Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet9/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   238


shahvoniy munosabatlar uchun mo‘ljallangan xufiya joy. 

aldéhyde


 nm aldegid. 

aléa


 nm 1. kutilmagan hodisa, tasodif, tasodifiy hol; 2. pl tavakkal; qaltislik. 

aléatoire

  adj  tasodifiy,  tasodifga  bog‘liq;  tavakkalchi;  mustahkam  emas; 

muammoli;  qaltis;  son  succès  est  bien  aléatoire  uning  muvvafaqiyati 

mustahkam emas. 

alentour


  I.  adv  tevarak  atrofda,  tevarakda;  II.  nm  pl  atrof,  tevarak;  les 

alentours de la ville shahar atrofi, cheti. 

alerte

 I. adj tetik, chaqqon, harakatchan; un petit vieux alerte et gai tetik 



va  xushchaqchaq  qariya;  II.  nf  trevoga  signali;  alerte  aérienne  havo 

trevogasi; donner l’alerte trevoga ko‘ tarmoq. 

alerter

 vt trevoga signalini bermoq; oyoqqa turg‘izmoq; chaqirmoq; alerter 



la  police  politsiya  chaqirmoq;  alerter  les  pompiers  o‘ t  o‘chiruvchilarni 

chaqirmoq;  2.  fig  safarbar  qilmoq,  jalb  qilmoq;  ogohlantirmoq;  alerter 

l’opinion publique jamoat fikrini jalb qilmoq. 

alésage


  nm  techn  1.  parmalab  teshish;  teshilgan  joy;  2.  avtomobil 

silindrining diametri. 

alèse

 nf voir alaise. 



aléser

 vt techn parmalab  teshmoq, parmalab katta qilmoq, kengaytirmoq; 

ichdan  yo‘nmoq,  yo‘nib  kengaytirmoq;  aléser  un  tuyau  quvurni  ichidan 

yo‘nib kengaytirmoq. 

aléseur

 nm parmalovchi. 



aléseuse

 nf parmalash stanogi. 

alevin

 nm endigina tuxumdan chiqqan baliq, baliqcha. 



aleviner

  vt  baliqchalarni  qo‘ymoq,  baliqchalarni  tashlamoq  (daryo, 

hovuzlarga). 

alexandrin

 nm o‘n ikki bo‘g‘inli she’r. 

alezan, ane

 I. adj sariq rang (asosan ot tusi); II. nm qizg‘ish malla tusli ot. 

alfa


 nm alfa (Shimoliy Аfrika va Ispaniyada o‘sadigan sariq gulli, dukkakli  

cho‘l o‘simligi). 

algarade

 nf qarshi chiqish, hujum, xuruj; janjal; g‘avg‘o. 

algèbre

  nf  1.  algebra;  un  problème  d’algèbre  algebraik  masala;  2.  fig 



fam qiyin, mushkul  narsa; pour  moi c’est de l’algèbre  bu men  uchun  hech 

bir tushunib bo‘lmaydigan, tushunilishi mushkul narsa, yozuv, xat va hokazo. 

algébrique

  adj  algebraik,  algebraga  oid;  une  formule  algébrique 

algebraik formula. 

algébriquement

 adv algebraik usulda, algebraik usul bilan. 

algérien, enne

 I. adj Jazoyir va Jazoyir xalqiga oid; 2. n jazoyirlik. 

algorithme

  nm  algoritm  (biror  masalani  yechish  qoidalari  yoki  amallari 

majmui). 

algue

 suv o‘tlari. 



alias

1

  adv  boshqacha  qilib  aytganda;  uning  o‘zi;  Arouet,  alias  Voltaire 



Аrue, Volterning o‘zi (Аrue, boshqacha qilib aytganda Volter). 

alias


2

 nm anglic inform psevdonim. 

alibi

  nm  dr  alibi  (ayblanuvchining  jinoyat  sodir  bo‘lgan  paytda  boshqa 



joyda bo‘ lganligi, uning aybdor emasligiga dalil). 

aliénation

1

  nf  1.  dr  mulk  yoki  huquqni  boshqalarga  o‘tkazish,  berish, 



musodara qilish; l’aliénation d’une propriété mulkni birovga berish; 2. mulk 

yoki  huquqdan  kechmoq,  mulk  yoki  huquqning  bahridan  o‘ tmoq,  bermoq, 

in’om qilmoq. 

aliénation

2

 nf ruhiy kasallik, telbalik. 



aliéné, ée

 n ruhiy kasal, jinni, devona, telba; un asile d’aliéné jinnixona. 

aliéner

 vt 1. o‘tkazmoq, bermoq, kechmoq, bahridan o‘tmoq; fam sotmoq; 



aliéner  un  domaine  mulkni  sotmoq;  2.  fig  mahrum  bo‘lmoq,  yo‘qotm oq; 

aliéner  son  indépendance  mustaqilligini  yo‘qotmoq;  3.  s’aliéner  mahrum 

bo‘lmoq, yo‘qotmoq, ayrilmoq, ajralmoq, qo‘ldan chiqarmoq. 

aliéniste

 nm psixiatr. 

alignement

 nm 1. qator, saf, chiziq,  tizma; être à l’alignement  bir safda 

turmoq;  2.  mil  tekislanish  to‘g‘rilanish;  alignement  à  droite!  o‘ngga 

tekislaning!  3.  baravarlashtirish;  muvofiq  holga  keltirish;  tenglashtirish; 

alignement monétaire valuta, pulni baravarlashtirish. 

aligner

 I. vt 1. qatorga qo‘ymoq, saflamoq; aligner les chaises kursilarni 



bir qatorga  termoq; 2. ketma-ket yozmoq yoki aytmoq; aligner  les chiffres, 

aligner  des  phrases  raqam larni,  gaplarni  birin-ketin  yozmoq,  aytmoq;  3. 

(sur)  tenglashtirmoq,  bir  xil  qilmoq;  aligner  son  pas  sur  celui  de  son 

voisin qadam ini sheriginikiga  tenglashtirmoq; II. s’aligner vpr 1. qator bo‘lib 

turmoq,  cho‘zilib  ketmoq;  les  arbres  s’alignent  à  l’infini  daraxtlar  uzoq-

uzoqlargacha  cho‘zilib  ketgan;  2.  safga  turmoq,  saflanmoq;  tekislanmoq; 

alignez-vous! saflaning!, safga turing!, tekislaning! 3. fig moslashmoq. 

aliment


  nm  oziq-ovqat  mahsulotlari;  les  aliments  yegulik,  yemish, 

taomlar,  ovqatlar;  fig  aliment  pour  l’esprit  fikr  yuritish,  mulohaza  uchun 

material, manba. 

alimentaire

  adj  1.  oziq-ovqatga  oid,  oziq-ovqat;  oziq-ovqat  tayyorlashga 

oid; des produits alimentaires oziq-ovqat mahsulotlari; pâtes alimentaires 

makaron,  vermishel  kabi  mahsulotlar;  l’industrie  alimentaire  oziq-ovqat 

sanoati; 2. dr pension alimentaire aliment, nafaqa. 

alimentation

  nf  1.  boqish,  yedirish,  ovqatlantirish;  oziqlanish, 

ovqatlanish;  l’alimentation  des  troupes  qo‘shinlarni  ovqatlantirish, 

qo‘shinlarning  ovqatlanishi;  2.  oziq;  taom,  ovqat;  magasin  d’alimentation 

oziq-ovqat  do‘koni;  3.  ishlash  uchun  kerakli  mahsulot  bilan  ta’minlash; 

alimentation d’un  marché  bozorni oziq-ovqat mahsulotlari  bilan  ta’minlash; 

alimentation  en  eau  potable  ichimlik  suv  bilan  ta’minlash;  alimentation 

d’un moteur en combustible motorni yoqilg‘i bilan ta’minlash. 

alimenter

  vt  1.  oziq-ovqat  mahsulotlari  bilan  ta’minlamoq;  boqmoq; 

yedirmoq,  oziqlantirmoq;  alimenter  le  malade  bemorni  oziqlantirmoq;  2. 

ishlash  uchun  kerakli  mahsulotlar  bilan  ta’minlamoq;  alimenter  une 

chaudière  qozonni  ta’minlab  turmoq;  alimenter  en  eau  suv  bilan 

ta’minlamoq;  3.  fig  biror  narsaning  rivojlanishiga  asos  bo‘lmoq,  qo‘llab-

quvvatlab turmoq, ma’naviy oziq bo‘lmoq. 

alinéa


 nm 1. abzas, xat boshi, satr boshi; commencer un nouvel alinéa 

abzasdan,  xat  boshidan  boshlamoq;  2.  abzas  (xat  boshidan  ikkinchi  xat 

boshigacha bo‘lgan matn). 

aliquote


  I.  adj  math  karrali,  qoldiqsiz  bo‘linadigan;  trois  est  une  partie 

aliquote  de  douze  uch  o‘n  ikkining  qoldiqsiz  bo‘luvchisidir;  II.  nf  karrali 

sonlar. 

alise


 nf do‘lana (mevasi). 

alisier


 nm do‘lana (butasi). 

aliter


  I.  vt  bemorni  yotqizmoq,  joylamoq;  II.  s’aliter  vpr  yotib  qolmoq, 

kasal bo‘lmoq; og‘rib, betob bo‘lib yotmoq, to‘shakka mixlanmoq. 

alizé

  I.  adj  un  vent  alizé  passat  shamoli,  quruq  shamol  (tropiklardan 



ekvatorga  tomon  doim  esib  turadigan  quruq  shamol);  II.  nm  pl  passat 

(shamol). 

allaitement

 nm emizish; l’allaitement naturel tabiiy emizish. 

allaiter

 vt emizmoq; elle veut allaiter son enfant u bolasini emizmoqchi. 

allant

  I.  adj  harakatchan,  g‘ayratli,  jo‘shqin;  II.  nm  qizg‘inlik,  jo‘shqinlik, 



g‘ayrat;  g‘ayratlilik,  serharakatlilik;  faollik;  il  est  plein  d’allant  u  g‘ayratga 

to‘lib turibdi. 

alléchant,  ante

  adj  qiziqtiradigan,  o‘ziga  tortadigan,  qiziqarli;  ishtahani 

ochadigan; une proposition alléchante qiziqarli taklif; un odeur alléchante 

o‘ziga tortadigan, ishtahani ochadigan hid. 

allécher

  vt  o‘ziga  tortmoq,  o‘ziga  jalb  etmoq,  o‘ziga  og‘dirib  olmoq, 

yo‘ldan  urmoq;  qiziqtirmoq;  allécher  les  clients  xaridorlarni  o‘ziga 

og‘dirmoq; allécher qqn par des promesses va’dalar berib birovni yo‘ldan 

urmoq, o‘ziga og‘dirmoq. 

allée


 nf 1. tor yo‘l, yo‘lak; xiyobon; une allée forestière o‘rmonda ochilgan 

yo‘l;  2.  o‘tish  joyi,  yo‘li;  les  allées  d’une  salle  de  spectacle 

tomoshaxonadagi o‘ tish joylari; 3. les allées et venues u yoqdan bu yoqqa 

yurish; perdre  son temps en allées et venues u yoqdan bu yoqqa yurish 

bilan vaqtni o‘tkazmoq. 

allégation

  nf  aytilgan  fikr,  da’vo;  il  faudra  prouver  vos  allégations 

fikringizni da’vongizni tasdiqlashga to‘g‘ri keladi. 



ALLÉGEMENT

 

ALLOUER



 

 

 



27 

allégement

 nm 1. yengillatish,  ozaytirish; un allégement de la douleur 

qayg‘uni  yengillatish;  2.  kamaytirish,  qisqartirish,  ozaytirish,  pasaytirish;  un 

allégement  des  programmes  dasturni  qisqartirish;  un  allégement 

d’impôts soliqning kamayishi, pasayishi. 

allégorie

 nf allegoriya, kinoya, qochirim, majoz. 

allégorique

  adj  allegoriyali,  kinoyali,  majoziy,  allegorik;  un  roman,  une 

peinture allégorique kinoyali, qochirim li roman, tasvir. 

allégoriquement

 adv majoziy ma’noda, majozda. 

allègre


 adj tetik, bardam, quvnoq, xushchaqchaq. 

allègrement

  adv  1.  quvnoqlik  bilan,  tetiklik  bilan,  zavq-shavq  bilan, 

ko‘tarinki ruh bilan; il part allègrement au travail u ishga ko‘tarinki ruh bilan 

jo‘nab ketyapti; 2. péj yengiltaklik bilan; o‘ylamasdan; il nous a allègrement 

ruinés u bizni yengiltaklik bilan xarob qildi. 

allégresse

  nf  xursandchilik,  shodlik,  shod-xurramlik,  quvonch;  un  chant 

d’allégresse shodlik qo‘shig‘i; un jour d’allégresse quvonchli kun. 

allegro


 I. nm mus allegro (tez, jadal ijro etiladigan musiqa asari yoki uning 

bir  qismi);  II.  adv  allegro,  tez,  jadal;  jouer  allegro  tez,  jadal  chalmoq 

(musiqa, kuy). 

allegretto

  I.  nm  mus  allegretto  (o‘rtacha  tezlikda  allegroga  nisbatan 

sekinroq ijro etiladigan musiqa  asari yoki uning bir qismi); II. adv allegretto, 

o‘rtacha tezlikda allegroga nisbatan sekinroq. 

alléguer


 vt dalil qilib keltirmoq, guvoh qilib ko‘rsatmoq; alléguer un texte 

de loi qonundan dalil keltirmoq. 

alléluia

  nm  hamdu  sano,  madh  (nasroniy  va  iudaizm  dinlarida  ibodat 

vaqtida aytiladigan hamdu sano, madh). 

allemand, ande

 I. adj nemislarga oid,  nemis; I. n  1.  nemis,  nemis ayoli; 

2. nm nemis tili. 

aller

1

  I.  vi  1.  yurmoq,  siljimoq;  aller  à  pied  piyoda  yurmoq;  aller  en 



voiture  mashinada  yurmoq;  aller  en  train  poyezdda  yurmoq;  aller  en 

bateau kema, paroxodda suzmoq; aller en avion samolyotda uchmoq; aller 

à bicyclette velosipedda bormoq;  aller à Moscou М oskvaga bormoq; aller 

en  France  Fransiyaga  bormoq;  aller  de  Paris  à  Rome  Parijdan  Rimga 

bormoq;  ce train  va  vite  bu  poyezd  tez yuradi;  2.  olib  bormoq; cette route 

va à Paris bu yo‘ l Parijga olib boradi; 3.  jo‘namoq, ketmoq;  aller au bureau 

xizmatga,  ishga  ketmoq;  4.  -ga  yetmoq;  cho‘zilmoq;  yastanib  yotmoq;  la 

forêt va jusqu’au lac o‘rmon ko‘lgacha cho‘zilib yotibdi; 5. yashamoq, o‘zini 

…  his  qilmoq;  le  malade  va  mieux  bemor  o‘zini  yaxshi  his  qilmoqda; 

comment  allez-vous?  –  merci,  je  vais  bien  qalaysiz,  ahvolingiz  qalay?  – 

rahmat, yaxshi yuribman, yaxshi yashab yuribman;  6. ketmoq; comment ça 

va? –  merci, ça va bien! ishlar qalay? – rahmat, ishlar yaxshi, ketyapti; les 

affaires  vont  bien,  mal  ishlar  yaxshi,  yomon  ketyapti;  7.  yarashmoq,  loyiq 

kelmoq  (kiyim);  ce  chapeau  lui  va  bu  shlapa  unga  yarashadi;  8.  to‘g‘ri 

kelmoq, mos kelmoq; qanoatlantirmoq;  ça  me va  bu menga  to‘g‘ri keladi; 9. 

o‘zidan  keyingi  infinitiv  bilan  birga  yaqin  kelasi  zamonni  yasaydi:  nous 

allons  rester ici biz bu yerda qolamiz; il  va partir dans un instant u  hozir 

jo‘nab  ketadi;  10.  je  suis  allé  me  promener  men  sayr  qilishga,  sayr  qilish 

maqsadida bordim; 11. undov so‘z; allons! allez! qani, boshladik! boshlang! 

12.  vous  y  allez  fort!  siz  juda  oshirib  yubordingiz;  il  y  va  de  notre  vie 

bizning  hayotimiz haqida gap ketyapti; 13. depuis un an il laisse tout aller 

bir yildan buyon  u hamma narsani  tashlab qo‘ydi; laisser  aller  ses  affaires 

ishlarini  tashlab qo‘ymoq; ne la laisse pas aller là-bas  uni u yoqqa kiritma; 

II.  s’en  aller  vpr  1.  ketmoq,  ketib  qolmoq;  il  s’en  va  u  jo‘nab  ketyapti;  2. 

tozalamoq;  ketmoq,  toza  bo‘lmoq;  les  taches  d’encre  s’en  vont  avec  ce 

produit bu mahsulot siyoh dog‘larini ham ketkizadi. 

aller

2

 nm 1. bir tomonga yo‘naltirilgan harakat, borish; j’ai pris à l’aller le 



train  du  matin  borishda  ertalabki  poyezdga  o‘ tirdim;  2.  poyezdning  bir 

tomonga  borish  chiptasi;  un  aller  pour  Marseille  М arselga  borish  uchun 

chipta  bering;  un  aller  et  retour  borish-kelish  chiptasi;  au  pis  aller  juda 

bo‘lmaganda, hech bo‘lmasa, zo‘r kelsa; c’est un pis aller bu ilojsiz holatdir. 

allergie

 nf allergiya (organizmda yot modda, mikrob yoki ularning mahsuli  

tufayli  yuzaga  keladigan,  organizm  reaksiyasining  keskin  susayishi,  yoki 

kuchayishidan iborat kasallik); souffrir d’une allergie à qqch biror narsaga 

allergiklikdan azoblanmoq. 

allergique

  adj  1.  allergiyaga  oid,  allergiya  tufayli  yuzaga  keladigan, 

allergik;  2.  allergik,  allergiyasi  bor;  il  est  allergique  au  blanc  d’œuf 

tuxumning  oqiga  allergiyasi  bor;  3.  fam  chidamsiz,  chidash  berolmaydigan, 

bardosh berolmaydigan; toqat qilolmaydigan. 

alliage

  nm  1.  qotishma  (metall);  aralashma;  un  alliage  de  cuivre  et 



d’étain mis va qalay  qotishmasi; 2. fig aralashma, qorishma; un alliage de 

sentiments contradictoires qarama-qarshi hislarning qorishmasi. 

alliance

 nf 1. ittifoq, birlik; conclure, dénoncer une alliance birlik haqida 

shartnoma  tuzmoq,  bekor  qilmoq;  un  traité  d’alliance  ittifoq  haqida 

shartnoma;  2. birlashma,  ittifoq, blok; alliance défensive mudofaa ittifoqi; 3. 

fig birlashma,  birikma, bog‘lanish; une alliance des couleurs bo‘yoqlarning 

birligi;  xillangan  bo‘yoqlar;  4.  nikoh;  er-xotinlik;  uylanish;  erga  tegish;  une 

alliance  heureuse  baxtli  nikoh;  les  parents  par  alliance  quda  tomondan 

qarindoshlar;  c’est  mon  oncle  par  alliance  erimning,  xotinimning  amakisi, 

tog‘asi;  5. nikoh uzugi, ko‘zsiz uzuk; une belle alliance chiroyli  nikoh uzugi; 

une alliance en or  tilla nikoh uzugi; porter une alliance  nikoh uzugini taqib 

yurmoq. 

allié,  ée

  I.  adj  ittifoqqa  oid,  ittifoqchi;  les  pays  alliés  ittifoqchi 

mamlakatlar;  II.  n  ittifoqdosh,  ittifoqchi;  les  alliés  de  la  grande  guerre 

birinchi jahon urushidagi ittifoqchilar. 

allier


 I. vt 1. eritib ulamoq, qotishtirmoq; aralashtirmoq, qorishtirmoq; allier 

l’or  et  l’argent  oltin  va  kumushni  eritib  aralashtirmoq;  2.  birlashtirmoq, 

qo‘shmoq;  allier  des  peuples,  des  forces  xalqlarni,  kuchlarni  bir-biriga 

qo‘shmoq,  birlashtirmoq;  3. fig  qo‘shmoq,  bog‘ lamoq, birlashtirmoq; allier la 

théorie  à  la  pratique  nazariyani  amaliyot  bilan  bog‘lamoq;  4.  qarindosh-

urug‘ga  aylantirmoq,  yaqinlashtirmoq,  bir-biriga  yaqin  qilmoq;  allier  deux 

familles  ikkita  oilani  qarindosh-urug‘ga  aylantirmoq;  qarindoshlik  rishtalari 

bilan bog‘lamoq; II. s’allier vpr 1. ittifoqqa kirmoq;  ittifoq  tuzmoq; ces deux 

pays  se  sont  alliés  bu  ikki  davlat  ittifoq  tuzdilar;  2.  qotishmoq,  qotishma 

hosil  qilmoq;  ces  deux  métaux  s’allient  facilement  bu  ikki  metall  oson 

qotishma  hosil  qiladi;  3.  to‘g‘ri,  mos,  muvofiq  kelmoq;  yopishib  tushmoq, 

uyg‘unlashmoq;  le  jaune  et  le  violet  s’allient  très  bien  sariq  va  binafsha 

rang  bir-biriga  juda  mos  keladi;  4.  qarindosh-urug‘ga  aylanmoq, 

yaqinlashmoq;  ces  deux  familles  se  sont  alliées  bu  ikki  oila  qarindosh-

urug‘ga aylandilar. 

alligator

 nm alligator (Аmerika va Sharqiy Оsiyo timsohi). 

allitération

 nf alliteratsiya (badiiy nutqda, she’rda bir xil yoki ohangdosh 

undoshlarning qaytarilishi, ketma-ket kelishi). 

allo!

 intj allo! 



allocation

  nf  1.  mablag‘  ajratish,  pul  chiqarish;  2.  nafaqa,  yordam  pul; 

une  allocation  de  chômage  ishsizlar  nafaqasi;  les  allocations  familiales 

ko‘p  bolalilarga  beriladigan  yordam  puli,  nafaqa;  toucher  une  allocation 

nafaqa olmoq. 

allocution

  nf  qisqa  gap,  qisqacha  nutq;  qisqacha  tabrik  nutqi;  une 

allocution d’ouverture kirish so‘zi, kirish nutqi; prononcer une allocution 

à la radio radio orqali qisqa nutq so‘zlamoq. 

allogène


  I.  adj  chetdan  kelgan,  kelgindi,  musofir;  II.  n  yerli,  mahalliy 

bo‘lmagan odam; les allogènes mahalliy bo‘lmagan aholi. 

allongé,  ée

  I.  adj  uzaytirilgan,  cho‘zilgan,  uzaygan,  uzunchoq, 

cho‘zinchoq; II. nm pl o‘rinda yotadigan kasallar, og‘ ir kasallar. 

allongement

 nm uzaytirish, cho‘zish; tortish. 

allonger


 I. vt 1. uzaytirmoq,  qo‘shmoq;  allonger une jupe de  quelques 

centimètres  yubkani  bir  necha  santimetrga  uzaytirmoq;  2.  uzatm oq, 

cho‘zmoq; allonger le cou  bo‘ynini cho‘zmoq;  allonger les  jambes  oyoqni 

uzatmoq;  allonger  le  pas  qadam ini  tezlatmoq;  3.  fam  urmoq,  tepmoq; 

allonger  une  gifle  shapati  urmoq;  4.  suyultirmoq;  allonger  une  sauce 

qaylani suyultirmoq; II. vi uzaymoq (vaqt); les jours allongent kunlar uzayib 

qoldi;  III.  s’allonger  vpr  1.  uzaymoq,  cho‘zilmoq  (makon  va  zamonda);  2. 

cho‘zilib  yotmoq,  uzala  tushib  yotmoq;  il  s’est  allongé  une  demi-heure 

après le dîner tushlikdan so‘ng u yarim soat cho‘zilib yotdi. 

allopathie

 nf allopatiya (davolash usuli). 

allouer


  vt  1.  mablag‘  ajratmoq,  pul  ajratmoq;  2.  vaqt  bermoq,  vaqt 

ajratmoq. 



ALLUMAGE

 

AMABILITÉ



 

 

 



28 

allumage


 nm 1. yoqish, yondirish, yurgizish (motor); 2. yoqish, yondirish 

(yorug‘lik manbasi); l’allumage d’une lampe chiroqni yoqmoq. 

allume-feu

 nm tutantiriq. 

allume-gaz

 nm gazyoqqich (gaz plitalari uchun). 

allumer

 I. vt 1. yondirmoq, o‘ t yoqmoq,  alanga, o‘ t  oldirmoq; allumer un 



briquet, une cigarette zajigalka, sigaretni o‘ t oldirmoq, yoqmoq; 2. yoritm oq, 

yorug‘  qilmoq;  allumer  l’escalier  zinani  yoritmoq;  allumer  le  salon  salon, 

mehmonxonaning  chirog‘ini  yoqmoq;  la  chambre  est  allumée  xona 

yoritilgan;  3.  fam  yoqmoq;  buramoq  (radio,  televizor,  isitish  vositalari); 

allumer  la  radio  radioni  buramoq,  ishga  tushirmoq;  allumer  la  télévision 

televizorni  yoqmoq;  4.  litt  allumer  la  guerre  urush  olovini  yoqmoq;  5.  litt 

allumer le désir de qqn birovning yuragiga o‘ t yoqmoq, birovni qiziqtirmoq; 

II. s’allumer vpr 1. yonmoq, alanga olmoq; le bois sec s’allume facilement 

quruq  o‘ tin  oson  yonadi,  o‘ t  oladi;  2.  yonmoq,  yaltiramoq;  ses  yeux 

s’allument ko‘zlari yonardi. 

allumette

 nf gugurt; frotter une allumette gugurt yoqmoq. 

allumeur

 nm o‘t oldiruvchi, yondiruvchi; portlatuvchi moslama, portlatgich. 

allumeuse

 nf fam tannoz, ishvagar ayol. 

allure

 nf 1. yurish, qadam tashlash, oyoq olish; 2. tezlik, yurish; accélérer 



l’allure  harakatni, qadamni  tezlashtirmoq;  à cette allure bu  tezlikda; rouler 

à allure modérée o‘rtacha tezlikda haydamoq; 3. fam ko‘rinish, qiyofa; elle a 

une  drôle  d’allure,  cette  maison  bu  uyning  tashqi  qiyofasi,  ko‘rinishi  juda 

kulgilidir;  cette  affaire  prend  une  mauvaise  allure  bu  ish  yomonlashib 

ketyapti. 

allusif, ive

 adj imo-ishorali, kinoyali. 

allusion


 nf imo-ishora, kinoya; faire une allusion à ishora qilmoq. 

alluvial, ale

 adj o‘tirindi, cho‘kindi. 

alluvions

  nf  pl  o‘tirindi,  cho‘kindi  (oqar  suv  olib  kelgan  qum,  tosh, 

balchiq); une terre d’alluvions cho‘kindi yer. 

almanach

 nm 1. almanax; 2. kalendar (oy-kunlarni ko‘rsatadigan kitobcha 

jadval). 

aloès


 nm aloe, aloy, sabur. 

aloi


  nm  1.  proba  (oltin,  kumush  kabilarning  soflik  darajasini  ko‘rsatuvchi 

raqam); 2. fig sifat; de bon aloi sifati yaxshi; de  mauvais  aloi sifati yomon, 

sifati past; les marchandises de bon aloi sifati yaxshi mahsulot. 

alors


 adv u vaqtda, unda, u chog‘da. 

alors


 

que


 loc conj xuddi shu vaqtda; il fait beau chez vous, alors  que 

chez  moi  on  gèle  sizlarda  havo  yaxshi  bo‘lib  turganda,  bizda  qattiq  sovuq 

bo‘lyapti. 

aloze


 nf aloza (seldga yaqin, o‘xshash dengiz balig‘i). 

alouette


 nf to‘rg‘ay, sufito‘rg‘ay. 

alourdir


 I. vt 1.  og‘irlashtirmoq, vazminlashtirmoq, og‘ irlashtirib  qo‘ymoq; 

la pluie alourdit  les vêtements yomg‘ir kiyimlarni vazminlashtiryapti;  2. fig 

og‘irlashtirmoq;  murakkablashtirmoq,  mushkullashtirmoq;  cette  tournure 

alourdit  la phrase bu  ibora gapni murakkablashtirmoqda; II. s’alourdir vpr 

og‘irlashmoq, vazminlashmoq. 

alourdissement

  nm  1.  og‘irlashish,  vazminlashish;  un  alourdissement 

d’une  démarche  og‘ir  qadam  tashlash,  og‘ir,  salmoqlanib  qadam  tashlash; 

2. og‘irlashish, ortish, mushkullashish (soliq). 

aloyau


 nm lahm go‘sht bo‘lagi. 

alpaga


 nm alpaga (ipak va jundan to‘qilgan gazlama). 

alpage


 nm tog‘dagi yaylovlar. 

alpestre


 adj Аlp tog‘lariga oid. 

alpha


 nm 1. alfa grek alifbosining  birinchi harfi; l’alpha  et l’oméga avvali 

va oxiri, ibtido va intiho; 2. phys alfa; les rayons alpha alfa-nurlar. 

alphabet

  nm  1.  alifbo,  alfavit;  l’alphabet  phonétiqueinternational 

(A.P.I.) xalqaro fonetik alifbo; 2. alifbe (kitob, darslik). 

alphabétique

 adj alifboga oid; en ordre alphabétique alifbo tartibida. 

alphabétiser

  vt  o‘qish-yozishni  o‘rgatmoq,  savodini  chiqarmoq, 

savodsizlikni tugatmoq. 

alpin,  ine



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling