«Объектга йўналтирилган дастурлаш тиллари» ни ўрганишда интерактив ўқитиш услубиёти


Download 1.85 Mb.
bet11/12
Sana07.03.2023
Hajmi1.85 Mb.
#1243688
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
delphi CASE1

Кейс. Муй калам ёрдамида графика

Муй калам (canvas.Brush) берк геометрик шаклларнинг ички кисмларини буяш учун тайинланган
Контурнинг ички сохаси буялиши ёки штрихланиши мумкин.
Brush хусусият кийматлари буяш типлприни аниклайди
















Константа

Сохани тулгазиш типлари







bsSolid

Ёппа тулдириш







bsClear

Соха буялмайди.







bsHorizontal

Горизонтал штрихлаш







bsVertical

Вертикал штрихлаш







bsFDiagonal

Олдинга огма чизикли Диагонал штрихлаш







bsBDiagonal

Оркага огма чизикли Диагонал штрихлаш




Туртбурчакнинг чизик Билан чегараланган сохасини тулдириш стиллари расмда курсатилган ва дастури илова килинган.

procedure TForm1.FormPaint(Sender: TObject);


begin
form1.Caption:='êîíòóð ñîõàñèíè òóëäèðèø ñòèëè';
Canvas.Brush.Color := clGreen;
Canvas.Brush.Style := bsFDiagonal;
Canvas . Rectangle (20, 40, 120, 150) ;
Canvas.TextOut(20,10,'bsFDiagonal');
Canvas.Brush.Color := clred;
Canvas.Brush.Style := bscross;
Canvas . Rectangle (200, 40, 300, 150) ;
Canvas.TextOut(200,10,'bscross');
Canvas.Brush.Color := clyellow;
Canvas.Brush.Style := bssolid;
Canvas . Rectangle (400, 40, 520, 150) ;
Canvas.TextOut(400,10,'bssolid');end; 

  1. Кейс. Стандарт геометрик шакллар

Стандарт геометрик шакллар учун кейсларни бир қанча гурухларга ажратиш мумкин.
А) Additional компонентлар соҳасидан Shape объект Form1 га жойланади. Стандарт геометрик шакллардан бири Form1 да аксэтади. Opject inspector – properties Shape хусусият танланиши билан геометрик шакллардан бирини т
анлаш мумкин бўлади
Pen хусусият танланиши билан геометрик шаклларнинг чизиқ рангини, қалинлигини ва стилларини ўрнатиш мумкин бўлади. Brush танланиши билан унга мос хусусиятлар, жумладан, бўяш ранги, стили ўрнатилади.
Б) Ушбу кейсда Дельфининг имкониятларидан фойдаланиш намунаси берилган. Стандарт геометрик шаклларни ифодалаш дастури ва лойихаси қуйида келтирилган. Лойихадан кўринадики, Form1га стандарт компонентлар сохасидан GroupBox1, radiobutton ва бошқа объектлар жойланиб уларнинг хусусиятлари фойдаланувчи томонидан ўзгартирилади. Расмда кўрсатилган лойиҳа яратилади. Ҳар бир radiobutton лар учун мос холдаги дастур фрагментлар келтирилган.
Лойихадан кўринадики, стандарт геометрик шакллардан бири танланади. Бўёқларга мос бўлган ранглардан бирини танлаш мумкин бўлади. Турли рангларда турли геометрик шакллар намойиш қилинади.
Графикларни шаклланиши radiobutton лардан бирини танлаш билан амалгаоширилади. radiobutton лардан бирини танланганда программа ойнагида унга мос процедура хосил бўлади ва харурий дастур фрагменти клавиатура орқали киритилади
unit shakl1;
interface
uses
Windows, Messages, SysUtils, Variants, Classes, Graphics, Controls, Forms,
Dialogs, StdCtrls, ExtCtrls, ColorGrd;
type
TForm1 = class(TForm)
Shape1: TShape;
GroupBox1: TGroupBox;
RadioButton1: TRadioButton;

RadioButton2: TRadioButton;
RadioButton3: TRadioButton;
RadioButton4: TRadioButton;
RadioButton5: TRadioButton;
ColorGrid1: TColorGrid;
procedure ColorGrid1Change(Sender: TObject);
procedure RadioButton5Click(Sender: TObject);
procedure RadioButton4Click(Sender: TObject);
procedure RadioButton3Click(Sender: TObject);
procedure RadioButton2Click(Sender: TObject);
procedure RadioButton1Click(Sender: TObject);
private
{ Private declarations }
public
{ Public declarations }
end;
var
Form1: TForm1;
implementation
{$R *.dfm}
procedure TForm1.RadioButton1Click(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape:=stcircle;
end;
procedure TForm1.RadioButton2Click(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape:=stellipse;
end;
procedure TForm1.RadioButton3Click(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape:=strectangle;
end;
procedure TForm1.RadioButton4Click(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape:=stsquare;
end;
procedure TForm1.RadioButton5Click(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape:=stroundrect;
end;
procedure TForm1.ColorGrid1Change(Sender: TObject);
begin
Shape1.Brush.Color:=ColorGrid1.ForegroundColor;
end;
end.
В) Кейс. Стандарт геометрик шаклларнинг графикларни бошқариш лойиҳалари ва дастурлари
Ушбу лойихада

unit Main;
interface
uses
WinTypes, WinProcs, Classes, Graphics, Forms, Controls,
ColorDlg, StdCtrls, Menus, Dialogs, ExtCtrls;
type
TForm1 = class(TForm)
Shape1: TShape;
ColorDialog1: TColorDialog;
ScrollBar1: TScrollBar;
ScrollBar2: TScrollBar;
MainMenu1: TMainMenu;
Shapes1: TMenuItem;
ShapeColor1: TMenuItem;
FormColor1: TMenuItem;
Shapes2: TMenuItem;
Rectangle1: TMenuItem;
Square1: TMenuItem;
RoundRect1: TMenuItem;
RoundSquare1: TMenuItem;
Ellipes1: TMenuItem;
Circle1: TMenuItem;
ExitItem: TMenuItem;
procedure NewShapeClick(Sender: TObject);
procedure ShapeColorClick(Sender: TObject);
procedure FormColorClick(Sender: TObject);
procedure ScrollBar2Change(Sender: TObject);
procedure ScrollBar1Change(Sender: TObject);
procedure FormResize(Sender: TObject);
procedure ExitItemClick(Sender: TObject);
private
{ Private declarations }
public
{ Public declarations }
end;
var
Form1: TForm1;
implementation
{$R *.DFM}
procedure TForm1.NewShapeClick(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape := TShapeType((Sender as TMenuItem).Tag);
end;
procedure TForm1.ShapeColorClick(Sender: TObject);
begin
if ColorDialog1.Execute then
Shape1.Brush.Color := ColorDialog1.Color;
end;
procedure TForm1.FormColorClick(Sender: TObject);
begin
if ColorDialog1.Execute then
Form1.Color := ColorDialog1.Color;
end;
procedure TForm1.ScrollBar2Change(Sender: TObject);
begin
Shape1.Height := ScrollBar2.Position;
end;
procedure TForm1.ScrollBar1Change(Sender: TObject);
begin
Shape1.Width := ScrollBar1.Position;
end;
procedure TForm1.FormResize(Sender: TObject);
var
Menu,
Caption,
Frame: Integer;
begin
Caption := GetSystemMetrics(sm_cyCaption);
Frame := GetSystemMetrics(sm_cxFrame) * 2;
Menu := GetSystemMetrics(sm_cyMenu);
Scrollbar1.Max := Width;
Scrollbar2.Max := Height;
Scrollbar2.Left := Width - Frame - Scrollbar2.Width;
Scrollbar1.Top := Height - ScrollBar2.Width - Frame - Caption - Menu;
Scrollbar1.Width := Width - Scrollbar2.Width - Frame;
Scrollbar2.Height := Height - Frame - Caption - Menu - Scrollbar1.Height;
end;
procedure TForm1.ExitItemClick(Sender: TObject);
begin
Close;
end;
end.
Г) Кейс

unit shakl3;

interface

uses
Windows, Messages, SysUtils, Variants, Classes, Graphics, Controls, Forms,
Dialogs, StdCtrls, ExtCtrls;

type
TForm1 = class(TForm)


Shape1: TShape;
ComboBox1: TComboBox;
ScrollBar1: TScrollBar;
ScrollBar2: TScrollBar;
Button1: TButton;
Button2: TButton;
ColorDialog1: TColorDialog;
procedure ComboBox1Click(Sender: TObject);
procedure ScrollBar2Change(Sender: TObject);
procedure ScrollBar1Change(Sender: TObject);
procedure Button2Click(Sender: TObject);
procedure Button1Click(Sender: TObject);
private
{ Private declarations }
public
{ Public declarations }
end;

var
Form1: TForm1;

implementation

{$R *.dfm}


procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
if colordialog1.Execute then
shape1.Brush.Color:=colordialog1.Color;
end;
procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
begin
if colordialog1.Execute then
form1.Color:=colordialog1.Color;
end;
procedure TForm1.ScrollBar1Change(Sender: TObject);
begin
shape1.Width:=scrollbar1.Position*2;
end;
procedure TForm1.ScrollBar2Change(Sender: TObject);
begin
shape1.Height:=scrollbar1.Position*2;
end;
procedure TForm1.ComboBox1Click(Sender: TObject);
begin
Shape1.Shape := TShapeType(ComboBox1.ItemIndex);
end;
end.



  1. Боб “Объектга йўналтирилган дастурлаш тиллари ” фанини ўрганишда интерфаол ўқитиш услубларининг Action Script ҳодисавий бошқарув дастурий таъминотини яратиш

4.1 Action Script ходисавий – бошқарув,сценария тилига кириш


Action Script ходисавий – бошқарув,сценария тили Flash дастурларига киритилган. ActionScript тилининг биринчи вакили Flash 3 дастурига киритилган ва содда бўлиб имкониятлари чекланган тарзда эди.
Flash MX 2004 дастури ActionScript нинг 2 вакили билан таъминланган. Бу вакилига иккита мухим: берилган ўзгарувчиларнинг типлари ва янги класлар синтаксиси киритилган эди. Янги клас синтаксиси ActionScript да класларни аниқлаш учун фойдаланилади.
Flash фильмнинг барча объектлари Action Script буйруқлари билан бевосита бошқарилиши туфайли Action Script тили объектга мўлжалланган тиллардан бири бўлиб, қулай интерфейсга эга Flash даги сахна, кадр, клип,матн блоки, расм,символ буларнинг барчаси Action Script тилининг объектларидир. Объектнинг барча принциплари Action Script тилида мужассамланган. Масалан Клип объект бўла олади. Ўз навбатида клип график символлардан, тугмалардан, расмлардан иборат бўлади. Action Script сахифани интерактив бўлишини таъминлайди. Қандайдир кадрлардаги ижро этилаётган клипни клавиатура ёрдамида ёки сичқонча ёрдамида бошқариш амалга оширилади. Stop, Play кнопкалари Action Script сценарияси билан бевосита боғлиқдир
Action Script панелини активлаштириш учун қуйидаги амаллардан бирини бажариш тавсия этилади.
1.Window менюсининг Action буйруғи танланади.
2. Клавиатура ёрдамида Ғ9 клавишни босиш билан амалга оширилади.
3. Сахнанинг қуйи қисмида жойлашган Action панелини активлаштириш билан амалга оширилади.
4. Символга келтирилган обектни танлаб унинг контекст менюсидани Action буйруқни танлаш билан амалга оширилади
Натижада унин панели экранда акс этиб, расмда кўрсатилган шаклда бўлади
Расмдан кўринадики, чап қисмдаги дарчада Action да киритилган глобал функциялар ва хусусиятлар, операторлар, типлар, компонентлар ва бошқаларнинг рўйхати акс этган бўлади. Уларнинг ихтиёрий бири танланса

таркибий структураси акс этиб, дастурлашда кенг фойдаланиш мумкин. Қуйи қисмида index жойлашган бўлиб фойдаланувчи томонидаг танланиши билан алфавит тартибидаги рўйхат хосил бўлади ва улар дастурларнинг фундаменти сифатида фойдаланиш мумкин. Ихтиёрий функция ёки процедура танланса ва уни Action ойнагининг ўнг қисмига тортиб олиб ўтиш мумкин ва дастурларни ёзиш давом эттирилади.
Action да қуйидаги таянч иборалардан кенг фойдаланилади break, continue, delete, else, for, function, if, in, new, return, this, typeof, var, void, while, with.
Action да хам бошқа алгоритмик тиллар каби бутун типли, хақиқий типли , мантиқий типли, харфий типли катталиклар ва массивлардан ташқари ихтиёрий объектлар ва уларнинг хусусиятларидан ташқари клиплар каби катталиклардан кенг фойдаланилади.

Киритилган функциялар ва операторлар

Тавсилоти



Система функциялари



Математик функциялар



Вақтли шкалани бошқарув операторлари



Web саҳифани бошқарув процедуралари



Ўзгартириш функциялари



Клипларни бошқарув процедуралари

Action да фойдаланиладиган катталикларнинг типлари қуйида келтирилган.


String - хизматчи сўз бўлиб харфий типли катталикларни эълон қилиш учун тайинланган
Boolean хизматчи сўз мантиқий катталикларни аниқлашда фойдаланилади
Number қўзғалувчан вергулли усулдаги хақиқий сонларни ифодалаш учун тайинланган
Int бутун сонларни эълон қилиш учун тайинланган
Uint бутун соннинг мусбат қисмини ифодалайди
Array массивлар, жадвал катталикларни эълон қилиш учун тайинланган
Error дастурдаги хатоликларни ифодалайди
Date числоли ва вақт ўлчовини аниқлаш учун тайинланган
Math математик миқдорлар ва амаллардан таркиб топган
RegExp матнни излаш ва алмаштириш ускунаси
Function фойдаланувчи томонидан аниқланадиган функция процедура
Object ActionScript да мумкин бўлган объектлар
ActionScript да янги дастурлар яратиш лойихалаш фазаси билан бошланади. Дастурнинг функционал имкониятлари мантиқий боғланган класларга бўлинади. Хар бир класга ном берилади, яратилаётган дастурдаги роли ва хусусиятлари аниқланади
Клипнинг энг мухим элементларидан бири унинг экземпляр номидир. Барча клипларнинг экземпляр номини аниқлаш Instance (экземпляр) панелидан фойдаланиш зарур бўлади.
ActionScript да хам бошқа алгоритмик тиллар каби ўзгарувчиларнинг шаклланиши қуйидаги технология билан амалга оширилади.

  1. Янги Flash хужжат яратилади.

  2. Сахнага инструментлар сохасидаги А ускуна танланиб матнли объект жойланади.




  1. Properties дарчасидан text option хусусият танланиб, ундан Dinamic text танланади. Dinamic text га ном берилиши қуйи қисмдаги дарча ёрдамида амлга оширилади.

  2. Var дарчасига ўзгарувчи номи киритилади

  3. Матнли объектнинг бошқа хусусиятларини хам properties дарчасидаги параметрлар ёрдамида тўлиқ ўзгартирилиши ва ўрнатилиши мумкинF lash нинг 1- кадрида жойлашган матнли объектда содир бўладиган ходисавий бошқарув жараёнини амалга ошириш учун курсор 1-кадрга келтирилади ва сичқончанинг ўнг тугмачаси босилса контекст меню экранда акс этади . унинг таркибидаги Action буйруқ танланиши билан ходисавий бошқарув дастур ойнаги активлашади.


Бу ерда а ўзгарувчи номи бўлиб, var дарчасида киритилган.


Dinamic text номи орқали хам ихтиёрий арифметик амаллар бажарилиши мумкин. Бу холда Dinamic text номидан сўнг a1.text хизматчи сўз киритилади
Action да киритилган функциялардан хвм кенг фойдаланиш мумкин. Ихтиёрий хақиқий сонннинг бутун қисмини ажратиш учун қуйидаги ифода ўринли
b=(3.7+7.8)/5;
a=int(b);
Action панелининг қуйи чап бурчагидаги дарча ёрдамида қайси қатламнинг қайси кадрида қандай ходиса бошқарилишини тайинлаш мумкин
Action панелининг ўнг қисмидаги дарчага танланган кадрга таалуқли Action дастурини клавиатура орқали киритилади. Шу ойнакнинг юқори қисмида инструментлар группаси жойлашган

4.2 Ходисавий бошқарув дастурлари


Ходисаларни қуйидаги турларга бўлиш мумкин

  • Сичқонча билан боғлиқ бўлган ходисалар

  • Клавиатура билан боғлиқ бўлган ходисалар

  • Клип билан боғлиқ бўлган ходисалар

  • Объект ва синфлар билан боғлиқ бўлган ходисалар

Action тилида сичқончадаги ходисаларнинг хосил бўлишини OnMouseEvent категориядаги амаллар ходисаларнинг ижросини таъминлайди. Қуйидаги намунада сичқонча билан содир бўладиган ходисаларни тугмача символлари билан боғланиши орқали қайта ишлаш технологиялари келтирилган. Бундай фильмда учта қатлам хосил қиламиз.

  • Action button тугмача таъсирлари

  • Sound - товуш

  • Объект анимацияси

Объект анимацияси сифатида шакл ўзгариш анимацияси намойиш қилинади. Шар шаклдаги объектнинг тўртбурчак шаклга ўзгариши Flash вақтли шкаласида намойиш қилинади. Бу ходиса товуш иштирокида содир бўлади

Анимация қатламда қуйидаги амаллар бажарилади.



        1. Қатлам номига курсор келтирилиб чап тугмача икки марта тез босилса унинг сарлавхасини ўзгартириш мумкин бўлади ва анимация билан алмаштирилади.

        2. Биринчи кадрга Ғ6 тугмачани босиш билан таянч кадр қўйилади ва шу кадрга инструментлар ёрдамида шар чизилади

        3. Иккинчи кадрга Ғ6 тугмачани босиш билан таянч кадр қўйилади.

        4. Курсор 50 кадрга келтирилиб ўнг тугмача босилса контекст меню акс этади. Insert frame буйруғини танлаш билан уларга оддий кадр қўйилган бўлади.

        5. Курсор 50 кадрга келтирилиб ўнг тугмача босилса контекст меню акс этади. Insert keyframe буйруғини танлаш билан унга таянч кадр қўйилган бўлади.

        6. Кадрлар соҳаси танланиб properties хусусиятлар дарчасидаги tween дарчасидан shape танланиши билан бу таянч кадрлар ўртасида шакл ўзгариш анимацияси иш тартиби ўрнатилган бўлади.

        7. Properties хусусиятлар дарчасидаги frame қисмида кадрларга ном ёки изох кабиларни берилиши мумкин. Бу ибора кадрлар соҳасида акс этади.

        8. 50 кадрга келиб сахнага охирги шакл ускуналар ёрдамида чизилади.

        9. 1 кадр танланиб ўнг тугмача босилса контекст меню экранда акс этади ва у ердан Action танланиши билан унинг дастурий ойнаги хосил бўлади. Клавиатура орқали stop() киритилади.

Товуш қатламда қуйидаги амаллар бажарилади

  • Қатламнинг сарлавҳасига товуш номи берилади.

  • Иккинчи кадрга таянч кадр қўйилади.

  • File менюсининг inport буйруғи танланади. Бунда inport to library танланса кутубҳонага зарурий товуш файлини импорт қилиш мумкин бўлади

  • Курсор иккинчи кадрга келтирилиб, properties дарчасидаги sound хусусиятга кутубхонадаги товушли файл активлаштирилади

Бошқарув қатламда қуйидаги амаллар бажарилади.

  • Қатлам сарлавҳаси қайта номланади

  • Window менюсидан Common library буйруғи танланади. Навбатдаги панелдан button танланса тугачалардан хосил бўлган movie clip экземплярлар рўйхати хосил бўлади. Ихтиёрий бирини танлаб саҳнага қўйиш амалга оширилади

  • Курсор тугмачага келтирилиб ўнг тугмача босилса контекст меню хосил бўлади ва Action танланиши билан унинг ойнагига қуйидаги дастур киритилади.

on(release) {
gotoAndPlay(2);
}
C trl+Enter тугмачалар босилса экранда қуйидаги ойнак хосил бўлади ва ходисани бошқариш амалга оширилади.
Юқоридаги Action бошқарув дастури
катта амалий ахамиятга эга бўлади. Айниқса интерактив видео курсларни ташкил қилишда ўзига хос муҳим ўрнига эга. Интерактив видео курслар яратиш бугунги кунда энг долизарб эканлигидан келиб чиқиб, уларни яратиш бевосита Action ёрдамида яратилиши ушбу битирув малакавий ишнинг ахамиятини янада бойитади.


Download 1.85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling