Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
rampant, ante adj 1. sudraluvchi, sudralib yuruvchi; le sepent est un animal rampant ilon sudralib yuruvchi jonivor; 2. yer bag‘irlab, chirmashib o‘sadigan; plantes rampantes chirmashib o‘sadigan o‘simliklar; 3. péj laganbardor, ikki bukilib kun ko‘radigan, birovlarning oyog‘iga yiqiladigan. rampe
1 nf 1. nishablik, o‘r, qiyalik; qiya chiqish, tushish joyi; monter une rampe o‘rga ko‘ tarilmoq; 2 av uchirish, start moslamasi; la rampe de lancement d’une fusée raketa uchirish moslamasi. rampe 2
bien la rampe, l’escalier est glissant panjarani yaxshi ushla, zinapoya sirg‘onchiq; 2. rampa (sahna qirg‘og‘iga o‘rnatilgan, yorug‘i faqat sahnaga tushadigan chiroqlar); fig sous les feux de la rampe yorqin chiroqlar ostida, mashhurlik bilan; loc ne pas passer la rampe tomoshabinlarning ko‘ngliga kirib bora olmaslik, taassurot qoldirolmaslik. ramper
vi 1. sudralmoq, (hayvon, odam) o‘rmalamoq; le tigre rampe en épiant sa proie yo‘lbars o‘z o‘ljasini poylab o‘rmalaydi; 2. (o‘simlik) yer bag‘irlab, chirmashib o‘smoq; vigne, lierre qui rampe le long d’un mur devor bo‘ylab chirmashib o‘sgan tok, pechak; 3. péj o‘ta laganbardorlik, xushomadgo‘ylik qilmoq, jilpanglamoq; ils rampent devant leur chef ular boshlig‘ining oldida jilpanglaydilar. ramure nf 1. litt bargli shoxlar; 2. bug‘u shoxlari. rancard nm 1. arg maxfiy ma’lumot; 2. fam uchrashuv. rancarder I. vt pop yashirincha ma’lumot bermoq, shipshitmoq; II. se rancarder vpr surishtirib bilmoq, o‘zlari uchun kerakli ma’lumotni olmoq; je ne sais pas, je vais me rancarder men bilmayman, surishtirib bilaman. rancart nm loc fam mettre au rancart tashlab yubormoq, soqit bo‘lmoq; ces vieilles chaises sont bonnes à être mises au rancart bu eski kursilarni tashlab yuborsa ham bo‘ladi. rance I. adj achigan, aynigan, hidlangan, taxir; beurre rance achigan sariyog‘; II. nm ce beurre sent le rance sariyog‘dan achigan hid kelyapti. rancir
vi achib, aynib qolmoq, hidlanmoq, taxir bo‘ lib qolmoq; l’huile a ranci yog‘ aynib qoldi. ranch nm rancho (amerikalik chorvadorning uy-joy xo‘jaligi). rancho ranch.
rancœur nf litt adovat, gina, xusumat; avoir de la rancœur contre qqn biror kimsaga nisbatan adovati bo‘ lmoq; oublier sa rancœur ginasini unutmoq; des rancœurs tenaces qattiq gina. rançon nf garov puli, evaz, haq; payer une rançon evaz to‘lamoq; la rançon de jazosi, ta’ziri, haqi, ulushi; c’est la rançon de la gloire bu g‘alabaning haqi. ranconner vt evaz, haq, garov puli talab qilmoq; des brigands rançonnent les voyageurs talonchilar sayohatchilardan garov puli talab qilishyapti. rançonnement nm tovlamachilik, garov puli so‘rash, do‘q-po‘pisa qilib undirish. rancune
nf kek, adovat, xusumat; j’ai de la rancune contre lui mening unda adovatim bor; garder rancune à qqn, de qqch birovga nisbatan kek saqlamoq; ellipt sans rancune! gina-qudratni unutaylik! rancunier, ière adj kekchi, adovat, xusumat saqlaydigan. randonnée nf uzoq sayr; une randonnée à bicyclette, en auto, à pied velosipedda, mashinada, piyoda uzoq sayr; faire de la randonnée piyoda uzoq sayr qilmoq. rang
nm 1. qator, saf, tizim; collier à trois rangs de perles uch tizimli dur marjon; les rangs d’un cortège kortej qatorlari; se mettre en rang safga turmoq, saflanmoq; 2. saf (askarlar safi), qator; sortir des rangs safdan chiqmoq; 3. pl tarkib, qator, saf(lar); les rangs d’une armée armiya saflari; servir dans les rangs de tel régiment ma’lum polk tarkibida xizmat qilmoq; ils vont grossir les rangs des mécontents ular norozilar safini kengaytirishmoqda; nous l’avons admis dans nos rangs biz uni o‘z saflarimizga qo‘shib oldik; 4. o‘rin, mavqe, qator; livres classés par rang de taille bo‘y-bo‘yiga qarab terilgan kitoblar; avoir rang avant, après qqn biror kishidan oldingi, keyingi o‘rinda bo‘lmoq; se présenter par rang d’ancienneté, d’âge stajiga, yoshiga qarab o‘zini tanitmoq; 5. daraja, amal, mansab, martaba, unvon, tabaqa; le rang le plus bas, le plus haut eng past, eng yuqori tabaqa; un officier d’un certain rang ma’lum unvondagi ofitser; le rang social de qqn biror kishining ijtimoiy darajasi; garder, tenir son rang o‘z darajasini saqlamoq, tutib turmoq; loc être du même rang bir xil darajada, mavqeda bo‘lmoq; mettre sur le même rang bir xil darajaga qo‘ymoq; 6. o‘rin, qator; loc mettre au rang de qatoriga qo‘shmoq. rangé, ée adj 1. bataille rangée yopiq qatordagi jang; 2. og‘ ir, vazmin, bosiq bo‘lib qolgan; o‘zini tiyib olgan, aqli kirgan, quyilib qolgan; un homme rangé quyilib qolgan odam; vie rangée og‘ir-bosiq hayot. rangée
nf qator, tizim; une double rangée d’arbres juft qator daraxlar; une rangée de fauteuils kreslolar qatori. rangement nm tartibga solish, tartibga keltirish, saranjom-sarishta qilish; faire du rangement, des rangements tartibga solmoq. ranger
I. vt 1. o‘z joyiga tartib bilan terib, taxlab, qo‘yib qo‘ymoq; ranger ses affaires narsalarini tartibga solib qo‘ymoq; mots rangés par ordre alphabétique alifbo tartibi bo‘yicha joylashtirilgan so‘zlar; 2. qatoriga, safiga qo‘shmoq; cet auteur est à ranger parmi les classiques bu avtor klassiklar qatorida; 3. chetga, yo‘lning chetiga olib, qo‘yib qo‘ymoq; ranger sa voiture sur le bas-côté o‘z mashinasini yo‘lning yoqasiga to‘xtatib qo‘ymoq; II. se ranger vpr 1. joylashmoq, o‘ tirmoq; se ranger autour d’une table stol atrofiga o‘ tirmoq; 2. tizilmoq, qatorga turmoq; rangez-vous par trois uchtadan bo‘lib qatorga turing! 3. o‘zini chetga olmoq, chetga chiqib turmoq; le taxi se rangea contre le trottoir taksi trotuar tomonga chiqib turdi; loc se ranger du côté de qqn biror kishining yonini olmoq, biror kishi tomonida bo‘lmoq; se ranger à l’avis de qqn biror kishining fikriga qo‘shilmoq; 4. og‘ir, vazmin, bosiq bo‘lib qolmoq; o‘zini tiyib olmoq, aqli kirmoq, quyilmoq; elle a fini par se ranger oxiri u o‘zini tiyib oldi. ranimation nf méd reanimatsiya. ranimer vt 1. o‘ziga keltirmoq, jon kiritmoq, jon baxsh qilmoq, qaytadan tiriltirmoq, jonlantirmoq; ranimer une personne évanouie hushini yo‘qotgan kishini o‘ziga keltirmoq; cet air vivifiant m’a ranimé bu hayotbaxsh havo menga jon bag‘ishladi; 2. kuch bag‘ishlamoq, dalda, madad bermoq, ruhlantirmoq, ruhini ko‘tarmoq; ce discours ranima les troupes bu nutq qo‘shinni ruhlantirdi; ranimer l’ardeur de qqn biror kishining g‘ayratini jo‘sh urdirmoq; ranimer de vieilles rancunes eski adovatlarni qo‘zg‘amoq. raout nm vieilli raut, tantanali ziyofat, bayram. rapace I. nm yirtqich qush; rapaces diurnes, nocturnes kunduzi, kechasi ov qiladigan yirtqich qushlar; II. adj ochko‘z, yulg‘ich, yirtqich, vahshiy; un homme d’affaire rapace ochko‘z, noinsof ishbilarmon. rapacité nf yirtqichlik, vahshiylik, yulg‘ichlik, ochko‘zlik. rapatrié, ée I. adj repatriatsiya qilingan, o‘z vataniga qaytarilgan; un malade rapatrié o‘z vataniga qaytarilgan kasal; II. n repatriant (repatriatsiya munosabati bilan vatanga qaytarilgan odam). rapatriement nm repatriatsiya (asirlar, qochoqlar va ko‘chirma bo‘lganlarni o‘z vataniga qaytarish); le rapatriement des prisonniers de guerre harbiy asirlarni vataniga qaytarish. rapatrier vt repatriatsiya qilmoq, o‘z vataniga qaytarmoq. râpe nf 1. egov; 2. qirg‘ich; une râpe à fromage pishloq qirg‘ich. râpé, ée adj titilgan, sitilgan, ipi chiqib qolgan; vêtement râpé titilgan ust- bosh; loc fam c’est râpé tugadi, o‘ldi.
RÂPER
RAPPORTEUR
468 râper
vt 1. qirmoq, qirg‘ichdan o‘tkazmoq; râper des carottes sabzini qirmoq; 2. egovlamoq, qirmoq; râper une planche taxtani qirmoq; 3. qirib, tirnab ketmoq; vin qui râpe la gorge tomoqni qirib ketadigan vino. rapetassage nm naridan beri tikib, yamab olish. rapetasser vt fam naridan beri tikib, yamab olmoq; rapetasser de vieux souliers eski tuflini naridan beri tikib olmoq. rapetissement nm kichrayish, kamayish; torayish, kirishish (mato). rapetisser I. vt 1. kichraytirmoq, kichraytirib, kichik qilib ko‘rsatmoq; toraymoq, kirishmoq (mato); la distance rapetisse les objets masofa narsalarni kichik qilib ko‘rsatadi; 2. kamsitmoq, yerga urmoq, pasaytirmoq; on a voulu rapetisser cet homme célèbre bu mashhur odamni yerga urishga harakat qilishdi; II. vi kichraymoq, qisqarmoq, kirmoq; on rapetisse avec l’âge yosh o‘tgan sari odam kichrayadi; mon pull a rapetissé au lavage yuvgandan so‘ng mening puloverim kichrayib qoldi (kirdi). râpeux, euse adj 1. g‘adir-budir, dag‘al; tissu râpeux dag‘al mato; 2. taxir, nordon; un vin râpeux nordon vino. rapiat, ate adj fam xasis, ziqna, qurumsoq. rapide
1 adj 1. tez, ildam, jadal; rapide comme une flèche o‘qday tez; train rapide tezyurar poyezd; 2. tez ishlaydigan, chaqqon; o‘ tkir; il est rapide dans son travail u ishida chaqqon; esprit rapide ziyrak aql; 3. jadal sur’at bilan ro‘y beradigan, jadal, tez (xatti-harakat); allure, pas rapide jadal xatti-harakat, qadam; 4. tez, tezlik bilan, jadal bajariladigan; un travail rapide mais soigné tez lekin hafsala bilan qilingan ish; guérison rapide tez tuzalish; méthode rapide jadal uslub; 5. tik, tikka; tikka ko‘ tarilgan, tushgan; nishab; pente rapide tik qiyalik; descente rapide tik tushish. rapide
2 nm 1. nishablik; oqimning nishab joyi, tez oqim; les rapides du Saint-Laurent Sent-Lorenning nishab oqadigan joylari; 2. tezyurar poyezd. rapidement adv tez, tezlik, jadallik bilan, jadal, ildam, tezda, darrov, birpasda. rapidité nf tezlik, chaqqonlik, ildamlik, jadallik; la rapidité des mouvements de qqn birovning chaqqon harakatlari; rapidité d’ésprit zehnning o‘ tkirligi. rapiécage nm yamash, yamoq solish; rapiécer du linge, des chaussures choyshablarga, oyoq kiyimlariga yamoq solmoq. rapiécer
vt yamamoq, yamoq solmoq; rapiécer du linge, des chaussures choyshabga, oyoq kiyimiga yamoq solmoq. rapière nf rapira (chor qirrali qadimiy qilich); un coup de rapière rapira zarbi. rapine
nf litt o‘g‘irlik, talonchilik, bosqinchilik; vivre de rapines o‘g‘irlik evaziga yashamoq. rappel nm 1. chaqirish, chaqirib olish, taklif, chaqiriq; pl qarsaklar ostida sahnaga qayta chaqirish; le rappel d’un exilé surgun qilingannni chaqirib olish; le rappel des réservistes zaxiradagilarni chaqirish; loc battre le rappel to‘plamoq, chaqirmoq; 2. chaqirish; rappel à l’ordre tartibga chaqirish; rappel au calme tinchlanishga chaqirish; 3. qaytadan, boshqatdan, yangidan qilish; injection de rappel qayta ukol; 4. eslatish, ogohlantirish (biror narsaning haqini to‘lash uchun); toucher un rappel ogohlantirish olmoq; 5. eslatish, esga solish; il rougi au rappel de cette aventure bu hodisa esga olinganda, u qizarib ketdi. rappeler 1 I. vt 1. chaqirib olmoq; on l’a rappelé auprès de sa mère malade uni kasal onasining oldiga chaqirib olishdi; loc Dieu l’a rappelé à lui xudo uni o‘z oldiga chaqirib oldi, u vafot etdi; 2. (qqn à) biror kishini biror holatga qaytarmoq, keltirmoq; rappeler qqn à la vie, à lui biror kishini hayotga qaytarmoq, o‘ziga keltirmoq; elle s’est fait rappeler à l’ordre u tartibga chaqirildi; 3. eslamoq, xotirlamoq; ne rappelons pas le passé o‘tmishni eslamaylik; 4. eslatmoq, esiga, xotiriga solmoq; je te rappelle ta promesse de venir men senga kelishing haqidagi va’dangni esingga solaman; rappelle-moi à son bon souvenir men haqimda eslatib qo‘y; 5. esga solmoq, esga keltirmoq, eslatmoq; ces lieux me rappellent mon enfance bu joylar mening yoshligimni esga soladi; cela ne te rappelle rien? bu senga hech narsani eslatmaydimi? II. se rappeler vpr eslamoq, esga olmoq; xotirlamoq, xotirasiga keltirmoq; je ne me rappelle plus rien men hech narsani eslay olmayman. rappeler
2 I. vt qaytadan telefon qilmoq, qaytadan telefonga chaqirmoq; je te rappellerai plus tard men senga keyinroq qayta telefon qilaman; II. se rappeler vpr telefonlashmoq; on se rappelle ce soir bugun kechqurun telefonlashamiz. rapliquer vi fam kelmoq, kelib qolmoq, yetib kelmoq; ils ont rappliqué à l’improviste ular kutilmaganda kelib qolishdi. rapport 1
yerlaridan kelgan daromad evaziga yashaydi; ce placement est de bon rapport bu pul qo‘yish juda daromodli; loc immeuble, maison de rapport daromad ko‘riladigan imorat, uy (ijaraga beriladigan). rapport
2 nm 1. axborot, ma’lumot, xabar, hisobot, protokol, xulosa; faire un rapport écrit, oral sur une question biror masala yuzasidan yozma, og‘zaki ma’lumot bermoq; rédiger un rapport hisobot tuzmoq; rapport confidentiel, secret yashirin ma’lumot; un rapport de police politsiya protokoli. rapport 3
qarindoshlik rishtalari; pouvons-nous établir un rapport entre ces deux faits? bu ikki holat o‘rtasidagi aloqani aniqlay olamizmi? avoir rapport à taalluqli bo‘lmoq, aloqador bo‘ lmoq; loc prép par rapport à -ga nisbatan, qaraganda; considérons ces deux œuvres l’une par rapport à l’autre bu ikki asarni bir biriga nisbatan ko‘rib chiqamiz; sous le rapport de nuqtai nazaridan; étudier un projet sous le rapport de sa rentabilité rejani daromadliligi nuqtai nazaridan o‘rganib chiqmoq; sous tous (les) rapports har jihatdan, hamma tomondan, har tomonlama; une jeune fille très bien sous tous rapports har tomonlama juda yaxshi qiz; 2. o‘xshashlik, umumiylik, yaqinlik, qarindoshlik; être sans rapport avec autre chose boshqa narsalar bilan hech qanday o‘xshashligi bo‘lmaslik; en rapport avec mos keladigan, mos tushadigan; il cherche une place en rapport avec ses goûts u o‘z didiga mos keladigan joy qidiryapti; 3. aloqa, bog‘liqlik, daxldorlik, taalluqlilik, tegishlilik, taalluq; je ne vois pas le rapport men bog‘liqlikni ko‘rmayapman; 4. math nisbat; nombres dans le rapport de cent contre un yuzning birga nisbatidagi sonlar; un bon rapport qualité- prix sifat-narxning mos nisbati; 5. munosabat, aloqa; les rapports sociaux ijtimoiy munosabatlar; les rapports entre les états, entre les peuples davlatlar, xalqlar o‘rtasidagi munosabatlar; 6. pl jinsiy aloqa. rapporter 1 vt 1. qaytarib olib kelmoq, qaytarib olib kelib qo‘ymoq; rapporter ce qu’on a pris olgan narsasini qaytarib olib kelib bermoq; 2. olgach kelmoq, olakelmoq; rapporte-moi la réponse dès que possible iloji bo‘lishi bilanoq, menga javobni olakelgin; 3. qo‘shib qo‘ymoq; rapporter une poche, un morceau de tissu bitta cho‘ntak, bir parcha mato qo‘shib qo‘ymoq; rapporter un angle burchakni o‘lchab, qog‘ozga tushirmoq; 4. (ega narsa) foyda, daromad keltirmoq; rapporter un revenu foyda keltirmoq; argent qui ne rapporte rien hech qanday foyda keltirmaydigan pul; ce métier me rapporte bu kasb menga daromad keltiradi. rapporter 2 vt 1. aytmoq, demoq, qaytarmoq; on m’a rapporté que menga aytishdiki; citer, rapporter un mot célèbre bir mashhur ibora keltirmoq, aytmoq; 2. aytib qo‘ymoq, yetkazib qo‘ymoq, chaqib qo‘ymoq, gap tashimoq. rapporter 3 I. vt (qqch à) biror narsaga mantiqan bog‘lamoq; on ne peut comprendre cet événement sans le rapporter à son époque bu hodisani o‘z davriga bog‘lamay tushunib bo‘lmaydi; II. se rapporter vpr bog‘liq, taalluqli, aloqador, daxldor bo‘lmoq; mos kelmoq; la réponse ne se rapporte pas à la question javob savolga mos kelmaydi; s’en rapporter à qqn biror kishiga, uning fikriga havola qilmoq, biror kishiga ishonmoq; je m’en rapporte à vous, à votre jugement men sizga, sizning fikringizga havola qilaman. rapporter 4 vt bekor qilmoq, kuchdan qoldirmoq, orqaga surmoq, kechiktirmoq; rapporter une décision, une mesure qaror, chorani bekor qilmoq.
rapporteur 1 nm transportir (burchak darajalarini o‘lchaydigan chizmachilik asbobi). rapporteur 2 , euse
I. adj, n chaqimchi, gap tashuvchi; elle est rapporteuse u chaqimchi; n oh, le rapporteur! o, bu chaqimchi! II. nm ma’lumot, axborot beruvchi; désigner un rapporteur axborot beruvchini tayinlamoq. RAPPRENDRE
RATATINER
469 rapprendre vt voir réapprendre. rapproché, ée adj 1. yaqin; pl bir biriga yaqin; les yeux très rapprochés ko‘zlari bir-biriga juda yaqin joylashgan; 2. birin-ketin; il y eut deux coups de feu rapprochés birin-ketin ikki o‘q uzildi. rapprochement nm 1. yaqinlashish, yaqinlashuv; le rapprochement de deux objets ikki narsaning yaqinlashuvi; 2. yarashish, yaqinlashish; travailler au rapprochement de deux nations ikki millatning yaqinlashuvi ustida ishlamoq; 3. solishtirish, solishtirib ko‘rish; un rapprochement de mots so‘zlarni solishtirish. rapprocher I. vt 1. yaqinlashtirmoq, yaqin olib kelmoq, yaqin keltirmoq; rapprocher les bords d’une plaie yaraning chetlarini yaqinlashtirmoq; jumelles qui rapprochent les objets narsalarni yaqinlashtiradigan durbin; 2. do‘stlashtirmoq, inoqlashtirmoq, yaqinlashtirmoq; le besoin rapproche les hommes zarurat kishilarni yaqinlashtiradi; 3. tafovutini yo‘qotm oq, yaqinlashtirmoq, o‘xshash qilmoq; II. se rapprocher vpr 1. yaqinlashmoq, yaqin kelmoq; se rapprocher les uns des autres bir birlariga yaqinlashmoq; 2. do‘stlashmoq, inoqlashmoq, yaqinlashmoq; depuis quelque temps ils se sont rapprochés birmuncha vaqtdan beri ular inoqlashib qolishdi; 3. ilgarilamoq, yaqinlashmoq; se rapprocher de son idéal o‘zining oliy maqsadi sari ilgarilamoq; 4. (de) yaqin bo‘lmoq, o‘xshash bo‘lmoq; c’est ce qui se rapproche le plus de la vérité bu haqiqatga eng yaqini. rapt nm odam o‘g‘irlash, o‘g‘irlab ketish; le rapt d’un enfant bolani o‘g‘irlab ketish. raquette
nf 1. raketka; raquette de ping-pong stol tennisining raketkasi; 2. qorda yurgich (qalin qorda yurish uchun oyoqqa bog‘lanadigan moslama). rare adj 1. noyob, kamyob, nodir, kamdan-kam uchraydigan; objet rare nodir narsa; plantes, animaux rares kamdan-kam uchraydigan, noyob o‘simlik, hayvon; 2. kamdan-kam bo‘ladigan, istisno sifatida bo‘ ladigan, favqulodda; une occasion rare kamdan-kam uchraydigan imkoniyat; vos visites se font rares sizning tashrifingiz kamayib qoldi; cela arrive, mais c’est rare bu bo‘lib turadi, lekin kamdan-kam; un peintre d’un rare talent noyob iste’dodli rassom; 3. siyrak, yakkam-dukkam; cheveux rares siyrak soch; herbe rare yakkam-dukkam o‘ tlar. raréfaction nf kamayib ketish, kamyob bo‘ lish; la raréfaction des denrées en temps de guerre urush vaqtida oziq-ovqatning kamayib ketishi. raréfier I. vt siyraklashtirmoq, kamaytirmoq, ozaytirmoq; gaz raréfié siyraklashtirilgan gaz; II. se raréfier vpr siyraklashmoq, kamaymoq, ozaymoq; en altitude l’oxygène se raréfie balandlikda kislorod siyraklashadi. rarement
adv kamdan-kam. rareté
nf 1. noyoblik, kamyoblik, nodirlik, kamdan-kam uchrashlik; un métal d’une grande rareté o‘ ta nodir metall; 2. kamdan-kam uchraydigan narsa, favqulodda hodisa. rarissime adj o‘ta noyob, o‘ ta kamyob, o‘ ta nodir, juda kamdan-kam uchraydigan; ces papillons sont rarissimes bu kapalaklar kamdan-kam uchraydi. ras, rase adj 1. qirilgan, tarashlangan; tête rase tarashlangan bosh; cheveux ras qirilgan soch; animal à poil ras kalta junli hayvonlar; herbe rase past o‘sadigan o‘ t; loc en rase campagne ochiq dalada; loc adv ras, à rase kalta; cheveux coupés ras, à ras kalta qilib qirqilgan soch; pelouse tondue ras kalta qirqilgan maysazor; 2. to‘la; une cuillerée rase de sucre bir qoshiq shakar; à ras bord(s) qirg‘og‘igacha to‘ldirilgan, limmo-lim; verre rempli à ras bord limmo-lim stakan; loc prép à ras, au ras de baravar, teng, teng darajada; au ras de l’eau, du sol suv, yer baravar; à ras de terre tagidan, tomirigacha o‘rilgan, kesilgan; loc fam en avoir ras le bol sabr Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
ma'muriyatiga murojaat qiling