Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet174/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   238

alomatlarini 

tasdiqlaydigan); contrôle, test positif borligini  tasdiqlaydigan nazorat,  test; 

4.  musbat;  nombres  positifs  musbat  sonlar;  température  positive  iliq 

havo;  électricité  positive  musbat  elektr  zaryadi;  charge  positive  musbat 

zaryad;  épreuve  positive  pozitiv;  5.  aniq,  ravshan,  dalillarga  asoslangan, 

ishonchli;  un  fait  positif  ishonchli  dalil;  il  n’y  a  rien  de  positif  dans  son 

rapport  uning  ma’ruzasida  hech  qanday  dalil-isbot  yo‘q;  6.  rejali,  tadbirkor, 

tadbirli; soyez plus positif,  sinon votre projet n’aboutira pas  tadbirkorroq 

bo‘ling,  aks  holda  rejangiz  oxiriga  yetmay  qoladi;  II.  nm  1.  mulohazalik,  aql 

bilan  ish  tutishlik;  il  lui  faut  du  positif  u  aql  bilan  ish  tutishi  kerak;  2.  phil 

pozitivizm. 

position


  nf  1.  o‘rin,  joy,  vaziyat,  holat;  position  horizontale,  verticale 

gorizontal,  vertikal  holat;  position  stable,  instable;  forte,  faible  tinch, 

notinch;  mustahkam,  bo‘sh  vaziyat;  feu  de  position  belgi  chirog‘i  (kema, 

samolyot,  mashinalarda);  2.  pozitsiya  (qo‘shinning  jang  paytida  o‘rnashgan 

joyi);  position  stratégique  strategik  pozitsiya;  loc  guerre  de  position 

pozitsion  urush;  3.  holat,  vaziat,  poza,  pozitsiya  (tananing);  prendre  une 

position,  changer de position  bir holatga kirmoq, holatini o‘zgartirmoq; la 

position  assise,  couchée  o‘ tirgan,  yotgan  holat;  en  position  biror  holda, 

holatida, shaylangan holda; on se  mit en position de combat  ular jangga 

shaylandilar;  en  position!  shaylaning!  4.  hol,  holat,  vaziyat;  une  position 

critique,  délicate  og‘ir,  nozik  vaziyat;  loc  être  en  position  de  +inf  biror 

narsa  qila  olmoq;  biror  narsa  qila  olish  holatida,  darajasida  bo‘lmoq;  5. 

mavqe, martaba,  ahvol,  o‘rin,  daraja; occuper une position sociale assez 

importante ancha muhim  ijtimoiy mavqega  ega bo‘lmoq; un homme dans 

sa  position  ne  peut  pas  se  compromettre  martabali  odam  o‘zining 

obro‘sini  to‘kmasligi  kerak;  6.  nuqtai  nazar,  fikr;  quelle  est  sa  position 

politique? uning siyosiy  nuqtai  nazari qanday? prendre position o‘z fikrini, 

nuqtai  nazarini  bildirmoq;  rester  sur  ses  positions  o‘z  fikrida  qolmoq;  7. 

qo‘yilish;  o‘rtaga  qo‘yilish,  tashlanish;  la  position  d’un  problème  biror 

masalaning qo‘yilishi. 

positionnement

 nm predlog, old ko‘makchi. 

positionner

  vt  joylashtirmoq,  o‘rnashtirmoq;  positionner  un  curseur 

kursorni joylashtirmoq. 

positivement

  adv  1.  xuddi,  naq,  ayni,  aniq;  je  ne  le  sais  pas 

positivement men uni aniq bilmayman; c’est positivement insupportable 

bu  ayni  chidab  bo‘lmaydigan  narsa;  2.  musbat;  particules  chargées 

positivement musbat zaryadli zarrachalar. 

positivisme

 nm phil pozitivizm. 

positiviste

 adj pozitivizmga oid, pozitivist. 

posologie

 nf méd dozalash, dozalarga bo‘lish. 

possédant,

 

ante



 adj, n mulkdor, amlakdor, boy, badavlat, davlatmand; la 

classe possédante mulkdorlar sinfi. 

possédé,

 

ée



  adj,  n  mubtalo,  savdoyi,  jinni;  loc  se  démener,  jurer 

comme un possédé jinniga o‘xshab o‘zini har yonga urmoq, so‘kinmoq. 

posséder

 I. vt 1. ega bo‘lmoq, bor bo‘lmoq; il possède une fortune, une 

maison  u boylikka, uyga ega; uning  boyligi, uyi bor; ce pays possède des 

richesses  naturelles  bu  davlat  tabiiy  boyliklarga  ega;  2.  egallamoq, 

foydalanishni  yaxshi  bilmoq,  mohir  bo‘lmoq,  malakaga  ega  bo‘lmoq;  cet 

auteur  possède  parfaitement  sa  langue  bu  muallif  o‘z  tilini  ajoyib 

egallagan;  posséder  une  femme,  un  homme  biror  ayol,  erkak  bilan  jinsiy 

aloqada  bo‘lmoq;  3.  fam  aldamoq,  ahmoq  qilmoq,  firib  bermoq;  il  nous  a 

bien  possédés!  u  bizni  boplab  ahmoq  qildi!  fam  se  faire  posséder  o‘zini 

aldatib,  ahmoq  qildirib  qo‘ymoq;  firib  yemoq;  4.  egallab,  qamrab,  chulg‘ab 

olmoq;  la  jalousie  le  possède  uni  rashk  qamrab  oldi;  5.  litt  qo‘lga  olmoq, 

bosmoq; 7.  egallab, chulg‘ab,  qamrab olmoq (xurofiy kuchlar); un démon le 

possédait uni jin egallab olgan edi;  II. se posséder vpr  o‘zini  qo‘lga olmoq, 

o‘zini  bosmoq,  o‘zini  to‘xtatmoq;  il  ne  se  possède  plus  de  joie 

xursandchilikdan u o‘zini butunlay bosolmay qoldi. 

possesseur

 nm 1. ega, sohib, xo‘jayin; l’heureux possesseur de cette 

maison  bu  uyning  baxtli  egasi;  2.  ega,  sohib,  biluvchi;  les  possesseurs 

d’un secret biror sirni biluvchi kishilar. 

possessif,

 

ive


  gram  I.  adj  egalik;  adjectif  possessif  egalik  sifati; 

pronom  possessif  egalik  olmoshi;  II.  nm  egalik,  egalik  so‘z;  l’emploi  du 

possessif egalik so‘zning ishlatilishi. 

possession

 nf 1. ega bo‘lish, egalik qilish; la possession d’une fortune 

boylikka egalik qilish; en (la, sa) possession o‘z egaligida, o‘z qo‘lida; avoir 

des  biens  en  sa  possession  boylikni  o‘z  qo‘lida  saqlamoq;  être  en  la 

possession  de  qqn  birovga  qarashli,  tegishli  bo‘ lmoq;  (joy)  prendre 

possession  de  egallab  olmoq;  prendre  possession  d’une  chambre 

xonani egallab olmoq; 2. ishlata bilish,  foydalana bilish; la possession d’un 

métier  biror  hunarni  bilish;  la  possession  d’un  instrument  biror  asbobni 

ishlata  bilish; la possession d’une langue  tilni bilish; 3.  o‘z qo‘liga olish; il 

reprit  lentement  possession  de  lui-même  u  o‘zini  sekin  asta  qo‘ lga  oldi; 

être en possession de toutes ses facultés yetti muchali sog‘ bo‘lmoq; être 

en  pleine  possession  de  ses  moyens  hamma  narsasi  joyida  bo‘lmoq;  4. 

jinnilik,  savdoyilik;  5.  gram  egalik;  6.  birovga  qarashli  narsa,  birovning 

narsasi;  7.  vx  qaram  yer,  o‘lka;  les  possessions  de  la  couronne 

britannique britaniya qirolligiga qarashli yerlar. 

possibilité

  nf  1.  mumkinlik,  imkoniyat;  la  possibilité  d’une  guerre 

urishning  mumkinligi;  2.  imkoniyat,  yo‘l;  envisager  toutes  les  possibilités 

hamma imkoniyatlarni ko‘rib chiqmoq; 3. imkon, iloj; je viendrai, si j’en ai la 

possibilité  imkonim  bo‘lsa  kelaman;  4.  pl  imkonlar,  imkoniyatlar;  chacun 

doit payer selon ses possibilités har kim o‘z imkoniyatlariga qarab  to‘lashi 

kerak; un enfant plein de possibilités imkoniyatlarga to‘la bola. 

possible


 I. adj 1. bo‘lishi, yuz  berishi mumkin  bo‘lgan, joiz; c’est tout à 

fait  possible  bu  albatta  mumkin;  ce  n’est  pas  possible  autrement  bu 

boshqacha  bo‘lishi  mumkin  emas;  venez  demain  si  c’est  possible  iloji 

bo‘lsa,  ertaga  keling;  est-ce  possible?  ce  n’est  pas  possible!  bunday 

bo‘lishi mumkinmi? bunday bo‘lishi mumkin emas! ellipt fam pas possible! 

yo‘g‘e, bo‘lishi mumkin emas! 2. iloji bo‘lgan; qancha iloji bo‘lsa, joiz bo‘lsa; il 

a fait toutes les  sottises possibles et imaginables  u aqlga sig‘maydigan 

va iloji bo‘lganki  hamma ahmoqliklarni  qildi; le plus,  le  moins possible iloji 

boricha ko‘proq,  iloji boricha kamroq; parlez le  moins possible  iloji boricha 

kamroq  gapiring;  3.  mumkinligi,  bo‘lishi  mumkinligi;  une  aggravation 

possible de la  maladie kasalning  og‘irlashishining mumkinligi; irez-vous à 

la  mer  cette  été?  –  possible  bu  yil  yozda  dengizga  borasizmi?  –  balki;  il 

est possible que bo‘lsa kerak,  bo‘lishi mumkin; il est possible qu’il fasse 

froid  cette  nuit  bugun  kechqurun  sovuq  bo‘lsa  kerak;  4.  bo‘lg‘usi,  bo‘lishi 

mumkin bo‘lgan; c’est un concurrent possible bu bir bo‘lg‘usi davogar; 5. 

fam  mumkin,  qo‘shilsa  bo‘ladigan,  chidab  bo‘ladigan;  ces  conditions  de 

travail ne sont  vraiment plus possibles bu  ish sharoitlari  ortiqcha chidab 

bo‘lmaydigan darajada; II. nm 1. mumkin bo‘ lgan, iloji bo‘lgan, imkoni bo‘lgan 

narsa;  dans  la  mesure  du  possible  imkon  darajasida;  faire  tout  son 

possible  (pour)  bor  imkoniyatini  ishga  solmoq;  loc  adv  au  possible  juda, 

o‘ta, mumkin qadar; il est gentil au possible u o‘ta xushfel; 2. qilsa, bajarsa 

bo‘ladigan,  imkon  darajasidagi;  les  limites  du  possible  imkoniyat 

chegaralari; 3. pl imkoniyatlar; iloji, imkoni bo‘lgan narsalar; iloji bor narsalar; 

envisager tous les possibles butun imkoniyatlarni ko‘rib chiqmoq. 

possiblement

 adv ehtimol, balki, ajab emas. 



POSTAGE

 

POTENCE



 

 

 



433 

postage


 nm le postage du courrier xatlarni pochta orqali jo‘natish. 

postal,


 

ale,


 

aux


 adj pochtaga oid, pochta; service postal pochta xizmati; 

colis postal pochta posilkasi. 

postdater

 vt oldingi sana bilan belgilamoq. 

poste

1

  nf  1.  pochta,  pochta  bo‘limi;  bureau  de  poste  pochta  bo‘limi; 



employé  des  postes  pochta  xizmatchisi;  un  colis  expédié  par  la  poste 

pochta  orqali  jo‘natilgan  posilka;  mettre  une  lettre  à  la  poste  xatni 

pochtaga, pochta  qutisiga  tashlamoq; poste restante egasi so‘rab oladigan 

xat yoki shunday xatlar olinadigan  pochta bo‘limi; 3. manzil, ot almashtirish, 

choparlar manzili; chevaux de poste pochta otlari. 

poste


2

  nm  1.  post,  kuzatish,  nazorat  qilish  yoki  boshqarish  joyi;  punkt, 

marra;  un  poste  avancé  oldingi  marra;  poste  de  commandement 

komandirning  kuzatish  marrasi;  loc  être,  rester  à  son  poste  o‘z  postida, 

o‘rnida,  joyida  bo‘ lmoq,  qolmoq;  fam  être  solide  au  poste  o‘z  o‘rnida,  o‘z 

vazifasida  qattiy  turmoq, sabot-ma’tonatli bo‘lmoq;  2. post, soqchi, soqchilar 

gruppasi;  relever un poste soqchini almashtirmoq; poste de police, poste 

de  garde  politsiya,  qoravul  posti;  3.  poste  de  police  ou  poste  politsiya 

mahkamasi;  conduire  un  manifestant  au  poste  namoyishchini  politsiya 

mahkamasiga  olib  bormoq;  4.  o‘rin,  vazifa,  lavozim,  mansab;  poste  de 

travail  ish  o‘rni;  professeur  titulaire  d’un  poste  ma’lum  lavozimdagi 

o‘qituvchi;  poste  vacant  bo‘sh  o‘rin;  les  postes  de  travail  ish  o‘rinlari;  5. 

des  postes  d’essence  yog‘  quyish  shoxobchalari;  poste  d’incendie  o‘ t 

o‘chirish bo‘limi. 

poste

3

  nm  apparat  (radio,  televizor);  ouvrir  le  poste  radio,  televizorni 



qo‘ymoq. 

posté,


 

ée

 adj smenali, smena; travail posté smenali ish. 



poster

1

 vt pochta orqali jo‘natmoq. 



poster

2

  I.  vt  postga  qo‘ymoq;  poster  des  sentinelles  qo‘riqchilarni 



postga  qo‘ymoq;  II.  se  poster  vpr  joylashib  olmoq  (kuzatish,  nazorat  qi lish 

uchun);  il  était  posté  à  l’entrée  du  village  u  qishloqqa  kiraverishga 

joylashib olgan edi. 

poster


3

 nf anglic katta afisha rasm. 

postérieur

1

,



 

eure


 adj 1. solishtirma keyingi, so‘nggi; kelgusi; 2. orqadagi, 

keyingi,  ketingi;  orqa;  membres  postérieurs  et  antérieurs  orqa  va  old 

a’zolar. 

postérieur

2

  nm  fam  dumba,  orqa,  ket;  tomber  sur  son  postérieur  keti 



bilan yiqilmoq. 

postérieurement

 adv keyin, so‘ng, so‘ngra. 

postériorité

 nf keyinlik, so‘nglik, orqasidan bo‘lish. 

postérité

 nf 1. litt nasl,  avlod, urug‘, bola-chaqa;  mourir sans postérité 

nasl  qoldirmay  o‘lib  ketmoq;  2.  kelajak  avlod;  travailler  pour  la  postérité 

kelajak avlod uchun ishlamoq. 

postface


 nf so‘ngso‘z, xotima. 

posthume


  adj  1.  otasining  o‘ limidan  so‘ng  tug‘ ilgan,  yodgor;  enfant 

posthume  otasining  o‘limidan  so‘ng  tug‘ilgan  bola;  2.  vafotidan  keyingi; 

décoration posthume vafotidan so‘ng berilgan mukofot. 

postiche


 I. adj 1. yasama, sun’iy, yolg‘ondakam; des cheveux postiches 

yasama, ulama soch,  parik; 2. soxta,  qalbaki; des talents postiches soxta 

iste’dod; II. nm ulama soch, parik. 

postier,


 

ière


 n pochta xodimi. 

postillon

1

 nm vx pochta aravakashi. 



postillon

2

 nm tupuk; arrête de  m’envoyer des postillons! menga  tupuk 



sachratib gapirishni bas qil! 

postillonner

 vi tupuk sachratmoq (gapirganda); il me postillonnait dans 

la figure u mening yuzimga tupuk sachratib gapirar edi. 

postnatal,

 

ale,



 

als


 adj tug‘ilish, tug‘uruqdan keyingi; examens médicaux 

postnatals tug‘uruqdan keyingi tibbiy ko‘rik. 

postopératoire

 adj méd operatsiyadan keyingi. 

postposer

 vt ling postpozitsiyaga qo‘ymoq (bir so‘zni ikkinchi bir so‘zdan 

keyin qo‘ymoq). 

postposition

  nf  1.  postpozitsiya;  la  postposition  du  sujet  dans  les 

phrases  interrogatives so‘roq  gaplarda  eganing postpozitsiyada kelishi; 2. 

ko‘makchi (so‘ng ko‘makchi). 

post-scriptum

  nm  inv  postskriptum  (yozib  tamomlangan  xat  oxiriga 

yoziladigan qo‘shimcha gap oldidan qo‘yiladigan “p.s.” ishorasi). 

postsynchronisation

 nf filmga ovoz berish; dublyaj. 

postsynchroniser

 vt filmga ovoz bermoq; dublyaj qilmoq. 

postulant,

 

ante



 n nomzod (biror o‘ringa, ishga). 

postulat


 nm postulat (isbotsiz ham qabul qilinaveradigan dastlabki qoida, 

faraz). 


postuler

  vt  1.  qattiq  turib  so‘ramoq,  o‘ tinmoq,  iltimos  qilmoq;  2.  postulat 

sifatida biror narsa aytmoq (faraz qi lmoq, qoida bermoq). 

posture


  nf  gavdaning  turishi,  vaziyati,  holati,  holi;  dans  une  posture 

comique kulgili bir holatda; 2. loc être, se trouver en bonne, en  mauvaise 

posture qulay, noqulay ahvolda bo‘lmoq, qolmoq. 

pot


  nm  1.  xumcha,  xurmacha,  ko‘za,  xum,  tuvak;  un  pot  de  terre,  de 

grès sopol  buyumlar; pot à biror narsa solish uchun mo‘ljallangan idish; pot 

à  lait  sut  ko‘za;  pot  à  eau  suv  ko‘za;  pot  de  ichida  biror  narsasi  bo‘lgan 

idish; un pot de yaourt bir xumcha qatiq; pot (de fleurs) gul tuvak; loc c’est 

le pot de terre contre le pot de fer bu fil  bilan sichqonning kurashi,  tengsiz 

kurash; découvrir le pot aux roses biror narsaning sirini ochmoq; payer les 

pots cassés  biror narsaning  tovonini  to‘lamoq; être sourd  comme un pot 

qulog‘i  tim  bitgan  bo‘lmoq;  2.  vx  ovqat  pishiriladigan  ko‘za,  xum,  qozon; 

poule au pot qaynatilgan tovuq go‘shti; loc fam en deux coups de cuiller à 

pot  birpasda,  ko‘z  ochib  yumguncha,  tezda;  tourner  autour  du  pot  gapni 

aylantirmoq, ezmalanmoq;  3.  tuvak;  mettre un enfant sur le,  sur  son pot 

bolani  tuvakka  o‘ tqazmoq;  4.  bir  qadah,  stakan;  boire,  prendre  un  pot  bir 

qadah  ichmoq;  fam  ziyofat;  il  organise  un  pot  pour  son  départ  de  la 

société u uyushmadan ketishi munosabati bilan ziyofat  uyushtiryapti; 5. pot 

d’échappement  glushitel  (ovozni,  shovqinni  pasaytiradigan  asbob, 

moslama);  loc  fam  plein  pot  tarrillatib,  bor  tezlikda;  6.  qimor  dov,  ganak, 

tikilgan  pul;  7.  vulg  ket,  orqa;  8.  fam  omad,  iqbol,  baxt;  un  coup  de  pot 

omad; manque de pot! omadsizlik! j’ai eu du pot omadim keldi. 

potable

  adj  1.  ichimli,  ichsa  bo‘ladigan;  eau  non  potable  ichib 



bo‘lmaydigan suv; 2. fam bo‘laveradigan, ma’qul, yaxshi; un travail potable 

ma’qul ish. 

potache

 nm kollej, litsey o‘quvchisi. 



potage

  nm  sho‘rva,  suyuq  osh;  un  potage  aux  légumes  sabzavot 

sho‘rva. 

potager,


 

ère


  I.  adj  polizga  oid,  polizchilik;  plantes  potagères  poliz 

ekinlari;  un  jardin  potager  poliz;  culture  potagère  polizchilik;  II.  nm  poliz; 

poliz ekinlari ekilgan yer. 

potard


 nm fam vx aptekachi, dorixonachi. 

potasse


 nf ishqor, kaliy birikmasi. 

potasser


 vt fam yotib olib tayyorlanmoq; potasser un examen imtihonga 

yotib olib tayyorlanmoq. 

potassique

 adj kaliyli; engrais potassiques kaliyli o‘g‘itlar. 

potassium

 nm kaliy; cyanure de potassium sianli kaliy. 

pot-au-feu

  inv  I.  nm  1.  sabzavotlar  bilan  qo‘shib  qaynatib,  sho‘rvasi 

boshqa o‘zi boshqa tortiladigan mol go‘shti; 2. shu ovqat uchun mo‘ljallangan 

mol go‘shti; II. adj fam une personne pot-au-feu xonanishin, uydan eshikka 

chiqmay o‘ tirishni yoqtiradigan odam. 

pot-de-vin

 nm pora; une affaire de pots-de-vin janjal. 

pote


 n fam qadrdon, qadrdon do‘st, ulfat, jo‘ra. 

poteau


  nm  1.  ustun,  tirgak;  des  poteaux  de  bois,  de  béton  yog‘och, 

beton  ustunlar;  2.  ustun,  stolba;  poteau  indicateur  yo‘l  ko‘rsatish  stolbasi; 

poteau  télégraphique  telegraf  ustunlari  (simyog‘ochlari);  chavandozlikda 

poteau  d’arrivée  marra  ustuni;  3.  poteau  (d’exécution)  jazo  ustuni 

(otiluvchi  kishini  bog‘lab  qo‘yiladigan  ustun);  au  poteau  otishga;  mettre, 

envoyer  au  poteau  otishga  hukm  qilmoq;  au  poteau!  o‘ lim,  otilsin,  qatl 

qilinsin! 

potée


 nf cho‘chqa yoki mol go‘shti qo‘shib tayyorlangan sabzavot sho‘rva; 

potée aux choux karam sho‘rva. 

potelé,

 

ée



  adj  lo‘ppigina,  do‘ndiqqina,  do‘mpoqqina;  un  bébé  potelé 

do‘mpoqqina chaqaloq; main potelée lo‘ppigina qo‘l. 

potence

 nf 1. t shaklidagi yog‘och  qurilma; 2. dor;  loc gibier de potence 



dorga tortishga loyiq odam. 

POTENTAT

 

POULINIÈRE



 

 

 



434 

potentat


 nm 1. hukmdor,  podsho, mustabid,  hokimi mutlaq;  2. mustabid, 

zolim podsho. 

potentialité

  nf  1.  imkoniylik,  imkoniyatning  borligi;  2.  imkoniyat,  kuch-

qudrat; développer les potentialités des élèves bolalarning imkoniyatlarini 

rivojlantirmoq. 

potentiel,

 

elle



  I.  adj  potensal,  yashirin,  ammo  yuzaga  chiqishi  mumkin 

bo‘lgan;  solliciter  les  qualités  potentielles  de  qqn  birovning  yashirin 

sifatlarini  qo‘zgatmoq;  énergie  potentielle  potensial  energiya;  II.  nm  1. 

potensial; potentiel électrique elektr potensiali; 2. potensial, kuch-qudrat; le 

potentiel  économique  et  militaire  d’un  pays  biror  davlatning  iqtisodiy  va 

harbiy kuch-qudrati. 

poterie

 nf 1. kulolchilik; 2. kulolchilik mahsulotlari; façonner une poterie 



au tour dastgohda sopol idish tayyorlamoq. 

poterne


 nf maxfiy eshik. 

potiche


  nf  1.  katta  chinni  vaza;  2.  fam  qo‘lida  hech  qanday  haq-huquqi 

yo‘q martabali odam, quruq savlat. 

potier,

 

ière



 n kulol; tour, four de potier kulol dastgohi, xumdoni. 

potin


 nm 1. pl g‘iybat, gap-so‘z; faire des potins sur qqn birovni g‘iybat 

qilmoq;  2.  sing  shovqin-suron,  qiy-chuv,  g‘ovur-g‘uvur,  g‘avg‘o;  faire  du 

potin, un potin du diable shovqin-suron solmoq, qiyomat-qoyim ko‘ tarmoq. 

potiner


 vi g‘iybat qilmoq. 

potion


 nf suyuq dori, mikstura; une potion magique mo‘jizakor dori. 

potiron


 nm salla oshqovoq; soupe au potiron oshqovoq sho‘rva. 

pot-pourri

 nm 1. mus popurri (yig‘ma, terma kuy); 2. quritilgan  turli gullar 

yig‘indisidan hosil qilingan aralashma; aralash-quralash. 

potron-minet

  nm  litt  subhidam,  erta  tong;  se  lever  dès  potron-minet 

erta tongdan turmoq. 

pou


 nm 1. bit;  être  couvert de poux  bit  bosgan, bitlagan,  bitliqi bo‘lmoq; 

chercher  les  poux  bit  termoq;  qo‘y  biti;  loc  fam  être  laid  comme  un  pou 

juda ham xunuk bo‘lmoq; chercher des poux dans (sur) la tête de qqn, à 

qqn  birovning  jig‘iga  tegmoq,  birov  bilan  janjal  chiqarmoq;  orgueilleux 

comme un pou juda ham kekkaygan, xo‘rozday kekkaygan. 

pouah


 intj fam tuf, tufu, tuf-e, tuf-a. 

poubelle


  nf  1.  axlat  qutisi;  j’ai  jeté  les  restes  à  la  poubelle  men 

qolganini axlat qutisiga tashladim; 2. axlatxona. 

pouce

  nm  1.  bosh  barmoq;  loc  mettre  les  pouces  rozi  bo‘lmoq;  tan 



bermoq,  bo‘ysunmoq; fam  manger un  morceau sur le pouce naridan-beri 

tik  turib  tamaddi  qilib olmoq; se tourner les pouces bekor o‘ tirmoq, yulduz 

sanamoq,  it  sug‘ormoq;  donner  le  coup  de  pouce  ishga  oxirgi  qo‘lni 

solmoq, urmoq; il a donner un coup de pouce à l’histoire u haqiqatni biroz 

o‘zgartirdi;  pouce!  chiqding!  (bolalar  o‘yinida);  pouce  cassé!  o‘yin  buzuldi! 

2. oyoqning  bosh  barmog‘i; 3.  2,54 smga  teng  anglo-sakson uzunlik o‘lchov 

birligi;  2,707  smga  teng  qadimiy  uzunlik  o‘lchov  birligi;  loc  ne  pas  reculer, 

bouger,  avancer  d’un  pouce  bir  enlik  ham  chekinmaslik,  qimirlamaslik, 

ilgarilamaslik. 

pouding


 nm voir  pudding. 

poudrage


  nm  changlatib  sepish,  dorilash;  traitement  chimique  des 

cultures  par  poudrage  ekinlarni  kimyoviy  dorilash,  ekinlarga  kimyoviy 

dorilar sepish. 

poudre


1

  nf  1.  kukun,  tolqon;  sucre  en  poudre  shakar  tolqoni;  lait  en 

poudre  quritilgan sut; loc poudre de perlimpinpin yasama,  teppa dori; loc 

jeter  de  la  poudre  aux  yeux  de  qqn  firib  bermoq,  chalg‘itmoq,  aldamoq, 

ko‘zbo‘yamachilik qilmoq; 2. upa; se  mettre de la poudre  upa qo‘ymoq; 3. 

vx chang, g‘ubor, gard; réduire qqch en poudre kulini ko‘kka sovurmoq. 

poudre

2

  nf  miltiqdori,  porox;  mettre  le  feu  aux  poudres  g‘azabga  o‘ t 



qo‘ymoq, jahlini lovullatib yubormoq, qazabni qo‘zg‘atuvchi ish boshlamoq; il 

n’a pas inventé la poudre aytarli, juda ham dono emas. 

poudrer

 I. vt 1. tolqon sepmoq,  tolqon surtmoq (ustiga); 2.  upa  qo‘ymoq; 



II.  se  poudrer  vpr  o‘ziga  upa  qo‘ymoq;  une  femme  fardée,  poudrée 

bo‘yangan, upa chaplagan xotin. 

poudrerie

 nf qor bo‘roni (Kanadada). 

poudreuse

  nf  1.  yangi  yoqqan  qalin  qor;  la  poudreuse  produit  des 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling