh 

atrofidagi orbitasini 365 kun 6 soat 9 minutda bosib o‘tadi; mettre, placer un 

engin  spatial  sur  orbite  kosmik  raketani  orbitaga  chiqarmoq;  2.  ta’sir 

doirasi,  muhit;  attirer,  entraîner  qqn  dans  son  orbite  biror  kishini  o‘z 

muhitiga tortmoq, o‘z ta’siriga olmoq. 

orchestral,

 

ale,


 

aux


  adj  orkestrga  oid,  orkestr  uchun  belgilangan; 

orkestr;  musique  orchestrale  orkestr  musiqasi;  style  orchestral  orkestr 

uslubi. 

orchestration

 nf 1. orkestrlashtirish; 2. orkestrga solish. 

orchestre

1

  nm  orkestr;  grands  et  petits  orchestres  katta  va  kichik 



orkestrlar;  concerto  pour  violon  et  orchestre  skripka  va  orkestr  uchun 

yozilgan  konsert;  orchestre  (de  musique)  de  chambre  kamer  kuylari 

orkestri; la fosse d’orchestre teatrda orkestr joylashadigan joy, xona. 

orchestre

2

  nm  parter  (tomosha  zalining  sahnaga  eng  yaqin  qismidagi 



o‘rinlar);  fauteuil  d’orchestre  parterdagi  kreslo;  donnez-moi  deux 

orchestres menga ikkita parterga joy bering. 

orchestrer

  vt  1.  orkestrlashtirmoq,  orkestr  musiqasiga  solmoq;  2. 

orttirmoq,  kuchaytirmoq,  bo‘rttirmoq,  kengaytirmoq;  orchestrer  une 

campagne de presse matbuot kampaniyasini orttirmoq. 

orchidée

 nf orxideya; offrir des orchidées orxideya taqdim qilmoq. 

ordinaire

  I.  adj  1.  odatdagi,  kundalik,  doim  bo‘lib  turadigan,  o‘rganish 

bo‘lib qolgan, har vaqtdagidek, doimiy; trajet, usage ordinaire odatdagi yo‘l, 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling