Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf просмотр
bet6/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   238

maktabi,  bilim  yurti;  2.  aviatsiya,  havo  floti;  aéronautique  civile  fuqaro 

aviatsiyasi; aéronautique militaire harbiy-havo kuchlari, harbiy aviatsiya. 

aéronaval,  ale

  I.  adj  havo  va  dengiz;  forces  aéronavales  harbiy  havo 

kuchlari  aviatsiyasi;  une  bataille  aéronavale  aviatsiya  va  flotning 

birgalikdagi harbiy harakatlari; II. nf dengiz aviatsiyasi. 

aéroplane

 nm eski samolyot. 

aéroport

 nm aeroport. 

aéroporté,  ée

  adj  desantcha,  desant  tushirishga  oid,  desant;  havoda 

tashiladigan; troupes aéroportées havo desantchi qo‘shinlari. 

aérosol


 nm aerozol. 

aérostat


 nm aerostat, havo shari. 

affabilité

 nf ochiq yuzlilik, xushmuomalalik. 

affable


 adj ochiq ko‘ngilli, xushmuomala. 

affablement

 adv ochiq yuz bilan, ochiq ko‘ngil bilan. 

affabulation

 nf 1.  fabula (badiiy asarda tasvirlangan voqealar zanjiri); 2. 

yolg‘on, uydirma, to‘qima. 

affabuler

  vt  1.  fantaziyaga,  xayolparastlikka  berilmoq,  xayol  surmoq;  2. 

o‘ylab, to‘qib chiqarmoq. 


AFFADIR

 

AFFILIER



 

 

 



19 

affadir


  vt  1.  ta’mini  buzmoq,  chuchuklantirmoq;  ta’sirini,  kuchini 

kamaytirmoq  (qalampir,  qayla  kabilar);  2.  s’affadir  ta’mi  buzilmoq,  ta’mini 

yo‘qotmoq. 

affaiblir

 I. vt 1. bo‘shashtirmoq, kuchsizlantirmoq,  holdan  toydirmoq;  une 

longue  maladie  a  affaibli  le  malade  uzoq  davom  etgan  kasallik  bemorni 

holdan  toydirdi;  2.  fig  yumshatmoq,  pasaytirmoq,  kamaytirmoq  (tovush, 

yorug‘lik,  rang  kabilar);  II.  s’affaiblir  vpr  kuch-quvvatdan  qolmoq, 

zaiflashmoq,  darmonsizlanmoq;  pasaymoq,  xiralashmoq,  susaymoq;  il 

s’affaiblit de jour en jour u kun sayin zaiflashmoqda; sa vue s’est affaiblie 

uning ko‘zi xiralashib qoldi. 

affaiblissement

  nm  bo‘shashish,  holdan  toyish,  yomonlashish;  il 

s’inquiète  de  l’affaiblissement  de  sa  vue  u  ko‘zi  xiralashayotganidan 

xavotirlanmoqda. 

affaire


 nf 1. ish, yumush; c’est  mon  affaire  et non  la  vôtre bu mening 

ishim, sizniki emas; ce n’est pas une petite affaire bu mayda  ish emas, bu 

hazil ish emas; c’est une vilaine affaire bu qabih ish; étouffer l’affaire ishni 

bosti-bosti  qilmoq; ne vous  mêlez pas de  mes affaires! mening ishlarimga 

aralashmang! tirer une affaire au clair  ishni oydinlashtirmoq; vaquer à ses 

affaires o‘z ishi bilan band bo‘lmoq; l’affaire est dans le lac ishlar pachava; 

l’affaire est dans le  sac  hamma narsa joyida; avoir  affaire à kimdadir  ishi 

bo‘lmoq;  connaître  son  affaire  o‘z  ishini  yaxshi  bilmoq,  o‘z  ishiga  aqli 

yetmoq;  faire  l’affaire  to‘g‘ri  kelmoq;  munosib,  loyiq  bo‘lmoq;  mos  kelmoq; 

cela ne fait pas l’affaire bu  to‘g‘ri kelmaydi; tirer qqn d’affaire biror kishini 

qiyin  sharoitdan  olib  chiqmoq,  birovga  yordam  bermoq;  se  tirer  d’affaire 

qiyinchilikdan  chiqmoq;  2.  masala,  ish,  gap;  une  affaire  d’honneur  or-

nomus masalasi, duel; c’est l’affaire d’une  minute bu bir  daqiqali, masala, 

gap;  3.  pl  narsa,  kiyim-kechak;  ranger  ses  affaires  kiyim-kechaklarni 

tartibga  keltirmoq;  donner  ses  affaires  à  nettoyer  kiyimlarni  tozalatishga 

bermoq;  4.  jamoatga  oid  ishlar;  les  affaires  de  l’Etat  davlat  ishlari; 

ministère  des  affaires  étrangères  tashqi  ishlar  vazirligi;  5.  savdo  yoki 

sanoat  korxonasi;  une  grosse  affaire  industrielle  katta  sanoat  korxonasi; 

un  homme  d’affaires  ishbilarmon  kishi;  faire  des  affaires  avec  qqn  biror 

kishi  bilan  savdo  qilmoq;  6.  dr  ish  (sudda  ko‘riladigan  ish,  sudlanish,  sud 

jarayoni); plaider une affaire sudda ishni  himoya qilmoq; 7. mil jang, urush; 

8. hiyla, nayrang. 

affairé, ée

 adj 1. band, mashg‘ul; 2. hovliqma; behalovat. 

affairement

 nm hovliqmalik, behalovatlik. 

affairer

 

(s’)



 vpr tinimsiz urinmoq, yugurib-yelmoq. 

affairiste

 nm qallob, nayrangboz. 

affaissement

 nm cho‘kish, o‘ tirib qolish; affaissement de terrain yerning 

cho‘kishi. 

affaisser

 

(s’)



  vpr  1.  cho‘kmoq,  o‘tirib  qolmoq;  le  sol  s’est  affaissé  par 

endroits  tuproq  har  joy-har  joyda  cho‘kib  qolgan;  2.  sekin  o‘ tirmoq,  o‘ tirib 

qolmoq, cho‘kkalamoq, yiqilmoq; elle perdit connaissance  et s’affaissa u 

hushidan ketib o‘tirib qoldi. 

affaler

 

(s’)



 vpr tushmoq, yiqilmoq, o‘zini  tashlamoq;  accablé de fatigue, 

il s’affala sur le divan charchoqdan holdan toyib u divanga yiqildi. 

affamé,  ée

  I.  adj  1.  och,  qorni  ochgan;  2.  fig  qattiq  istovchi,  orzumand, 

ishtiyoqmand, tashna; II. n och. 

affamer


 vt och qoldirmoq, ochidan  tirishtirmoq; affamer un peuple xalqni 

och qoldirib sillasini quritmoq. 

affameur, euse

 n sun’iy ravishda ocharchilikni keltirib chiqaruvchi, xalqni 

och  qoldiruvchi,  oziq-ovqat  tanqisligini  keltirib  chiqarish  maqsadida 

chayqovchilik bilan shug‘ullanuvchi odam. 

affect

 nm psych affekt, jazava, qattiq hayajon (ko‘pincha sun’iy). 



affectation

1

 nf 1. atab qo‘yish, ko‘zda  tutish, biror narsaga belgilanganlik, 



mo‘ljallanganlik,  atalganlik,  biror  narsaga  ajratilgan  pul,  mablag‘; 

l’affectation  d’une  part  importante  du  budjet  aux  dépenses  militaires 

harbiy xarajatlar uchun budjetning katta qismini ajratish,  berish; 2.  tayinlash 

(biror vazifa, mansab va shu kabilar); attendre une affectation  à un poste 

biron vazifaga tayinlanishni kutmoq. 

affectation

2

 nf yasamalik, yolg‘ondakam lik, soxtalik. 



affecté, ée

 adj qalbaki, soxta, yasama, sun’iy. 

affecter

1

  vt  1.  atab  qo‘ymoq,  ko‘zda  tutmoq,  biror  narsaga  belgilamoq, 



mo‘ljallamoq, ajratmoq (pul, mablag‘). 

affecter


2

 vt  1.  o‘zini  biror  kuyga  solmoq,  mug‘ombirlik  qilmoq;  il  affecte 

de l’ignorer u o‘zini bilmaslikka solmoqda; 2. biror  tus olmoq,  biror holatga 

kelmoq. 


affecter

3

  I.  vt  1.  ta’sir  qilmoq,  ta’sir  ko‘rsatmoq,  xafa  qilmoq,  ko‘nglini 



buzmoq,  shikastlamoq,  shikast  yetkazmoq,  qayg‘uga  solmoq;  ces 

événements  l’ont  sérieusement  affecté  bu  voqealar  bunga  jiddiy  ta’sir 

ko‘rsatdi;  2.  daxl  qilmoq,  tegmoq;  cette  irrégularité  affecte  seulement 

quelques  verbes  bu  istisno  bir  necha  fe’lga  daxldor,  daxl  qiladi;  II. 

s’affecter vpr ta’sirlanmoq, qiynalmoq, azob chekmoq. 

affectif,  ive

 adj ta’sirchan,  ta’sirli,  qattiq  ta’sir qiladigan,  his-tuyg‘uga  tez 

beriladigan, jo‘shqin, hayajonli. 

affection

  nf  1.  mehr,  mehr  qo‘yish,  mehribonlik;  l’affection  paternelle 

otalik  mehri;  avoir  de  l’affection  pour  qqn  birovni  sevmoq;  2.  kasallik, 

bemorlik; affection nerveuse asab kasalligi; affection chronique surunkali 

kasallik; une affection de la vue ko‘z kasalligi. 

affectionné,  ée

  adj  sevadigan,  yaxshi  ko‘radigan,  mehribon  (xat  oxirida 

qo‘llaniladi);  votre  affectionné  sizni  sevadigan;  votre  neveu  affectionné 

sizning sevuvchi jiyaningiz. 

affectionner

 vt mehr qo‘ymoq, sevmoq, e’zozlamoq, ehtirom ko‘rsatmoq. 

affectivité

  nf  psych  hissiyotlik,  hayajonlilik,  his-hayajon  bilan,  his-tuyg‘u 

bilan to‘lalik. 

affectueusement

  adv  erkalik  bilan,  erkalanib,  xushmuomalik  bilan, 

muloyim, ehtirom ila. 

affectueux,  euse

  adj  yoqimli,  yoqim toy,  suyum li,  muloyim,  mehribon, 

xushmuomala,  samimiy;  un  enfant  affectueux  yoqim toy  bola;  un  accueil 

affectueux  samimiy  kutib  olish;  votre  fils  bien  affectueux  mehribon 

o‘g‘lingiz. 

afférent,  ente

  adj  1.  daxldor;  les  renseignements  afférents  à  cette 

affaire bu ishga aloqador ma’lumotlar; 2. dr berilishi,  to‘lanishi lozim bo‘lgan; 

les parts afférentes à chacun har biriga berilishi lozim bo‘lgan qism. 

affermir

  I.  vt  mustahkamlamoq,  mahkamlamoq,  chiniqtirmoq;  la 

gymnastique 

affermit 

les 

muscles 


gimnastika 

muskullarni 

mustahkamlaydi; II. s’affermir vpr mustahkamlanmoq, chiniqmoq;  sa  santé 

s’est affermie uning sog‘ligi mustahkamlandi. 

affermissement

  nm  chiniqish,  mustahkamlanish;  l’affermissement  de 

la  santé  sog‘liqning  mustahkamlanishi;  l’affermissement  du  pouvoir 

hokimiyatning mustahkamlanishi. 

afféterie

  nf  noz-karashma,  noz-istig‘no  (o‘zini  tutishda);  jimjimadorlik, 

bejamdorlik (tilda, adabiyotda). 

affichage

 nm e’lon, afishalarni yopishtirish. 

affiche


 nf afisha, e’lon. 

afficher


 I. vt 1. osib qo‘ymoq, yopishtirmoq (e’lon, buyruq va shu kabilar); 

2. ko‘rgazmaga  qo‘ymoq; II. s’afficher vpr o‘zini ko‘rsatmoq,  o‘zini ko‘z-ko‘z 

qilmoq. 

affichette

 nf varaqa. 

afficheur

 nm afisha, e’lonlarni yopishtiruvchi kishi. 

affichiste

 nm plakatchi rassom. 

affidé, ée

 n péj dum, malay, yugurdak; sherik, yordamchi. 

affilé, ée

 adj o‘tkirlangan, qayrilgan, charxlangan. 

affilée  (d’)

  loc  adv  to‘xtovsiz,  uzuliksiz;  travailler  8  heures  d’affilée  8 

soat davomida to‘xtovsiz ishlamoq. 

affiler

  vtr  qayramoq,  o‘ tkirlamoq,  charxlamoq;  affiler  un  rasoir  ustarani 



qayramoq; il a la langue bien affilée uning tili burro, o‘tkir. 

affiliation

  nf  a’zo  bo‘lish,  a’zolik;  demander  son  affiliation  à  un  club 

klubga  qabul  qilishni  so‘rab  ariza  bermoq;  l’affiliation  à  une  association 

biror jamiyatga a’zo bo‘lish. 

affilié, ée

 n a’zo, tarafdor. 

affilier


 I. vt biror kimsani biror jamiyatga, partiya yoki guruhga a’zo qilmoq; 

notre  organisation  est  affiliée  à  la  fédération  internationale  bizning 

tashkilot  xalqaro  federatsiya  a’zosi;  II.  s’affilier  vpr  a’zo  bo‘lmoq,  kirmoq, 

qo‘shilmoq; s’affilier à un parti partiyaga a’zo bo‘lmoq. 



AFFILOIR

 

AFFÛTER



 

 

 



20 

affiloir


 nm qayroq, qayroqtosh. 

affinage


  nm  1.  tozalash,  begona  narsadan  ajratish  (metall,  oynani);  2. 

yetilish, tayyor bo‘lish, ob-tobiga kelish (pishloq). 

affinement

 nm noziklashish, nafislashish. 

affiner

  I.  vt  1.  tozalamoq,  begona  narsadan  ajratmoq  (metall,  oynani); 



yetiltirmoq,  tayyor  holga,  obi-tobiga  keltirmoq  (pishloqni);  3.  fig 

noziklashtirmoq,  nafislashtirmoq;  II.  s’affiner  vpr  1.  noziklashmoq, 

yupqalashmoq;  sa  taille  s’est  affinée  uning  gavdasi  noziklashib  ketdi;  2. 

yetilmoq, tayyor bo‘lmoq; le fromage s’affine pishloq yetildi, tayyor bo‘ldi. 

affinité

 nf 1. yaqinlik, qarindoshlik,  o‘xshashlik, bir xillik; il y  a entre  eux 

des  affinités  de  goût  ularning  didi,  ta’bida  o‘xshashlik  bor;  une  affinité 

intellectuelle ruhiy yaqinlik; l’affinité entre la poésie  et la  musique  nazm 

va  navo  orasidagi  o‘xshashlik;  2.  math  o‘xshashlik;  3.  chim  o‘xshashlik 

(moddalarning kimyoviy o‘xshashligi). 

affiquet

  nm  iron  asosan  ko‘plikda  ishlatiladi  kichik  taqinchoq  yoki  zeb-

ziynat  buyumlari;  elle  a  mis  tous  ses  affiquets  u  barcha  zeb-ziynat 

buyumlarini taqdi. 

affirmatif,  ive

  adj  tasdiqlaydigan,  ijobiy,  ma’qul;  une  réponse 

affirmative ijobiy javob; d’un ton affirmatif tasdiqlaydigan ohangda. 

affirmation

 nf tasdiqlash, tasdiqlanish. 

affirmative

 nf tasdiq, ijobiy javob; je penche pour l’affirmative men “ha” 

deb  o‘ylayman;  répondre  par  l’affirmative  ijobiy  javob  bermoq;  dans 

l’affirmative ijobiy javob olgan taqdirda. 

affirmativement

 adv tasdiqlab, ma’qullab, ijobiy ravishda. 

affirmer


 I. vt 1. tasdiqlamoq,  tasdiq  etmoq,  ishontirmoq; j’affirme qu’il a 

tort men uning nohaqligini tasdiqlayman; j’affirme sur l’honneur que iftixor 

bilan  ishontirib  aytamanki;  2.  ko‘rsatmoq,  namoyon  qilmoq;  affirmer  son 

caractère  xarakterni  namoyon  qilmoq;  affirmer  ses  intentions  niyatlarini 

namoyon  qilmoq;  II.  s’affirmer  vpr  tasdiqlanmoq,  namoyon  bo‘lmoq, 

aniqlanmoq. 

affixe

 nm ling affiks, qo‘shimcha. 



affleurement

  nm  yuzaga  chiqish,  yuzada  ko‘rinish,  yer  yuziga  chiqib 

qolish. 

affleurer

 I. vi yuzaga chiqmoq, yuzada ko‘rinmoq; par endroits le rocher 

affleure  har joy-har joyda qoya jinslari yuzaga chiqqan; sa tête affleurait la 

surface  de  l’eau  uning  boshi  suv  yuzida  zo‘rg‘a  ko‘rinardi;  II.  vt  1.  techn 

tenglashtirmoq; bir xil darajaga keltirmoq; 2. tenglashmoq, yetm oq; la rivière 

affleure ses bords daryo qirg‘og‘ iga tenglashdi. 

afflictif, ive

 adj dr peine afflictive sud hukmi bo‘yicha jazo. 

affliction

 nf qayg‘u, g‘am, xafagarchilik. 

affligé, ée

 I. adj xafa, ranjigan, dili siyoh, qayg‘uli, qayg‘uga  tushgan; II. n 

motam tutuvchi, azador. 

affligeant,  ante

  adj  qayg‘uli,  g‘amgin,  xafa,  achinarli;  un  spectacle 

affligeant qayg‘uli tomosha. 

affliger


  I.  vt  1.  qayg‘uga  solmoq,  tashvishga  solmoq,  g‘amga  botirmoq, 

xafa  qilmoq,  gangitib  qo‘ymoq;  ce  malheur  l’a  profondément  affligé  bu 

baxtsizlik  uni  chuqur  qayg‘uga  soldi;  ce  spectacle  m’afflige  bu  tomosha 

meni  gangitib  qo‘ydi;  2.  shikastlamoq,  shikast  yetkazmoq;  les  maux  qui 

affligent  la  terre  yerga  shikast  yetkazgan  falokat;  II.  s’affliger  vpr  qayg‘u, 

g‘am chekmoq, tashvishga tushmoq. 

affluence

  nf  1.  har  tomondan  yog‘ilib  kelish,  yog‘ilib  kelib  to‘planish;  le 

match  a  attiré  une  grande  affluence  de  spectateurs  o‘yinga 

tomoshabinlar  yog‘ilib  kelishdi;  heures  d’affluence  tig‘iz  payt,  yo‘lovchilar 

ko‘payadigan payt. 

affluent


  nm  irmoq,  jilg‘a;  les  affluents  de  la  rive  gauche  de  la  Loire 

Luara daryosining chap irmoqlari. 

affluer

  vi  1.  quyilmoq,  qo‘shilmoq;  le  sang  lui  afflue  à  la  tête  uning 



miyasiga  qon  quyilmoqda;  2.  fig  juda  ko‘p  miqdorda  kelmoq,  oqib  kelmoq, 

quyilmoq,  to‘planmoq,  yig‘ilmoq;  les  curieux  affluent  à  l’exposition 

ko‘rgazmaga qiziquvchilar oqib kelardi. 

afflux


 nm 1. quyilish;  afflux du  sang  à la face qonning yuzga  tepchishi; 

2.  yog‘ilib,  oqib  kelish;  il  y  a  eu  un  afflux  de  visiteurs  tomoshabinlar 

yog‘ilib, oqib kelishardi. 

affolant, ante

 adj qo‘rqinchli, dahshatli, vahimali; une nouvelle affolante 

qo‘rqinchli xabar. 

affolé, ée

 adj jinni, telba, aqldan ozgan. 

affolement

 nm sarosimalik, gangib, dovdirab, esankirab qolish; sarosima, 

vahima,  hayajon,  dahshat;  dans  son  affolement  elle  a  oublié  son  sac  à 

main sarosimada u sumkachasini unutib qoldirdi. 

affoler

 I. vt sarosimaga solmoq, gangitib, dovdiratib, esankiratib qo‘ymoq, 



qo‘rquvga  solmoq,  aqldan  ozdirmoq;  cette  nouvelle  l’affola  bu  xabar  uni 

gangitib  qo‘ydi;  II.  s’affoler  vpr  o‘zini  yo‘qotib  qo‘ymoq,  gangib  qolmoq, 

esankirab,  dovdirab  qolmoq, vahimaga  tushmoq, aqldan ozmoq; en  voyant 

le taureau approcher, l’enfant s’affola ho‘kizning yaqinlashib kelayotganini 

ko‘rib  bola  vahimaga  tushdi;  ne  vous  affolez  pas,  tout  va  s’arranger 

vahimaga tushmang, hamma narsa yaxshi bo‘lib ketadi. 

affranchi,  ie

  I  adj  1.  erkinlikka  chiqarilgan,  ozod  bo‘lgan  (qul);  2.  (de) 

ozod  qilingan  (soliq,  o‘ lpon);  3.  xurofot,  bid’at  va  shu  kabilardan  xoli;  une 

femme  affranchie  ozod  ayol;  4.  jo‘natish  haqi  to‘langan,  pochta  markasi 

yopishtirilgan;  une  lettre  affranchie  yuborish  uchun  pul  to‘langan,  pochta 

markasi yopishtirilgan xat; II. n ozod qilingan qul yoki krepostnoy dehqon. 

affranchir

1

  I.  vt  1.  ozod  qilmoq,  ozodlikka  chiqmoq;  affranchir  les 



esclaves  qullarni  ozodlikka  chiqarmoq,  ozod  etmoq;  2.  fig  ozod  qilmoq; 

affranchir  d’un  impôt  soliqdan  ozod  etmoq;  3.  fam  xabardor  qilmoq; 

puisque tu ne  sais rien, je  vais t’affranchir modom iki sen  hech  narsadan 

xabarsiz  ekansan,  men  seni  bundan  xabardor  qilaman;  II.  s’affranchir  vpr 

ozod bo‘lmoq,  qutulmoq, yengib chiqmoq; il  est difficile de  s’affranchir de 

ses habitudes odatlaridan qutulishi qiyin. 

affranchir

2

  vt  yuborish,  jo‘natish  haqini  to‘lamoq  (pochta  markasi 



yopishtirish yo‘li bilan). 

affranchissement

1

  nm  1.  ozod  qilish,  ozodlikka  chiqarish  (qul  va 



krepasnoy dehqon); 2. ozod qilish, qutultirish (soliq, majburiyat kabilar). 

affranchissement

2

  nm  jo‘natish  haqini  to‘lash  (xat,  jo‘natma  va  shu 



kabilar). 

affres


 nf pl litt azob, qiynoq, talvasa; les affres de la mort o‘lim talvasasi. 

affrètement

 nm yuk tashish uchun kema yollash, kira qilish. 

affréter


 vt yuk tashish uchun kema yollamoq, kira qilmoq. 

affréteur

 nm kiraga transport vositasi oluvchi kishi. 

affreusement

 adv 1. vahimali, dahshatli;  2. nihoyat darajada, nihoyatda, 

o‘ta, g‘oyat. 

affreux,  euse

  adj  1.  qo‘rqinchli,  dahshatli;  une  blessure  affreuse 

qo‘rqinchli  yara,  jarohat;  2.  jirkanch;  son  visage  est  affreux  à  voir  uning 

yuziga qarash jirkanchli. 

affriolant,  ante

  adj  o‘ziga  tortadigan,  havas  keltiradigan,  qiziqtiradigan, 

jozibali, ehtirosni junbushga keltiradigan. 

affront


  nm  1.  haqorat,  tahqir,  so‘kish;  faire  un  affront  à  qqn  kimnidir 

haqorat  qilmoq;  recevoir,  subir,  essayer  un  affront  so‘kishga,  haqoratga 

qolmoq; so‘kish, haqorat eshitmoq; 2. or, nomus, uyat, izza; faire  affront à 

qqn de sa conduite birovni xulqi, yurish-turishi uchun izza qilmoq. 

affrontement

 nm yuzma-yuz kelish, to‘qnashish. 

affronter

  I.  vt  1.  yuzma-yuz  kelmoq,  tik  bormoq;  affronter  l’ennemi 

dushmanga  tik  bormoq,  dushmanni  qo‘rqmay  qarshi  olmoq;  affronter  un 

danger,  la  mort  xavf-xatarga,  o‘limga  tik  bormoq;  2.  sport  uchrashmoq, 

musobaqalashmoq;  aujourd’hui  les  athlètes  français  affrontent  les 

athlètes  américains  bugun  fransuz  sportchilari  amerikalik  sportchilar  bilan 

musobaqalashadilar; 3. yaqinlashtirmoq, yuzma-yuz qo‘ymoq; II.  s’affronter 

vpr  to‘qnashmoq,  yuzma-yuz  kelmoq,  musobaqalashmoq;  deux  thèse 

s’affrontaient ikkita g‘oya yuzma-yuz keldi. 

affublement

 nm g‘alati, alomat, kulgili kiyim. 

affubler


  I.  vt  kulgili,  alomat  qilib  yasantirmoq,  kiyintirmoq;  affubler  qqn 

d’un  chapeau  birovga  shlapani  kiydirmoq,  osmoq;  II.  s’affubler  vpr 

yasanmoq, yasan-tusan qilmoq. 

affût


  n  pistirma;  à  l’affût  pistirmada;  attendre  le  gibier  à  l’affût 

pistirmada turib ov poylamoq. 

affûtage

 nm charxlash, qayrash, o‘ tkirlash. 

affûter

 vt charxlamoq, qayramoq,  o‘tkir qilmoq; uch chiqarmoq, yo‘nmoq; 



affûter des couteaux pichoqlarni o‘tkirlamoq. 

AFFÛTEUR

 

AGILITÉ



 

 

 



21 

affûteur, euse

 n 1. charxchi; 2. nf charx. 

affûtiaux

 nm pl fam ahamiyatsiz, arzimagan, arzonbaho taqinchoq. 

afghan,  ane

 I. adj Afg‘oniston va A fg‘onistonliklarga  oid,  afg‘oncha; II. n 

1. afg‘on, afg‘onistonlik; 2. nm afg‘on tili. 

afin de 

loc prép, 

afin  que

 loc conj uchun, maqsadida, -cha; il prit  son 

carnet  afin  d’y  noter  une  adresse  u  manzilgohni  yozib  olish  uchun 

daftarchasini  oldi;  écrivez-lui  afin  qu’elle  soit  au  courant  uni  xabardor 

qilish uchun unga yozib yuboring. 

afortiori

 loc adv ayniqsa, xususan, tag‘in ham, buning ustiga. 

africain, aine

 I. adj Afrika va afrikaliklarga oid; II. n afrikalik. 

africanisation

 nf afrikalashtirish. 

africaniste

  n  afrikashunos  (Afrika  tillari  va  madaniyatini  o‘rganuvchi  

mutaxassis). 

afrikaner

 ou 


afrikander

 I. n asli  golland  bo‘lgan, oq  tanli Janubiy Afrika 

fuqarosi;  II.  adj  asli  golland  bo‘lgan  Janubiy  Afrikaliklarga  oid;  la  culture 

afrikaner asli golland bo‘lgan Janubiy A frikaliklar madaniyati. 

afro-asiatique

 adj Afrika va Osiyoga oid; A frika va Osiyo. 

agaçant,  ante

  adj  jonga  tegadigan,  bezor  qiladigan,  qo‘zg‘atadigan, 

g‘ashga  tegadigan;  un  bruit  agaçant  bezor  qiladigan,  g‘ashga  tegadigan 

shovqin. 

agace

 nf zag‘izg‘on. 



agacement

  nm  jahlini  chiqarish,  g‘azablantirish,  g‘ashini  keltirish; 

provoquer l’agacement de qqn birovning g‘ashini keltirmoq. 

agacer


  vt  1.  g‘azablantirmoq,  achchiqlantirmoq,  g‘ashiga  tegmoq, 

qo‘zg‘atmoq;  agacer  les  nerfs  de  qqn  birovning  asabini  qo‘zg‘atmoq;  cet 

homme  m’agace  bu  kishi  mening  asabimga  tegyapti;  2.  qamashtirmoq;  le 

citron agace les dents limon tishni qamashtiradi. 

agaceries

 nf pl noz, noz-karashma qilish, qosh qoqish. 

agate

 nf aqiq. 



agave

 nm bot agava (ziynat uchun ekiladigan va bargidan tola olinadigan 

katta-katta tropik o‘simlik). 

âge


  nm  1.  yosh;  à  mon  âge  mening  yoshimda;  différence  d’âge 

yoshidagi  farq;  quel  âge  me  donnez-vous?  menga  necha  yosh  berasiz? 

elle  sera  bientôt  en  âge  de  se  marier  u  yaqinda  turmushga  chiqadigan 

yoshga yetadi;  être vieux  avant l’âge  barvaqt qarimoq; 2. davr (inson yoki 

hayvon  hayotidagi  bosqich,  davr,  umr);  un  enfant  en  bas  âge  go‘dak, 

chaqaloq, yosh bola; dès son plus jeune âge yoshlik chog‘idanoq; l’âge de 

raison  esni  tanigan,  aql  to‘lgan,  tushunadigan  vaqtdagi  davr;  l’âge  ingrat 

balog‘atga o‘ tish, yetish davri; l’âge adulte katta yosh; un homme d’un âge 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling