Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet211/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
#414
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   238

sanguinolent,  ente 

adj  qonga  belangan,  qonga  bo‘yalgan;  des 

pansements sanguinolents qonga bo‘yalgan bint. 

sanie 

nf qonli sariqsuv, qon aralash patos. 



sanitaire 

I.  adj  sanitariyaga  oid;  sanitariya;  service  sanitaire  sanitariya 

xizmati; II. nm sanitariya uzeli, sanuzel, kir suvlar oqib ketadigan majmua. 

sans 


prép  1.  -siz;  yo‘qlik,  yetishmovchilik  ma’nosini  bildiradi;  j’irai  sans 

toi men sensiz boraman; être  sans argent pulsiz bo‘lmoq; j’étais  malade, 

sans  quoi  je  serais  venu  men  kasal  edim,  aks  holda  kelgan  bo‘lardim; 

sans  cesse  to‘xtovsiz;  sans  exception  istisnosiz;  non  sans  peine 

qiyinchilik  bilan; il partit sans dire un  mot u  bir so‘z ham aytmasdan ketib 

qoldi;  loc  cela  va  sans  dire  bu  o‘z-o‘zidan  ayon;  partons  sans  plus 

attendre  boshqa  kutm asdan  ketaveramiz;  loc  conj  sans  que  boshqalarga 

ko‘rinmasdan;  2.  fam  adv  il  avait  son  parapluie,  il  ne  sort  jamais  sans 

uning zontigi bor edi, u hechqachon usiz chiqmasdi. 

sans-abri 

n  inv  boshpanasiz,  uy-joysiz,  daydi;  reloger  les  sans-abri 

boshpanasizlarni joylashtirmoq. 

sans-cœur 

n, adj fam bag‘ri tosh, qahri qattiq, berahm, shafqatsiz. 

sanscrit, ite 

nm, adj voir

 

sanskrit. 



sans-culotte 

nm 


san-kulot 

(Fransiya 

revolutsiyasi 

vaqtida 


respublikachilarga berilgan nom). 

sans-emploi 

n inv ishsiz, bekorchi. 

sans-filiste 

n 1. radist; 2. radiohavaskor. 

sans-gêne 

inv  I.  adj  tortinib  o‘ tirmaydigan,  takallufni  bilmaydigan, 

takallufsiz, betakalluf, beandisha, gustoh, sur, beti qattiq; II. nm takallufsizlik, 

tortinmaslik, gustohlik, beandishalik. 

sans-le-sou 

n inv fam pulsiz, hechvaqosi yo‘q odam; kambag‘al. 

sans-logis 

n inv boshpanasiz, uy-joysiz. 

sans-papiers 

n inv hujjatsiz, ruxsatnomasi yo‘q odam; yashirin yashovchi 

odam. 


sans-souci 

adj inv beg‘am, beparvo. 

sans-travail 

n inv ishsiz. 

sanskrit,  ite 

ou

 



sanscrit,  ite

 

I.  nm  sanskrit  tili;  II.  adj  sanskritga  oid, 



sanskrit. 

santal, als 

nm sandal daraxti va uning yog‘ochi. 

santé 


nf  sog‘liq,  sog‘lomlik,  tani  sog‘lik,  salomatlik,  hol-ahvol;  être  plein 

de  santé  soppa  sog‘  bo‘lmoq  elle  n’a  pas  de  santé  uning  sog‘lig‘i  yaxshi 

emas;  c’est  mauvais  pour  la  santé  bu  sog‘liq  uchun  zararli;  boire  à  la 

santé  de  qqn  biror  kishining  sog‘ligi  uchun  ichmoq;  à  ta  santé!  sog‘liging 

uchun!  jouir  d’une  bonne  santé  salomatligi  barq  urmoq;  sa  santé  se 

rétablit  salomatligi  yaxshilanyapti;  avoir  une  mauvaise  santé  salomatligi 

yomon  bo‘lmoq,  kasalmand  bo‘ lmoq;  comment  va  la  santé?  sog‘liklar 

qalay?  maison de santé dam olish uyi; le  ministère de la  santé publique 

sog‘likni saqlash vazirligi. 

saoul, saoule 

adj voir soûl, soûle. 

sapajou 


nm  kaputsin  (Janubiy  Amerikada  yashaydigan  kengtumshuq 

maymun). 

sape 

nf 1. biror imoratni yiqitish uchun uning tagidan kovlangan chuqur; 2. 



tagini kovlash ishlari; faire, mener un travail de sape tagini kovlash ishlarini 

olib bormoq. 

saper 

I.  vt  1.  yiqitish  uchun  poydevorning  tagini  kovlamoq;  2.  birovga 



choh, chuqur qazimoq; saper l’autorité des parents ota-onasining obro‘siga 

putur yetkazmoq; II. se saper vpr fam kiyinmoq. 

sapeur 

nm sapyor. 



sapeur-pompier 

nm o‘t o‘chiruvchi. 

saphir 

nm 1. sapfir (zangori yoki ko‘kish yoqut); 2. elektrofon golovkasi. 



sapidité 

nf ta’m, maza xususiyatlari. 

sapin 

nm 1. archa; un sapin de Noël yangi yil archasi; 2. archa yog‘ochi; 



loc fam ça sent le sapin u uzoqqa bormaydi, kuni bitibdi. 

sapinière 

nf archazor. 

saponaire 

nf saponariya, sovun daraxti. 

saponifier 

vt sovunga aylantirish. 

saquer 


vt fam voir sacquer. 

sarbacane 

nf puflab o‘q otiladigan naycha. 

sarcasme 

nf achchiq kinoya, piching, istehzo. 

sarcastique 

adj  kinoyali,  istehzoli;  un  sourire  sarcastique  istehzoli 

kulgi. 


sarclage 

nm chopiq qilish; sarclage à la houe ketmon bilan chopiq qilish. 

sarcler 

vt chopiq qilmoq; sarcler un potager polizni chopiq qilmoq. 

sarcome 

nm sarkoma (xavfli o‘smaning bir turi). 

sarcophage 

nm sarqofa, sarkofag (tobut turi). 

sardine 

nf  sardina  (seldlarga  mansub  mayda  baliq);  loc  être  serrés 

comme des sardines to‘la, zich, tirband, tiqin. 


SARDINIER

 

SAURIEN



 

 

 



519 

sardinier,  ière 

I.  adj  sardinaga  oid,  sardina;  bateau  sardinier  ou 

sardinier  nm  sardina  ovlaydigan  kema;  II.  n  sardina  ovlaydigan  baliqchi, 

sardina konserva zavodining ishchisi. 

sardonique 

adj  kinoyali,  istehzoli,  masxara  qiluvchi,  masxaraomiz;  rire 

sardonique masxaraom iz kulgi. 

sari 

nm sari (hind ayollarining kiyimi). 



sarment 

nm  tok  novdasi;  faire  un  feu  de  sarments  tok  novdasidan  o‘ t 

yoqmoq. 

sarrasin


1

,  ine


  I.  n  saratsin  (musulmon  xalqlarining  qadimgi  nomi, 

musulmonlar);  II  adj  saratsinlarga  oid,  saratsin;  invasions  sarrasines 

saratsinlar bosqinchiliklari. 

sarrasin


2

 

nm  grechixa,  marjumak  (g‘alla  ekinlarining  bir  turi,  va  uning 



doni). 

sarrau 


nm ishchi kamzul, ishchi xalat. 

sarriette 

nf jambil. 

sas 


nm inv techn 1. elak, g‘alvir, suzgich; 2. shluzning ikki eshigi orasidagi 

havza, oraliq havza; 3 tambur, dahliz. 

sasser 

vt  1.  elamoq;  elakdan,  g‘alvirdan  o‘ tkazmoq,  suzmoq,  suz ib 



olmoq; 2. shluzning oraliq havzasidan o‘ tkazmoq. 

sasseur 


nm shopirgich mashina. 

satané,  ée 

adj  haddan  tashqari  yomon,  qattiq,  mushkul;  avec  ces 

satanés  embouteillages,  je  suis  arrivé  en  retard  bu  yo‘ldagi  haddan 

tashqari tiqilinch tufayli, men kechikib keldim. 

satanique 

adj  1.  iblisga,  shaytonga  oid,  iblisga,  shaytonga  xos  bo‘ lgan; 

iblis, shayton; 2. iblisona, yovuz; un rire satanique yovuz kulgi. 

satelliser 

vt orbitaga chiqarmoq; une fusée porteuse satellisée orbitaga 

chiqarilgan uchuruvchi raketa. 

satellite 

nm 1. yo‘ldosh; la lune  est le satellite de la  Terre Oy Yerning 

yo‘ldoshi;  satellite  artificiel  sun’iy  yo‘ldosh;  émission  de  télévision  par 

satellite  sun’iy  yo‘ldosh  orqali  beriladigan  ko‘rsatuv;  2.  yondosh  qo‘shni 

imorat; 3. yo‘ldosh, hamroh. 

satiété 

nm  juda  to‘yish,  to‘yib  ketish,  bo‘kish;  l’excès  amène  la  satiété 

ortiqchalik bo‘kishga olib keladi; à  satiété bo‘kkuncha;  répéter une chose à 

satiété bir narsani qaytaraverib, to‘ydirib yubormoq. 

satin 

nm atlas; fig une peau de satin ipakday mayin teri. 



satiné, ée 

adj silliq va mayin. 

satiner 

vt yaltiratmoq, pardoz, jilo bermoq; kudunglamoq. 

satinette 

nf satin; pyjama en satinette satin pijama. 

satire 

nf  1.  satira,  hajviya,  satirik,  hajviy  asar;  les  satires  de  Boileau 



Bualoning hajviy asarlari; 2. hajv, kulgi; Proust a fait la satire de la société 

mondaine Prust aristokratlar jamiyatini hajv qildi. 

satirique 

adj hajviy, satirik; des chansons satiriques hajviy qo‘shiqlar. 

satisfaction 

nf  1.  qoniqish,  qanoatlanish,  ko‘ngli  to‘lish;  qoniqtirish 

qanoatlantirish, ko‘nglini to‘ldirish; les grévistes ont obtenu satisfaction ish 

tashlovchilar  qoniqish  hosil  qilishdi; 2. mamnun bo‘lish, mamnuniyat, huzur-

halovat,  lazzat;  je  constate  avec  satisfaction  que  men  mamnuniyat  bilan 

ta’kidlaymanki;  loc  donner  satisfaction  qoniqtirmoq;  il  donne  toute 

satisfaction à son professeur u uqituvchisini  to‘la qoniqtiryapti; est-ce que 

ce  nouveau  projet  vous  donne  satisfaction?  bu  yangi  loyiha  sizni 

qoniqtiradimi?  3.  qoniqtirish,  qanoatlantirish,  ko‘nglini  to‘ ldirish;  la 

satisfaction d’un penchant xohishni qanoatlantirish. 

satisfaire 

I.  vt  qondirmoq,  qanoatlantirmoq,  qoniqtirmoq;  il  a  pu 

satisfaire  ses  créanciers  u  o‘zining  kriditorlarini  qanoatlantiroldi;  cet  état 

de  choses  ne  nous  satisfait  pas  ishlarning  bu  ahvoli  bizni 

qanoatlantirmaydi;  satisfaire  ses  besoins  ehtiyojini  qondirmoq;  II.  vi  (à) 

ta’minlamoq,  qondirmoq;  javob  bermoq,  bajo  keltirmoq;  vous  devez 

satisfaire  à  vos  engagements  siz  va’dangizga  vafo  qilishingiz  kerak;  le 

bâtiment  prévu  devra  satisfaire  à  trois  conditions  ko‘zda  tutilayotgan 

imorat uch shartga javob berishi kerak. 

satisfaisant,  ante 

adj  qoniqarli,  qoniqtiradigan;  des  résultats 

satisfaisants qoniqtiradigan natijalar. 

satisfait,  aite 

adj  1.  qoniqqan,  qanoatlangan,  qanoat  hosil  qilgan, 

mamnun  bo‘ lgan;  il  n’est  jamais  satisfait  u  hechqachon  mamnun 

bo‘lmaydi;  2.  satisfait  de  rozi  bo‘lgan,  ko‘ngli  to‘lgan,  qanoat  hosil  qilmoq; 

être  satisfait  de  son  sort  o‘z  taqdiridan  rozi  bo‘lmoq;  3.  amalga  oshmoq, 

qanoatlantirilmoq;  son  envie  est  enfin  satisfaite  va  nihoyat  uning  niyati 

amalga oshdi. 

satisfecit 

nm  inv  litt  maqtov  qog‘oz;  donner,  recevoir  des  satisfecit 

maqtov qog‘ozi bermoq, olmoq. 

satrape 

nm  1.  satrap  viloyat  hokimi  (qadimgi  Eron  va  Midiyada);  2.  litt 

haddan oshgan, zolim amaldor. 

saturation 

nf  to‘yinganlik,  to‘yinish;  le  point  de  saturation  d’une 

solution chimique biror kimyoviy aralashmaning to‘yinish nuqtasi. 

saturé,  ée 

adj  1  to‘yingan  (suyuqlik,  aralashma);  2.  to‘la,  liq,  limmo-lim; 

marché saturé (d’un produit) (mahsulotga) to‘la bozor; le périphérique est 

saturé  osma  yo‘l  liq  to‘la;  3.  être  saturé  de  qqch  biror  narsadan  to‘ymoq, 

joniga tegmoq; il est saturé de télévision u televizordan to‘ydi. 

saturer 


vt  to‘ldirmoq,  limmo-lim  qilmoq,  oshirib-toshirib  yubormoq; 

saturer le marché bozorni to‘ldirib yubormoq. 

satyre 

nm  1.  myth  satir  (yunon  mifologiyasida:  may  va  aysh-ishrat 



xudosining hamrohi); 2. fahshga, shahvatga berilgan odam, fohishaboz. 

sauce 


nf  sous,  ziravor,  qayla;  sauce  blanche  saryog‘  va  unli  qayla; 

viande en sauce qaylali go‘sht;  loc à quelle sauce serons nous  mangés? 

bizni  qanday  qilib  ahmoq  qilishar  ekan?  mettre  qqn  à  toutes  les  sauces 

biror  kishini  turli  ishlarda  ishlatmoq;  allonger  la  sauce  matnni,  ma’ruzani 

cho‘zmoq, rezinani cho‘zmoq. 

saucée 


nf fam jala. 

saucer 


vt idishning  tagini artib yalamoq; fam se faire saucer, être saucé 

yomg‘irda shalabbo bo‘lmoq. 

saucière 

nf sous idishi. 

saucisse 

nf sosiska. 

saucisson 

nm 1. kolbasa; une tranche, une  rondelle de saucisson  bir 

kesim  kolbasa;  loc  fam  être  ficelé  comme  un  saucisson  yomon,  qopga 

tiqqanday kiyingan bo‘lmoq; 2. uzun dumaloq non. 

sauf

1

, sauve 



adj sain et  sauf sog‘-salomat,  omon; laisser la  vie  sauve 

à  qqn  biror  kishining  hayotini  saqlab  qolmoq;  l’honneur  est  sauf  vijdon 

pokiza. 

sauf


2

 

prép  -dan  tashqari;  tous,  sauf  lui,  sauf  un  undan,  bittasidan 



tashqari  hammasi;  sauf  si  bo‘lmasagina;  j’irai, sauf  s’il pleut men yomg‘ir 

yog‘masagina boraman; sauf que deb hisoblamasa; c’est un bon film, sauf 

qu’il  est  trop  long  bu  yaxshi  film,  faqatgina  u  juda  uzun;  sauf  erreur  de 

notre part biz  tomonimizdan qilingan xatolar  bo‘lmasa; loc sauf le  respect 

que je vous dois aybga buyurmaysiz; litt sauf à + inf shu holdaki, shu shart 

bilanki;  il  acceptera,  sauf  à  s’en  repentir  plus  tard  u  rozi  bo‘ ladi,  lekin 

keyinchalik afsuslanib yuradi. 

sauge 


nm mavrak, marmarak; infusion de sauge mavrak damlamasi. 

saugrenu,  ue 

adj bema’ni,  bo‘lmag‘ur; quelle  idée saugrenue!  qanday 

bo‘lmag‘ur fikr! 

saule 

nm tol, suvtol; saule pleureur majnuntol. 



saumâtre 

adj 1. eau saumâtre sho‘r suv; 2. loc fam la trouver saumâtre 

achchiq, zaharli, istehzoli deb bilmoq. 

saumon 


I. nm losos (go‘shti qizil baliq); une tranche de saumon fumé 

bir bo‘lak dudlangan losos; II. adj inv och pushti rang; des rideaux  saumon 

och pushti rang pardalar. 

saumoné,  ée 

adj  truite  saumonée  taymen  (Sibir  daryolaridagi  yirtqich 

baliqlarning bir turi); 2. rose saumoné pushtiroq qizil rang. 

saumure 

nf  namakob,  tuzli  suv;  mettre  des  olives  dans  la  saumure 

zaytunlarni namakobga solmoq. 

sauna 


nf sauna, bug‘xona; des saunas finlandais fin saunasi. 

saunier,  ère 

n  tuz  tayyorlovchi,  tuz  chiqaruvchi,  tuz  koni  ishchis i, 

mutaxassisi; faux saunier tuz bilan noqonuniy savdo qiladigan odam. 

saupoudrer 

vt ustiga sepmoq; saupoudrer qqch de  sucre, de  sel biror 

narsaning ustiga shakar, tuz sepmoq. 

saur 


adj m hareng saur tuzlangan selyodka. 

saurien 


nm kaltakesaklar oilasi; le lézard, l’orvet, le crocodile sont des 

sauriens  kaltakesak,  oyoqsiz  kaltakesak,  timsohlar  kaltakesaklar 

oilasidandir. 


SAUT

 

SAVOIR



 

 

 



520 

saut 


nm 1. sakrash,  irg‘ish; faire un saut par-dessus un obstacle biror 

to‘siqning  ustidan  sakrab  o‘ tmoq;  faire  du  saut  à  la  corde  arg‘amchida 

sakramoq; saut périlleux salto, o‘mbaloq oshish (havoda); saut en hauteur, 

à  la  perche,  en  longueur;  triple  saut  balandlikka,  langarcho‘p  bilan, 

uzunlikka  sakrash;  uch  aylana  salto;  saut  de  l’ange  suvga  qaldirg‘ochga 

o‘xshab sakramoq; saut en parachute parashutda sakrash; loc faire le saut 

va nihoyat  qaror  qilmoq;  fam la grand  saut o‘lim; il  a fait un grand  saut u 

o‘lib  qoldi; il s’est levé d’un saut u sakrab o‘rnidan  turdi;  loc au saut du lit 

o‘rindan, uyqudan  turishda; 2. kirib, bosh suqib, birrov o‘tmoq; faire un saut 

chez qqn biror kishinikiga birrov kirib o‘ tmoq; 3. sakrab, tashlab o‘ tib ketm oq. 

sauter 

I. vi 1. sakramoq, irg‘imoq; sauter haut  baland sakramoq;  sauter 



dans l’eau, dans le vide suvga, bo‘shliqqa sakramoq; sauter à cloche pied 

bir  oyoqlab  sakramoq;  il  sautait  de  joie  u  xursandchilikdan  sakrar  edi;  loc 

sauter au plafond osmonga sakramoq; 2. sakrab; il a sauté (à bas) du lit u 

karavotdan,  o‘rnidan sakrab  turdi; elle lui a  sauté  au cou u  uning  bo‘yniga 

tashlandi;  sauter  sur  qqn,  lui  sauter  dessus  biror  kishining  ustiga 

tashlanmoq;  loc  sauter  aux  yeux  ko‘zga  tashlanmoq,  yaqqol  ko‘zga 

tashlanib turmoq; la solution saute aux yeux yechimi yaqqol ko‘rinib turibdi; 

3.  bir  narsadan  ikkinchi  narsaga  sakrab  o‘ tib  ketmoq;  l’auteur  saute  d’un 

sujet à un autre muallif  bir mavzudan  ikkinch mavzuga sakrab  o‘tib ketadi; 

4.  chiqib  ketmoq;  attention,  le  bouchon  va  sauter  ehtiyot  bo‘ling,  tiqin 

chiqib ketadi; la chaîne du  vélo saute tout le temps velosipedning zanjiri 

doim  chiqib  ketadi;  fam  et  que  ça  saute!  bu  tez  amalga  oshsin!  5. 

portlamoq;  le navire a sauté sur une  mine kema minada  portlab ketdi; on 

fera  sauter  les  ponts  ko‘prikni  portlatishib  yuborishadi;  les  plombs  ont 

sauté  probka kuyib  qoldi; fam le directeur  risque de sauter  direktor uchib 

ketadiganga,  ishdan  ketadiganga  o‘xshaydi;  se  faire  sauter  la  cervelle 

o‘zining miyasining qatig‘ ini chiqarmoq (o‘zini-o‘zi otmoq); 6. qovurmoq; II. vt 

1.  sakrab,  irg‘ib  o‘ tmoq;  le  cheval  a  bien  sauté  l’obstacle  ot  to‘siqdan 

yaxshi sakrab o‘ tdi; loc sauter le pas qaror qilmoq, bel bog‘lamoq; 2. tashlab 

ketmoq,  qoldirmoq;  tu  as  sauté  un  mot  sen  bir  so‘zni  qoldirib  ketding;  un 

bon  élève  qu’on  a  autorisé  à  sauter  une  classe  bir  sinf  sakrab  o‘ tishga 

ruxsat etilgan a’lochi o‘quvchi. 

sauterelle 

nf  1.  chigirtka;  un  nuage  de  sauterelles  chigirtkalar  to‘dasi, 

buluti; 2. oriq, qotma odam. 

sauterie 

nf vx ou plais sakrashish, o‘yinga tushish. 

sauteur,  euse 

I.  n  1.  sakrovchi;  un  sauteur  en  longueur  uzunlikka 

sakrovchi;  2.  nm  fam  vieilli  xotinboz,  bevafo  odam;  II.  adj  sakrovchi;  les 

insectes sauteurs sakrab yuruvchi hasharotlar. 

sauteuse 

nf tova. 

sautillant, ante 

adj sakrovchi, irg‘ishlaydigan. 

sautillement 

nm  le  sautillement  d’un  moineau  chumchuqning  sakra-

sakrab yurishi. 

sautiller 

vi  sakrab-sakrab  yurmoq;  boxeur  qui  sautille  sakrab-sakrab 

yurgan boksyor. 

sautoir


1

 

nm  bo‘yinga  osib  yuriladigan  marjon,  tumor;  un  sautoir  de 



perles marvarid marjon. 

sautoir


2

 

nm sakrash maydoni. 



sauvage 

I.  adj  1.  yovvoyi;  on  peut  apprivoiser  certains  animaux 

sauvages  ayrim  yovvoyi  hayvonlarni  qo‘lga  o‘rgatish  mumkin;  canard 

sauvage  yovvoyi  o‘rdak;  fleurs  sauvage  yovvoyi  gullar;  2.  vx  pej  yovvoyi 

(odam); les sauvages Kanada indeyslari; 4. odam yashamaydigan, yovvoyi, 

odam  qadami  yetmagan  (joy);  île  sauvage  kimsasiz  orol;  5.  yovvoyi, 

odamovi, odamlarga qo‘shilmaydigan;  cet enfant  est très sauvage bu bola 

juda  odamovi;  6.  boshqarilmagan,  nazoratsiz;  une  grève  sauvage 

boshqarilmagan  ish  tashlash;  camping  sauvage  nazoratsiz  kemping;  des 

cris  sauvages  vahshiyona  qichqiriqlar;  II.  n  vahshiy,  yovvoyi  odam;  faites 

attention, bande de sauvages! ehtiyot bo‘ling, vahshiylar to‘dasi! 

sauvagement 

adv 

yovvoyilarcha, 



vahshiyona; 

frapper 


qqn 

sauvagement biror kishini vahshiyona, shafqatsizlik bilan urmoq. 

sauvageon,  onne 

n  1.  tarbiya  ko‘rmagan,  yovvoyi  bola;  2.  nm  yovvoyi 

daraxt (payvandlash uchun mo‘ljallangan). 

sauvagerie 

nf  1.  odamovilik,  odamyovvoyilik;  sa  sauvagerie  l’isole  de 

ses semblables  uning odamoviligi  uni o‘ziga o‘xshaganlardan ajratib qo‘ydi; 

2. yovvoyilik, vahshiylik;  l’agresseur l’a frappé avec sauvagerie bosqinchi 

uni vahshiylarcha urdi. 

sauvagine 

nf  suvda  suzuvchi  yovvoyi  qushlar;  chasse  à  la  sauvagine 

suzuvchi qushlar ovi. 

sauvegarde 

nf 1. himoya, muhofaza, mudofaa; être sous la sauvegarde 

de  la  justice  sud  himoyasida  bo‘lmoq;  travailler  à  la  sauvegarde  de  la 

paix tinchlikni saqlash uchun ishlamoq; 2. himoya ishonch qog‘ozi. 

sauvegarder 

vt  1.  himoya,  muhofaza,  mudofaa  qilmoq;  ozodlikni 

muhofaza qilmoq; 2. inform saqlab qo‘ymoq; sauvegarder un fichier qaydni 

saqlab qo‘ymoq, xotiraga olib qo‘ymoq. 

sauve-qui-peut 

nm  inv  1.  qochib  qol,  joningni  saqla;  des  “sauve-qui-

peut!”  éclatent  tout  autour  har  tomondan  “qochib  qol”  degan  qichqiriqlar 

yangray  boshladi;  2.  sarosima,  sarosimalik,  vahima,  hayajon,  dahshat;  à 

l’annonce de l’incendie, ça a été le  sauve-qui-peut général yong‘in e’lon 

qilinganda, hamma har tarafga qochaboshladi. 

sauver 


I.  vt  1.  qutqarmoq,  qutqarib  qolmoq,  saqlab  qolmoq;  il  a  pu 

sauver l’enfant qui se noyait  u cho‘kayotgan bolani qutqarishga muyassar 

bo‘ldi;  il  est  sauvé  u  qutildi;  sauver  qqn  de  biror  kishini  biror  narsadan 

qutqarmoq,  saqlab  qolmoq;  sauver  qqn  de  la  misère  biror  kishini 

qashshoqlikdan  saqlab  qolmoq;  2.  saqlab  qolmoq;  il  m’a  sauvé  la  vie  u 

mening  hayotimni  saqlab  qoldi;  fam  il  a  réussi  à  sauver  sa  peau  u  jonini 

saqlab  qolishga  erishdi;  sauver  les  meubles  eng  muhimini,  eng  asosiysini 

saqlab qolmoq; les acteurs ont du mal à sauver la pièce aktyorlar pyesani 

saqlab  qolisholmadi;  sauver  une  entreprise  de  la  faillite  biror  korxonani 

sinishdan saqlab qolmoq; II.  se sauver vpr 1. qochib qolmoq; il se sauva à 

toutes  jambes  u  oyog‘ini  qo‘liga  olib  qochib  qoldi;  2.  fam  tezda  jo‘nab 

qolmoq; sauve-toi vite, tu vas être en retard tezroq jo‘na, kech qolasan; 3. 

qaynab toshib ketmoq (sut); zut, le lait s’est sauvé! qara, sut toshib ketdi! 

sauvetage 

nm qutqarish; le sauvetage des naufragés cho‘kayotganlarni 

qutqarish; bateau de sauvetage qutqaruv kemasi. 

sauveteur 

nm  qutqaruvchi,  xaloskor;  l’équipe  des  sauveteurs 

qutqaruvchilar guruhi. 

sauvette 

(à  la)  loc  adv  shoshib,  shoshib-pishib,  apil-tapil,  naridan-beri; 

vendre  à  la  sauvette  ko‘cha  savdogari  (ruxsatnomasiz  savdo  qiluvchi);  ils 

l’ont jugé à la sauvette uni naridan-beri sud qilishdi. 

sauveur 


nm qutqaruvchi, xaloskor;  vous êtes  mon sauveur! siz mening 

xaloskorimsiz! le sauveur de la patrie vatan xaloskori. 

savane 

nf  savanna,  tropik  cho‘l-biyobonlar;  les  hautes  herbes  de  la 



savane savannaning baland o‘ tlari. 

savant, ante 

I. adj 1. bilimdon, bilimli, o‘qimishli; un savant professeur 

bilimdon o‘qituvchi; il  est très savant  en la  métier u sohada juda  bilimdon; 

chien  savant  o‘rgatilgan  it;  2.  ilmiy;  une  édition  savante  ilmiy  nashiryot; 

mot savant ilmiy so‘z; 3. hamma ham tushunavermaydigan, ilmiy; c’est trop 

savant pour moi bu men uchun o‘ ta ilmiy; 4. nozik, nafis; II. nm olim; Marie 

Curie fut un grand savant M ari Kyuri katta olima edi. 

savate 

nf  1.  eski  oyoq  kiyimi;  loc  fam  traîner  la  savate  chorig‘ini 



sudramoq,  bazo‘r  hayot  kechirmoq;  2.  fam  beso‘naqay,  qo‘pol  odam;  3. 

fransuzcha boks (oyoq bilan ham tepsa bo‘laveradigan). 

savetier 

nm vx etikdo‘z. 

saveur 

nf maza, ta’m, tot, lazzat; une saveur agréable yoqimli  ta’m; une 


Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling