Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet7/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   238

avancé  yoshi  o‘ tgan  kishi;  au  déclin  de  son  âge  yoshi  qaytgan  davrda; 

grand  âge  qarilik,  mo‘ysafidlik;  groupe  d’âge  yosh  gruppasi;  3.  asr,  davr; 

l’âge du bronze, de la pierre bronza, tosh davri. 

âgé, ée


 adj 1. mo‘ysafid, yoshi qaytgan; 2. yoshga kirgan, yoshli; âgé de 

vingt  ans  yigirma  yoshga  kirgan,  yoshli;  le  moins  âgé  des  deux  enfants 

ikki  bolaning  yoshi  kichigi;  le  plus  âgé  de  mes  fils  o‘g‘illarimning  eng 

kattasi. 

agence

  nf  1.  agentlik;  byuro  (ba’zi  muassasalar,  tashkilotlar  nomi); 



agence  de  voyage  sayohat  byurosi;  agence  de  presse  matbuot  agentligi; 

agence  de  publicité  reklamalar  byurosi;  agence  de  renseignements 

ma’lumotxona; 2. bo‘lim, filial; l’agence d’une banque bank bo‘limi. 

agencement

  nm  tuzilish,  joylashish;  l’agencement  d’un  appartement 

xonadonning  tuzilishi,  joylashishi;  l’agencement  d’une  phrase  gapning 

qurilishi. 

agencer


  vt  tuzmoq,  yig‘moq,  qurmoq;  agencer  les  éléments  d’une 

armoire shkafni yig‘moq. 

agenda

 nm yon daftar, kundalik daftar. 



agenouillé, ée

 adj tiz cho‘kkan; être agenouillé tiz cho‘kib turmoq. 

agenouillement

 nm tiz cho‘kish. 

agenouiller

 

(s’)



 vpr tiz cho‘kmoq; s’agenouiller devant qqn birov oldida 

tiz  cho‘kmoq;  s’agenouiller  pour  ramasser  qqch  biror  narsani  terib  olish, 

yig‘ishtirib olish uchun tiz cho‘kmoq. 

agent


1

  nm  1.  faktor,  ta’sir  etuvchi  kuch,  narsa,  modda;  agent  moteur 

harakatga keltiruvchi kuch; agents radioactifs radioaktiv moddalar; 2. gram 

complément d’agent majhul darajadagi fe’l bilan qo‘llanilgan to‘ldiruvchi. 

agent

2

 nm 1. agent, josus, ayg‘oqchi, shpion; agent secret maxfiy agent, 



josus;  agent  de  renseignement  razvedkachi;  agent  de  la  sûreté  qidiruv 

politsiyasining  agenti;  2.  vakil,  agent,  xodim;  agent  commercial  savdo 

agenti;  agent  comptable  hisobchi;  agent  diplomatique  elchixona  xodimi, 

diplomatik  vakil;  agent  immobilier  ko‘chmas  mulk  savdosi  bilan 

shug‘ullanuvchi agent; agent  maritime kemadagi dallol; agent  matrimonial 

nikohni  rasmiylashtiruvchi  vakil;  agent  d’affaires  savdo  agenti,  firma  vakili; 

agent  d’assurances  sug‘urta  agenti;  agent  de  change  birja  dalloli;  agent 

des  douanes  bojxona  xodimi;  agent  de  l’Etat  amaldor,  davlat  xizmatchisi; 

agent d’exécution  ijrochi; agent du Trésor moliya agenti, xazinachi; agent 

de police politsiyachi; agent de la force publique jandarm. 

agglomérant

 nm bog‘lovchi modda. 

agglomérat

  nm  1.  géol  aglomerat  (har  xil  tog‘  jinslari  va  minerallarning 

bir-biriga yopishuvidan hosil bo‘lgan g‘ovak to‘plam); 2.  turli  toifadagi kishilar 

yoki narsalarning to‘dasi, to‘plami. 

agglomération

  nf  1.  aholi  punkti;  l’agglomération  parisienne  Parij  va 

uning  atrofidagi  aholi  yashash  punktlari;  2.  uyushma,  ittifoq;  3.  birikish, 

qo‘shilish (turli moddalarning biriktiruvchi modda yordamida birikishi). 

aggloméré

  nm  I.  nm  aglomerat,  presslangan  material;  yaxlit  qurilish 

materiali; II. adj zichlangan, presslangan, taxtakachlangan. 

agglomérer

  I.  vt  zichlamoq,  presslamoq,  taxtakachlamoq;  II. 

s’agglomérer  vpr  1.  to‘planmoq,  yig‘ilmoq;  les  hommes  s’agglomèrent 

dans  les  villes  odamlar  shaharlarda  yig‘ilib,  to‘planib  qolmoqdalar;  2. 

presslanmoq,  taxtakachlanmoq,  bir-biriga  yopishmoq;  le  sucre  s’est 

aggloméré qand yopishib qoldi. 

agglutinant, ante

 adj 1. bog‘laydigan, bog‘ lovchi; yopishqoq, shirador; 2. 

ling agglutinativ,  agglutinatsiyalanuvchi; langues  agglutinantes  agglutinativ 

tillar  (so‘zlari  so‘z  o‘zagi  yoki  negiziga  affikslar  qo‘shilishi  natijasida 

yasaluvchi va o‘zgaruvchi tillar). 

agglutination

  nf  agglutinatsiya  1.  ling  ayrim  tillarning,  shu  jumladan 

o‘zbek  tilining  grammatik  qurilishiga  xos  xususiyat-grammatik  shakl  va 

yasama  so‘zlarning  so‘z  o‘zagi  yoki  negiziga  affikslar  qo‘shilishi  natijasida 

yasalishi; 2. biol qizil va oq qon tanachalarining bir-biriga yopishib g‘ujlanishi; 

yopishish, birikish, yopishtirish, biriktirish. 

agglutiner

 I. vt biriktirmoq, yopishtirmoq, yig‘moq;  to‘plamoq; les grains 

de  sable  étaient  agglutinés  qum  donalari  bir-biriga  yopishgan  edi;  II. 

s’agglutiner  vpr  yopishmoq,  birikmoq;  les  mouches  s’agglutinent  sur  la 

confiture pashshalar murabboga yopishib qolardilar. 

aggravant, 

ante

 

adj 



kuchaytiradigan, 

chuqurlashtiradigan, 

jiddiylashtiradigan,  og‘irlashtiradigan;  une  circonstance  aggravante  aybni 

og‘irlashtiruvchi holat. 

aggravation

  nf  1.  kuchaytirish,  yomonlashtirish,  og‘ irlashtirish, 

yomonlashish,  og‘irlashish,  kuchayish,  ortish,  battar  bo‘lish;  l’aggravation 

d’une  maladie  kasallikning  zo‘rayishi;  l’aggravation  de  la  situation 

vaziyatning yomonlashuvi;  l’aggravation du  conflit  ixtilof, nizo, mojaroning 

kuchayishi; une aggravation de peine jazoning og‘irlashuvi; l’aggravation 

du chômage ishsizlikning ortishi; 2. dr aybni og‘irlashtirish. 

aggraver


  I.  vt  yomonlashtirmoq,  og‘irlashtirmoq,  kuchaytirmoq, 

murakkablashtirmoq,  jiddiylashtirmoq,  chuqurlashtirmoq,  oshirmoq;  les 

circonstances aggravent son crime vaziyat uning aybini og‘irlashtirmoqda; 

aggraver  les  difficultés  qiyinchiliklarni  chuqurlashtirmoq;  aggraver  l’état 

de  qqch  biror  narsaning  holatini  yomonlashtirmoq;  aggraver  une  maladie 

kasallikni zo‘raytirmoq; aggraver la situation vaziyatni murakkablashtirmoq; 

II.  s’aggraver  vpr  kuchaymoq,  og‘irlashmoq,  ortmoq,  yomonlashmoq, 

chuqurlashmoq, murakkablashmoq, keskinlashmoq; la  situation s’aggrave 

d’heure  en  heure  soat  sayin  vaziyat  yomonlashardi;  la  maladie  s’est 

aggravée  kasallik  zo‘raydi;  les  oppositions  s’aggravent  nizo,  qarama-

qarshilik keskinlashmoqda; le chômage s’aggrave ishsizlik ko‘paymoqda. 

agile


  adj  1.  epchil,  chaqqon,  ildam;  agile  comme  un  chat  mushuk  kabi 

chaqqon;  2.  fig  tez,  ildam  ilg‘ab  oladigan,  ziyrak;  un  esprit  agile  zo‘r  aql 

egasi, oqil, dono. 

agilement

 adv epchillik bilan, chaqqon, ildam, chaqqonlik bilan. 

agilité


  nf  epchillik,  ildamlik,  chaqqonlik;  l’agilité  d’un  acrobate 

akrobatning epchilligi; avec agilité epchillik bilan, chaqqonlik, ildamlik bilan. 



AGIOS

 

AGRÈS



 

 

 



22 

agios


 nm pl shirinkoma, vositachilik haqi. 

agiotage


 nm ajiotaj (1. biror maqsadni ko‘zlab sun’iy ravishda ko‘tarilgan 

shov-shuv;  2.  spekulyativ  maqsadlar  bilan  pul,  qimmatbaho  qog‘oz,  mol  va 

shu kabilarning narxini sun’iy ravishda oshirib yoki kamaytirib yuborish). 

agioteur


 nm birja chayqovchisi. 

agir


  vi  1.  harakat  qilmoq,  ish  ko‘rmoq;  le  moment  est  venu  d’agir 

harakat qilish payti keldi; agir avec précaution ehtiyot bo‘lib harakat qilmoq; 

rester sans agir harakatsiz turmoq; agir en ami o‘rtoqlarcha ish ko‘rmoq; je 

n’aime pas sa  manière d’agir buning bunday ish  tutishini yoqtirmayman; 2. 

ta’sir qilmoq, amal qilmoq;  ce remède n’agit que lentement dori asta-sekin 

ta’sir  qilyapti;  agir  sur  les  événements  voqealarga  ta’sir  ko‘rsatmoq;  agir 

conformément à la loi qonunga muvofiq ish ko‘rmoq. 

agir


 

(s’)


  vpr  impers  il  s’agit  de  gap  haqida  borayotir;  -ning  muhimligi 

aytilayotir;  de  quoi  s’agit-il  nima  gap  o‘zi,  gap  nima  haqida  borayotir?  il 

s’agit maintenant d’être sérieux hozir jiddiy bo‘lish haqida gap ketyapti. 

agissant,  ante

 adj 1. muomaladagi, kuchga kirgan,  ta’sir, kor qiladigan, 

ta’sirli,  ta’sirchan;  un  remède  agissant  ta’sir,  kor  qiladigan  dori-darmon;  2. 

haqiqiy, namoyon bo‘ladigan; une amitié agissante haqiqiy do‘stlik, amalda 

namoyon bo‘ladigan do‘stlik. 

agissements

 nm pl kirdikor, hiyla-nayrang, fitna, firibgarlik; surveiller les 

agissements de qqn birovning firibgarligini kuzatib turmoq. 

agitateur

  n  1.  buzg‘unchi,  fitnachi,  isyonkor,  tinchlikni,  osoyishtalikni 

buzuvchi; 2. techn qorgich, aralashtirgich, chilcho‘p. 

agitation

  nf  1.  to‘lqinlanish,  mavj  urish;  to‘ lqin,  mavj;  2.  iztirob,  hayajon, 

tashvish,  besaranjomlik,  bezovtalik,  g‘ulg‘ula;  l’agitation  d’un  malade 

bemorning bezovtaligi; 3. g‘alayon,  tug‘yon, isyon, qo‘zg‘olon, alg‘ov-dalg‘ov, 

yugur-yugur,  to‘polon;  l’agitation  de  la  rue  ko‘chadagi  qiy-chuv,  to‘polon; 

l’agitation  gagna  toutes  les  usines  g‘alayon  barcha  zavodlarni  qamrab 

oldi. 

agité,  ée



  adj  1.  hayajonlangan,  to‘lqinlanib  turgan;  bezovtalangan, 

titragan, jahli chiqqan; 2. og‘ ir, qattiq (bemor). 

agiter

  I.  vt  1.  qimirlatmoq,  silkitmoq,  tebratmoq,  likillatmoq;  agiter  un 



mouchoir  ro‘molchani  silkitmoq;  l’oiseau  agite  les  ailes  qush  qanotlarini 

qoqmoqda;  le  chien  agite  la  queue  it  dumini  likillatdi;  2.  aralashtirmoq, 

qormoq  (suyuq  narsalar);  agiter  le  médicament  avant  de  s’en  servir 

iste’mol  qilishdan  avval  dorini  aralashtirmoq  (silkitib  aralashtirmoq);  3. 

bezovta  qilmoq,  hayajonga  solmoq,  jahlini  chiqarmoq;  j’étais  agité  par  la 

curiosité  qiziqish  menga  tinchlik  bermasdi;  la  colère  l’agite  g‘azabdan  u 

o‘zini yo‘qotib qo‘ygan  edi; 4. muhokama  qilmoq, ko‘rib chiqmoq; agiter un 

problème  masalani  ko‘rib  chiqmoq;  II.  s’agiter  vpr  harakatga  kelmoq, 

hayajonga  tushmoq,  qo‘zg‘almoq,  yugurib  yelmoq;  les  branches  s’agitent 

shoxlar  tebranmoqda;  la  mer  a  commencé  à  s’agiter  dengiz  to‘lqinlana 

boshladi; le restaurant était plein, les garçon s’agitaient restoran odamlar 

bilan to‘la, ofitsiantlar yugurib-yelardilar. 

agneau

  nm  1.  qo‘zichoq,  qo‘zi;  doux  comme  un  agneau  qo‘zichoqday 



yuvosh;  2.  qo‘zi  go‘shti;  3.  qo‘zi  terisi;  manteau  d’agneau  qo‘zi  terisidan 

tikilgan palto. 

agnosticisme

  nm  agnostitsizm  (obyektiv  dunyoni  va  uning 

qonuniyatlarini bilish mumkinligini inkor etuvchi idealistik falsafiy ta’limot). 

agnostique

 I. n agnostik, agnostitsizm tarafdori; II. adj agnostik. 

agnus-dei

  nm  inv  relig  agnus-dei  (katolik  cherkovlarda  shu  so‘zlar  bilan 

boshlanadigan ibodat). 

agonie

  nf  1.  o‘lim,  jon  talvasasi;  être  à  l’agonie  o‘lim,  jon  talvasasida 



bo‘lmoq; un cri d’agonie o‘lim oldidagi  qichqiriq;  2. fig inqirozga yuz  tutish, 

inqiroz,  tanazzul,  tushkunlik, inqiroz; l’agonie d’un régime politique siyosiy 

tuzumning inqirozga yuz tutishi. 

agonir


  vt  agonir  d’injures,  de  reproches  haqoratga,  o‘pka-ginaga 

ko‘mib tashlamoq. 

agonisant,  ante

  I.  adj  o‘lim  talvasasida  bo‘lgan;  tugayotgan, 

o‘chayotgan; II. n o‘layotgan, jon taslim qilayotgan. 

agoniser


 vi 1. o‘lim, jon  talvasasiga  tushmoq,  jon  talashmoq; un soldat 

qui  agonise  sous  nos  yeux  ko‘z  o‘ngimizda  jon  berayotgan  askar;  2. 

inqirozga  yuz  tutmoq,  tanazzulga  uchramoq;  tugamoq;  l’empire  romain 

agonisait Rim imperiyasi tanazzulga uchramoqda edi. 

agoraphobie

  nf  agorafobiya  (jamoat  joylari,  ochiq  maydonlar  va 

kengliklarda paydo bo‘ladigan patologik qo‘rquv). 

agrafe


 nf 1. bezakli ilmoq, ilgak,  to‘qa; 2. qisqich, skrepka;  3. med techn 

skoba, iskanja. 

agrafer

  vt  to‘g‘namoq,  tugmalamoq,  tugmalarni,  ilgaklarni  qadamoq, 



solmoq;  agrafer  une  robe,  une  ceinture  ko‘ylakni,  kamarni  qadamoq;  2. 

tutub,  ushlab  qolmoq,  to‘xtatib  qolmoq,  tutib  olmoq,  qo‘lga  tushirmoq, 

qamoqqa  olib  ketmoq;  il  s’est  fait  agrafer  par  les  flics  uni  politsiyachilar 

qo‘lga tushirdilar. 

agrafeuse

 nf ilgaklovchi asbob. 

agraire

 adj yer va undan foydalanish masalalariga, qishloq xo‘jaligiga oid, 



agrar;  réforme  agraire  agrar  reforma,  yer  islohoti;  mesures  agraires  yer 

maydoni o‘lchovlari. 

agrandir

  I.  vt  1.  kattalashtirmoq,  kengaytirmoq,  ko‘paytirmoq,  orttirmoq; 

agrandir une photo suratni kattaytirmoq; agrandir une ouverture  teshikni 

kengaytirmoq;  2.  kattalashtirmoq,  kengaytirmoq,  rivojlantirmoq;  agrandir 

une  entreprise  korxonani  kattalashtirmoq,  kengaytirmoq;  rivojlantirmoq;  II. 

s’agrandir  vpr  kattalashmoq,  kengaymoq;  la  ville  s’agrandit  shahar 

kattalashmoqda;  cette  tache  s’agrandit  bu  dog‘  kengaymoqda, 

tarqalmoqda. 

agrandissement

 

nm 



kengaytirish, 

kengayish, 

kattalashtirish, 

kattalashish;  l’agrandissement  continuel  de  Paris  Parijning  to‘xtovsiz 

kengayishi; l’agrandissement d’une photo rasmni kattalashtirish. 

agrandisseur

  nm  kattalashtirgich,  yiriklashtirgich  (fotografiya  va 

kinematografiyada tasvirni kattalashtiradigan asbob). 

agréable

  adj  yoqimli,  dilkash,  ko‘ngilli;  une  odeur  agréable  yoqimli  hid; 

un  fruit  agréable  au  goût  ta’mi  yoqimli  meva;  une  nouvelle  agréable  à 

entendre  quloqqa  yoqadigan  yangilik;  c’est  une  personne  de  caractère 

agréable tabiati dilkash, yoqim li kishi. 

agréablement

 adv yoqimli, ko‘ngilli, dilkashlik bilan. 

agréé,  ée

  adj  tanilgan,  shuhrat  qozongan,  manzur  bo‘lgan;  un 

représentant agréé tanilgan vakil. 

agréer

  I.  vi  yoqmoq,  ma’qul  bo‘lmoq;  si  cela  vous  agrée  agar  bu  sizga 



yoqsa, ma’qul bo‘lsa; II. vt bajonidil qabul  qilmoq, ma’qullamoq; agréer une 

demande  iltimosni bajonidil qabul qilmoq; veuillez agréer  mes salutations 

distinguées mening chuqur hurmat-ehtirom imni qabul qilgaysiz. 

agrégat


 nm agregat; géol tog‘ jinsini tashkil etgan minerallar majmui. 

agrégatif,  ive

  n  agreje  darajasini  olish  uchun  konkursga 

tayyorlanayotgan  talaba  (agreje  Fransiyadagi  ilmiy  daraja  bo‘lib,  u  litsey, 

tabiiy va ijtimoiy fanlarga dars berish huquqini beradi). 

agrégation

  nf  1.  agreje  ilm iy  darajasini  olish  uchun  konkurs,  tanlov; 

agreje  ilmiy  darajasi;  se  présenter  à  l’agrégation  de  lettres  filologiya 

bo‘yicha  agreje  ilmiy  darajasini  olish  uchun  tanlovga  qatnashmoq;  il  a  son 

agrégation  agreje  ilm iy  darajasiga  ega;  2.  géol  phys  qo‘shilish,  birikish, 

to‘planish une agrégation de molécules molekulalarning qo‘shilishi. 

agrégé,  ée

  n  agreje  (agreje  ilmiy  darajasini  olgan  kishi);  un  agrégé 

d’histoire tarix bo‘yicha agreje. 

agréger

  I.  vt  1.  qo‘shmoq,  birlashtirmoq  (qattiq  jismlar);  2.  qo‘shmoq, 



birlashtirmoq,  biriktirmoq  (biror  jamiyat,  kompaniya  kabilar);  nous 

l’agrégerons à notre groupe uni  guruhimizga qo‘shib  olamiz; II. s’agréger 

vpr  to‘planmoq;  qo‘shilmoq;  to‘lmoq;  le  groupe  s’est  agrégé  quelques 

nouveaux membres guruh bir necha yangi a’zolar bilan to‘ldi. 

agrément

1

  nm  rozi  bo‘lish,  rozilik,  ma’qullash;  donner  son  agrément  à 



qqch  biror  narsaga  rozilik  bermoq;  demander  l’agrément  pour  uchun 

roziligini so‘ramoq; obtenir l’agrément de qqn birovning roziligini olmoq. 

agrément

2

  nm  1.  mamnun  bo‘lish,  xursandchilik,  o‘yin-kulgi,  huzur-



halovat;  se donner de l’agrément  o‘zini-o‘zi xursand qilish;  2.  joziba, sehr, 

yoqimlilik,  jozibalilik, dilbarlik,  istarasi issiqlik; l’agrément d’une  maison de 

campagne dala hovlining sehri, jozibasi. 

agrémenter

 vt bezamoq, bezatm oq, yasatm oq; une nappe  agrémentée 

de  broderies  kashta  bilan  bezatilgan,  kashta  tikilgan  ko‘ylak;  agrémenter 

un discours de citations sitatalar qo‘shib nutqni chiroyli qilmoq. 

agrès


  nm  pl  1.  mar  kema  abzallari,  arqonlari;  2.  sport  gimnastika 

snaryadi, asbob, anjomlari. 



AGRESSER

 

AIGU



 

 

 



23 

agresser


  vt  hujum  qilmoq,  tajovuz  qilmoq;  agresser  un  passant 

yo‘lovchi, o‘ tkinchiga hujum qilmoq. 

agresseur

  nm  1.  polit  agressor,  bosqinchi,  bosib  oluvchi;  2.  bosqinchi, 

yo‘lto‘sar,  bandit,  bosmachi;  il  a  pu  reconnaître  son  agresseur  u  o‘ziga 

hujum qilgan kishini tanib qoldi. 

agressif,  ive

  adj  tajovuzkor,  agressiv;  une  politique  agressive 

tajovuzkor siyosat; un ton agressif tajovuzkor ohang. 

agression

  nf  tajovuz,  agressiya,  bosqinchilik;  guerre  d’agression 

bosqinchilik urushi; commettre une agression  tajovuz  qilmoq, bosqinchilik 

qilmoq; être victime d’une agression tajovuz, bosqinchilik qurboni bo‘lmoq. 

agreste


  adj  qishloqqa  xos  bo‘lgan;  qishloqdagi,  qishloqlik,  qishloqi, 

qishloq; la vie agreste qishloq hayoti. 

agricole

  adj  qishloq  xo‘jaligiga,  dehqonchilikka  oid;  un  pays  agricole 

qishloq  xo‘jaligi,  dehqonchilik  bilan  shug‘ullanadigan  mam lakat,  agrar 

mamlakat;  les  travaux  agricoles  qishloq  xo‘jalik  ishlari,  dehqonchilik;  les 

produits  agricoles  qishloq  xo‘jalik  mahsulotlari;  les  problèmes  agricoles 

qishloq  xo‘jalik  muammolari;  population  agricole  dehqonchilik  bilan 

shug‘ullanuvchi  aholi;  un  ouvrier  agricole  qishloq  xo‘jaligidagi  ishchi;  un 

ingénieur agricole muhandis-agronom. 

agriculteur, trice

 n dehqon; qishloq xo‘jalik xodimi; fermer. 

agriculture

  nf  qishloq  xo‘jaligi,  dehqonchilik;  une  école  d’agriculture 

qishloq  xo‘ jaligi  maktabi,  qishloq  xo‘jalik  bilim  yurti;  le  ministère  de 

l’agriculture qishloq xo‘jaligi vazirligi. 

agripper

 I. vt 1. ushlamoq,  tutmoq; il  agrippait la barrière pour ne pas 

tomber u yiqilmaslik uchun  to‘siqni tutib  turardi; II. s’agripper vpr ushlamoq, 

yopishmoq;  tutmoq;  ushlab,  yopishib,  tutib  olmoq;  chang  solmoq,  mahkam 

ushlab,  yopishib  olmoq;  xippa  yopishmoq;  s’agripper  au  bras  de  qqn 

birovning qo‘liga yopishib  olmoq; s’agripper d’une  main à une branche bir 

qo‘li bilan shoxga xippa yopishmoq. 

agrologie

 nf tuproqshunoslik. 

agronome


 nm agronom. 

agronomie

 nf agronomiya (qishloq xo‘jaligiga va ziroatchilikka oid fan). 

agronomique

 adj agronomiyaga oid, agronomlik; agronomiya. 

agrumes


  nm  pl  sitruslar;  sitrus  o‘simliklari;  la  culture  des  agrumes 

sitruskorlik, sitrus o‘simliklari, sitrus o‘simliklarini yetishtirish. 

aguerrir

  I.  vt  1.  chiniqtirmoq,  toblamoq;  chidamli  qilmoq;  aguerrir  un 

enfant aux difficultés de la vie bolani hayot qiyinchiliklariga chiniqtirmoq; le 

sport  aguerrit  l’homme contre la fatigue physique sport kishini chidamli 

qiladi; 2. mil jangovor  holatga,  jangga  o‘rgatmoq; mashq qildirmoq; aguerrir 

ses  troupes  qo‘shinni  jangga,  jang  qilishga  o‘rgatmoq;  II.  s’aguerrir  vpr 

chiniqmoq;  toblanmoq, chidamli  bo‘lmoq; il s’aguerrit dans les épreuves u 

sinovlarda  toblandi;  s’aguerrir  au  froid  o‘zini  sovuqqa  o‘rgatmoq,  chidamli 

qilmoq. 

aguets


 

(aux)


  loc  adv  tayyor,  shay,  hozir  bo‘lib,  hushyor,  sergak  holda, 

qulog‘i ding; shaylanib; être aux aguets hushyor, tayyor, shay, hozir, sergak 

bo‘lib; shaylanib turmoq. 

aguichant,  ante

  adj  havasni  keltiradigan,  yo‘ldan  ozdiradigan,  o‘ziga 

tortadigan; tannoz, ishvali, g‘amzali. 

aguicher

  vt  havasni  keltirmoq,  o‘ziga  tortmoq;  yo‘ ldan  ozdirmoq  (ishva, 

g‘amza, qichiq bilan). 

aguicheur,  euse

  I.  adj  havasni  keltiradigan,  o‘ziga  tortadigan,  ishvali, 

g‘amzali; II. n o‘ziga tortuvchi, yo‘ldan ozdiruvchi, tannoz, ishvagar ayol. 

ah!

 intj eh! ah! a! e! obbo! oho! voy! uf! o‘! (turli ma’nolarni ifodalab keladi); 



ah! que je suis content! eh, men qanchalik xursandman! (sevinch); ah, que 

c’est beau! Оh-oh-oh! 

B

u qanday chiroylik! (zavq); ah, que ça fait mal! voy-



voy, og‘ritib yubordi! (og‘riq azobi);  ah, comme  c’est dommage!  eh, afsus, 

attang! (achinish). 

ahuri,  ie

  I.  adj  hayratga  tushgan;  esankiragan,  dovdiragan;  l’air  ahuri 

esankiragan,  dovdiragan  qiyofa;  rester  ahuri  devant  qqch  biror  narsa 

oldida,  biror  narsani  ko‘rib  dovdirab  qolmoq;  II.  n  kaltafahm,  qovoqbosh, 

to‘pori. 

ahurir


  vt  hayratlantirmoq,  juda  ham  ajablantirmoq,  hayratga  solmoq, 

esankiratib,  dovdiratib  qo‘ymoq;  cette  déclaration  nous  a  complètement 

ahuris bu bayonot bizni esankiratib qo‘ydi. 

ahurissant,  ante

  adj  hayratga  soladigan,  hayratda  qoldiradigan; 

esankiratib qo‘yadigan; hayratomuz. 

ahurissement

  nm  juda  hayron,  qoyil,  mahliyo  bo‘lish;  qattiq  hayrat, 

mahliyolik; sarosimalik, dovdirash, esankirash, shoshib qolish. 

aiche


 nf voir esche. 

aide


1

 nf yordam, madad, ko‘mak; j’ai besoin de  votre  aide men sizning 

yordamingizga  muhtojman;  venir  en  aide  yordamga  kelmoq;  aide 

précieuse  qimmatli  yordam;  aide  mutuelle  o‘zaro  yordam;  aide  militaire 

harbiy  yordam;  aide  technique  texnik  yordam;  demander  l’aide  de  qqn 

birovdan  yordam  so‘ramoq;  recevoir  de  l’aide  yordam  olmoq;  à  l’aide! 

yordam beringlar! loc prép à l’aide de yordamida, ko‘magida; il a traduit cet 

article à l’aide d’un dictionnaire u maqolani lug‘at yordamida tarjima qildi. 

aide

2

  n  yordamchi;  aide  de  camp  adyutant;  aide-comptable  yordamchi 



hisobchi. 

aide-mémoire

 nm xotiranoma (biror fan asoslari yoki dasturni unutmaslik 

uchun yozib olingan qisqacha ma’lumotlar). 

aider

 I. vt 1. yordam bermoq, ko‘mak bermoq, yordamlashmoq; aider qqn 



dans son travail birovga ishda yordam bermoq; aider qqn de ses conseils 

birovga maslahatlari  bilan yordam bermoq;  aider qqn à  se  relever birovga 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling