Odam fiziologiyasi


Teridagi  o g ‘riqni  sezuvchi  retseptorlaming  q o ‘z g ‘alishi  sezuvchi  asab


Download 5.32 Mb.
Pdf просмотр
bet64/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   70

Teridagi  o g ‘riqni  sezuvchi  retseptorlaming  q o ‘z g ‘alishi  sezuvchi  asab 

tolalari  orqali  orqa  miyadagi  quyi 

asab  markazlariga,  ulardan  oraliq 

miyadagi  p o ‘stloq  osti  markaziga  va  nihoyat,  neokorteksning  orqa  markaziy 

pushtasida  joylashgan  sezish  markazlariga  boradi.  lchki  a’zolarda  sodir 

b o‘lgan  o g ‘riq,  shu  a’zolarning  miyadagi  markazlariga  berilishi  bilan  birga. 

tananing  mazkur  a’zo  joylashgan  teri  sohasida  ham  tarqaladi.  Masalan, 

yurak  sanchib  o g ‘riganida  k o ‘krak  qafasining  chap  tomonida  va  chap  q o ‘l 

sohasida  o g ‘riq  seziladi.

B a’zi  tadqiqotchilaming  fikricha,  o g ‘rituvchi  ta’sirotni  “o g ‘riq”  asab 

tolalarining  erkin  oxirlari  sezadi.  Masalan,  analgeziya  holatda  o g ‘riq 

sezilmaydi,  lekin  tegish  sezgisi  saqlanadi  (har  qanday  narkozda,  shuningdek 

orqa  miyaning  ba’zi  kasalliklarida  shunday  holat  kelib  chiqadi),  shundan 

keyin  terining  qirqilishi  tegish  va  bosim  sifatida  seziladi-yu,  lekin  o g ‘riq 

b o ‘lib  sezilmaydi.  Terida  maxsus  o g ‘riq  nuqtalar  bor:  terining  turli 

qismlariga  juda  ingichka  igna  sanchilsa,  igna  sanchilishi  bilan  oldin  tegish 

sezilmay,  darrov  o g ‘riq 

seziladigan  nuqtalarni  topish  mumkin. 

Asab 

tolalarning  regeneratsiya  jarayonida  (asab  qirqilib  ulangan  asab  tolalarida) 

avvalo  o g ‘riq  sezuvchanlik  tiklanadi,  keyinchalik  sezuvchanlikning  boshqa

Og‘riqni  sezuvchi  retseptorlar

www.ziyouz.com kutubxonasi


turlari  tiklanadi.  O g ‘riq  sezuvchanlik  tiklanganda  terining  har  qanday 

ta’sirlanishi-unga  tegish,  uni  silash,  bosim  k o ‘pincha  chidab  b o ‘lmaydigan 

o g ‘riq  sezgisini  yuzaga  chiqaradi.

O g‘riq  vaqtida  odam  organizmida  bir  qancha  o ‘zgarishlar  ro‘y  beradi: 

qonga  adrenalin  gormoni  k o ‘proq  chiqadi,  qondagi  qand  miqdori  ortadi, 

yurakning  qisqarsh  kuchi  va  tezligi  oshadi,  qonning  ivish  xossasi  ortadi, 

nafas  olish  sekinlashib  qoladi,  qon  bosimi  k o ‘tariladi,  qorachiq  kengayadi, 

ter  ajraladi.  Bu  o ‘zgarishlaming  aksariyati  simpatik  asab  tizim i  tonusi 

oshishi  va  ichki  sekretsiya  bezlari  faoliyatiga  b o g ‘liq.

O g‘riq  sezgisini  yuzaga  chiqaradigan  im pulslam i  ikki  tipdagi  afferent 

tolalar  tkazadi.

A  Og riq, Harorat 

Mexanoresepsiya

167-rasm.  Terining  tuksiz  (A)  va  tukli  (B)  terisidagi  mexanoretseptorlarning 

tuzilishi:  1 -melanotsit;  2-germentativ  qavat;  3-epidermisning  shox  qavati;  4- 

epidermis;  5-erkin  asab  oxirlari;  6-asl  terining  s o ‘rg ‘ichlari;  7-ter  bezlari; 

8-Pachini  tanachasi;  9-Merkel  disklari  (Rujfini  oxirlari);  10-Meysner 

tanachasi;  II-soch  xaltachasining  uchi.

166-rasm.  Odamning  sezgi  a*zolari.

,/

Og‘riqni o‘tkazuvchi  yo‘Ilar

3  2  1



ь  7 





JQ

®  iQ^riq, Harorat 

Mexanoresepsiya

5

K



11

www.ziyouz.com kutubxonasi



Bu  tolalardan  ba’zilari  A  guruhga  mansub,  millinli  ingichka  tolalar 

b o ‘lib,  q o ‘z g 4alishni  5-15  m/soniya  tezlik  bilan  o ‘tkazadi.  Boshqalari 

millinsiz  ingichka  tolalar  S  guruhida  mansub  b o ‘lib,  q o ‘z g ‘alishni  1-2 

m/soniya  tezlik  bilan  o ‘tkazadi.

O g‘riqning  eng  asosiy  sababi-hujayrada  metabolizm  va  pH  muhitning 

o ‘zgarishidir.  Bu  jarayonlar  nafas  fermentlariga  toksik  moddalarning  ta’siri, 

mexanik,  termik  ta’sirot  va  hujayra  membranasining  shikastlanishi  natijasida 

yuzaga  chiqishi  mumkin

Har  bir  odam  yaxshi  biladiki,  qisqa  muddatli  o g ‘rituvchi  ta’sirida 

tegishi  bosim  hissiyoti  paydo  b o ‘ladi.,  keyinchalik  birlamchi  o g ‘riq  hissiyoti 

va  nihoyat  uchinchi  bosqichda  juda  qattiq  o g ‘riq  hissiyoti  sodir  b o ‘ladi. 

O g‘rituvchi  ta’sirotlar  turli-tuman  reflektor  reaksiyalariga  sabab  b o ‘ladi. 

Ularning 

xarakterli 

xususiyati 

shuki, 

reflektor 

reaksiyaning 

yuzaga 

chiqishida  tananing  turli  a’zolari  ishtirok  etadi.  Yuqorida  sanab  o ‘tilgan 

vegetativ  o ‘zgarishlar  bunga  misol  b o ‘la  oladi.  A yni  vaqtda  o g ‘riq  hissiyoti 

qaysi  afferent  markazlari  orqali  amalga  oshiriladi  degan  savolga  turlicha 

xulosa  qilish  mumkin.  Adabiyotda  asosiy  o ‘tkazuvchi  y o ‘l-bu 

spinotalamik 

yo‘l 

degan  g ‘oyalar  juda  k o ‘p.  Lekinv  oxirgi  yillarda  olimlar  diqqatini  yana 

bir  anatomik 

уоЧ-lemnisk  yo‘li 



o ‘ziga  jalb  qilib  kelmoqda  (168-rasm).  Agar 

birinchi  (spinotalamik)  y o ‘l  orqali  o g ‘riq  ta’sirot  vaqtida  hosil  b o ‘lsa, 

ikkinchi  y o ‘l  (lemnisk)  orqali  paydo  b o ‘lgan  o g ‘riq  bir  necha  vaqt 

davomida  saqlanib  turadi.  O g‘riq  hissiyotining  yana  bir  xususiyati  shundaki, 

u  adaptatsiyalanadi.  Buni  quyidagi  tajribada  k o ‘rib  chiqish  mumkin:  teriga 

igna  sanchilsa-yu,  u  siljitilmasa,  igna  sanchishdan  kelib  chiqqan  asab 

impulslari  va  o g ‘riq  sezgisi  paydo  b o ‘ladi,  chunki  ayni  vaqtda  igna  siljib, 

adaptasiyalanmagan  yangi  o g ‘riq  retseptorlari  ta’sirlanadi.  Badanga  igna 

sanchilgandan  keyin  uni  qimirlatmasak,  paydo  b o ‘lgan  o g ‘riq  bir  pasda 

y o ‘qoladi.  Bu  igna  atrofidagi  retseptorlarning  adaptatsiyalanishi  natijasidadir.

Kishi  tcii  Miiiiiing  o g ‘iiqli  (bezillab  turgan)  b o ‘laklarini  yaxshi  biladi. 

Shu  bilan  birga  ichki  a’zolarda  o g ‘riq  turganda  o g ‘rituvchi  ta’sirotning 

joyini  aniqlash  qobiliyati  k o ‘pincha  yetarli  ravshan  b o ‘lmaydi. 

Ichki 

a’zolarning  kasalliklarida  o g ‘riq  kasallangan  joyda  sezilm ay,  tananing 

boshqa  qismlarida,  masalan.  Teri  yuzasida  sezilishi  mumkin.  Bunday 

o g ‘riqlarni  aks  etgan  o g ‘riqlar  deyiladi.

Stenokardiya  tutgan  vaqtda,  ya ’ni  yurakning  toj-tomirlari  qisilganda 

yurak  ustidagina  cmas,  k o ‘pincha  chap  q o ‘l  va  chap  k o ‘rakda,  b o ‘yin  va 

boshning  chap  yarmida  ham  o g ‘riq  sezilishi  bunga  misol  b o ‘la  oladi.  Aks 

etgan  ana  shu  o g ‘riq  sezgilari  yurak  ustidagi  o g ‘riqqa  nisbatan  kuchliroq 

b o‘lishi  mumkin.  Boshqa  ichki  azolarning  kasalliklarida  ham  terining 

muayyan  nuqtalarida  aks  etgan  o g ‘riqlar  kuzatiladi.  Muayyan  ichki  a’zo

www.ziyouz.com kutubxonasi



zararlanganda  terining  o g ‘riydigan  b o ‘lagi  Zaxarin-Ged  mintaqasi  deb 

ataladi.

•Jt


,

f *  *

-  c



-

V

-4



.4 * * *

.J 

>

 ■# 

V

■0



л

в

..—

X. -ф

V

168-rasm.  Orqa  miyaning  og'riq  hissiyotini  o ‘tkazuvchi  yon  spinotalamik 



(A),  oldingi  spinotalamik  (B)  va  lemnisk  (V)  afferent  va  efferent  yoHlari 

(piramidal  va  ekstrapiramidal  y o ‘llar).

Harorat  resepsiyasi



Haroratni  sezadigan  retseptorlar 

(termoretseptorlar) 



ikki  guruhga 

bolinadi: 

Ц  sovuqni  sezuvchi  termoretseptorlar 



va  2) 

issiqni  sezuvchi 

termoretseptorlar. 

Ruffini  tanachalari  issiqni  sezuvchi  retseptorlar,  Krauze 

kolbachalari  esa  -  sovuqni  sezuvchi  retseptorlar  deb  hisoblanadi.  Ammo 

terining  sovuq  yoki  issiqni  sezuvchi  ba’zi  qismlarida  Krauze  kolbachalari 

ham,  Ruffini  tanachalari  ham  y o ‘q.  Shuni  nazarda  tutib,  afferent  asab 

tolalarining  yalang‘och  oxirlari  ham  issiq  va  ham 

sovuqni  sezadigan 

retseptorlar  b o ‘la  oladi  deb  taxmin  qilishadi  (169,  170-rasmlar).

www.ziyouz.com kutubxonasi



Issiq 

Sovuq

169-rasnL  Tashqi  muhit  harorati  ta*sirida  qon  tomirlaming  o'zgarishi.



5



170-rasm.  Issiqlik  hosil  b o llishida  (1,2)  va  issiqlik  almashinuvida  (3,4,5) 

ishtirok  etuvchi  zolar.  1-jigar;  2-mushak;;  3-qon  tomirlari;  4-teri;  5-о'рка,

Sovuq  va  issiq  sezuvchi  retseptorlar  turli  chuqurlikda:  sovuqni  sezuvchi 

retseptorlar  teri  yuzidan  0,17  шш  pastda,  issiqni  sezuvchi  retseptorlar  esa

0,3  mm  pastda  yotadi.  Sovuq  ta’siriga  krsatiladigan  reaksiyalar  issiq 

ta’siriga  k o ‘rsatiladigan  reaksiyalardan  к о ‘га  qisqaroq  ekanligi  shu  bilan 

izohlanadi.

U.Z.Qodirov 

(1996) 

fikrlariga 

к о ‘га, 

termoretseptorlar 

quyidagi 

xossalarga  ega:

1.Teri 

haroratining 

barqaror  b o ‘lib 

turishida 

bu 

retseptorlaming 

q o ‘z g ‘alish  tezligi  teri  haroratiga  proporsional  b o ‘ladi.

2.teri  harorati  k o ‘tarilsa  yoki  pasaysa,  bu  impulslar  tezligi  ham 

k o ‘payadi  yoki  pasayadi.

3.Harorat  o ‘zgarishidan  boshqa  narsalarga  sezgir  emas.

4.Retseptorlar 

sezgirligi 

teridagi 

harorat 

o ‘zgarishining 

sezish 

b o ‘sag‘asiga  yaqin.

5.Termoresepsiyani  ta’minlovchi  afferent  tolalar  yakka  yoki  juda  kichik 

guruhdagi  retseptorlarga  b o g ‘liq.  Impulslaming  bu  tolalardan  o ‘tish  tezligi 

20  m /soniya  dan  kam.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Sovuqni  se/u vch i  retseptorlar  soni  issiqni  sezuvchi  retseptorlar  sonidan 

ancha  k o ‘p.  Q o ‘l  kaftining  1  sm  da  l-5ta  sovuq  nuqta  b o ‘lsa,  issiq  nuqtalar 

soni  0,4  ta.  Odam  terisidagi  sovuqni  sezuvchi  retseptorlaming  umumiy  soni- 

25000,  issiqni  sezuvchi  retseptorlar  soni-30000.

Termoretseptorlar adaptasiyasi



Haroratning  muayyan  diapazonida  sovuq  rctseptorlari  ham, 

issiq 

retseptorlari  ham  impulslaming  doimiy  razryadini  beradi.  Masalan,  tilning 

sovuq 

retseptoridan 

boshlangan 

afferent 

asab 

tolasidagi 

harakat 

potensiallarini  qayd  qilish  tajribasi  38°C  da  impulslar  tezligi  bir  soniyada  5 

ekanligini  k o ‘rsatadi.  30°C  haroratda  impulslar  tezligi  bir  soniyaga  10-12  ga 

teng  b o ‘ladi.  Pastroq  haroratda  impulslar  tezligi  kamayadi  va  10°C  da  sovuq 

retseptorlaridan  afferent  impulslar  kelishi  to ‘xtaydi.  Issiq  retseptorlaridan

h n w h l a m m r b i  

Ғ/л1о1«агП*» 

i m n n l c l o r   f p y l i n i  

Я 7  

Ь я г о г я ^ Н я   h i r   s n n i



у я

Н

я



Д Н  I Q I I M   ¥ v t l l  

I V f l u l C l l  U u  

1111

 p U V ^ I C U  



I V / j  

1

I I I I  



т  

" V /  X /  

11

 u l  V


/1

 u l \ J  u  



\J

 

11



 

i i v l u j  u v » u



1,5-3,5  ga  teng.  Teri  yoki  til  yuzasi  tezligi  bilan  2°  sovuganda  (40  dan  38°C 

ga  tushganda)  sovuq  retseptoridan  keluvchi  asab  tolasidagi  impulslar  tezligi 

50-140  impuls/soniyani  tashkil  qiladi,  bu  tezlik  keyinchalik  siyraklanib 

qoladi.  Qattiq  isitishda  issiq  retseptoridan  impuls  tashuvchi  tolada  ham 

impulslarning  tez-tez  razryadlari  vujudga  keladi, 

adaptatsiya 



tufayli  bu 

razryadlar  tez.  siyraklanib  yana  qisqa  muddatli 

tez-tez 


razryadlar  paydo 

b o ‘ladi 

(uzilish  samarasi).



Harorat 

sezgilarining 

jadalligi 

bir 

qancha 

sabablarga, 

jumladan 

ta’sirlanish  joyiga,  ta’sirlanuvchi  yuzaning  kattaligiga  va  tevarak-atrofdagi 

haroratga  b o g ‘Iiq.  Masalan,  q o ‘Ini  27°C  gacha  isitilgan  suvga  tiqib,  24-25°C 

haroratli  suvga  k o ‘chirilsa  sovuq  sezgisi  kelib  chiqadi.  Q o‘l  34°C  isitilgan 

suvda  turgan  b o ‘lsa,  31°C  gacha  isitilgan  suv  sovuq  b o ‘lib  tuyiladi  (harorat 

kontrasti).

Taktil  (tegish, tarqalish)  va  bosim  retsepsiyasi



Tegish  va  bosimni  sezish 

taktil  sezgi 



deb  ataladi.  Terida  tegish  va 

bosimni  sezadigan  maxsus  retseptorlar  bor.  Butun  badanimizda  tegishni  va 

bosimni  sezadigan  500000  tacha  retseptor  bor:  o ‘rta  hisob  bilan  olganda  1 

sn r  teriga  25  ta  retseptor  to*g‘ri  keladi.  ammo  bu  retseptorlar  butun 

badanga  bir  tekis  tarqalgan  emas;  terining  ayrim  qismlarida  retseptorlar 

k o ‘proq  b o la d i.  Taqqoslab  k o ‘rsatish  uchun  quyidagi  misolni  keltirish 

mumkin;  boldirnirig  1  sm 2  terisida  9-10  retseptor  b o ‘lsa,  boshning  1  sm2 

terisida  165-300  ta  retscptor  bor  (171-rasm).

Teri  s o ‘rg‘ichlaridagi  Meysncr  tanachalari,  barmoqlarning  uchlarida  va 

labda  ayniqsa  k o ‘p  b o ‘ladigan  Merkll  disklari  tcgish  retseptorlari  deb

www.ziyouz.com kutubxonasi



ataladi.  Tukli  teridagi  soch  (jun)  tegishga  ayniqsa  sezgir  b o ‘ladi.  Buning 

sababi  shuki,  soch  (jun)  ildizi  asab  chigali  bilan  o ‘raladi  va  junga  tegish 

o ‘sha  chigalga  o ‘tib,  uni  q o ‘z g ‘atadi.  Junni  qirish  natijasida  terining 

tegishga  sezuvchanligi  juda  ham  kamayadi.  Pachini  tanachalari  bosim 

retseptorlari  deb  hisoblanadi.

Taktil  retseptorlar  uzoq  vaqt  turli  ta’sirlovchilarga  moslashadi  -  

adaptatsiyalanadi,  shu  sababli  bosimning  o ‘zi  emas,  balki  faqat  o ‘zgarishi 

seziladi.

л

‘ 

'



Л 

4

A



5

6

171-rasm.  Teri  retseptorlarining  har  xil  turlari:  1-pachini  tanachasi;  2-soch 



(jun)  xaltuchasidagi  asab  chigali;  3-Meysner  tanachasi;  4-Krauze 

kolbachasi;  5,6-shox pardadagi  asab  chigallari;  A-asab  tolalari;

Mushuk  oyoq  kaftining  yastiqchasiga  yuk  q o ‘yilsa,  retseptorda  asab 

impulslari  vujudga  keladi,  ulaming  tezligi  250-300  impuls/soniyaga  teng 

b o ‘ladi.  Bu  impulsatsiya  bir  necha  soniyaga  c h o ‘ziladi  va  adaptatsiya 

boshlanishi  tufayli  to‘xtaydi.  Odamda  impulslar  tezligi  kamayishi  bilan  sezgi 

kuchi  ham  kamayadi.

Teridagi  har  xil  retseptorlarning  adaptasiya  tezligi  har  xil.  Soch  (jun) 

ildizi  atrofidagi  retseptorlar  va  Pachini  tanachalari  tezroq  adaptatsiyalanadi. 

Adaptatsiya  tufayli  odam  kiyimini  faqat  kiygan  vaqtda  yoki  yurganda 

terisiga  kiyim  ishqalangan  vaqtda  uning  bosimini  sezadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Terining  tegishiga  va  bosimga  hammadan  k o ‘p  sezgir  joylari  til  uchi 

bilan  barmoqlardir;  b o ‘yin  bilan  orqaning  sezgirligi  hammadan  kam 

b o ‘ladi.

Tegishni 

va  bosimni  sezadigan  retseptorlar  yordami  bilan  kelib 

chiqadigan  sezgilar  ancha  aniq  b o ‘ladi,  ammo  bu  ma’lumotlar  hamisha 

boshqa 

sezgi  a’zolari  (k o ‘z)  bilan  tekshiriladi.  Boshqa  sezgi  a’zolari 

yetarlicha  nazorat  qilinmayotgan  b o ‘lsa,  ba’zan  noto‘g ‘ri  tasavvur  tug‘ilishi 

mumkin. 

Bunga 

Aristotelning  tajribasi 

m isol 

b o ‘la  oladi. 

Bir-biriga 

chalishtirilgan  ikki  barmoq  (odatda  II  va  III  barmoqlar)  orasiga  shar 

yumalatilsa  yoki  shu  barmoqlar  bilan  burunning  uchiga  tegilsa,  shar  ham 

ikkita  b o ‘lib  tuyiladi  (172-rasm).  Bunday  taassurotning  kelib  chiqishiga 

sabab  shuki,  II  barmoqning  tashqi  tomoni  va  III  barmoqning  ichki  tomoni 

bilan  odatdagi  sharoitda  hamisha  ikki  narsaga  tegamiz.  Barmoqlar  holatining 

o ‘zgarishi  bir  narsaning  ikki  narsa  b o ‘lib  sezilishiga  sabab  b o‘ladi.  Taktil 

sezgini  aniqlash  usuli 

esteziometriya 

deyiladi.

172-rastn.  Ikki  barmoqni  chalishtirish  ustidagi  tajriba  (Aristotel  tajribasi).

Hid  bilisb analizatori

*

Hid  bilish  va  ta’m  bilishni  “ kim yoviy  sezgilar”  deb  atashadi,  chunki 



ular  kim yoviy  ta’sirlovchilam ing  retseptorlariga  ta’sir  etishi  natijasida  kelib 

chiqadi.  Hid  bilish  retseptorlari  burun  b o‘sh lig ‘ining  shilimshiq  pardasida 

joylashgan 

b o ‘lib, 

ulaming 

soni 

o ‘rtacha 

3 0-40  mln 

ga 

teng. 

Bu 

retseptorlarda  k o ‘plab  mayda  tukcha  b o ‘lib,  ularning  uzunligi  1-2  mikron 

atrofida.  Burun  b o ‘sh lig ‘ining  hid  sczuvchi  sathi  5  sm  b o ‘lib,  sezuvchi 

hujayra  tukchalarining  k o 4p  b o ‘lishi  hisobiga  hid  bilish  sathi  100-150  marta 

ortadi.

Odamda  60  m ln.ga  yaqin  hid  sezish  retseptorlari  bor(l73-rasm ).

www.ziyouz.com kutubxonasi



п  м

173-rasm.  Hid  bilish  analizator:  J-burun  b o lshlig4;  2-hid  bilish 

retseptorlari;  3-hid  bilish  a ’zosi.

Hid  biluv  retseptorlariga  turli  kim yoviy  moddalarning  ta’sir  etish 

mexanizmi  hozircha  aniq  emas.  Hid  sezish  retseptorlarining  ta’sirlanishi 

ba’zan  atom  guruhlaming  kim yoviy  ta’sirga  b o g ‘liq,  deb  faraz  qilinmoqda. 

Ammo,  tizilmasi  yoki  kim yoviy  xossalari  bilan  bir-biriga  yaqin  turadigan 

moddalaming  butunlay  har  xil  hidli  ekanligi  kim yoviy  gepotezalarga  zid 

keladi.  hid  sezgisi  kelib  chiqishi  uchun  modda  zarralari  hidlov  sohasining 

shilliq  pardasiga  tushib,  hid  biluvchi  retseptorlarga  ta’sir  etishi  kerak.  Hidli 

moddalaming  ta’sir  b o‘sag‘asi  juda  past,  shuning  uchun  bu  moddalar  bir 

necha  marta  qayta-qayta  hidlanadi.  Buni  moddaning  hidini  bilmoqchi 

b o ‘layotgan  kishiga  yoki  har  narsani  iskaydigan  hayvonga  qarab  bilish 

mumkin.

Hid  bilish  sezgisining  jadalligi  hidli  moddaning  kim yoviy  tarkibiga, 

havodagi  konsentratsiyasiga  va  burundan  o ‘tish  tezligiga,  shuningdek  hid 

bilish  retseptorining  fiziologik  holatiga  b o g ‘liq.  Hidli  modda  taialgan 

havoning  burunga  kirishi  tezligi  qancha  katta  b o 4lsa,  hid  bilish  sezgisi 

o 4shancha  kuchli  b o4ladi.

Hidli  moddaning  havodagi  konsentratsiyasi  bir  xil  b o ‘lsa,  u  hid  biluv 

retseptorlariga  ta’sir  etayotgan  dastlabki  paytdagina  hid  bilish  sezgisining 

intensivligi  maksimal  b o ia d i.  Keyinchalik  hid  bilish  sezgisi 

susayadi. 

Buning  sababi  shuki,  retseptorlar  adaptatsiyasi  tez  taraqqiy  etadi,  shunga 

к о4га  retseptorlarning  sezuvchanligi  pasayadi.  Shu  sababli  hidli  moddaning 

havodagi  konsentratsiyasi  katta  b o 4lgan  binoda  bir  necha  vaqtgacha  b o4lgan 

odam  hid  sezmaydigan  b o lib   qoladi.  Hidli  modda  uzluksiz  ta’sir  etsa,  hid 

biluv  apparati  tezroq  adaptatsiyalanadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi


1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling