Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
#414
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   238

aller  par  quatre  chemins  maqsadga  to‘g‘ridan  to‘g‘ri  o‘ tmoq;  2.  to‘rtinchi; 

Henri IV Henri to‘rtinchi; page quatre to‘rtinchi bet; II. nm inv 1. to‘rt; habiter 

au  quatre  to‘rtinchida  yashamoq;  2.  qarta,  dom ino  va  shunga  o‘xshash 

o‘yinlarda to‘rt soni. 

quatre-cent-vingt-et-un

 nm inv shashqol o‘yini. 

quatre-vingt

  adj  numér  sakson;  âgé  de  quatre-vingts  ans  sakson 

yoshli; page quatre-vingt saksoninchi sahifa. 



QUATRIÈME

 

QUEUE



 

 

 



460 

quatrième

  I.  adj,  n  to‘rtinchi;  habiter  au  quatrième  to‘rtinchi  qavatda 

yashamoq;  loc  en  quatrième  vitesse  juda  tez;  II.  nf  Fransiya  kollejlarida 

to‘rtinchi sinf. 

quatrièmement

 adv to‘rtinchidan. 

quatuor


  nm  kvartet  (1.  to‘rt  ovoz  yoki  to‘rt  soz  uchun  yozilgan  muzika 

asari; 2. to‘rt ijrochidan (qo‘shiqchi yoki sozandadan) iborat ansambl; 3. to‘rt 

kishidan iborat guruh). 

que


1

 conj 1. nous pensons que  la vie est bonne biz hayotni go‘zal deb 

o‘ylaymiz; 2. loc prép à condition que shartiga ko‘ra, shartidagidek; tu peux 

rester à condition que tu te taises sen qolishing mumkin,  faqat shu shart 

bilanki,  sen  jim  turasan;  à  mesure  que  bo‘lishiga,  kelishiga  qarab,  -ga 

muvofiq;  -gan  sari;  afin  que  maqsadiga  ko‘ra;  pousse-toi  afin  que  je 

puisse  m’asseoir  suril,  men  ham  o‘tirib  olay;  dès  que  hamono,  bilan; 

attendu  que  sababli,  boisdan,  -gani  uchun;  de  façon  que  shuning  uchun, 

shu sababli, shunday  bo‘lgach; uchun,  toki; 3. ne… que…  faqat; je n’aime 

que toi men faqat seni yaxshi ko‘raman; 4. qu’il entre! kirsin! 

que

2

  adv  1.  nima  sababdan,  nima  uchun,  nega;  que  ne  venez-vous? 



nega  kelmaysiz?  2.  qay  tarzda,  qanday  qilib,  qancha,  qanday,  qay 

darajagacha;  que  de  qanchalik,  qanday,  qancha;  que  de  difficultés  je 

prévois!  qancha  qiyinchiliklarni  ko‘rayapman;  que  c’est  beau!  qanday 

go‘zal! 


que

3

 I. pron rel 1. d’une femme inconnue, et que j’aime, et qui  m’aime 



men  sevadigan  va  meni  sevadigan  notanish  ayol;  2.  le  temps  que  l’on 

construise l’hôtel mehmonxonani qurishayotgan vaqt; voilà cinquante ans 

que nous habitons ici mana ellik yildirki shu yerda yashayapm iz; 3. l’être 

que  je  serai  après  la  mort  men  o‘lganimdan  so‘ng  men  aylanadigan 

mavjudot;  4.  vx  ce  que,  ce  qui;  coûte  que  coûte,  advienne  que  pourra 

nima  bo‘ lsa  bo‘lsin;  II.  pron  intr  1.  que  faire?  nima  qilish  kerak?  2.  qu’est 

ceci?  que  deviens-tu?  ahvoling  nima  kechadi?  3.  qu’y  a-t-il?  que  se 

passe-t-il?  nima  bo‘layapti?  4.  qu’  est-ce  que  vous  seriez  devenu?  siz 

nima bo‘lgan bo‘lardingiz? voyons, qu’est-ce qui vous prend? xo‘sh, sizga 

nima bo‘ldi? 

québécois, oise

 I. adj kvebeklik, kvebekcha; II. n  1. kvebeklik; 2.  nm le 

québécois kvebek tili (kvebekcha fransuz tili). 

quel, quelle

 adj 1. qanday,  qanaqa, nechuk,  qaysi; qanday-a, qarang-a; 

qelle  est donc cette jeune fille? qanaqa  qiz o‘zi  bu? quelle heure  est-il? 

soat necha  bo‘ldi?  il ne  savait pas quelle  route prendre u  qaysi ko‘chaga 

yurishni  bilmasdi;  2.  quelle  jolie  maison!  qanday  chiroyli  uy!  quelle  idée! 

zo‘r  g‘oya,  zo‘r  fikr!  3.  qaysi;  dire  quelle  était  la  plus  belle  des  trois 

uchovidan  qaysi  biri eng chiroyli ekanligini aytmoq; d’un homme quel qu’il 

soit kim bo‘ lsa ham. 

quelconque

  adj  1.  qandaydir,  qanday  bo‘lmasin;  qanaqa  bo‘lsa  ham; 

biror, birorta; un quelconque individu qandaydir bir shaxs, kishi; pour une 

raison quelconque biror bir sabab uchun; 2. uncha ko‘p bo‘lmagan, ozgina; 

bir oz, andak; e’ tiborsiz, ahamiyatsiz; un homme quelconque arzimas kishi, 

odam. 

quelque


 I. adj 1. quelque… que qanday bo‘lsa ham; quelque doute que 

tu  aies,  il  te  faudra  une  preuve  sening  qandaydir  shubhang  bo‘ lsa  ham, 

senga  isbot  kerak;  quelque  méchants  que  soient  les  hommes  insonlar 

qanchalik johil bo‘lmasalar ham; 2. qandaydir; il sera allé voir quelque ami 

u  qandaydir  bir  do‘stini  ko‘rgani  boradi;  depuis  quelque  temps  ma’lum  bir 

vaqtdan  beri;  3.  pl fam  bir  qancha, nechta; j’ai  vu quelques amis men  bir 

nechta  do‘stimni ko‘rdim; cent et quelques francs yuz frankdan ortiqroq; II. 

adv inv taxminan,  taqriban; qariyb, deyarli; birmuncha, yaqinida, atrofida; un 

livre de quelque cent francs yuz franklar atrofidagi kitob. 

quelque


 

chose


 pron biror narsa, nima bo‘lsa ham; nimadir; nimalardir. 

quelquefois

  adv  bir  necha  bor,  bir  necha  marta;  ba’zan,  ba’zida,  ba’zi 

vaqtda; onda sonda, ahyon-ahyonda; ora-sira, vaqti vaqti bilan; gohi-gohida; 

il  est  quelquefois  drôle  u  ba’zida  g‘alati;  il  est  venu  quelquefois  u  bir 

necha bor keldi. 

quelqu’un,  une,  quelques-uns,  unes

  pron  indéf  1.  sing  kimdir,  kim  

bo‘lsa  ham,  birov,  biror  kishi,  birortasi,  allakim;  on  dirait  que  quelqu’un 

joue du piano quelque part go‘yoki allakim qayerdadir pianino chalayapti; il 

y a quelqu’un? biror kimsa bormi? ah, c’est quelqu’un! a, bu kerakli odam! 

2.  pl  ba’zi  birlari,  ba’zilari;  ayrim  kishilar;  kimlardir;  quelques-uns  des 

assistants  se  mirent  à  rire  qatnashchilardan  kimlardir  kula  boshlashdi; 

quelques-unes de ses poésies sont belles she’rlarining ba’zilari chiroyli. 

quémander

  vt  tilanmoq;  yalinib  so‘ramoq,  yalinmoq;  il  quémande  sans 

cesse de l’agent u to‘xtovsiz pul tilanadi. 

quémandeur, euse

 n tilanchi; yalinib so‘rovchi, iltimoschi. 

qu’en-dira-t-on

 nm inv mish-mish gap, oldi-qochdi gap; ovoza, duv-duv 

gap;  mish-mish;  boshqalarning  fikri;  avoir  peur  du,  se  moquer  du  qu’en-

dira-t-on mish-mish gapdan qo‘rqmoq, oldi-qochdi gaplarni pisand qilmaslik. 

quenelle


 nf frikadelka. 

quenotte


 nf fam sut tish. 

quenouille

 nf duk, yig, urchuq. 

querelle


  nf  urush,  janjal,  nizo,  dahanaki  jang  qilish;  nifoq,  tortishuv; 

querelle  de  famille  oilaviy  janjal,  nizo,  araz;  loc  chercher  querelle  à  qqn 

biror kimga qarshi janjal, nizo qidirmoq. 

quereller

  I.  vt so‘kmoq,  urishmoq;  koyimoq;  tortishmoq;  II.  se  quereller 

vpr janjallashmoq, so‘kishmoq, urishmoq. 

querelleur,  euse

  adj,  n  janjalkash,  tirnoq  ostidan  kir  izlaydigan,  injiq; 

d’humeur querelleuse tajovuzkor. 

quérir


  vt  aller  quérir  qqn,  qqch  biror  kimni,  narsani  olib  kelgani,  qidirib 

bormoq. 


questeur

  nm  kvestor  (parlament  uyushmasi  byurosining  parlamentdagi  

bahslarni tartibga solib turadigan a’zosi). 

question


 nf 1. savol, so‘rash; poser une question à qqn biror kimsaga 

savol  bermoq;  2.  muammo;  masala;  ish,  gap;  la  question  est  difficile 

masala  qiyin  edi;  les  questions  économiques,  sociales  iqtisodiy,  ijtimoiy 

masalalar; c’est toute la question asosiy masala o‘shanda; il n’y  a pas de 

question muammo yo‘q; il est question de haqida, to‘g‘risida gap boradi; 3. 

tergov,  qiynoqqa  solib  so‘roq  qilish;  soumettre  qqn  à  la  question  birovni 

qiynoqqa solmoq, qiynab so‘roq qilmoq. 

questionnaire

 nm savollar turkumi, savolnoma, savollar varaqasi. 

questionner

  vt  savol-javob  qilmoq,  so‘ramoq,  savollar  bermoq,  savolga 

tutmoq;  questionner  un  candidat  nomzodga  savollar  bermoq,  savolga 

tutmoq. 

quête


1

  nf  vx  xayr-ehson  to‘plash;  faire  la  quête  dans  une  église 

cherkovda xayr-ehson yig‘moq, to‘plamoq. 

quête


2

  nf  vx  1.  qidiruv,  qidirish,  izlash,  axtarish;  en  quête  de  biror 

kimsani,  narsani  qidirib;  il  se  met  en  quête  d’un  restaurant  u  restoranni 

qidirishga tushdi. 

quêter

  I.  vi  xayr-sadaqa  yig‘moq;  quêter  à  l’église,  à  domicile 



cherkovda,  uyda  xayri-sadaqa  yig‘moq;  II.  vt  tilanmoq,  gadoychilik  qilmoq, 

xiralik bilan so‘ramoq. 

quêteur,  euse

  n  xayr-sadaqa  yig‘ish  xizmatidagi  kishi,  xayr-sadaqa 

yig‘uvchi. 

quetsche


 nf to‘q binafsha rangli katta-katta uzunchoq olxo‘ri; olxo‘ri spirti, 

arog‘i. 


queue

  nf  1.  dum  (sut  emizuvchi,  sudralib  yuruvchi  hayvonlar,  va 

parrandalarda);  la  queue  d’un  chat,  d’un  écureuil  mushukning, 

olmaxonning  dumi;  loc  rentrer  la  queue  basse  ayanchli,  nochor,  ojiz 

qaytmoq;  tirer  le  diable  par  la  queue  chor-nochor  yashamoq,  zo‘rg‘a 

yashamoq,  kun  ko‘rmoq;  quand  on  parle  du  loup,  on  en  voit  la  queue 

bo‘rini yo‘qlasang, qulog‘i ko‘rinadi; à la queue leu leu orqama-orqa, izma-iz; 

2. fam erkaklar jinsiy a’zosi, olat; 3. loc finir en queue de poisson to‘satdan 

natijasiz  tugallamoq,  yakunlamoq;  queue-de-morue,  de-pie  frak,  frakning 

pastki uzun qismi; queue de cheval yasama soch; 4. meva bandi; gul bandi, 

yaproq  bandi; queue de pomme, de  melon, de  cerise olma, qovun, olcha 

bandi; tisane de queues de cerises gilos bandidan  tayyorlangan dimlama; 

queue  de  pâquerette,  de  tulipe  dastorgul  va  lola  bandi;  5.  queue  de 

comète  kometaning  dumi;  queue  de  la  grande,  de  la  petite  ourse  Katta 

Ayiq,  Kichik  Ayiq  yulduzlarining  dumi;  la  queue  d’un  avion  samolyotning 

dumi; piano à queue royal; 6. queue de billard bilyard kiyi; la queue d’une 

poêle  tovaning dastasi;  7. oxirgi  qatorlar, oxirgi kishilar; la tête  et la queue 

du cortège kortejning boshi va  oxiri; fam être dans la queue de  la classe 

sinfning  oxiri,  qoloq  bo‘lmoq,  sinfning  dumi  bo‘lmoq;  8.  navbat,  qator;  la 

queue  pour  les  taxis  taksiga  navbat;  faire  la  queue  navbatga  turmoq;  9. 



QUEUX

 

QUOLIBET



 

 

 



461 

oxir,  orqa;  les  wagons  de  queue  d’un  train  poyezdning  oxirgi  vagonlari; 

monter  en  queue  oxirgi  vagonga  o‘tirmoq;  10.  loc  commencer  par  la 

queue oxiridan boshlamoq; sans queue ni tête boshi keti yo‘q, poyma-poy. 

queux

 nm oshpaz; maître queux bosh oshpaz. 



qui

  pron  1.  rel  ega  ergash  gapni  bosh  gapga  bog‘lashda  ishlatiladi: 

qaysiki,  ya’ni;  prenez  la  rue  qui  monte  uy  nomerlari  oshib  boradigan 

ko‘chaga yuring; ceux qui s’en vont bular jo‘nab ketayotganlar; la voila qui 

arrive  u  mana  kelyapti;  voilà  qui  doit  être  très  agréable  mana  juda  ham 

yoqimli bo‘ lishi kerak bo‘lgan narsa; 2.  embrassez qui vous  voudrez kimni 

xohlasangiz quching; l’homme  à qui j’ai parlé, de qui je vous parle men 

gaplashgan, sizga gapirib berayotgan kishi; 3. intr kim, kimni? qui te l’a dit? 

buni  senga  kim  aytdi?  qui  demandez-vous?  kimni  so‘rayapsiz?  de  qui 

parlez-vous? kim to‘g‘risida gapirayapsiz? dis-moi qui tu fréquentes, et je 

te  dirai  qui  tu  es  sen  kimning  huzurida  bo‘lishingni  menga  ayt,  sening 

kimligingni  aytaman;  4.  qui  que  tu  sois,  écoute-moi  kim  bo‘lsang  ham 

menga quloq sol; qui que ce soit bu kim bo‘lganda ham. 

quiche


  nf  dumaloq  pirog  (qaymoq,  tuxum  va  cho‘chqa  yog‘i  bilan 

tayyorlanadigan pirogning bir turi); quiche lorraine lotaringiya pirogi. 

quiconque

 pron 1. rel kimki, kim, kimda-kim;  2. indéf kimdir, birov, biror 

kishi,  hech  kim;  je  n’en  parlerai  à  quiconque  men  bu  haqda  hech  kimga 

gapirmayman. 

quidam

 nm plais odam, shaxs; qui  est  ce quidam?  bu odam kim? des 



quidams birovlar, odamlar. 

quiet,  quiète

  adj  tinch;  osoyishta,  xotirjam,  bexavotir;  yuvosh,  beozor, 

vazmin, og‘ir. 

quiétude

  nf  1.  ko‘ngil  joyidalik,  tinchlik,  xotirjam lik;  2.  litt  xotirjam lik 

kayfiyati. 

quignon


 nm nonning sirti, cheti; bo‘lka nonning garbushkasi, s irti. 

quille


1

 nf 1. fam kegli (ma’lum tartibda qo‘yilgan figuralarni shar yumalatib 

urib yiqitish o‘yini); 2. fam oyoq; 3. fam fohisha, buzuq, g‘ar. 

quille


2

  nf  kil  (kemaning  ichki  tomonida  joylashgan  o‘q  qismi);  barque 

retournée, la quille en l’air kema ag‘darilgan, kil qismi havoda, osmonda. 

quille


3

  nf  arg  mil  xizmatning  tugashi;  vive  la  quille!  yashasin 

demobilizatsiya! 

quincaillerie

  nf  1.  mayda-chuyda  metall  buyumlar;  2.  mayda-chuyda 

metall  buyumlarni  ishlab  chiqarish  va  sotish  bilan  shug‘ullanuvchi  sanoat, 

savdo; 3. fam inform material, ma’lumot. 

quincaillier,  ière

  n  mayda-chuyda  metall  buyumlarni  sotish  bilan 

shug‘ullanuvchi kishi. 

quinconce

  nm  1.  predmetlarning  shahmat  tartibida  joylashuvi 

(kvadratning to‘rt burchagiga to‘rtta va o‘rtasiga bitta tartibida besh narsaning 

joylashuvi);  2.  plantation  d’arbres  en  quinconce  daraxtlarni  shahmat 

shaklida o‘tqazish. 

quinine


 nf xinin, xin (bezgak dori). 

quinquagénaire

  I.  adj  ellik-oltm ish  yoshlar  orasidagi;  II.  n  ellik-oltm ish 

yoshlar orasidagi odam. 

quinquennal,  ale,  aux

  1.  besh  yilda  bir  bo‘ladigan;  élection 

quinquennale  besh  yilda  bir  bo‘ladigan  saylov;  2.  besh  yillik;  plan 

quinquennal besh yillik plan, reja. 

quinquet

 nm 1. moychiroq,  qora chiroq; 2. fam ko‘z; ouvrir, fermer ses 

quinquets ko‘zini ochmoq, yummoq. 

quinquina

 nm xinin daraxti, xinin nastoykasi. 

quintal, aux

 nm sentner, yuz kilogramm. 

quinte


1

 nf 1. mus kvinta (diatonik gammaning beshinchi parda orasi); 2. 

bir xil rangdagi besh qartaning qator chiqishi. 

quinte


2

 nfquinte (de toux) yo‘tal xuruji. 

quintessence

 nf kvintessensiya, eng muhim joy, asosiy mohiyat, mag‘iz. 

quintette

  nm  1.  mus  kvintet  (besh  ovoz  yoki  besh  soz  uchun  yozilgan 

muzika asari); 2. besh musiqachidan iborat jaz ansambli. 

quintuple

 I. adj besh karra, marta, barobar ko‘p; nombre quintuple d’un 

autre boshqasining besh barobar ko‘p miqdori, soni;  II. nm besh marta ko‘p 

miqdor, son; payer le quintuple besh karra ko‘p miqdorda to‘lamoq. 

quintupler

  I.  vt  besh  karra,  barobar  to‘lamoq;  rendre  quintuple  besh 

karra  ko‘p  qaytarib  bermoq,  to‘ lamoq,  besh  marta  ko‘paytirmoq;  II.  vi  besh 

karra oshmoq; les prix ont quintuplé narx-navo besh marta oshdi. 

quintuplés, ées

 n pl besh egizak (bir onadan tug‘ilgan). 

quinzaine

  nf  1.  o‘n  beshtacha;  2.  o‘n  besh  kuncha,  ikki  haftacha;  dans 

une quinzaine ikki haftachadan keyin. 

quinze

  I.  adj  numér  1.  o‘n  besh;  quinze  jours  ikki  hafta;  quinze  cents 



francs  bir  yarim  ming  frank;  2.  o‘n  beshinchi;  Louis  XV  Lui  XV  (o‘n 

beshinchi); le quinze août o‘n beshinchi  avgust; page quinze o‘n beshinchi 

bet; II. nm o‘n beshinchi raqamdagi; habiter (au) 15, rue de ko‘chasidagi o‘n 

beshinchi uyda yashamoq; 2.  o‘n besh  ball;  elle a eu (un)  15 en histoire u 

tarixdan  15  oldi;  3.  o‘n  besh  o‘yinchidan  tashkil  topgan  komanda  (regbida); 

les internationaux du quinze de France Fransiya  terma komandasi (regbi 

bo‘yicha). 

quinzième

  adj  numér  1.  o‘n  beshinchi;  le  XVe  arrondissement  o‘n 

beshinchi  okrug;  2.  o‘n  beshdan  biri  (qismi,  bo‘lagi);  neuf  quinzièmes  du 

capital (9/15) jamg‘armaning o‘n beshdan to‘qqizi. 

quinzièmement

 adv o‘n beshinchi o‘rinda, o‘n beshinchidan. 

quiproquo

  nm  anglashilmovchilik,  adashish,  yanglishish,  chalkashtirish; 

des quiproquos comiques kulgili anglashilmovchiliklar. 

quittance

 nf kvitansiya, patta; qayd qilish; tilxat. 

quitte

 adj 1. ora ochiq, qarzdan xorij  bo‘lgan, qarzi yo‘q;  me  voilà quitte 



envers  lui  mana  uning  bilan  oramiz  ochiq,  qarzdan  qutuldim;  2.  xalos 

bo‘lgan,  qutulgan,  ozod;  3.  être  quitte  qutulmoq,  noqulay  ahvoldan, 

sharoitdan  qutulmoq;  j’en  suis  quitte  à  bon  compte  undan  osongina 

qutuldim; loc en être quitte pour qiyin va xavfli holatdan chiqmoq, qutulmoq; 

quitte  à  +  inf  qaramasdan;  quitte  à  attraper  un  rhum  shamollab  qolish 

xavfiga  qaramasdan;  4.  loc  jouer  à  quitte  ou  double  qarzdan  butunlay 

qutulishga yoki ikki hissa ko‘p bo‘lishiga o‘ynamoq. 

quitter


  I.  vt  1.  tashlab  ketm oq,  qoldirib  ketmoq;  3.  ketmoq,  tark  etm oq 

(narsa);  cette  pensée  ne  le  quitte  pas  bu  o‘y,  fikr  uni  tark  etmayapti;  4. 

tashlab ketm oq, ketib qolmoq,  boshqa yurtga ketib qolmoq, chiqmoq (joyga 

nisbatan);  le  médecin  lui  interdit  de  quitter  la  chambre  vrach  unga 

xonadan  chiqishni  taqiqladi;  5.  loc  ne  pas  quitter  des  yeux  ko‘z  uzmay 

qarab  turmoq,  tikilib  turmoq;  ne  quittez  pas!  trubkani  qo‘ymang!  6. 

yechmoq, olmoq; il ne quittait pas  ses gants  u qo‘lqopini yechmas edi; 7. 

tashlab ketmoq, tark etmoq; II. se quitter vpr ils viennent de se quitter ular 

yaqinda ajralishdi. 

qui-vive


  I.  intj  kim  u?  (soqchining,  patrulning  chaqirig‘i);  halte-là,  qui-

vive?  to‘xta, kim u? II.  loc adv sur le qui-vive hushyor,  tayyor, ogoh  turish; 

elle est sans arrêt sur le qui-vive u har doim tayyor turadi. 

quoi


 pron 1. rel  qaysi, qaysiki, nima;  voilà de quoi  il  s’agit mana nima 

haqida  gap  ketayapti;  il  fallut  d’abord  payer  l’amende;  après  quoi  on 

nous a laissé partir avval jarima  to‘lash kerak bo‘ldi; o‘shandan keyin bizni 

qo‘yib  yuborishdi;  réfléchis  bien;  sans  quoi  tu  vas  te  tromper  yaxshilab 

o‘yla;  aks  holda  yanglishasan;  faute  de  quoi  aks  holda;  moyennant  quoi 

o‘shaning  evaziga;  il  n’a  pas  de  quoi  vivre  uning  yashashga  hech  vaqosi 

yo‘q;  je  vous  remercie  beaucoup.  –  il  n’y  a  pas  de  quoi  sizga  katta 

rahmat.  –  arzimaydi;  2.  intr  nima,  nima  uchun,  nega,  nima  sababdan, 

qanday? je saurai à quoi m’en tenir men nimaga suyanishni bilaman; quoi 

faire?  nima  qilish  kerak;  à  quoi  penses-tu?  nima  haqida  o‘ylayapsan?  3. 

fam quoi, qu’est-ce que tu dis?  nima, nimadan  bilding? de quoi? nima?, 

nima deysan? 4. intj quoi! vous osez protester? nima! siz e’ tiroz bildirishga 

jur’at  qilayapsizmi?  5.  quoi  que  nima  bo‘lsa;  quoi  qu’il  arrive  nima 

bo‘lganda ham; quoi qu’il en soit qanday bo‘lmasin. 

quoique

  prép  1.  qaramay,  garchi,  -sa  ham;  je  lui  confierai  ce  travail 



quoiqu’il  soit  bien  jeune  garchi  u  yosh  bo‘lsa  ham,  men  unga  bu  ishni 

ishonib  topshiraman;  2. shu qadar, -sa ham, xoh, yoki; nous passons nos 

vacances à la  montagne, quoiqu’aimant bien la  mer  dengizni shu qadar 

yaxshi ko‘raturib, biz ta’ tilimizni tog‘da o‘ tkazamiz. 

quolibet

 nm litt birovdan kulish, masxara, mazax, mayna  qilish,  piching, 

istehzo;  qiziq  gap;  qochirim,  qochiriq;  l’acteur  quitte  la  scène  sous  les 

quolibets  du  public  aktyor  sahnani  tomoshabinlarning  kulgisi  ostida  tark 

etdi. 


QUORUM

 

RACCOMPAGNER



 

 

 



462 

quorum


 nm kvorum (majlis, kengash va shu kabilarning qarorlari qonuniy 

bo‘lishi  uchun  ishtirokchilarning  ustav  bo‘yicha  yetarli  hisoblanadigan 

miqdori). 

quota


  nm kvota,  norma,  belgilangan  miqdor;  quota  d’immigration  (aux 

Etats-Unis)  emigratsiya  normasi,  miqdori;  quotas  d’importations, 

d’exportations  import,  eksport  miqdori,  normasi;  quota  de  vente  sotish 

miqdori,  normasi; dans ce pays, les importations doivent  respecter des 

quotas bu yurtda import kvota normasiga amal qilishi kerak. 

quote-part

  nf  hissa,  ulush;  payer,  toucher  sa  quote-part  o‘z  hissasini 

to‘lamoq, olmoq. 

quotidien, ienne

 I. adj kundalik, har kungi, har kuni bo‘ ladigan; odatdagi, 

oddiy,  doimiy;  bir  zayldagi;  son  travail  quotidien  kundalik  ishi;  loc  au 

quotidien har kuni II. nm kundalik gazeta; vous trouverez la nouvelle dans 

les quotidiens siz yangilikni kundalik gazetalardan topasiz. 

quotidiennement

 adv har kuni, doimo. 

quotient


  nm  1.  math  bo‘linma;  2.  quotient  intellectuel  (Q.I.) 

intellektuallik,  zakovat  koeffitsienti  (IK);  quotient  électoral  deputatga 

saylanish huquqini beruvchi ovoz soni. 

 

 



 

 



R, r

 nm fransuz alifbosining o‘n sakkizinchi harfi. 

rab

  nm  fam  (abrév  rabiot)  qo‘shimcha,  qoldig‘i,  qolgani,  ortiqchasi, 



belgilanganidan  ortiqchasi;  qo‘shimcha  xizmat  vaqti;  il  y  a  du  rab  de 

pommes  de  terre  kartoshkadan  qo‘shimcha  bor;  faire  du  rab  qo‘shimcha 

qilmoq; loc en rab ortiqcha, ortiq, keragidan ortiq. 

rabâchage

  nm  bir  gapni  chaynayverish,  hadeb  takrorlayverish;  behuda, 

bekor, bo‘lmag‘ur gap, safsata; ce qu’il  raconte n’est que du rabâchage u 

hikoya qilayotgan narsa bir gapni chaynayverishdan boshqa narsa emas. 

rabâcher


  vi,  vt  bir  gapni  hadeb  qaytaravermoq,  takrorlayvermoq;  ces 

vieux  bonshommes  rabâchent  bu  chollar  bir  narsani  hadeb 

takrorlashaveradi;  il  rabâche  toujours  les  mêmes  choses  u  doim  bir  xil 

narsalarni  takrorlayveradi;  rabâcher  ses  leçons  darslarini  to‘xtovsiz 

takrorlamoq, yodlamoq. 

rabâcheur,  euse

  n  bir  gapni  takrorlayveradigan  odam,  safsataboz, 

mahmadona, laqma; mijg‘ov. 

rabais

  nm  narxning  tushishi,  tushirilgan  narx,  arzonlashtirilgan  narx;  la 



vendeuse m’a fait un rabais de cinquante euros sotuvchi ayol menga ellik 

yevro tushirib berdi; loc au rabais arzon (odatdagi narxdan arzon); vente au 

rabais arzon narxda sotish. 

rabaissement

  nm  kamayish,  ozayish,  pasayish;  narxning  tushib  ketishi, 

arzonlashishi. 

rabaisser

  I.  vt  1.  pasaytirmoq,  tushirmoq,  ozaytirmoq,  kamaytirmoq, 

arzonlashtirmoq;  rabaisser  les  prétentions,  l’orgueil  de  qqn  popugini 


Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling