Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
de leur puissant voisin bu mamlakatlar o‘zlarining qudratli qo‘shnisiga tobe; 2. kuchli ta’sir qiladigan, kuchli; il a pris un somnifère puissant u kuchli uxlatuvchi dori ichdi; un sentiment puissant chuqur tuyg‘u; 3. kuchli, baquvvat; le boxeur a des muscles puissants bokschining mushaklari baquvvat; 4. kuchli, baquvvat, quvvatli, katta quvvatga ega bo‘lgan (mashina, motor); sa voiture a un moteur puissant uning avtomobilining motori kuchli; 5. baland, qattiq, quvvatli, katta quvvatga ega bo‘lgan; le phare a une lanterne très puissante faraning chirog‘i katta quvvatga ega. puits nm inv 1. quduq; puiser, tirer de l’eau au puits quduqdan suv olmoq; loc fig un puits de science ilm bulog‘i; 2. techn quduq, chuqur; puits de mine shaxta qudug‘i; le forage d’un puits de pétrole neft qudug‘ini qazish. pull-over ou pull nm pulover. pulluler
vi g‘ij-g‘ij qaynamoq, to‘ lib-toshib yotm oq, g‘ujgon urmoq; les moustiques pullulent près de l’étang hovuz bo‘yida chivinlar g‘ujgon urishyapti; les fautes pullulent dans ce devoir bu uy ishida xatolar to‘lib- toshib yotibdi. pulmonaire adj o‘pkaga oid, o‘pka; la tuberculose est une maladie pulmonaire tuberkuloz o‘pka kasalligidir; congestion pulmonaire o‘pka shamollashi; n o‘pka kasal, o‘pka kasalligi bilan og‘rigan odam. pulpe nf 1. milk kungurasi; la carie atteint la pulpe kariyes milk kungurasini jarohatlaydi; 2. et, go‘sht (mevalarda). pulpeux,
euse
adj etli, go‘shtdor; un fruit pulpeux go‘shtdor meva; fig une belle fille pulpeuse chiroyli do‘ndiq, do‘mboqqina qiz. pulsation nf 1. tomir, yurak urishi; tomir, yurak tepishi; 2. techn pulsatsiya, tepib turish. pulsion
nf ichki turtki; biror ishga undovchi sabab; il contrôle mal ses pulsions agressives u o‘zining tajovuzkorligini yaxshi jilovlay olmaydi. pulvérisateur nm pulverizator, purkagich. pulvérisation nf purkash, sepish, changitish; la pulvérisation d’insecticide sur les plantes est efficaces contre les parasites o‘simliklarga zaharli dorilarni sepish zararli hasharotlarga qarshi kurashda foydalidir; il se des pulvérisations dans le nez pour soigner son rhume u tumovini davolash uchun burniga dori purkayapti. pulvériser vt 1. kukunga, tolqonga aylantirmoq; mayda-mayda, parcha- parcha, chil-chil qilmoq; 2. sepmoq, purkamoq, changitmoq; le jardinier pulvérise de l’insecticide sur les rosiers bog‘bon atirgullarga zaharli dori sepyapti; 3. fig parcha-parcha qilib yubormoq; yo‘qqa, puchga chiqarmoq; il a pulverisé vos arguments u sizning dalillaringizni yo‘qqa chiqardi; le champion olympique a puliverisé le record du monde olimpiya chempioni oldingi jahon rekordini chilparchin qildi. puma nm puma. punaise 1 nf taxtakana, jo‘lak, qandala; une chambre sordide, pleine de punaises iflos, taxtakanaga to‘la xona. punaise
2 nf knopka (bosma mix, tugmacha mix). punch 1
punch 2 nm 1. qattiq zarba, qattiq urish (bokschilarda); 2. jo‘shqinlik, tezlik, shiddatlilik; shiddat, shitob; il manque de punch unga jo‘shqinlik yetishmaydi. punir vt 1. jazo bermoq, jazolamoq, mahkum etmoq; la justice punit les coupables sud jinoyatchilarni jazolaydi; être puni de prison qamoq jazosiga mahkum etilmoq; sa mère l’a puni d’avoir menti onasi uni yolg‘on gapirganligi uchun jazoladi; 2. être puni jazolanmoq, jazosini olmoq; il est bien puni de sa curiosité u o‘zining qiziquvchanligining jazosini oldi. punitif,
ive adj jazolashga oid, jazolash bilan bog‘liq bo‘ lgan; jazolovchi; jazolash; expédition punitive jazolash ekspeditsiyasi; faire une expédition punitive contre des rebelles qo‘zg‘olonchilarga qarshi jazo ekspeditsiyasi uyushtirmoq. punition nf 1. jazo; le professeur donne une punition aux élèves qui bavardent o‘qituvchi gaplashib o‘ tiradigan o‘quvchilarga jaz o beradi; 2. jazo, ta’zir; mon fils est en punition dans sa chambre mening o‘g‘lim xonasida jazosini o‘ tayapti. pupille
1 n vasiylikdagi bola; pupille de la nation davlat vasiyligidagi, qaramog‘idagi bola. pupille
2 nf ko‘z qorachig‘i. PUPITRE
QUADRILLE
458 pupitre
nm 1. pyupitr (nota va kitob quyadigan qiya moslama); 2. parta 3. boshqaruv stoli. pur,
I. adj 1. toza, sof, boshqa narsa aralashtirilmagan; du vin pur sof vino; de l’or à l’état pur sof holdagi oltin; fig à l’état pur haqiqiy, g‘irt; le plaisir pur haqiqiy rohat; loc adj confiture pur fruit sof mevadan qilingan murabbo; tissu pur laine sof jundan qilingan gazmol; cheval pur-sang zotdor ot; 2. toza, pokiza, bulg‘anmagan, ifloslantirilmagan, ichimli, beg‘ubor; eau pure toza, ichimli suv; 3. sof, asl; science pure sof nazariy fan; 4. butunlay, to‘la, haqiqiy, g‘irt; ton ami est un pur imbécile sening o‘rtog‘ing g‘irt ahmoq; loc adv en pure perte bekorga, befoyda, behuda; pur et simple shartsiz, so‘zsiz, jo‘n, sodda; 5. sof, toza, pok, beg‘ubor; un cœur pur sof qalb; ses intentions étaient pures uning niyatlari toza edi; il était pur de tout soupçon u harqanday shubhadan yiroqda edi; 6. bokira, pokiza; une jeune fille pure bokira qiz; 7. mutanosib, kelishgan; II. n dindor, e’tiqodli odam. purée
nf pyure, bo‘tqa (qaynatib ezilgan sabzavot); une purée de pommes de terre kartoshka pyuresi; loc fig purée de pois qalin tuman; être dans la purée sariq chaqasiz qolmoq, qashshoqlikda qolmoq. purement
adj yolg‘iz, faqatgina, butunlay, g‘irt; elle a fait des études purement littéraire u faqatgina adabiyot fanini o‘rgandi; loc purement et simplement faqat, xolos; il a purement et simplement menti u aldab qo‘ydi xolos. pureté nf 1. tozalik, yot narsaning aralashmaganligi; une eau d’une grande pureté juda ham toza, tiniq suv; 2. soflik, musaffolik, tiniqlik; ce diamant est d’une pureté absolue bu mutlaqo sof dur; la pureté de l’air des montagnes tog‘ havosining musaffoligi; la pureté de sa voix ovozining tiniqligi; 3. litt halollik, poklik, benuqsonlik; la pureté d’une sainte avliyoning pokligi; 4. soflik, tozalik; l’académie française veille à la pureté de la langue Fransiya akademiyasi tilning sofligini nazorat qiladi. purgatif,
ive I. adj ich surgi, surgi; II. nm surgi dori; il a pris un purgatif u surgi dori ichdi. purgatoire nm relig a’rof, arosat, mahshargoh (katoliklar afsonalarida: jannatga kirishdan oldin o‘lganlarning joni gunohdan poklanadigan joy). purge
nf 1. surgi, surgi dori; prendre une purge u surgi dori ichmoq; 2. oqizib yuborish, chiqarib yuborish; le robinet de purge du radiateur a une fuite radiatorning oqizib yuborish krani teshilib qoldi; 3. tozalash, qatag‘on; les grandes purges staliniennes S talin qatag‘oni. purger I. vt 1. tozalamoq; ichidagi narsani to‘kib, chiqarib yubormoq; purger un radiateur radiatorning suvini to‘kmoq, ichini tozalamoq; 2. litt tozalamoq, poklamoq; il faut purger la société de tous ces profiteurs jamiyatni bu hamma yulg‘uchlardan tozalash kerak; 3. belgilangan muddatni o‘tamoq, ado qilmoq; il est en prison, il purge une peine de cinq ans u qamoqda, besh yillik muddatni o‘tayapti; II. se purger vpr surgi dori ichmoq (o‘z ichini tozalamoq). purifier vt 1. soflamoq, aralashmalardan tozalamoq, sof holga keltirmoq; si tu ouvrais la fenêtre, ça purifierait l’air agar oynani ochsang, bu havoni tozalagan bo‘lardi; 2. litt poklamoq, forig‘ qilmoq; la souffrance l’avait purifié kulfat uni poklagan edi; 3. tilni, uslubni, soflamoq, tozalamoq, tuzatmoq. purisme nm 1. purizm (tilni o‘zgarmagan sof holda saqlashga urinish); 2. xulq-axloqni pokiza va qattiq saqlashga yuzaki urinish. puriste
I. adj purizmga oid, purist; II. n purist; les puristes refusent de voir le langage évaluer puristlar tilning rivojlaninshini ko‘rishni xohlamaydilar. puritain,
aine
I. adj puritanlarga oid, puritan; il a reçu une éducation puritaine u puritan tarbiyasini olgan; II. n puritan (axloqiy qoidalarga juda ham qattiq amal qiladigan odam). pur-sang
nm inv zotli, zotdor, nasldor ot. purulent,
ente
adj yiringga, fasodga oid; yiringli, fasodli; yiring, fasod bog‘lagan; une plaie purulente fasod bog‘lagan yara. pus nm inv yiring, fosad; écoulement de pus yiring oqish. pusillanime adj litt qo‘rqoq, yuragi yo‘q, yuraksiz, sustkash; il est pusillanime et n’ose rien entreprendre u yuraksiz, hech narsaga kirisholmaydi. pustule nf yallig‘langan g‘udda, bo‘jama; husnbuzar; il a des pustules sur le visage uning yuzida husnbuzarlar bor. putain
I. nf péj vulg fohisha; manjalaqi, buzuq, suyuqoyoq ayol, jalab; fils de putain haromi; II. intj fam jalab, obbo, jin ursin; o‘hho‘, voybo‘y. putatif,
ive adj qonun tomonidan tan olingan; enfant, père putatif qonun tomonidan tan olingan bola, ota. putois nm inv 1. sassiqko‘zan 2. sassiqko‘zan mo‘ynasi. putréfaction nf chirish; un cadavre en état de putréfacation tez chiriyotgan murda. putréfier I. vt chiritmoq; II. se putréfier vpr chirimoq, irimoq; chirib, irib ketmoq.
putride adj aynigan, irigan, sasigan; une odeur putride se dégage de la poubelle pleine to‘la ahlat yashig‘idan sassigan hid kelardi. putsch
nm fitna (bir to‘da fitnachilarning davlat o‘zgarishi qilish yo‘lidagi avanturistik xurujlari va shunday yo‘l bilan qilingan davlat to‘ntarishi); un putsch contre-révolutionnaire kontrrevolutsion fitna. puy
nm overndagi tog‘. puzzle
nm bosh qotirma, jumboq, muammo; l’enfant assemble une à une toutes les pièces du puzzle bola bosh qotirmaning bo‘ laklarini birma bir yig‘ib chiqyapti; certains puzzles sont très difficiles à réaliser ba’zi bir muammolarni yechish juda qiyin. pygmée n 1. pigmey (Afrikada, Janubiy-sharqiy osiyoda va okianiyada yashaydigan past bo‘yli qabi lalar vakili); 2. past bo‘yli, pakana odam; 3. qo‘lidan hech ish kelmaydigan zaif odam. pyjama nm pijama (ko‘pincha, kurtka va shimdan iborat uy kiyimi); elle n’aime que des pyjamas de soie u faqat shoyi pijamalarni yaxshi ko‘radi. pylône
nm 1. katta gul ustun (arka, peshtoq, gumbaz kabilarning ustuni); 2. stolba, simyog‘och; pylône électrique elektr simyog‘ochi. pylore nm anat qorin bo‘yni (qorinning o‘n ikki barmoqli ichakka o‘tadigan joyi). pyramidal,
ale,
aux
nf piram idasimon, pirpmida shaklidagi, piramidaga o‘xshash, piramidal. pyramide nf 1. hist piramida, ehrom; les pyramides de l’Egypte M isr ehromlari; 2. math piramida; 3. piram ida shaklida terib qo‘yilgan narsa; des pyramides de fruits et de légumes meva va sabzavot piram idalari; 4. tepa qismi torayib boruvchi statistik grafik; la pyramide des âges, des salaires yosh, oylik piramidasi. pyrex nm inv o‘tga chidamli oyna. pyrotechnie nf portlovchi modda ishlab chiqaruvchi zavod. pyrrhonisme nm pirronizm (Pirron ta’limoti). python nm piton (tropik mamlakatlarda bo‘ladigan yirik bo‘g‘ma ilon). pythonisse nf litt ou plais folbin, romchi, bashoratgo‘y, karomatchi.
Q Q, q fransuz alifbosining o‘n yettinchi harfi. Q.I.
nm inv voir quotient. quadragénaire adj, n 40-50 yoshlar orasidagi; elle est quadragénaire u 40-50 yoshlarda. quadrature nf kvadratura (yuzaning kvadrat birligi bilan ifodalangan kattaligi); loc la quadrature du cercle aylananing kvadraturasi. quadriennal, ale, aux adj 1. to‘rt yil davom etadigan; 2. to‘rt yilda bir bo‘ladigan. quadrige nm to‘rt otli arava (Qadimgi Rimda). quadrilatère nm to‘rtburchak. quadrillage nm 1. bo‘laklarga ajratilgan maydonning rasmi, joylashuvi; 2. le quadrillage d’une ville en insurrection isyondagi shahar bo‘linmalarining joylashishi. quadrille nm kadril (juft-juft bo‘ lib ijro etiladigan bal raqsi). QUADRILLER
QUATRE - VINGT
459 quadriller vt 1. grafalamoq, kataklarga ajratmoq; papier quadrillé kataklarga ajratilgan varaq; 2. alohida viloyatlarga bo‘lib olmoq. quadrimoteur adj, nm to‘rt motorli samolyot. quadriréacteur adj, nm to‘rt reaktorli samolyot. quadrumane zool I. adj to‘rt qo‘ lli; II. n maymun. quadrupède I. adj to‘rt oyoqli, panjali; II. n to‘rt oyoqli, panjali sut emizuvchi hayvon. quadruple I. adj to‘rt karra, hissa, marotaba; une quadruple rangée de barbelés to‘rt qator tishli; II. nm to‘rt marta ko‘p miqdor; huit est quadruple de deux sakkiz ikkining to‘rt karrasi. quadrupler I. vt to‘rtga ko‘paytirmoq; quadrupler la production oziq- ovqatni to‘rt marotaba ko‘paytirmoq; II. vi to‘rt marotaba oshmoq; les prix ont quadruplé narx-navo to‘rt marotaba oshdi. quadruplés, ées n pl to‘rt egizak (bir onadan tug‘ilgan). quai
nm 1. kemalar to‘xtaydigan joy; quai de débarquement, d’embarqument kemadan tushadigan, chiqadigan joy; 2. sohil; se promener sur les quais sohilda sayr qilmoq; 3. perron; ticket de quai perronga o‘tish chiptasi. quaker, quakeresse n kvaker (nasroniylar diniy harakati a’zosi). qualificatif, ive I. adj asliy; adjectif qualificatif asliy sifat; II. nm sifatlovchi. qualification nf 1. baholash, sifatini aniqlash; 2. mahoratini aniqlash; 3. ixtisos, kasb mahoratini aniqlash; qualification professionnelle kasbiy mahorat. qualifié, ée adj 1. malakali, omilkor, bilimdon, mirishkor; ouvrier qualifié malakali ishchi; 2. malakali, ustalik, epchillik; vol qualifié yuqori malaka talab qiladigan o‘g‘irlik. qualifier I. vt 1. baho bermoq, tavsiflamoq; comment qualifier sa conduite? elle est inqualifiable! uning qilig‘ini qanday baholash kerak? u ta’rifga sig‘maydi! 2. yuqori bosqichga olib chiqmoq; ce but a qualifié leur équipe pour le championnat bu kiritilgan to‘p ularning komandasini chempionatga olib chiqdi; 3. ixtisos, malaka, mahorat bermoq; II. vpr ils se sont qualifiés pour la finale ular finalga chiqishdi. qualitatif, ive adj sifatli, yaxshi. qualitativement adv sifatli, sifat nuqtai nazaridan. qualité nf 1. sifat, daraja; marchandise de bonne, de mauvaise qualité yaxshi, yomon sifatli mahsulot; 2. sifat; un produit de qualité sifatli mahsulot; 3. fazilat, xislat; elle a toutes les qualités u barcha fazilatlarga ega; 4. vakolat, sifat; en sa qualité de chef du gouvernement hukumat boshlig‘i sifatida; 5. une personne de qualité obro‘ li, aslzoda, tag-tugli kishi. quand I. prép 1. qachon, qachonki, hamono, paytda, vaqtda, zamonda; quand je vous le disais! hamono men sizga buni aytayotgan ekanman! je n’aime pas quand vous criez men sizning qichqiriqlaringizni yomon ko‘raman; 2. quand l’un disait oui, l’autre disait non biri xo‘p deb turganda, boshqasi yo‘q derdi; 3. litt agar, gar, hattoki; quand il l’aurait voulu, il ne l’aurait pas pu agar u buni xohlagan taqdirda ham, u uni uddalay olmasdi; loc adv quand même har holda, lekin, shunday bo‘lsa ham; il l’aime quand même har holda u uni sevadi; II. adv qachon, qay vaqtda, ba’zan, goh, gohida, qachon bo‘lmasin, qachondir; quand partez- vous? qachon jo‘nab ketasiz? jusqu’à quand? qachongacha? c’est pour quand? bu qachonga, bu qachon bo‘ladi, qachonga mo‘ljallangan? alors, à quand le mariage? – je ne sais pas quand shunday qilib, to‘y qachon? – qachonligini bilmayman. quant
loc prép quant à vous, attendez ici siz bo‘lsa, shu yerda kuting. quant-à-soi nm sing o‘zini tuta bilish, vazminlik, og‘irlik, sipolik, bosiqlik, tiyiqlik; rester sur son quant-à-soi sipolik saqlamoq, o‘zini tiyib, tutib turmoq; avec les gens que je ne connais pas, je reste sur mon quant-à- soi men tanimagan odamlarning oldida o‘zimni tiyib turaman. quanta nm pl qism, bo‘lak; kvant (chiqarilishi yoki yutilishi mumkin bo‘lgan eng oz, bo‘linmas energiya miqdori); théorie des quantas kvant nazariyasi. quantique adj kvantga oid, kvant; mécanique quantique kvant mexanikasi (elementar zarralar harakati va ularning o‘zaro ta’siri haqidagi nazariya). quantième nm chislo, kun, sana. quantitatif, ive adj songa, miqdorga oid; miqdoriy. quantitativement adv miqdoriy, miqdor nuqtai nazaridan. quantité
nf 1. son, miqdor; en grande, en petite quantité ko‘p, oz miqdorda; une, des quantité(s) de to‘p, to‘da, birtalay, ko‘p miqdorda, ko‘pchilik; une quantité de livres birtalay kitoblar; quantité de gens le pensent ko‘pchilik kishilar shunday beb o‘ylashadi; 2. miqdor, zarra, mayda bo‘lak; loc considérer qqn comme une quantité négligeable biror kimsaga mensimay qaramoq; 3. miqdor; adverbes de quantité m iqdor ravishlari. quarantaine nf 1. qirqtacha, qirqlagan; 2. qirq yosh; 3. karantin; chilla; loc mettre, laisser qqn en quarantaine biror kimsani karantinga solmoq. quarante
I. adj numér qirq (raqam); un trajet de quarante minute qirq daqiqalik yo‘l; page quarante qirqinchi bet; II. nm j’habite au quarante men qirqinchi uyda yashayman. quarantième adj 1. qirqinchi; 2. qirqdan biri, qirqdan bir bo‘ lagi; un quarantième qirqdan biri. quart nm 1. to‘rtdan bir, chorak; chacun a reçu un quart de la succession har biri merosning to‘rtdan birini oldi; un quart de vin chorak litr vino; un mauvais quart d’heure og‘ir, qiyin daqiqalar; les trois quarts du temps ko‘p vaqt, har doim; 2. vaxta, navbatchilik (kemada); officier, matelot de quart vaxtadagi, navbatchilikdagi zobit, dengizchi; prendre le quart vaxtada, soqchilikda bo‘lmoq. quarte
nf kvarta (diatonik gammaning to‘rtinchi pardasi, shuningdek birinchi va to‘rtinchi pardalar oralig‘i). quartette ou quartet nm kvartet (to‘rt ijrochidan tashkil topgan ansambl). quartier nm 1. to‘rtdan bir qismi, bo‘lagi; un quartier de pomme olmaning to‘rtdan bir qismi, bo‘lagi; un quartier de bœuf mol go‘shtining bir qismi, to‘rtdan bir qismi; 2. oyning choragi; premier, dernier quartier oyning birinchi, so‘nggi choragi; 3. kvartal; mahalla; okrug; le Quartier latin Lotin kvartali; cinéma de quartier kvartal kinoteatri; 4. pl quartiers d’hiver qishlov joyi (qo‘shinning); quartier général armiya shtabi, bosh shtab; avoir quartier libre kazarmadan chiqish vakolatiga ega bo‘lmoq; ne pas faire de quartier qirmoq, shafqat qilmaslik. quartier-maître nm starshina (dengiz flotida serjantga barobar unvon); kvartirmeyster (harbiy qismni qarorgohlarga joylashtirish va ta’minot ishlari bilan shug‘ullanuvchi ofitser). quartz
nm kvars; une montre à quartz kvars soat. quasi
1 adv deyarli, qariyb; nazarimda, sal bo‘lmasa; go‘yo, go‘yoki; bo‘lishi mumkin, desa ham bo‘ladigan; ko‘rinishidan, aftidan, go‘yo … dek, -ga o‘xshaydi; le raisin est quasi mûr uzum qariyb pishibdi; quasi- certitude, quasi-totalité qariyb ishonish, amin bo‘lish, qariyb hammasi. quasi
2 nm buzoq sonining yuqori qismi, bo‘lagi, son go‘shti. quasiment adv fam deyarli, qariyb; taxminan, birmuncha. quaternaire adj 1. to‘rt bo‘lakdan tashkil topgan; chim to‘rtta har xil atomdan tashkil topgan (molekula); 2. géol to‘rtlamchi; ère quaternaire ou nm le quaternaire to‘rtlamchi davr (geologik era). quatorze adj numér o‘n to‘rt, o‘n to‘rtinchi. quatorzième adj numér o‘n to‘rtinchi; le quatorzième siècle o‘n to‘rtinchi asr; trois quatorzièmes o‘n to‘rtdan uch. quatorzièmement adv o‘n to‘rtinchi, o‘n to‘rtinchidan. quatrain
nm ruboiy, to‘rtlik; le premier quatrain d’un sonnet sonetning birinchi to‘rtligi. quatre I. adj numér inv 1. to‘rt; les quatre saisons to‘rt fasl; loc se mettre en quatre zo‘r bermoq, kuyib-pishib urinmoq; o‘lgan-tirilganiga qaramay harakat qilmoq; manger comme quatre bo‘kib yemoq; descendre un escalier quatre à quatre zinapoyadan sakrab-sakrab, tez tushmoq; ne pas Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
ma'muriyatiga murojaat qiling