М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


Download 7.43 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/218
Sana04.09.2023
Hajmi7.43 Mb.
#1672532
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Ж авоб: М  = ------------ •*» 6,02* Ю 
м 
6,02 мм.
9.10. Узунлнги I — 30 см булган резина шнурга уланган 
/п = 50 г массали шарча горизонтах текисликда V = 51/с час­
тота билаи текис айланмоцда. Л ар шнурнинг бикрлик коэф- 
фициенги 6 = 980 Н/м га тенг булса, бу айланишда шнур 
цанча А/ га ч^зилади?
Ж а в о б : Д/ = -------— — 1,5- 10~2 м = 1,5 см.
Л
1 0 -§ . ИШКАЛАНИШ КУЧЛАРИ .
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
I- 
масала. Ишкаланиш коэффициента ¿ * 0 ,0 5 булган рельс- 
да турган ю = 5и т массали вагон текис тезланувчан ^аракат- 
ланнб, 5 — 25 м й^лни /=5.) с да утиши учун унга цандай Е  
куч таъсир килиши керак?
Берилган: «-= 5и т = 5 - Ш 4 кг; % = 0; .у — 25 м; / = £0 с; 
к *=0,1)5.
Топаш керак: /г — ?
Еш лиш и. Вагонга куйилган Г  куч ишкаланищ кучи Ли 
4
е
=
ни енгншга ва вагонга а тезланиш берувчи куч 
Г УС2Л= *та га сарфланади, яъни:
Г  = ^ншч + ^тезл — 
(1)
бунда 6—ишкаланиш коэффициеити. Текис тезланувчан зара- 
катнинг йул формуласи 
Дан тезланиш Д = ~ булиб,
уни ( } ) га куйилса, изланаётган Е  кучнинг математик ифо- 
даси куйидаги куринишга келади:
+ - } = 5-10* кг(0,05*9,8 м/с» + 2~-
2-5 — ) =■

р > 
'
25* 10*с* )
= 25,5- 108Н = 25,5 кН. ’
Ж авоб: /■ '« 25.5 кН.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2-масала. Горизонтал сиртда ётган т = Ь  кг массали жисм 
F =  19,n Н куч таъсирида /=5 с дан кейин цандай v t тезлик- 
ка эришади? Жисм билан сирт орасидаги иищаланиш Коэф­
фициент к =*»0,2 га тенг.
Берилган.'. т  *= 5 кг; F =  19,6 Н; и,, — 0; ¿ = 0,2.
Топит керак: v t ~ ?
Еяилишп. Жисмга ^йилган куч ишкаланиш кучи F HIUK «
= k P  ** kmg ва *аракатга келтирувчи куч Г тезл = т а  ларнинг 
йигиндисига тенгдир:
 - Г .»< + Г гы - kmS  + т а .  
( 1 )
Тезланиш формуласи д = vt—vo да -р0 = 0 булганлиги учун
а = v¡jt булиб, уни (1) га куйилса,

(
2
)
Ва ни^оят, бундан изланзётган тезлик куйидагига тенг 6ÿ- 
лади:
( F - k m g ) t  
(19,6 Н - * 0 , ^ 5 кг-9,8 м/с2)
<0---------- -- -------- ------------ =
т
 
5 к г
= (19,6 Н - 9,8 Н) с -9 ,8 — • - = 9,8 м/с.
кг 
с2 
кг
Ж а в о б : и, — 9,8 м/с.
5- масала. Узунлиги / = 50 м, баландлиги А - Ю м булган 
тепаликдан арконга богланган т  = 60 кг массали чава туши- 
рилмокда. Агар тепаликнинг этагида чана -г/, =5 м/с тезликка 
эришса ва унинг ишкаланиш коэффициента £ — 0,1 га тенг 
б^лса, арконнинг таранглик кучи 7 топилсин.
Берилган: / = 50 м; А — 10 м; /я = 60 кг; 
0; v t=*5 м/с; 
£“ 0,1; £ = 9,8 м/с2.
Топиш к е р а к : 7*= ?
Еяилиши. Чанага таъсир килувчи кучлар 2.3- расмда тас- 
вирланган булиб, унда 
mg—огирлик кучи, / '« « P s l n * —
www.ziyouz.com kutubxonasi


чанани пастга судровчи куч, F
t» k P ~* ¿/гс£—ишка',знищ 
кучи ва Т—таранглик кучи. Чананинг тепалик 6ÿfljia6 jçapa- 
кати учун Ньютоннинг иккинчи конунини куйидаги к^риниш- 
да ёзнш мумкин:
t n n ~ F c — /'„шц— Т* ёки ma — Р  sin а— ьр — Т,
бунда P = m g ; F r = mg'$lí\a=* mg j  ва кинематик муносабат-
vi
дан тезланиш ав“ ^ га тенг булади. Демак,
T = m g i-  - ¿ - _ ^ Ц = 6 0 кг*9.8 м/с*(— - 0 ,1 ---
6 \ l
2 l g )  
'5 0 м 
2.50m-9,8m/c*
= 588 H(0,2 - 0,1-0,02 5)= 588H .0.075 = 44,1 H.
Ж а воб : Г - 44,1 H.
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
10.1. От массаси /я = 1250 кг булган чанани горизонтал 
муз устида узгармас тезлик билан судраб бормоцда. Агар иш- 
каланнш коэффициенти А = 0,02 га тенг булса, от чанани кан- 
дай куч билан тортади?
Ж а воб : F  — A m g = 245 Н.
10.2. Конькичи горизонтал силлик муз устида ÿ3 инерция- 
си билан 5=80 м масофага сирпаниб борган. Коиькичининг 
массаси /га—60 кг, конькининг музга ишкаланиш коэффициен­
ти 
0,015 га тенг булса, ишкаланиш кучи 
ва коньки- 
чининг бошланрич тезлиги 
ф

н и
топинг.
Ж а воб : /'ишц — king = *¡8,2 H; i>0 — |/2* g s  — 4,85 м /с.
10.3. Юкни кУзгалмас блок оркали текис KÿTapnui учун 
F i ^280 Н куч, текис тушириш учун эса F¡*=  240 Н куч ке- 
рак булса, юкнинг огирлиги Р  ва блокдаги ишкаланиш кучи 
F xm ни топинг.
Ж а воб : Р  - — — - ‘¿60 Н; Л.шЧ - ^ - —
- 2 0 Н .
2
,
£
10.4. V
q
36 км/соат тезлик билан кетаётган автомобил- 
нинг мотори учирилганда у 5 « 150 м йулни утиб т$'хтаган 
булса, автомобилнинг тухтагунча кетгаи вакти t ва ишкала­
ниш коэффициент k ни топинг.
t»A
Ж авобх t -------- 3 0 с; * — . 
- 0,034.
v0 
2g s
10.5. Массаси « = 5J0 г булган жисм завода а « 9,2 м/с’
www.ziyouz.com kutubxonasi


тезлапиш билан вертикал тушаётган булса, жисмга таъсир 
Килувчи каршилик кучи /,’МРш ни топинг.
Ж а ео б : Гщарш — т {§ а) — 0,3 Н.
10.6. 
/и=1.5 кг массали тош А = 40 м баландликдаи таш- 
ланганда Ерга v l — í2o м/с тезлик билан тушган булса, тош- 
нинг ^аракатига ^авонинг курсатган царшилик кучи 
ни
топинг.
Ю.7. Горизоптал текисликда V = 15 айл/мин частота билан 
айланаётган дискнинг айланиш уцндан г= 12 см узоцликда 
турган жисм дискдан сирпаниб учиб кетмаслиги учун ишка- 
ланиш коэффициенти & цандай б^лиши керак?
10.8 
Паровоз т — 1000 т массали поездни горизонтал йул* 
да Г т-»150 кН куч билан тортмокла. Агар 5 — 600 м масофа- 
да поезднинг тезлиги г?0—32,4 км/соат дан т»,—54 км/соатгача 
узгарган булса, ^аракатга курсатилган царшилик кучи /Гцарш 
ни топинг.
«о-«?
Ж а ео б ; 

Download 7.43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling