Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet209/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   238

rudement

 adv 1. litt qo‘pollik, dag‘allik bilan; qo‘pol, dag‘al, qattiq; heurter 

rudement  qattiq  turtmoq;  traiter  qqn  rudement  birovga  dag‘al  muomala 

qilmoq;  2. fam  juda, juda ham, rosa, yaxshigina, o‘ ta; c’est  rudement bon 

bu  juda  zo‘r;  il  est  rudement  bien  u  juda  ham  yaxshi;  elle  est  rudement 

changée u rosa o‘zgaribdi. 

rudesse

  nf  1.  qo‘pollik,  dag‘allik,  tarbiya  ko‘rmaganlik,  madaniyatsizlik; 



rudesse du ton ohangning dag‘alligi; traiter qqn avec rudesse biror kishiga 

qo‘pol  muomala  qilmoq;  2.  qiyinlik,  og‘irlik,  mushkullik,  qattiqlik;  la  rudesse 

de leurs mœurs ularning urf odatlarining qattiqligi. 

rudiment


  nm  1.  rudiment,  qoldiq  (organizimning  evolutsion  taraqqiyoti  

mobaynida  o‘z  ahamiyatini  yo‘qotgan  qismi);  un  rudiment  de  queue 

dumning  qoldig‘i;  2.  pl  asoslar,  asosiy  qonunlar;  rudiments  de  grammaire 

grammatikaning asoslari; 3. boshi, avvali, ibtidosi. 

rudimentaire

 adj 1. rudimentar, rudiment holidagi, rudimentga aylangan, 

o‘z  ahamiyatini  yo‘qotgan  (a’zo);  2.  elementar,  boshlang‘ich,  ibtidoiy; 

l’architecture 

rudimentaire 

ibtidoiy 

arxitektura; 

connaissances 

rudimentaires boshlang‘ich bilim. 

rudoyer


  vt  qo‘pol,  dag‘al,  qattiq  muomala  qilmoq;  il  rudoyait  ses 

employés u o‘z ishchilariga qo‘pol muomala qilar edi. 

rue

 nf 1. ko‘cha; les  rues de paris Parijning ko‘chalari; une rue  calme, 



animée  tinch,  serharakat  ko‘cha;  une  rue  large,  étroite  keng,  tor  ko‘cha; 

une  petite  rue  torko‘cha;  prendre  une  rue  biror  ko‘cha  bo‘ylab  bormoq; 

traverser  la  rue  ko‘chani  kesib  o‘ tmoq;  au  coin  de  deux  rues  ikki 

ko‘chaning  burchagida;  au  coin  de  la  rue  ko‘chaning  burchagida, 

muyulishda; loc à tout les coins de rue har bir burchagda, hamma yerda; 2. 

ko‘cha,  tashqari;  ko‘cha-ko‘y;  scènes  de  la  rue  ko‘cha  tomoshalari; 

l’homme  de  la  rue  ko‘cha  odami;  en  pleine  rue,  dans  la  rue  ko‘chada; 

descendre,  manifester  dans  la  rue  ko‘chaga  chiqmoq,  namoyishga 

chiqmoq;  loc  être  à  la  rue  ko‘chada  qolmoq;  jeter  qqn  à  la  rue  kimnidir 

ko‘chaga haydab chiqarmoq. 

ruée

  nf  yopirilish,  har  tomonlama  siqish;  la  ruée  vers  les  gares  à 



l’époque  des  départs  en  vacances  ta’ tilga  ketish  vaqtida  vokzallarga 

yopirilish. 

ruelle

  nf  1.  torko‘cha,  kichik  ko‘cha;  2.  devor  va  karavot  orasidagi  bo‘sh 



joy. 

ruer


  I.  vi  tepmoq,  shattalamoq,  shatta  otmoq;  les  chevaux  ruaient  otlar 

tepardi;  loc  ruer  dans  les  brancards  qattiq  qarshilik  ko‘rsatmoq,  qarshilik 

ko‘rsatib irg‘ishlamoq, o‘zini har  tomonga urmoq; II. se ruer vpr  tashlanmoq, 

otilmoq,  yugurmoq;  les  gens  se  ruaient  vers  la  sortie  odamlar  chiqishga 

tashlanishdi; les troupes se ruèrent à l’assaut lashkar shturmga tashlandi. 

rugby


  nm  regbi;  terrain  de  rugby  regbi  maydoni;  le  ballon  ovale  du 

rugby regbining cho‘ziq to‘pi; équipe de rugby o‘n besh kishilik regbi; rugby 

à treize o‘n uch kishilik regbi; rugby américain Amerika futboli. 

rugbyman


 nm regbi o‘yinchisi, regbichi. 

rugir


  vi  o‘kirmoq  (arslon,  yo‘lbars,  qoplon;  odam);  o‘kirmoq,  uvillamoq; 

rugir  de  colère,  de  rage  g‘azabdan  o‘kirmoq;  le  vent  rugissait  shamol 

uvillar edi. 

rugissement

 nm 1. o‘kirish (arslon, yo‘lbars kabilar); 2.  o‘kirish,  uvillash; 

des  rugissements  de  colère  g‘azabdan  o‘kirish;  le  rugissement  de  la 

tempête bo‘ronning uvillashi. 

rugosité


 nf g‘adir-budir, g‘udda-g‘udda. 

rugueux,  euse

  adj  g‘adir-budir,  dag‘al,  g‘udda-g‘udda;  peau  rugueuse 

g‘adir-budir  teri;  écorce  rugueuse  g‘adir-budir  po‘stloq;  toile  rugueuse 

dag‘al mato. 

ruine


  nf  1.  xaroba,  vayrona;  des  ruines  gallo-romaines  gallo-roman 

xarobalari;  pays  qui  se  relève  de  ses  ruines  o‘z  vayronalaridan 

tiklanayotgan yurt; 2. munkillab qolgan odam, sharti ketib parti qolgan odam; 

3.  xarobaga,  vayronaga  aylanish;  vayron,  xarob  bo‘ lish;  château  en  ruine 



RUINER

 

SABLE



 

 

 



514 

vayronaga  aylanayotgan  qasr;  la  maison  tombe  en  ruine  uy  xarobaga 

aylanyapti; loc menacer  ruine qulab  tushish xavfi bo‘lmoq; ce  mur  menace 

ruine  bu  devorning  qulab  tushish  xavfi  bor;  4.  buzilib  ketish,  inqiroz,  yo‘q 

bo‘lish,  chippakka  chiqish;  c’est  la  ruine  de  ses  espérances  bu  uning 

niyatlarining chippakka chiqishi; 5. xonavayron  bo‘lish, sinish, xarob  bo‘lish; 

être au bord de la ruine xonavayron bo‘ lish arafasida bo‘lmoq. 

ruiner


  I.  vt  1.  buzmoq,  yomonlashtirmoq,  ishdan  chiqarmoq;  ruiner  sa 

santé sog‘lig‘ini buzmoq;  2. buzib yubormoq; yo‘qqa, chippakka chiqarmoq; 

cet échec a ruiné tous ses espoirs bu  omadsizlik uning hamma niyatlarini 

yo‘qqa  chiqardi;  3.  sindirmoq,  xonavayron  qilmoq,  xarob  qilmoq;  ruiner  un 

concurrent  raqibni  sindirmoq;  tu  veux  me  ruiner!  sen  meni  xonavayron 

qilmoqchim isan!  ce  n’est  pas  ça  qui  nous  ruinera  bu  narsa  bizni 

xonavayron  qilib yubormaydi; II.  se ruiner vpr o‘zini o‘zi xonavayron  qilmoq, 

bor-yo‘g‘idan  ajralmoq;  il  s’est  ruiné  au  jeu  u  o‘yinda  bor-yo‘g‘idan  ajraldi; 

se ruiner en cadeaux de noël pulni yangi yil sovg‘asiga sarflab qo‘ymoq. 

ruineux,  euse

  adj  1.  xarob,  xonavayron  qiladigan;  sindiradigan; 

dépenses  ruineuses  xonavayron  qiladigan  chiqimlar;  2.  qimmat, 

xonavayron  qiladigan  darajada;  ce  n’est  pas  ruineux  bu  xonavayron 

qiladigan darajada emas. 

ruisseau

  nm  1.  jilg‘a,  ariq;  prov  les  petits  ruisseaux  font  les  grandes 

rivières jilg‘alar qo‘shilib  daryo bo‘lur;  toma  toma ko‘l  bo‘lur; des ruisseaux 

de sang, de larmes  qon, ko‘z yoshi daryosi;  2.  oqava suvlar ariqchasi; loc 

tomber, rouler dans le  ruisseau ko‘chada dumalab yotmoq;  sortir qqn du 

ruisseau kimnidir botqoqdan chiqarib olmoq. 

ruisselant,  ante

  adj  ariq,  jilg‘a  bo‘lib  oqayotgan;  ruisselant  d’eau 

shalabbo; ruisselant de sueur g‘arq terga botgan. 

ruisseler

  vi  1.  sharillab  oqmoq,  tirqirab  oqmoq,  shovullab  oqmoq;  ariq, 

jilg‘a bo‘lib oqmoq; la pluie ruisselle yomg‘ir shovullab yog‘yapti; les larmes 

ruisselaient  le  long  de  ses  joues  yuzidan  ko‘z  yoshi  daryo  bo‘lib  oqardi; 

une  pièce  où  ruisselle  le  soleil  quyosh  nuri  kirib  turgan  xona;  la  vitre 

ruisselait de pluie oyna ustidan yomg‘ir suvi oqar edi; il ruisselait de sueur 

undan marjon-marjon ter oqar edi. 

ruisselet

 nm irmoqcha, ariqcha, jilg‘a. 

ruissellement

 nm oqim, oqib  tushish; un ruissellement de  lumière  nur 

oqimi. 

rumeur


  nf  1.  shovqin,  guvullagan  ovoz,  g‘ovur-g‘uvur;  la  rumeur  de  la 

ville  shaharning  guvillashi;  des  rumeurs  s’élevaient  dans  le  public 

odamlar orasida g‘ovur-g‘uvur  boshlandi; 2. ovoza, duv-duv gap; mish-mish; 

ce n’est encore qu’une vague rumeur bu oddiy bir mish-mish xalos; je l’ai 

appris par la rumeur publique, par la rumeur men buni odamlarning mish-

mishlaridan bildim. 

ruminant

 nm un ruminant kavsh qaytarayotgan hayvon; les  ruminants 

kavsh qaytaruvchi hayvonlar. 

ruminer


  vt  1.  kavshamoq,  kavsh  qaytarmoq;  les  vaches  ruminent 

l’herbe  mollar  o‘ tni  kavshaydilar;  2.  xayolida  qayta-qayta  qaytarmoq; 

ruminer un projet rejani xayolida qayta-qayta qaytarmoq. 

rupestre


  adj  1.  qoyalarda  bo‘ ladigan,  qoya;  plantes  rupestres  qoya 

o‘tlari;  2.  qoyaga  chizilgan  (rasmlar);  les  peintures  rupestres  de  la 

préhistoire tarixdan ilgarigi qoyalarga chizilgan rasmlar. 

rupteur


 nm (elektr tokini) uzuvchi, ajratuvchi moslama; vikluchatel. 

rupture


 nf 1.  uzilish; la rupture d’un câble kabelning uzilishi; 2. uzilish, 

buzilish,  bekor  qilish;  la  rupture  des  relations  diplomatiques  entre  deux 

pays  ikki  mamlakat  o‘rtasida  diplomatik  aloqalarning  uzilishi;  en  rupture 

avec  bilan  teskari;  être  en  rupture  avec  la  société  jamiyat  bilan  teskari 

bo‘lmoq;  en  rupture  de  stock  tovar  yetkazib  berishdagi  uzilishlar;  nous 

sommes en  rupture de stock  bizda  tovar  uzilib qoldi;  rupture de contrat, 

de fiançailles bitimni, nikohni buzish; 3. uzilish, janjal, kelishmovchilik. 

rural,  ale,  aux

  adj  qishloqqa  oid,  qishloq;  communes  rurales  qishloq 

kommunalari,  ma’muriy-hududiy  bo‘limlari;  l’exode  rural  qishloqdan 

ommaviy qochish; nm pl qishloqliklar, dehqonlar. 

ruse


  nf  1.  makr,  nayrang,  hiyla,  hiyla-nayrang;  ruses  de  guerre  harbiy 

hiylalar; 2. ustamonlik, ayyorlik, makkorlik, mug‘ombirlik, hiylagarlik; recourir 

à la ruse mug‘ombirlik ishlatmoq; obtenir qqch par (la) ruse biror narsaga 

hiylagarlik yo‘li bilan erishmoq. 

rusé, ée

 adj, n ayyor, makkor, hiylagar,  firibgar, ustamon, quv; petit rusé 

kichkina firibgar. 

ruser


  vi  ayyorlik,  mug‘ombirlik  qilmoq;  hiyla-nayrang  ishlatmoq;  être 

obligé de  ruser pour obtenir qqch  biror narsaga ega bo‘lish uchun hiyla-

nayrang ishlatishga majbur bo‘lmoq. 

rush


 nm anglic 1. sport manzilga yaqin qolganda  tezlikni oshirish, sprint; 

2. yopirilish, o‘zini urish, otilish, yurish; c’est le grand  rush vers les plages 

bu plajlarga katta yopirilish. 

russe


  I.  adj  ruslarga,  Rossiyaga  oid,  rus;  la  révolution  russe  rus 

revolutsiyasi; danse russe rus xalq raqsi; boire à la russe ruscha ichish; II. 

n 1. rus; 2. nm rus tili. 

russule


 nf siroyejka (qo‘ziqorinning xomicha yesa bo‘ladigan bir turi). 

rustaud, aude

 adj, n qo‘pol, dag‘al, tarbiya ko‘rmagan, madanyatsiz; une 

espèce  de  gros  rustaud  bir  tarbiya  ko‘rmagan  odam;  quelle  rustaude! 

qanday madaniyatsizlik! 

rusticité

 nf litt qo‘pollik, tarbiyasizlik, madaniyatsizlik, dag‘allik. 

rustique


 adj 1. litt qishloqqa  oid, qishloq; la vie rustique  qishloq hayoti; 

péj qishloqi; 2. (plante) chidamli. 

rustre

 nm qo‘pol, tarbiyasiz, madaniyatsiz odam. 



rut

 nm kuyikish (hayvonlarning kuyikish davri), mov (mushuklarda). 

rutabaga

 nm brukva (sholg‘omsimon sabzavot). 

rutilant,  ante

  adj  yaraqlagan,  yaltiragan,  porlagan,  chaqnagan;  une 

voiture rutilante yaraqlagan sport mashinasi. 

rutiler


 vi yaraqlamoq, yaltiramoq, porlamoq, chaqnamoq. 

rythme


 nm 1. ritm, vazn, marom, maqom;  temp, sur’at; le rythme d’une 

strophe, d’une phrase bir  bandning, gapning vazni; rythme et  style vazn 

va  uslub;  avancer  au  rythme  d’une  musique  militaire  harbiy  musiqa 

maromiga  mos  qadam  tashlab  bormoq;  2.  sur’at,  marom;  le  rythme 

cardiaque yurak urish maromi; le rythme de la production ishlab chiqarish 

sur’ati; travailler à son rythme bir maromda ishlamoq. 

rythmer

 vt 1. ritmga solmoq, vaznga solmoq, monand qilmoq; rythmer sa 



marche  en  chantant  qadamini  ashulaga  monand  qilmoq;  prose  rythmée 

vaznga solingan proza; la  musique très rythmée du jazz  jazning juda  tez 

ritmli  musiqasi;  2.  biror  ritmga  monand  harakat  qilmoq;  rythmer  un  air  en 

claquant des mains ohanga monand qarsak chalmoq. 

rythmique

  I.  adj  1.  bir  ritm ga  bo‘ysundirilgan,  ritmik;  gymnastique 

rythmique  ritm ik  gimnastika;  danse  rythmique  ritmik  raqs;  2.  ritmga  oid, 

ritmik;  accent  rythmique  ritmik  urg‘u;  les  valeurs  rythmiques  de  la 

musique  chinoise,  indienne,  occidentale  xitoy,  hind,  sharq  musiqasi 

notasining ritmik uzunligi; II. nf tilda ritmni o‘rganish. 

 

 

 



 



nm inv 1. fransuz alifbosining o‘n to‘qqizinchi harfi; 2. s’ voir se. 

sa 


adj poss voir son. 

sabayon 


nm tuxum sarig‘i, shakar, vino qo‘shib tayyorlanadigan krem. 

sabbat 


1.  shabash  (yahudiylardalarda  dam  olish,  toat-ibodat  kuni, 

shanba); 2. jodugarlarning kechki yig‘ini. 

sabbatique 

adj shanbaga oid, shanba; année sabbatique har yetti yilda 

universitetlarda beriladigan ilmiy ta’ til. 

sabir 


nm  1.  buzilgan  til;  2.  arabcha,  fransuzcha,  italyancha  va  ispancha 

so‘zlardan tashkil topgan jargon. 

sablage 

nm qumlash, qum sepish. 

sable 

I. nm qum; une plage de sable fin mayin qumli  plaj;  loc bâtir sur 



le sable qumning ustiga qurmoq (omonat, ishonchsiz); fam être sur le sable 

pulsiz  qolmoq,  ishsiz  bo‘lmoq,  xarob  bo‘lmoq;  le  marchand  de  sable  est 

passé  bolalarning  ko‘zi  uyqudan  yumilib  ketyapti;  II.  adj  inv  och  jigar  rang, 

sarg‘ish; des gants sable sarg‘ish qo‘lqoplar. 



SABLER

 

SACRIFIER



 

 

 



515 

sabler


1

 

vt  qum  sepmoq,  qum  yotqizmoq;  sabler  une  route  yo‘lga  qum  



yotqizmoq; allée sablée qum sepilgan alleya. 

sabler


2

 

vt  vx  bir  ko‘tarishda  ichib  yubormoq;  loc  sabler  le  champagne 



biror baxtli hodisa sharafiga shampan vinosi ichmoq. 

sableur 


nm  qoliplovchi,  formovkachi  (metall  quyish  korxonasining 

qumdan qolip yasovchi ishchisi). 

sableuse 

nf qum sepadigan dastgoh. 

sablier 

nm qum soat. 

sablière 

nf qum koni. 

sablonneux, euse 

adj qumloq, qumli. 

sabord 

nm harbiy kemalarning bortidagi shinak (o‘q otish teshigi). 



sabordage 

nm kemani cho‘ktirish. 

saborder 

I.  vt  kemaning  tagini  teshmoq,  cho‘ktirmoq;  saborder  son 

entreprise o‘z korxonasi faoliyatini tugatmoq, to‘xtatmoq; II. se saborder vpr 

o‘z kemasini cho‘ktirib yubormoq. 

sabot 

nm  1.  sabo  (yog‘ochdan  qilingan  yoki  poxoldan  to‘qilgan  oyoq 



kiyimi);  loc  je  le  vois  (ou  je  l’entends)  venir  avec  ses  gros  sabots  men 

uning niyatini aniq ko‘rib, bilib  turibman; 2.  tuyoq; garnir de fers les  sabots 

d’un  cheval  otning  tuyog‘iga  taqa  qoqmoq;  3.  sabot  (de  frein)  tormoz 

kolodkasi; 4. baignoire sabot kalta, o‘tirib yuvinadigan vanna; 5. bo‘lmag‘ur, 

yomon  avtomobil  yoki  cholg‘u  asbobi;  travailler,  jouer  comme  un  sabot 

juda yomon ishlamoq, chalmoq. 

sabotage 

nm  zararkunandalik,  zimdan  to‘sqinlik  qilish,  xalal  berish, 

qarshilik  ko‘rsatish,  barbod  qilish,  ishdan  chiqarish,  putur  yetkazish; 

sabotage industriel sanoat sabotaji. 

saboter 

vt  1.  naridan-beri,  qo‘l  uchida  qilmoq;  l’orchestre  a  saboté  ce 

morceau  orkestr  bu  parchani  naridan-beri  chaldi;  un  travail  saboté  qo‘l 

uchida qilingan  ish;  2.  ishdan chiqarmoq, barbod  qilmoq, yo‘qqa chiqarmoq, 

ataylab  buzib  qo‘ymoq,  zarar  yetkazmoq;  saboter  un  projet,  une 

négociation biror reja, muzokarani barbod qilmoq. 

sabotier, ière 

n yog‘och kovush yasovchi va sotuvchi. 

sabre 

nm qilich, shamshir; sabre de cavalerie otliq askar qilichi. 



sabrer 

vt  1.  qilich  bilan  urmoq,  qilich  solmoq;  sabrer  l’ennemi 

dushmanga  qilich solmoq; 2. ko‘p  qismini qirqib,  olib, qisqartirib  tashlamoq; 

la  rédaction  a  sabré  l’article  de  son  correspondant  redaksiya  o‘z 

muxbirining maqolasidan ko‘p qismini kesib tashladi. 

sabreur 


nm qilichboz. 

sac


1

 

nm 1. xalta, qop, qopcha; sac de toile, de papier  latta, qog‘oz qop; 



sac de plastique salafan qop, xalta; sac de charbon, de blé bir qop ko‘mir, 

bir  qop  don;  loc  sac  de  couchage  qopko‘rpa  (ichiga  kirib  yotiladigan 

qopsimon ko‘rpa); loc être ficelé, fagoté comme un sac qop kiyib olganday; 

prendre  qqn  la  main  dans  le  sac  biror  kishini  jinoyat  ustida  qo‘lga 

tushirmoq, ushlab  olmoq; il a plus d’un tour dans son sac  uning bisotida 

hunari ko‘p (u ayyor); l’affaire est dans le sac ishlar joyida, ishlar besh; fam 

vider  son  sac  dilidagini  to‘kib  solmoq,  dilida  borini  aytmoq,  to‘g‘risini 

aytmoq;  sac  à  vin  aroqxo‘r;  2.  sumka,  safar  xalta,  to‘rva;  sac  de  soldat 

askarning,  alpinistning  safar  xaltasi;  sac  d’écolier  o‘quvchining  sumkasi; 

sac  à dos rukzak, yuk xalta; sac de  voyage sayohat sumkasi; sac à  main 

ayolar  sumkasi;  elle  porte  son  sac  en  bandoulière  u  sumkasini  orqasiga 

osib yuradi; 3. bir qop (o‘lchov);  moudre cents sacs de blé  tegirmonda yuz 

qop  don  tortmoq;  4.  fam  karmon,  pul,  boylik;  5.  xaltacha;  sac  lacrymal 

ko‘zning yosh xaltachasi. 

sac

2

 



nm  talon-taroj  qilish,  talash;  loc  mettre  une  ville  à  sac  shaharni 

talamoq. 

saccade 

nf  sakrab-sakrab,  irg‘ib-irg‘ib,  siltab-siltab,  sapchib-sapchib, 

notekis harakatlanish; la voiture avançait par saccades avtomobil sakrab-

sakrab ilgari borardi. 

saccadé,  ée 

adj  notekis,  nomutanosib,  sakrab  ro‘y  beraldigan,  bir  tekis 

emas, uzuq-yuluq; des gestes saccadés nomutanosib harakatlar. 

saccage 


nm  litt  talon-taroj,  talash,  g‘orat,  yer  bilan  yakson  qilish,  oyoq 

osti qilish. 

saccager 

vt 1. litt  talamoq, g‘orat  qilmoq,  talon-taroj  qilmoq, bosmoq;  2. 

ag‘dar-to‘ntar,  ostin-ustin  qilmoq,  ship-shiydam  qilmoq,  yer  bilan  yakson 

qilmoq,  oyoq osti qilmoq;  les vandales! ils ont tout saccagé!  johillar! ular 

hamma narsani yer bilan yakson qilishdi! 

sacchar- 

shakar ma’nosini bildiruvchi ilmiy qism. 

saccharine 

nf saxarin. 

saccharose 

nm saxaroza. 

sacerdoce 

nm 1. kashishlik rutbasi,  unvoni, kashishning mashg‘uloti;  ce 

prêtre  exerce  son  sacerdoce  avec  ferveur  bu  ruhoniy  o‘zining  kashishlik 

vazifasini  g‘ayrat  bilan  bajarmoqda;  2.  muqaddaslik,  tabarruklik,  ilohiylik; 

pratiquer  la  médecine  est  pour  lui  un  sacerdoce  tibbiyot  bilan 

shug‘ullanish uning uchun bir muqaddas ishdir. 

sacerdotal,  ale,  aux 

adj  ruhoniylikka  oid,  ruhoniy;  les  habits 

sacerdotaux ruhoniylik rutbasi, kiyimlari. 

sachet 

nm qopcha, paketcha; sachet de thé choy qopchasi. 



sacoche 

nf 1. xalta,  to‘rva, sumka; la sacoche du facteur pochtalonning 

sumkasi; la sacoche  à outils asbob-uskuna xaltasi, qutisi; 2. sumka, xurjun 

(ikki g‘ildirakli transport vositalarida); une paire de sacoches bir juft sumka; 

3. portfel. 

sacquer 


ou

 

saquer



 

vt  fam  haydab,  quvib  yubormoq  (ishdan),  yiqitib 

yubormoq, o‘ tkazmaslik (biror nomzodni); elle s’est fait saquer u haydaldi; 2 

ne  pas  pouvoir  sacquer  qqn  biror  kishini  ko‘rarga  ko‘zi,  otarga  o‘qi 

bo‘lmaslik (yomon ko‘rmoq). 

sacraliser 

vt  ilohiylashtirmoq,  muqaddaslashtirmoq;  certains  peuples 

sacralisent leurs ancêtres ba’zi xalqlar o‘z ajdodlarini ilohiylashtiradilar. 

sacre 

nm 1. toj kiydirish,  taxtga o‘ tirg‘ izish;  2. bag‘ishlov, madh; le sacre 



du printemps bahor madhi. 

sacré, ée

1

 

adj 1. ilohiy, muqaddas, tabarruk; les livres sacrés muqaddas 



kitoblar; la musique sacrée diniy kuylar; nm le sacré et le profane avliyo va 

johil;  2.  muqaddas,  buzib  bo‘lmaydigan;  Les  dettes  de  jeu  sont  sacrées 

o‘yindagi qarz muqaddas. 

sacré,  ée

2

 

adj  fam  o‘ta,  juda,  juda  ham,  o‘lguday,  nihoyatda;  tu  est  un 



sacré  menteur!  sen  o‘ta  yolg‘onchisan!  tu  as  une  sacrée  chance  sening 

nihoyatda omading chopgan. 

sacrement

 nm sirli ibodat (dindorlarning e’tiqodiga ko‘ra, mo‘jizakor ilohiy 

kuchga  ega bo‘lgan  diniy marosim); les derniers sacrements serkov  odati 

bo‘yicha  o‘ layotgan  yoki  og‘ir  yotgan  odamning  badanini  zaytun  yog‘i  bilan 

moylash;  le  saint  sacrement  (de  l’autel)  prichastie  (prichashchenie 

marosimida iste’mol qilinadigan  bir turli vino va non); loc porter, tenir qqch 

comme le saint sacrement biror narsani ko‘ksiga  tumor qilib  taqib yurmoq, 

ko‘z qorachig‘iday asrab yurmoq. 

sacrément 

adv  juda,  rosa,  nihoyatda;  il  est  sacrément  prétentieux  u 

nihoyatda dimog‘dor odam. 

sacrer 


vt 1.  toj kiydirmoq,  taxtga o‘ tirg‘izmoq; il a été sacré  roi dans  la 

basilique unga shohlik toji ibodatxonada kiydirilgan edi; 2. tantanali ravishda 

e’lon  qilmoq;  le  jury  l’a  sacrée  meilleure  actrice  de  l’année  hakamlar 

hay’ati uni tantanali ravishda yilning eng yaxshi artisti deb e’lon qildi. 

sacrifice,  sacrilège 

nm  1.  qurbonlik,  ehson;  sacrifices  humains 

insonlarni  qurbon  qilish;  offrir  des  animaux  en  sacrifice  hayvonlarni 

qurbonlik qilmoq;  2. qurbon qilish,  fido qilish; aller jusqu’au sacrifice de sa 

vie o‘z jonini qurbon  qilishgacha bormoq; 3. qurbon  berish,  fido qilish,  tikish, 

voz  kechish,  bahridan  o‘tish;  katta  xarajat;  je  ne  reculerai  devant  aucun 

sacrifice men hech qanday xarajatdan qaytmayman. 

sacrifier 

I. vt 1. qurbon(lik) qilvoq; sacrifier un bélier à une divinité biror 

iloh  nomiga  qo‘chqor  qurbonlik  qilmoq;  2.  qurbon  qilmoq,  qurbon  bermoq, 

fido qilmoq, voz kechmoq,  tikmoq; il  a sacrifié sa santé à sa carrière, ses 

proches, à son travail  u mansabiga, yaqinlariga,  ishiga sog‘lig‘ni  fido qildi; 

merci  de  m’avoir  sacrifié  un  peu  de  votre  temps  mendan  bir  oz 

vaqtingizni  ayamaganligingiz  uchun  rahmat;  3.  fam  suv  tekinga  berib 

yubormoq,  zarariga  sotmoq;  marchandises  sacrifiées  suv  tekin  ketgan 

tovarlar;  II.  vi  (à)  qurbonlik  qilmoq;  sacrifier  aux  idoles  sanamlarga 

qurbonlik qilmoq;  litt ko‘r-ko‘rona bo‘ysunmoq, biror  narsaga  berilib ketm oq; 

l’auteur  a sacrifié  à la  mode muallif modaga ko‘r-ko‘rona berilib ketgan; III. 

se  sacrifier vpr  o‘zini qurbon qilmoq,  o‘zini  fido qilmoq,  o‘zini  tikmoq, o‘zini 

baxshida  qilmoq;  ceux  qui  se  sacrifient  à  de  nobles  causes  o‘zini  xayrli 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling