Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet63/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   70

o ‘tkazuvchanligi  ortib,  mahalliy  elektrik  potensiali  hosil  b o ‘ladi,  buning 

natijasida  hosil  b o ‘ladigan  potensial 

retseptor potensiali 



deb  ataladi.

Ta’sir  pcUensialining  tarqalishi  membrananing  qarshilik  k o ‘rsatishiga  va 

hajmiga  b o g ‘liq  b o ‘lib,  elektroton  deb  ataladi.  Shu  sababli  asab  tolalarida 

retscptor  potensialining  sekinlik  bilan  tarqalishi 

elektrotonik  tarqalish 



deb 

ataladi.  Retscptor  potensialining  elektrotonik  tarqalishi,  neyron  dendritlari  va 

soma  orqali  aksonga  berilishi  rctseptor  faoliyatining 

uchunchi  bosqichi 



hisoblanadi.

Nihoyat, 

to‘rtinchi  bosqich 



retseptorlarda  ta’sirotni  asab  impulslarga 

aylanishi  (kodlanish,  transformatsiyalash)  dan  iborat.  Hosil  b o 4lgan  axborot 

impulslari  afferent  asab  tolalari  orqali  markaziy  asab  tizim ining  tegishli 

sensor  mintaqalariga  yetkazib  bcriladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



]63-rasm.  Birlamchi  (A)  va  ikkilamchi  (B)  retseptorlarda  elektrik 

potensiallarining  hosil  hlishi.  },V-hidlash  va  ta'm  bilish  maxsuslashgan 

retseptorlarining  apikal  o ‘sitmalari.  2,2*-maxsuslashgan  neyronlarning

tanalari;

3-maxsuslashgan  hujayra  va  ikkilamchi  retseptorlar  asab  tolalar  o  rtasidagi 

sinapslar; 

4-birlamchi  maxsuslashgan  hujayraning  markaziy

o  ‘sitmasi  (afferent  tola);  4l-ikkilamchi  retseptoming  afferent  tolasi;  I- 

ta  sirlovchining  ta ’siri;  II-birlatnchi  va  ikkilamchi  retseptorlarda  elektrik 

potensialining  rivojlanishi;  III-ikkilamchi  retseptorining postsinaptik 

membranasida potensialning  hosil  blishi;  IV-afferent  tolasida  ta ’sir 

potensialining  hosil  bo*lishi.

Analizatorlarning umumiy  tuzilishi



1.

  Ko‘p  qavatlilik 



-   analizator  tarkibida  bir  necha  qavat  neyronlar 

mavjud. * B oshlang‘ich  neyronlar  retseptorga  qarashli,  oxirgi  neyronlar  esa 

miya  p o‘stlo g ‘ining  assotsiativ  mintaqasidagi  neyronlarga  konvergensiya 

bo*ladi  (5,  7,  4,  6, 

1,  2  maydonlar). 

K o‘p  qavatlilik  bosh  miya 

p o ‘stlog‘ining  polimodal  (turli  xarakterga  ega  b o ‘lgan)  tabiatini  ifodalaydi, 

chunki  polimodal  signallarning  birlamchi  afferent  sintezi  markazi  assotsiativ 

mintaqalar  hisolanadi  (Ayrapetyans,  Batuyev).

2. 

Ko‘p  kanallik 



-   organizmning  tashqi  va  ichki  muhitidan  turli 

kanallar  orqali  bir-biriga  o ‘xshamagan  turli  polisensor  informatsiya  qabul 

qilinadi,  qaysiki,  bosh  miya  p o ‘stlog‘ining  turli  mintaqalariga  yetib  boradi. 

Ammo;  oxirgi  umumiy  y o ‘ldan  ayni  vaqtda  organizm  uchun  kerak  b o ‘lgan

www.ziyouz.com kutubxonasi



eng  asosiy  va  zaruriy  axborot  o ‘tadi  (himoyalanish,  ovqatlanish,  seksual  va 

hokazo).

3.  Yonma-yon  qavatlarda 



asab  elementlarining  miqdori  teng  emas. 

Masalan,  k o ‘ruv  tizimida  retseptorlar  soni  130  million,  k o ‘zdan  chiqadigan 

asabni  tashkil  qiluvchi  neyronlarning  soni  esa  faqat  1  mln  250 

mingga 

yaqin  yoki  100  marotaba  kam.  Bu  nisbat  miyaniing  har  qaysi  yakka 

retseptorlarda  vujudga  kelgan  impulsni  qabul  qila  olm asligini  k o ‘rsatadi. 

Buning  biologik  ahamiyati  shundaki,  informatsiya  markaziy  asab  tizimiga 

yetguncha  bir  necha  marta  saralanadi.  K o ‘p  sonli  qavatdan  unsurlari  kam 

qavatga  o ‘tish  jarayonida  biologik  nuqtayi  nazardan  ikkinchi  darajadagi 

informasiya  olib  qolinib,  o ‘tkazilmaydi.  Bu  torayib  boruvchi  “voronka” 

(“Sherrington  voronkasi”)  miyaga  o ‘tkaziladigan  informatsiyani  kamaytiradi 

va  muhim  axborotlarnigina  o ‘tkazadi.

4.

  Analizator  tuzilmalarining  vertikal  va  gorizontal  bo‘yicha 



farqlanishi. 

Bir  b o ‘limda  joylashgan  analizator  elementlarining  funksional 

xossalari  har  xil  b o ‘lishi  mumkin.  Masalan,  k o ‘ruv  analizatorining  retseptor 

bo  limi  rang  sezuvchi  kolbochkalardan  va  yorug’tik  darajasini  seznvchi 

tayoqchalardan  tashkil  topgan.  Bu  farqlanish  gorizontal  farqlanish  deyiladi.

Retseptorlar 

adekvat ta’sirlovchilarga, 



y a ’ni  evolutsiya  davomida  qaysi 

ta  sirotlarni  sezishga  maxsus  moslashgan  b o ‘lsa,  o ‘sha  ta’sirotlarga  nisbatan 

juda  yuksak  darajada  sezuvchanligi  bilan  farq  qiladi.  Q o ‘z g ‘alish  ro‘y 

berishi  uchun  zarur  b o ‘lgan  minimal  miqdordagi  energiyaga,  ya’ni  ta’sirot 

b o ‘sag‘asiga  qarab  retseplorlarning  q o‘z g ‘aluvchanligi  o ‘zagaradi.

Retseptorlar  noadekvat  ta’sirlovchilar 



ta’sirida  ham 

q o ‘z g (alishi 

mumkin.  Masalan,  k o ‘zga  mexanik  kuch  (zarb)  ta’sir  etganda  yorug‘lik 

sezgisi  kelib  chiqadi  (“k o ‘zim  chaqnab  ketdi”  degan  ibora  shundan  olingan), 

shu  ta’sirlovchilar  quloqqa  ta’sir  etganda  tovush  sezgisi  paydo  b o ‘ladi 

(“qulog‘im  shangillab  ketdi”).  Lekin  noadekvat  ta’sirlovchilar  ta’sir  etganda 

retseptorlar  q o ‘z g ‘aluvchanligi  k o‘p  marta  kamroq  b o ‘lib  chiqadi.

Retseptorlar  q o ‘z g ‘aluvchanligi  doim o  bir  xilda  turmaydi.  U 

bevosita 

retseptorlar  funksional  holati  o ‘zgarganda,  shuningdek  markaziy  asab  tizimi 

(bosh  miya  p o ‘stlog‘i  va  to ‘rsimon  fonnatsiya)  dan  keluvchi  impulslar 

ta'sirida  ham  zgarishi 

mumkin,  bular  retseptorlaming  sezuvchanlik 

darajasini  ( “sozlanishini” )  o ‘zgartiradi.

Retseptorlarning adaptatsiyasi  (moslashuvi)



Retseptorlarga  ta’sirlovchilar  muntazam  ta’sir  etib  hamma  vaqt  ularning 

q o ‘z g ‘aluvchanligini  bir  darajada  saqlab  tura  oladi.  K o‘proq  retseptorlar 

uzoq  muddat  ta’sirlanganda  ularda  q o ‘z g ‘aluv  u  yoki  bu  darajada  susayadi. 

Bu  hodisa 

retseptorlar  adaptatsiyasi 



deyiladi.  Buning  asosida  retseptorlarda 

va  analizatorlarning  p o ‘stlog‘dagi  markazlarida  q o ‘z g ‘atiladigan  murakkab 

ii/iologik   jarayonlar  yotibdi. 

Masalan,  tamaki  chckgan  xonaga  kirib,  kishi 

fr'  necha  daqiqalardan  s o ‘ng  tamaki  hidini  sezmay  qoladi,  chunki  hidlov 

rctscptorlari  bu  om ilga  moslashadi  -  adaptatsiya  b o la d i.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Barcha  retseptorlar  ikki  guruhga:  1.  tezlik  bilan  adaptatsiya  b o ‘ladigan 

yoki 

fazali  retseptorlar;  2.  sekinlik  bilan  adaptatsiya  boMadigan  yoki  tonik 

retseptorlar.  Bulardan  tashqari  yana  oraliq  retseptorlar  ham  mavjud.

Fazali  retseptorlar 



ularning  membrana  deformasiyasining  avvalida  yoki 

oxirida  sust  (taktil 

retseptorlar)  va  kuchli  (fonoretseptorlar)  mexanik 

ta’sirlovchilarning  ta’siriga  javoban  q o ‘z g ‘aladi.  Fazali  retseptorlarning 

yaqqol  misoli  Pachini  tanachalaridir,  qaysiki,  bori  y o ‘g ‘i  bir-ikki  impuls 

transformatsiya  qila  oladi  va  ta’sirlovchi  ta’sirining  oxirida  yana  bir-ikki 

ta’sir  potensialini  yuzaga  chiqaradi.

Tonik 


retseptorlar 

esa 


membrana 

deformatsiyasi 

davomida 

q o ‘z g 4aladi.  Masalan,  retseptorlaming  davomli  va  sekin  c h o ‘zilishi  va 

ularning  faolligi  bir  necha  soatlar  davomida  saqlab  qolishi  mumkin.

Oraliq  yoki  fazali-tonik 



retseptorlaming  q o ‘z g ‘alishi  ta’sirotning  ta’sir 

qilish  vaqtiga  bog*liq,  ya’ni  ta’sirot  qanchaki  k o ‘proq  ta’sir  qilsa,  oraliq 

retseptorlaming  q o ‘z g ‘alishi  ham  o ‘shancha  davomliroq  b o ‘ladi.  Biroq 

retseptor  potensialining  amplitudasi  va  tezligi  ta’sirotning  davom iyligiga 

qarab  pasayib  ketaveradi.  Bu  retseptorlarning  potensiali  ikki  komponentdan 

iborat  boshlang‘ich  fazali  va  keyingisi-tonik  komponentdir.

Shunday  qilib,  organizmning  ixtiyorida  uch  tipdagi  retseptorlar  mavjud, 

ular  orqali  har  bir  jarayonning  avvalidan,  o ‘rtasidan  va  oxiridan  axborot 

olish  mumkin  b o ‘ladi.

Adaptatsiya, 

ya’ni 

ta’sirot 

kuchiga 

moslashish 

deyarli 

barcha 

retseptorlaming  umumiy  xossasidir.  Adaptatsiya  doimo  ta’sir  etib  turgan 

ta’sirlovchiga  nisbatan  sezgirlikning  kamayishida  namoyon  b o ‘ladi.  D oim iy 

ta’sirlovchi-hid,  shovqin,  kiyim-bosh  bosimi  va  shunga  o ‘xshashlar  ta’siriga 

“o ‘rganib  qolish”  adaptatsiyaning  subyektiv  namoyon  bo*lishidir.

Sensor уо‘11ап



Yuqorida  bir  necha  marta  retseptorlarda  signallarni  asab  impulslar 

shaklida  transformasiya  b o ‘lishi  haqida  s o ‘z  yuritgan  edik  Sensor  axborot 

turli  y o ‘llar  (orqa  miya,  uzunchoq  miya,  o ‘rta  miya,  miyacha,  oraliq  miya) 

orqali  miya  p o ‘stlog‘ining  tegishli  markazlariga  borib,  u  yerda  analiz  va 

sintez  b o ‘lib,  efferent  y o ‘llar  orqali  ishlovchi  a’zoga  “buyruq”  sifatida  yctib 

keladi.

Markazga  boruvchi  y o ‘llar  turlicha  b o ‘ladi.  B a’zilari  ta’sirlovchilarning 

fizik  parametrlarini  mukammal  baholab,  bir  tipdagi  retseptorlardan  axborot 

beradi.  Shu  sababli  ular 

spetsifik  sensor  yo‘llar 



deyiladi.  Boshqalari  esa 

ulaming  asab  tolalari  divergensiyasi  oqibatida  va  boshqa  markazlar  bilan 

konvergensiya  b o lis h i  sababli 

multimodal  yoki  nospetsifik  sensor  yo‘llar 



deb  ataladi.  Shuni  alohida  qayd  qilib  o ‘tish  zarurki,  miya  apparatining 

umumiy 

q o ‘z g ‘aluvchanligini 

saqlab 

qolishda 

miyaning 

nospetsifik 

tuzilmalari  muhim  ahamiyat  kasb  etadi. 

Uchinchi-assotsiativ  talamokortikal 



y o ‘llar  va  ularning  neokorteksdagi  proyeksiyalari  ta’sirlovchining  biologik 

ahamiyatini  bilib  olish  uchun  asosiy  tizim  hisoblanadi.  Binobarin,  sensor

www.ziyouz.com kutubxonasi



funksiya  spctsifik,  nospetsifik  va  assotsiativ  tuzilmalarning  o ‘zaro  integrativ 

faoliyati  orqali  amalga  oshiriladi,  qaysiki,  bu  organiizmning  xulq-atvor 

statusini  belgilab  beradi.

Sensor  tizimi  evolutsiyasining  yana  bir  muhim  omili-bu  miyaning  oliy 

b o ‘Iimlariga  signallam i 

turli  (ko‘p)  kanallar 



orqali  uzatishidir.  Bu  xossa 

retseptor  darajasida  maxsuslashgan  asab  elementlari  borligidan  dalolat  beradi 

va  filogenezda  bunday  maxsuslashgan  neyronlarning  miqdori  tobora  ortadi. 

Bir  sensor  tizimida  qancha  kanallar  miqdori  k o ‘p  b o ‘lsa,  o kshancha  uning 

k o ‘chish 

(rele) 

kanallari 

oshadi. 

N eyronga  keluvchi 

turli 

shakldagi 

signallarning  miqdoriga  qaramay  faqat  shu  neyron  uchun  xos  b o 4lgan 

reaksiya  amalga  oshiriladi,  ya'ni  bu  yerda  signallar  filterlanadi.  Ammo, 

hozirgi  kunda  scnsor  tizimlar  chegaralarida 

axborotni  shoshilinch  ravishda 

o4kazadigan  kanallar 

ham  topilgan  (164-rasm).

164-rasm.  Sensor  tizimlarda  neyronlar  ko‘chishining  umumiy  tuzilishi. 

A-oddiy  tuzilish.B-murakkab  tuzilish;  1-retseptorlar;  2-periferik  sezuvchi 

neyronlar;  3-pastki  k o ‘chiruvchi  maydoni;  4 -o ‘rta  ko‘chiruvchi  maydoni;  5- 

p o ‘stlog‘dagi  oliy  maydon.

Bu  kanallar  axborotni  k o ‘chish  y o ‘li  bilan  cmas,  balki  to ‘g ‘ridan-to‘g ‘ri 

miya  p o ‘stlog‘ining  oliy  markazlariga  o ‘tkazadi.  Shu  sababli,  bu  kanallar 

orqali  ketma-ket  kelayotgan  turli  xarakterga  ega  b o ‘lgan  axborotlaming 

navbat  bilan  tahlil  b o ‘lishi  ta’minlanadi,  degan  xulosa  chiqarish  mumkin. 

Bunday  kanallarning  odamda  paydo  boMishi  markaziy  asab  tizimining 

n

Analizatorlai 

signallarni  qayta  ishlash  jarayonida  quyidagi  asosiy 

va/ifalarni  bajaradi:  1)  signallarni  topib  aniqlash;  2)  cignallarni  biologik

www.ziyouz.com kutubxonasi



ahamiyatga  qarab  ajratish;  3)  signallarni  o ‘tkazish  va  o ‘zgartirish;  4) 

axborotlami  kodga  solish;  5)  signallarni  detektorlash;  6)obrazni  yaratish.

Analizatorning  bunday  murakkab  funksiyalari  yuqorida  k o‘rsatilgan 

ichki  va  tashqi  omillar,  shuningdek  k o‘p  kanallik  va  kanallar  orqali  tezlik 

bilan  axborotni  yetkazish,  hamda  yonma-yon  qavatlarning  o ‘ziga  xos 

tuzilishiga  b o g ‘liq.  Sensor  tizimning  k o ‘p 

darajaligi,  divergensiya  va 

konvergensiya  tamoili  bilan  ishlashi,  shuningdek  p o ‘stlo g ‘da 

ikkilamchi 

proyeksiyalarning 

hosil  b o ‘lishi 

umumiy  oxirgi  yo‘Ii  tizimi 



faoliyatida 

muhim  rol  o ‘ynaydi. 

Ikkilamchi 

proyeksiyalar  tamoili 

sensor  tizimi 

tuzilishining  umumiy  xususiyati  hisoblanadi,  bosh  miya  yarim  sharlar 

p o‘stlog‘ida  bir-biridan  keskin 

farq  qiluvchi  ikki 

tip  proyeksiyalarni 

ifodalaydi.  P o‘stlo g ‘dagi  proyeksiyalar 

shu  sensor  tizimnlng 



p o‘stlo g ‘dagi 

assosiativ  mintaqalari  bilan  o ‘rab  olingan.

Har  bir  sensor  tizimda 

ko‘tariluvchi 



(afferent)  y o ‘llardan  tashqari 

tushuvchi 



(efferent, 

sentrifugal) 

y o ‘llar  ham 

bor. 

Ko‘tariluvchi 



va 

tushuvchi 



tolalar  bosh  miya  markazlarining  turli  mintaqalariga  borib,  uning 

k o‘p  bosqichli  integrativ  faoliyatini  ta’minlaydi.

Sensor  tizimida  divergent 

va  konvergent  tamoili  borligi 

tufayli 

q o ‘z g ‘alish  jarayoni  keng  irradiatsiya  b o ‘ladi.  Buning  natijasida  kuchsiz 

sensor  ta’sirlovchilar  miya  neyronlarining  zanjirli  reaksiyalarini  vujudga 

keltiradi.  Biroq  bu  reaksiyalaming  irradiatsiyasi 

lateral  tormozlanish 



tufayli 

chcklantiriladi.

Sensor  tizimida  ta’sirotning  o ‘tishi  sezilarli  darajada  b o ‘lishi  uchun  u 

ilgaiigi  ta’sirotdan  muayyan  darajada  ortiqroq  b o ‘lishi  kerak,  degan  qonunni 

1834  yilda 

E.Veber 


ta’riflab  berdi.  Veber  o ‘z  tajribalarida  q o ‘l  terisiga 

muayyan  vaznli  yuk  q o ‘ydi.  Ilgari  ta’sir  etgan  yukning  vaznidan  muayyan 

miqdorda  ortiq  b o ‘lgan  q o ‘shimcha  yuk  q o ‘yilgandagina  bosim  sezgisi 

kuchayadi.  Masalan,  odam  q o ‘l  terisini  100  g  vaznli  qadoq  tosh  bosib  tursa, 

shu  bosim  sezgisini  kuchaytirish  uchun  3  g  vaznli  tosh  q o ‘shish  kerak. 

Terini  200  g  vaznli  qadoq  tosh  bosayotgan  b o ‘lsa,  bosim  oshganligining 

minimal  sezgisi  kelib  chiqishi  uchun  6  g  vaznli  qadoq  tosh  q o ‘shish  kerak.

E.Veber  aniqlagan  b o g ‘liqlikni  quyidagi  tenglama  bilan  ifodalash

mumkin: 

= 

Уегс*а  1-ta’sirot,  Al-ta’sirotning  o ‘sishi;  k-doimiy

miqdor.

Axborotning  shartli  shakl  kodga  aylantirilishi 

kodlashtirish  (kodga 

solish) 

deb 

ataladi. 

Ikkilik  kod 



nol 

va 

bir 

raqamlaming 

turli 

kombinatsiyalari 

shaklida 

elektron 

raqamli 

hisoblash 

mashinasiga 

informatsiya  bcrishda  q o ‘llaniladi.  Bu  kod  mashinaga  turli-tuman  hodisa  va 

voqealar  haqida  juda  k o ‘p  informatsiya  kiritishga  imkon  beradi.  Vaqt

www.ziyouz.com kutubxonasi



birligida  o ‘tka/ish  mumkin  b o lg a n   axborot  hajmi 

ikkilik  birliklar 



yoki 

bitlar 


soniga  b o g ‘liq.

Asab  tolasi  bir  soniyada  nechta  impuls  o ‘tkaza  olishini  bilib,  axborot 

o ‘tkazuvchi  har  bir  kanalning  s ig ‘imini  o lc h a s a   b o ‘ladi.  Masalan,  asab 

tolasi  bir  soniyada  100  impuls  o ‘tkazadi,  har  bir  0,01  soniyada  axborotning 

1  ikkilik  birligi  (1  impuls  va  uni  navbatdagi  impulsdan  ajratib  turuvchi  bitta 

pauza)  o ‘tishini  bildiradi,  binobarin,  bu  holda  bir  asab  tolasi  1  soniyada  100 

bita 


axborot  o ctkazadi.

Signallar  xarakteri  periferik  retseptorlardayoq  bir  qadar 

ajratiladi 



(farq 

qilinadi),  chunki  ular  faqat  muayyan  signallami  sezishga  “sozlangan”  -  

moslashgan,  bu  signallar  periferik  retseptorlar  uchun  adekvat  hisoblanadi  va 

pcrifcrik  retseptorlar  shu  signallarga  nisbatan  ayniqsa  sezgir  b o ‘ladi.

Shunday  qilib,  shu  murakkab  jarayonlar  natijasida  organizm  o ‘zi 

yashaydigan  sharoit  bilan  mukammal  moslashadi.

Somatik sensor  tlzimi



Наг  bir  organizm  uchun  tashqi  qoplovchi  a’zo  yoki  uni  tashqi  muhit 

ta’sirlovchilaridan  him oyalovchi  a’zo  -  

teri 


muhim  rol  o ‘ynaydi.  Organizm 

teri  orqali  tashqi  muhitning  fizikaviy  ta’sirlovchilaridan  axborot  olib  turadi 

va  ularga  markaziy  asab  tizimi  orqali  refleks  shaklida  samarali  javob 

qaytaradi. 

Bu 

qoplovchi 

a’zo 

murakkab 

tizilma 

b o ‘lib, 

xilm a-xil 

funksiyalarni  bajaradi:  him oyaviy,  ayiruv,  modda  almashinuvi,  nafas  olish 

va  hokazo.  Terining  funksiyalari  orasida 

sensor  resepsiya 



alohida  o ‘rin 

tutadi.  (165-rasm).

Odam  va  umurtqali  hayvonlaming  somatik  sensor  tizimida  turli 

xarakterga  ega  b o lg a n   ta’sirlovchilarga  javob  qaytaradigan  uch  toifa 

retseptorlar  mavjud: 

oriqni  sezuvchi 



yoki 

nositseptiv  retseptorlar, 

termoretseptorlar 

va 

mexanoretseptorlar 



yoki 

taktil  retseptorlar 



(167- 

rasm).

Darslikning  “ajratuv  fiziologiyasi”  mavzusida  teri  haqida  ma’lumot 

bergan  edik.  Endi  esa  terini  faqat  sensor  tizim ining  maxsus  sezuvchi  kanali 

sifatida  k o ‘rib  chiqamiz.

O g‘riqni  sezuvchi  (nositseptiv)  retseptorlaming  soni  bir  millionga 

yaqin.  Ular  himoya  vazifasini  o ‘taydi,  y a ’ni  o g ‘riq  sezish  tufayli  odam 

o ‘zini  noqulay  ta’sirotdan  chetga  oladi,  himoyalanadi.  Mashhur  fransuz 

olimi 

Volter 

“hamma 

xavf-xatarda 

o g ‘riq 

odamning 

cng 

ishonchli 

qriqchisidir,  u  doim  ehtiyot  b o ‘ling,  hayotingizni  avaylang,  deb  uqtiradi” , 

-deb  yozgan  edi.

Nositseptiv  retseptorlaming  borligi 

analgeziya 



-   o g ‘riqni  sezmaslik 

bcmorlarni  klinikada  kuzatish  y o l i   bilan  isbot  etildi.  Bunday  bemorlar 

oj

2*riqni  sczmaydi,  lckin  boshqa  sezgilari  saqlangan  b o ‘ladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



O g ‘riq  retseptorlarning  boshqa  hamma  retseptorlardan  farqi  shuki, 

adekvat  ta’sirlovchisi  y o ‘q.  Haddan  tashqari  kuchli  har  qanday  ta’sirot 

ta’sirida  o g ‘riq  sezgisi  yoki  nositseptiv  sezgilar  kelib  chiqishi  mumkin.

165-rasm.  Odam  terisining  tuzilishi.  1-epidermis;  2-tirik  hujayralar;  3-asab 

oxirlari;  4-qon  tomirlari;  5-mushak;  6-yog‘  bezi;  7-tashqi  qavat;  8-ichki 

qavat;  9-teri  osti  y o g *  kletchatkasi;  10-soch  piyozchasi;  11-ter  bezi  kanali.


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling