Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet151/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   238

uslubi  juda  ham  an’anaviy  emas;  3.  pravoslaviyega  oid;  pravoslaviye 

(sharqiy  nasroniy  cherkovlari  haqida);  église  orthodoxe  russe,  grecque 

pravoslaviye rus, grek cherkovi;  rite orthodoxe pravoslaviye marosimi; II. n 

pravoslav;  sobitqadam;  les  orthodoxes  grecs  grek  pravoslavlari.  les 

orthodoxes et les dissidents du parti partiyaning sodiqlari va murtadlari. 

orthodoxie

 nf dogma, din aqidalari; l’orthodoxie catholique katolik din 

aqidalari;  2.  izchillik,  sobitqadamlik,  sodiqlik,  e’ tiqodi  mustahkamlik; 

l’orthodoxie d’une déclaration bayonotning izchilligi. 

orthogonal,

 

ale,


 

aux


  adj  géom  ortogonal,  to‘g‘ri  burchakli, 

perpendikulyar;  droites  orthogonales  perpendikulyar  chiziqlar;  projection 

orthogonale ortogonal proyeksiya. 

orthogonalement

 adv perpendikulyar, to‘g‘ri burchak ostida. 

orthographe

 nf 1. orfografiya,  imlo,  to‘g‘ri yozish; avoir une bonne, une 

mauvaise  orthographe  imlosi  yaxshi,  yomon  bo‘ lmoq;  2.  yozilish,  yozilish 

shakli;  orthographe  fautive  xato  yozilish;  3.  yozuv;  l’orthographe  russe 

rus yozuvi. 

orthographier

 vt to‘g‘ri yozmoq; mot mal orthographié noto‘g‘ri yozilgan 

so‘z. 

othographique



  adj  orfografiyaga,  imloga  oid;  orfografik,  imloviy;  imlo; 

réforme orthographique im loviy islohot. 

orthopédie

 nf 1. ortopediya (meditsinaning suyak illatlarini o‘rganadigan 

va  ularni  davolash  bi lan  shug‘ullanadigan  bo‘limi);  2.  ayrim  hollarda  ichki 

a’zolar ortopediyasi. 

orthopédique

  adj  ortopediyaga  oid,  ortopedik;  ortopediya;  appareil 

orthopédique ortopedik apparatlar. 

orthopédiste 

I.  n  ortoped,  ortopediya  mutaxassisi;  II.  adj  médecin 

orthopédiste ortoped vrach. 

orthophonie 

nf logopediya (duduqlik va uni davolash haqidagi fan). 

orthophoniste 

n  logoped;  cette  orthophoniste  rééduque  les 

dyslexiques  et  les  bègues  bu  logoped  o‘qib  tushunolmaydigan  va 

duduqlarni qayta tarbiyalaydi. 

ortie 

nf  qichitqi  o‘t,  gazanda  o‘t;  des  piqûres  d’ortie  qichitqi  o‘ tning 



sanchilishi, chaqishi. 

ORTOLAN

 



 

 

 



378 

ortolan 


nm bog‘ chumchug‘i; manger des ortolans noyob taom yemoq. 

orvet 


nm oyoqsiz kaltakesak; sariq ilon. 

os 


nm  pl  1.  suyak,  so‘ngak,  ustuxon;  avoir  les  os  saillants  suyaklari 

chiqqan, oriq  bo‘lmoq; loc il n’a que la peau sur les os eti  borib suyagiga 

yopishgan; c’est un sac d’os, un paquet d’os qoq suyak,  quruq suyak; se 

rompre les os qattiq yiqilmoq;  loc en chair  et en os shaxsan o‘zlari; il ne 

fera pas de vieux os u uzoqqa bormaydi (u uzoq yashamaydi); ne pas faire 

de vieux os quelque part biror joyda uzoq qolmaslik; être  mouillé, trempé 

jusqu’aux os suyak-suyagigacha, ich-ichigacha ivib ketgan bo‘lmoq; loc fam 

l’avoir dans l’os  laqillatilgan,  tunalgan  bo‘lmoq; os à  mœlle  ilikli suyak; loc 

fam  tomber  sur  un  os,  il  y  a  un  os!  qiyinchilikka  duch  kelmoq;  ishkali 

chiqdi! 2. pl xok; 3. suyak, dandon; couteaux à manche en os dandon sopli 

pichoqlar. 

oscar 


nm  oskar  mukofoti  (kino  va  shunga  o‘xshash  sohalar  uchun 

beriladi);  oscar  de  la  chanson,  de  la  publicité  ashula,  reklama  uchun 

berilgan oskar; il a reçu plusieurs oscars u bir necha oskar oldi. 

oscillant,

 

ante


  adj  1.  tebranuvchi;  2.  taraddudda  qolgan,  ikkilanadigan, 

ikkilanuvchi. 

oscillation

  nf  1.  tebranish;  oscillation  d’un  pendule  osma  soat 

mayatnigining  tebranishi;  2.  o‘zgarib  turish;  les  oscillations  de  l’opinion 

fikrning o‘zgarib turishi. 

osciller

 vi 1. tebranmoq, chayqalmoq,  pirpiramoq, hilpiramoq; le courant 

d’air  fit  osciller  la  flamme  shabada  alangani  pirpiratyapti;  2.  ikkilanmoq, 

taraddudlanmoq;  osciller  entre  deux  positions,  deux  partis  ikki  nuqtai 

nazar, ikki partiya o‘rtasida taraddudlanmoq. 

osé,


 

ée

 adj 1. dadil, jasur, botir, mardonavor; démarche, tentative osée 



dadil ish, harakat; c’est bien osé de votre part bu siz  tomoningizdan  juda 

mardonavor ish; 2. qaltis, o‘rinsiz, qo‘pol; plaisanteries osées qaltis hazillar; 

une  scène  osée  qaltis  mashmasha;  2.  jasur,  dovyurak,  mard,  jur’atli, 

jasoratli, qo‘rqmas, botir, mardonavor. 

oseille

 nf 1. otquloq, shovul; soupe à l’oseille otquloq, shovul sho‘rva; 2. 



fam pul; avoir de l’oseille boy bo‘lmoq. 

oser


 vt 1. litt jur’at qilmoq, yuragi dov bermoq, botinmoq; oser faire qqch 

botinmoq,  jur’at  etmoq,  jasorat,  botirlik  qilmoq;  yurak  yutmoq,  yuragi  dov 

bermoq; allez-y! je n’ose pas boring! yuragim dov bermayapti; il a osé  me 

faire  des  reproches  u  menga  ta’na  qilishga  jur’at  etdi;  si  j’ose  dire  agar 

deyishga jur’at etsam; 2. o‘zni qo‘lga olmoq, tavakkal qilmoq. 

oseraie


 nf tolzor. 

osier


  nm  1.  tol,  qoratol;  branches  d’osier  tol  shoxlari;  2.  tol  novdasi; 

panier  d’osier  tol  novdasidan  to‘qilgan  savat;  fauteuil  en  osier  tol 

novdasidan qilingan o‘rindiq. 

osmose


  nf  phys  1.  osmos;  phénomène  d’osmose  osmos  hodisasi;  2. 

o‘zaro  ta’sir;  il  y  a  eu  une  sorte  d’osmose  entre  ces  deux  courants  de 

pensée bu ikki fikr oqimida bir biriga o‘ziga xos ta’sir bo‘ldi. 

ossature


 nf 1. gavda suyaklari, skelet; une ossature robuste  baquvvat 

gavda  suyagi;  2.  sinch,  qobirg‘a;  l’ossature  en  béton  d’un  immeuble 

binoning beton  qobirg‘asi; 3.  asosiy mazmun, mohiyat, mag‘iz;  ce discours 

n’est pas construit, il n’a pas d’ossature bu nutq yaxshi tuzilmagan, uning 

asosi yo‘q. 

osselet


  nm  1.  suyakcha;  les  osselets  de  l’oreille  quloq  pardasi 

bo‘shlig‘idagi  suyakchalar;  2.  beshtosh,  happak;  tu  veux  jouer  aux 

osselets? beshtosh o‘ynashni xohlaysanmi? 

ossements

 nm pl suyaklar, skeletlar (o‘lik odam yoki hayvonlarning); des 

ossements blanchis par le temps vaqt o‘ tishi bilan oqarib ketgan suyaklar. 

osseux,

 

euse



  adj  1.  suyakli,  suyak;  tissu  osseux  suyak  to‘qimasi;  2. 

g‘oyat ozg‘ in,  qoq suyak;  quruq suyak, suyaklari bo‘rtib chiqqan; un  visage 

émacié, osseux ozib ketgan, qoq suyak yuz. 

ossifier


  I.  vt  suyakka  aylantirmoq;  II.  s’ossifier  vpr  ohakka  aylanib 

qolmoq, qotib qolmoq. 

osso

 

buco



 nm inv buzoqning ilikli oyoq suyagi,  guruch, pomidor qo‘shib 

tortiladigan italyancha ovqat. 

ossuaire

  nm  1.  suyaklar  to‘plam i;  2.  yer  ostida  odam  suyaklari 

saqlanadigan joy; 3. ostadon, ossuariy. 

ostensible

 adj litt ochiq, ochiqdan-ochiq, oshkora, ro‘yrost; ochiqchasiga 

qilingan. 

ostensiblement

 

adj 



ochiqchasiga, 

ochiqdan-ochiq, 

ro‘yrost, 

oshkorachasiga;  il  haussa  ostensiblement  les  épaules  u  ochiqchasiga 

yelkasini qisdi. 

ostensoir

  nm  cherkovda  yeyiladigan  tuzsiz  kichik  kulchalar  turadigan 

idish. 


ostentation

  nf  maqtanish,  mag‘rurlanish,  ko‘z-ko‘z  qilish,  ataylab 

ko‘rsatish; agir par ostentation,  avec ostentation mag‘rurlanish uchun  bir 

ish qilmoq. 

ostentatoire

  adj  litt  maqtanish,  mag‘rurlanish,  ko‘z-ko‘z  qilish,  ataylab 

ko‘rsatish  uchun,  hamma  ko‘rib  qo‘ysin  deb  qilingan;  charité  ostentatoire 

hamma ko‘rib qo‘ysin deb qilingan ehson. 

ostracisme

  nm  quvg‘in  qilish,  quvg‘in  ostiga  olish,  quvg‘inlik;  être 

victime de l’ostracisme de quvg‘inining qurboni bo‘lmoq. 

ostréiculteur,

 

trice


 n ustritsalar bilan shug‘ullanuvchi odam. 

ostréiculture

 nf ustritsalar yetishtirish. 

ostrogoth,

 

gothe


 n, adj 1. ostgot; 2.  johil; quel ostrogoth! qanday johil! 

3. maqtanchoq, kerik. 

otage

 nm garov tariqasida tutib turilgan kishi, garov; servir d’otage garov 



bo‘lib xizmat qilmoq; ils  se sont  emparés d’otages  ular garovga odamlarni 

ushlab  qolishdi;  les  terroristes  ont  revendiqué  cette  prise  d’otages 

terroristlar bu garovga olishni o‘z gardanlariga olishdi. 

otarie


 nf mo‘ylabli tulen; uning terisi, mo‘ynasi. 

ôter


  I.  vt  1.  joyidan  olib  qo‘ymoq,  yig‘ishtirmoq;  ôter  les  assiettes  en 

desservant  dasturxonni  yig‘ishtirayotib  tarelkalarni  olib  qo‘ying;  cela  m’ôte 

un poids (de la poitrine) yelkamdan  tog‘ qulaganday bo‘ldi; on ne  m’ôtera 

pas  de  l’idée  que  c’est  un  mensonge  hech  kim  bu  narsa  yolg‘on 

emasligiga  meni  ishontirolmaydi;  2.  yechmoq,  olmoq;  ôter  son  chapeau, 

ses  gants  shlapasini  olmoq,  qo‘lqopini  yechmoq;  3.  olib  tashlamoq, 

ketkazmoq; ôter une tache dog‘ni ketkazmoq; 4. olib tashlamoq, ayirmoq; 6 

ôté  de  10  égale  4  o‘ndan  olti  ayirilsa  to‘rt  qoladi;  5.  olib  qo‘ymoq,  ajratib 

qo‘ymoq; ôter un enfant à sa mère bolani onasidan ajratib qo‘ymoq; ôter à 

qqn ses forces,  son courage birovning kuchini,  dadilligini olib qo‘ymoq; II. 

s’ôter vpr ôtez-vous de là  bu yerdan  jo‘nang; loc fam ôte-toi de  là que je 

m’y mette joyni bo‘shat, bu yerga men o‘ tiraman. 

otite

 nf otit, quloq yallig‘lanishi. 



oto-rhino-laryngologie

 nf otorinolaringologiya. 

oto-rhino-laryngologiste

 

fam 



oto-rhino, 

abrév 


O.R.L. 

otorinolaringolog, quloq, tomoq, burun kasalliklari vrachi, lor. 



ottoman,

 

ane



 adj, n vx turk, usmonli turk; l’empire ottoman usmonli turk 

imperiyasi. 

ou 

conj 1. yoki, ya’ni, boshqacha aytganda; la coccinelle, ou bête à dieu 



xonqizi  yoki  tugmacha  qo‘ng‘iz;  2.  yo,  yoki;  son  père  ou  sa  mère  pourra 

(ou pourront) l’accompagner uni yo onasi yo otasi kuzatib  qo‘ya oladi; un 

groupe de quatre ou  cinq hommes  besh yoki olti kishili  guruh; acceptez-

vous,  oui  ou  non?  rozimisiz,  ha  yoki  yo‘q?  3.  yo‘q  esa,  yo  bo‘lmasa,  aks 

holda, yoinki; donnez-moi ça ou je me fâche, ou alors je me fâche menga 

buni  bering,  aks  holda  mening  achchig‘im  chiqib  ketadi;  ou…  ou…  yoki… 

yoki…, yo… yo…; ou plutôt yoki, balki yaxshisi; je vais y aller, ou plutôt 

non,  vas-y,  toi  hozir  u  yerga  boraman,  yoki  yaxshisi  bormayman,  u  yerga 

sen  bor;  ou  même  balki,  hattoki;  on  partira  dimanche  ou  même  lundi 

yakshanba kuni ketishadi, balki dushanba. 

où 

I. pron rel le pays où il est né u  tug‘ilgan yurt; elle le retrouva  là où 



elle l’avait laissé u uni qoldirib ketgan  joyidan  topdi;  je  cherche une villa 

où passer  mes vacances men  ta’ tilni o‘ tkazgani dacha qidiryapman; on ne 

peut le transporter dans l’état où il est uni bu holatda olib ketib bo‘lmaydi; 

au prix où est le beurre sariyog‘ning hozirgi bahosida; du train, au train où 

vont  les  choses  narsalar  kelayotgan  poyezddan,  poyezdda;  au  cas  où  il 

viendrait  u kelgan holda; au  moment où il  arriva u kelgan vaqtda; II. adv 

rel  qayerda,  qayerga;  j’irai  où  vous  voudrez  men  siz  xohlagan  joyga 

boraman;  on  est  puni  par  où  l’on  a  péché  qilmish-qidirmish;  où  que 

qayerda,  qayerga  bo‘lsa  ham;  mais  où  ma  colère  éclata,  ce  fut  quand  il 

nia  tout  u  hamma  narsani  inkor  qilgan  paytda,  mening  jahlim  chiqib  ketdi; 



OUAILLES

 

OURSON



 

 

 



379 

d’où qayerdan; d’où  vient, d’où il  suit que, d’où il résulte que  qayerdan 

kelyapti,  qayerdan  kelyaptiki,  qayerdan  kelib  chiqyaptiki;  il  ne  m’avait  pas 

prévenu de sa visite: d’où mon étonnement u o‘zining kelishi haqida meni 

ogohlantirmagan  edi:  mening  hayron  bo‘lishim  shundan;  III.  adv  intr 

qayerda? qayerdan? où  est votre frère?  akangiz qayerda? où trouver cet 

argent?  bu  pulni  qayerdan  topaman?  d’où  vient-il?  u  qayerdan  kelyapti? 

par  où  est-il  passé?  u  qayerdan  o‘ tdi?  dis-moi  où  tu  vas  qayerga 

ketayotganingni  menga  ayt;  je  ne  sais  où  aller  men  qayerga  borishimni 

bilmayman;  n’importe  où  qayerda  bo‘lsa  ham,  qayerda  bo‘lishidan  qattiy 

nazar;  dieu  sait  où;  je  ne  sais  où  xudo  biladi  qayerda;  men  bilmadim 

qayerda. 

ouailles 

nf pl qavm (biror cherkovga qatnaydigan ibodatchilar); le curé et 

ses ouailles kyure va uning qavmi. 

ouais 


intj  fam  ha  (kesatish,  ishonchsizlik)  tu  viens?  –  ouais,  j’arrive 

kelyapsanmi? – ha, kelyapman. 

ouate 

nf 1. momiq paxta; momiq; de l’ouate, de la ouate momiq paxtali; 



2. momiq, vata; tampon d’ouate vata tampon. 

ouaté,


 

ée

 adj momiq paxta solingan, paxtali. 



ouater

  vt  momiq  paxta  solmoq;  il  faut  l’ouater,  le  ouater  unga  momiq 

paxta solish kerak. 

ouatine


  nf  vatin  (astar  bilan  avra  orasiga  qo‘yiladigan  sermomiq  mato); 

manteau doublé de ouatine vatin solingan palto. 

ouatiner

 vt vatin solmoq. 

oubli

  nm  1.  unutish,  esdan,  yoddan  chiqarish,  esdan  chiqarib  qo‘yish; 



l’oubli d’un nom, d’une date, d’un événement  familiyani, sanani, hodisani 

unutish;  tomber  dans  l’oubli  esdan  chiqib  ketmoq;  2.  unutish,  parishonlik, 

parishonxotirlik, xayol qochganlik, xatolik; commettre, réparer un oubli xato 

qilmoq,  xatoni  tuzatmoq;  3.  o‘zini  unutish,  o‘z  manfaatlaridan  voz  kechish; 

oubli de soi-même  o‘z manfaatlarini  unutish; pratiquer l’oubli des injures 

haqoratlarni kechirishni, unutishni rasm qilmoq. 

oublier

 I. vt 1. unutmoq, unutib,  esdan chiqarib qo‘ymoq, esdan, yoddan, 



xotirdan chiqarmoq; il oublie tout u hamma narsani esdan chiqarib qo‘yadi; 

2. esdan chiqarib qo‘ymoq, unutib qo‘ymoq; oublier la pratique d’un métier 

kasb  malakasini  esdan  chiqarib  qo‘ymoq;  il  apprend  vite  et  oublie  de 

même  u  tez  o‘rganadi  va  xuddi  shunday  esdan  chiqaradi;  3.  être  oublié 

esdan  chiqib  ketgan,  unutilgan  bo‘lmoq;  se  faire  oublier  o‘zi  haqida 

gapirmaydigan qilib  qo‘ymoq,  o‘zini unuttirmoq;  je  serais à ta place, je  me 

ferais  oublier  men  sening  o‘rningda  bo‘lsam,  mening  haqimda 

gapirmaydigan  qilib  qo‘yar  edim;  4.  unutmoq,  esdan  chiqarmoq,  xotirdan 

chiqarmoq;  5.  yoddan  chiqarmoq,  xotirdan  ko‘ tarilmoq,  esdan  chiqarmoq, 

unutmoq; oublier  l’heure vaqtni unutmoq; vous oubliez que c’est interdit 

siz  bu  narsa  taqiqlanganligini  unutyapsiz;  6.  unutmoq,  esidan  chiqarib 

qo‘ymoq,  unutib  qoldirmoq;  j’ai  oublié  mon  parapluie  au  cinéma  men 

zontigimni  kinoteatrda  unutib  qoldiribman;  7.  unutm oq,  esdan,  yoddan 

chiqarib  yubormoq,  esga  olmay  qo‘ymoq,  xotirlamay  qo‘ymoq;  8.  unutm oq, 

unutib,  esdan  chiqarib  qo‘ymoq,  esdan,  yoddan,  xotirdan  chiqarmoq;  vous 

oubliez vos promesses siz va’dalaringizni unutib qo‘yyapsiz; vous oubliez 

qui  je  suis  siz  mening  kimligimni  unutyapsiz;  n’en  parlons  plus,  j’ai  tout 

oublié bu  haqda boshqa gapirmaylik, men hammasini unutdim; II. s’oublier 

vpr  1.  unutilmoq,  esdan  chiqib  qolmoq,  yoddan,  xayoldan  ko‘ tarilib  ketmoq; 

tout  s’oublie  hamma  narsa  unutiladi;  2.  o‘zini  unutmoq,  esdan  chiqarmoq; 

iron  il  ne  s’oublie  pas  u  o‘zini  unutmaydi,  o‘z  manfaatini  esidan 

chiqarmaydi;  3.  kimligini  unutmoq,  esdan  chiqarmoq;  haddidan  oshmoq;  4. 

ishtoniga  qilib  qo‘ymoq;  bulg‘amoq,  bulg‘ab  qo‘ymoq;  le  chat  s’est  oublié 

dans la maison mushuk uyda bulg‘ab qo‘ydi. 

oubliette

  nf  qamab  qo‘yish  uchun  xizmat  qiladigan  alohida  xona, 

xilvatxona; les oubliettes d’un château qasrning  alohida xilvatxonalari; fam 

jeter,  mettre  aux  oubliettes  xilvatga  chiqarib  qo‘ymoq,  esdan  chiqarib 

yubormoq,  chetga  surib  qo‘ymoq;  un  acteur  tomber  dans  les  oubliettes 

xilvatda qolgan aktyor. 

oublieux,

 

euse



  adj  unutadigan,  esdan  chiqaradigan,  unutuvchan, 

faromushxotir;  oublieux  de  unutuvchan;  oublieuse  de  ses  devoirs  o‘z 

vazifalarini unutuvchan. 

oued


 nm Afrikadagi qurib qoladigan daryo o‘zani. 

ouest


 I. nm 1. g‘arb, kun botish; chambre  exposée, orientée à l’ouest 

g‘arb  tomonga  joylashgan,  qaragan  xona;  à  l’ouest  de  g‘arb  tomonida;  2. 

g‘arb;  la  France  de  l’ouest  G‘arbiy  Fransiya;  II.  adj  inv  g‘arbiy,  g‘arbdagi, 

g‘arb  tomondagi;  g‘arb,  g‘arbona;  la  côte  ouest  de  la  Corse  Korsikaning 

g‘arbiy qirg‘oqlari. 

ouf


  intj  uf  (yengil  tortishni  bildiradi);  ouf!  bon  débarras  uf!  bittasidan 

qutuldim;  loc  il  n’a  pas  eu  le  temps  de  dire  ouf  uning  miq  etishga,  biror 

og‘iz so‘z aytishga vaqti bo‘lmadi. 

oui


 I. intj 1. ha;  ha shunday, xuddi shunday, balli;  ha; ha shunday, xuddi 

shunday;  êtes-vous  satisfait?  oui  et  non  ko‘nglingiz  to‘ldimi?  ha  ham 

deyolmayman, yo‘q ham;  mais oui  ha,  albatta;  mon dieu oui e xudoyim-e, 

ha; oui, bien  sûr  ha,  albatta;  ma foi, oui rost gapim,  ha;  eh! oui e! ha; ah 

oui  alors!  ha,  endi!  eh  bien  oui  juda  yaxshi,  ha;  il  dit  toujours  oui  u  har 

doim  ha  deb  javob  beradi;  ne  dire  ni  oui,  ni  non  na  ha  na  yo‘q  demaslik; 

répondez-moi par oui ou par non menga ha yoki yo‘q deb javob bering; en 

voulez-vous? undan xohlaysizmi?  si oui, prenez-le agar  ha  desangiz, uni 

oling;  sont-ils  français?  lui,  oui,  mais  elle,  non  ular  fransuzlarmi?  erkak 

kishi, yo‘q, lekin ayol kishi, ha; 2. shundaymi? shunday emasmi? a? ah oui? 

shundaymi? fam tu viens, oui? sen borasan, shundaymi? est-ce lui, oui ou 

non?  bu  o‘shami,  shundaymi  yoki  yo‘q?  II.  nm  inv  tarafdarlar,  halar;  les 

millions de oui d’un référendum referendumdagi millionlab  tarafdorlar; loc 

pour un oui pour un non asossiz, arzimagan narsa uchun. 

ouï-dire

 nm inv ovoza, mish-mish gaplar; loc par ouï dire mish-mishlarga 

qaraganda. 

ouïe


  nf  1.  eshitish  qobiliyati,  eshitish;  quloq;  organes  de  l’ouïe  eshitish 

a’zolari;  son  perceptible  à  l’ouïe  quloq  eshita  oladigan  ovoz;  avoir  l’ouïe 

fine qulog‘i o‘ tkir bo‘lmoq, kuy va ohanglarni yaxshi  farq qilmoq; fam plais je 

suis  tout  ouïe  mening  butun  qulog‘im  sizda;  2.  pl  oyquloq;  attraper  un 

poisson par les ouïes baliqni oyqulog‘idan ushlab olmoq. 

ouille


 intj voy, vay, voy-voy (og‘riq, hayrat, norozilikni ifodalaydi). 

ouïr


 vt vx eshitmoq, tinglamoq; j’ai ouï dire que men eshitdimki. 

ouistiti


  nm  uistiti  (kichkina,  uzun  dumli  maymun);  fam  un  drôle  de 

ouistiti g‘alati nusxa. 

oukase

 ou ukase nm 1.  farmon (hokimiyat oliy organining qonun kuchiga 



ega bo‘lgan qarori); 2. buyruq; ko‘rsatma; namuna. 

ouragan


  nm  1.  dovul,  bo‘ron,  to‘ fon;  la  mer  des  Antilles  est  souvent 

agitée par des ouragans Antil  dengizida  tez-tez  to‘fon  bo‘lib  turadi; arbres 

arrachés  par  l’ouragan  dovul  qo‘parib  tashlagan  daraxtlar;  2.  his-tuyg‘u 

g‘alayoni, tug‘yon; un ouragan d’injures haqorat tug‘yoni. 

ourdir

  vt  1.  techn  bir  miqdor  eshmoq,  pishitmoq,  eshmoq;  2.  o‘ylab 



qo‘ymoq,  niyat  qilmoq,  chalkashtirmoq,  uyushtirmoq,  qurmoq,  to‘qimoq; 

ourdir  un  complot  fitna  uyushtirmoq;  c’est  son  habitude  d’ourdir  ces 

sortes d’affaires bunday ishlarni to‘qib yurish uning odati. 

ourlé,


 

ée

  adj  hoshiyalangan,  hoshiya  tutilgan,  hoshiya  solingan; 



mouchoirs ourlés hoshiyalangan ro‘molcha. 

ourler


  vt  1.  bukib,  qayirib  qo‘ymoq,  chetini  bostirmoq;  2.  hoshiyalamoq, 

hoshiya  tutmoq,  hoshiya  solmoq;  ourler  un  mouchoir  ro‘molchani 

hoshiyalamoq. 

ourlet


  nm  hoshiya,  jiyak,  uqa;  faire  un  ourlet  à  un  pantalon  shimga 

hoshiya tikmoq; faux ourlet yasama hoshiya. 

ours 

nm  inv  1.  ayiq;  ours  brun,  d’Europe  et  d’Asie  qo‘ng‘ir  ayiq, 



Yevropa va Osiyo ayig‘i; ours polaire, ours blanc oq ayiq; 2. loc vendre la 

peau  de  l’ours  tug‘ilmagan  bolaga  beshik;  tourner  comme  un  ours  en 

cage  jahl  bilan  borib  kelib  turmoq,  huddi  qafasdagi  hayvonday;  3.  ayiq 

(o‘yinchoq);  il  dort  encore  avec  son  ours  u  hali  ham  ayiqchasi  bilan 

uxlaydi; 4. odamovi, yovvoyi; c’est un vieil ours bu eskitdan odamovi odam; 

adj il devient de plus en plus ours u ancha odamovi bo‘lib boryapti. 

ourse 

nf urg‘ochi  ayiq; une ourse et ses petits urg‘ochi ayiq va bolalari; 



la  Petite  Ourse  Kichik  Ayiq,  Kichik  Y etti  og‘ayni;  la  Grande  Ourse  Katta 

Ayiq,  Katta  Yetti  og‘ayni;  l’étoile  polaire  appartient  à  la  petite  ourse 

Shimol Qoziq yulduzi K ichik Ayiqqa taalluqli. 

oursin 


nm dengiz tipratikani; manger des huitres et des oursins ustritsa 

va dengiz tipratikonlarini yemoq. 

ourson 

nm ayiq bolasi. 



OUST

 

OUVRAGE



 

 

 



380 

oust,


 

ouste


  intj  fam  1.  tezroq,  bo‘l,  qim irla;  allez,  ouste,  dépêche-toi! 

yur, bo‘l, tezroq qimirla! 2. qoch, jo‘na, nari tur. 

out 

adv,  adj  inv  anglic  aut  (sport  o‘yinlarida  to‘pning,  shaybaning 



maydondan tashqari holati); la balle est out to‘p autga chiqib ketdi. 

outarde 


nf tuvaloq, to‘xtatuvoloq. 

outil 


nm  1.  qurol,  asbob;  outils  de  jardinage  bog‘dorchilik  asboblari;  2. 

qurol, vosita; sa voiture est  son outil de travail uning avtomobili uning ish 

quroli; ce dictionnaire est un outil indispensable pour un élève  bu lug‘at 

o‘quvchi uchun ajralmas ish quroldir. 

outillage

  nm  asbob-uskuna;  l’outillage  perfectionné  d’une  usine 

moderne zamonaviy zavodning takomillashtirilgan asbob-uskunasi. 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling