Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet61/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   70

o g ‘rituvchi  kuchli  ta’sirotlar,  masalan,  igna  sanchish  yoki  elektr  tokini  ra’sir 

ettirish  y o ‘li  bilangina  uyqu  kelishiga  to‘sqinlik  qilish  mumkin.  Odam  60-80 

soat  uyqudan  qolganda  ruhiy  reaksiyalar  tezligi  kamayadi,  aqliy  ishdan  tez 

charchaydi  va  bu  ishni  aniq  bajara  olmaydi.

Bedorlik  holatidan  uyquga  o ‘tish  asta-sekin  emas,  balki  qisqa  vaqt 

davomida  sodir  b o ‘ladi.  Buni  EEG  dan  k o ‘rish  mumkin  (158-rasm).  Bedor 

b o ‘lgan  katta  yoshli  odamning  EEG  sida  chastotasi  13  Gs  dan  yuqori 

b o ‘lgan  kichik  amplitudali  to ‘lqinlar  qayd  qilinadi  (bcta-ritm).  Osoyishta, 

k o ‘zini  yumib,  o ‘tirgan  odamning  EEG  si  alfa-ritmi  qiyofasiga  kiradi  (8-12 

Gs  li,  kichik  amplitudali  to ‘lqinlar  (1-bosqich)).  Odam  uxlashi  bilan  teta- 

ritm  paydo  b o ‘ladi,  to ‘lqinlar  chastotasi  3-7  Gs  dan  oshmaydi  (2-bosqich). 

Uyqu  chuqurlashganda,  teta-ritmga  12-15  Gs  li,  davomi  1 

soniya  b o ‘lgan 

“uyqu  duklari”  q o ‘shiladi  (3-bosqich).  Uyquni  chuqurlashuvi  yanada  davom 

etadi,  endi  yuqori  amplitudali,  0,5-2  Gs  chastotaga  ega  b o ig a n   toiq in lar  -  

dclta-ritm 

qayd 

qilinadi 

(4  bosqich). 

Uyquning 

5-bosqichiga 

k o ‘z 

soqqasining  tez  harakatlanishi  xos  (REM-stadiya).  Shuning  uchun  uni 

uyquning 

tez  davri 



deb  atashgan.  EEG  da  yuqori  chastotali,  kichik 

amplitudali 

toiq in lar 

paydo 

b o ia d i. 

Neokorteksning 

elektr 

faolligi 

desinxronizatsiyaga 



uchraydi.  Shu  vaqtda  uxlab  yotgan  odam  u yg‘otilsa,  u 

tush  k o ‘rayotganini  aytadi.  Shuning  uchun  bu  5-bosqichni  uyquning  tush 

k o ‘rish  davri  ham  deyishadi.

Sekin  (sekin  to iq in li  stadiya  yoki  sinxronlashgan  stadiya)  va  tez 

(paradoksal,  faol  yoki  desinxronlashgan  stadiya)  uyqular  davriy  b o iib ,  har 

bir  yarim  soatda  lakrorlanadi.  7 10  soat  uxlagan  katta  yoshli  odam  1,5-2 

soatni  tez  uyquda,  qolgan  5,5-6  soatni  sekin  uyquda  o ‘tkazadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Bedorlik 

)c  ^

1-bosqich

II-bosqich

Ul-bosqich

1

IV-bosqich 



\ / \ * №

^ 1 \ ^

J58-rasm.  Odam  elektroensefalogrammasining  bedorlikdagi  va  uyquning

turli  bosqichlaridagi  shakli.  KTH  bosqich-ko'zning  tez  harakatlanish 

bosqichi.  Pastda:  uyqu  chuqurligining  tun  davomida  bosqichlariga  bog'liq 

holida  o (zgarishi  ( U.Z.Qodirovdan,  1996).

Uyqu  kasalliklariga 

oyparast  (lunatizm),  letargiya 



uyqusi  va  uyqusizlik 

kiradi.

Oyparast  (hmatizm) 



kasalligida  odam  tungi  uyqu  vaqtida  kechasi 

o ‘rnidan  turib  uydagi  buyumlarni  y ig ‘ishtiradi,  o ‘rnini  o ‘zgartiradi,  derazani 

ochadi,  hovliga  chiqadi,  ba’zilari  esa  devorga  chiqadi,  hatto  k o ‘chaga  chiqib 

ketib,  yana  qaytib  kelib  o ‘rniga  yotadi  va  uyquni  davom  ettiradi.  Ertasi  kuni 

hech  narsani  eslay  olm aydi.  Buning  sababi  odam  asab  tizimining  o ‘ta 

charchashi,  hayajonlanishi,  q o ‘rqish,  o g ‘ir  kasalliklar  natijasida  bosh  miya 

neyronlarida 

q o ‘zgalish 

va 

tormozlanish 

jarayonlari 

muvozanatining

•   buzilishidir.

Letargiya  uyqusi-bu 



kasallik  odamda  t o ‘satdan  yuzaga  keladi.  Odam 

uxlab,  nafas  olishi  va  yurak  urishi  juda  sekinlashib,  hatto  sezilmaydigan 

darajada  b o‘ladi.  Shuning  uchun  bunday  odamni  ba’zan  o ‘lgan  deb  ham 

o ‘ylaganlar,  chunki  bunday  o ‘yquga  ketgan  odam  hech  narsani  sezmaydi 

(chaqirganni,  qimirlatganni,  o g ‘riqni).  Letargiya  uyqusi  bir  necha  soat,  hafta, 

oy  va  hatto  yillar  davom  etishi  mumkin.  U y g ‘onish  ham  xuddi  uyqu  paydo 

b o lish ig a   o ‘xshab,  l o ‘satdan,  kuzatilmagan  vaqtda  sodir  b o ‘ladi.  M a’lum 

vaqt  o ‘tgach,  bunday  uyqu  yana  takrorlanishi  mumkin.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Letargiyaning 

sabablari 

turlicha: 

asab 

tizimining 

tug‘ma 

оЧа 

q o ‘z g ‘aluvchanlik  va  tormozlanish  xususiyatlari,  o g ‘ir  asab  kasalliklardan 

tuzalgan  odamlarda,  o ‘ta  charchash,  bosh  miyaning  shikastlanishi  kabilar. 

Bunday  odamlarda  bosh  miya  neyronlarida  q o ‘z g ‘alish  va  tormozlanish 

jarayonlarining  muvozanati  buzilgan  b o ‘lib,  hayajonlanish,  q o ‘rqish,  kayfiyat 

buzilishi  kabilar  letorgiya  uyqusi  yuzaga  kelishiga  sabab  b o ‘ladi.

U yqusizlik  (insom niya,  agripniya)  -   tungi  uyquning  buzilishi,  y a ’ni 

uzoq  vaqt  uxlay  olmaslik,  bevaqt  u y g ‘onish,  tun  davomida  tez-tez  u y g ‘onish 

va  nihoyat,  tungi  uyquning  butunlay  y o ‘qolishi.  Buning  sabablari:  bosh 

miyaning  shikastlanishi  oqibatlari,  aqliy  mehnatdan  z o ‘riqish  tufayli  sodir 

b o ‘ladigan 

nevroz  kasalligi, 

nevrasteniya, 

asab 

tizimining 

kim yoviy 

moddalar  (spirtli  ichimliklar,  nikotin  va  boshqalar)  bilan  zaharlanishi,  o ‘ta 

hayajonlanish,  iztirob  chekish,  uzoq  muddat  davomida  kun  tartibining 

buzilishi  kabilar.

Odamning  boshqa  faoliyati  kabi,  sport  ham  odamdagi  oliy  asab 

faoliyatining  yuzaga  chiqishi  bilan  b o g ‘langandir. 

Odam  sport  bilan 

shug‘ullangand£i  xarakterli  harakatlarni  bilib  olish  bilangina  qolmay,  shu 

harakatlar  orqali  o ‘z  organizmiga  ta’sir  etib,  uning  ish  qobiliyatini,  qisqa  va 

uzoq  vaqt  davomida  z o ‘r  berib  ishlashga  tayyorligini  oshiradi.

159-rastru  Bokschi  mushaklarining funksional  vaziyati  (urish  uchun 

tayyorgarlik  ko ‘rilayotgan  paytdaj.

www.ziyouz.com kutubxonasi



160-rasrru  Sportiv  harakat  malakalarining  hosil  bo4ishida 

harakatlantiruvchi  motoneyroniaming funksional  holati.  A-qo^zg^algan 

harakat  birligi;  B-qo^zg^almagan  harakat  birligi.

Sportning  har  bir  turi 

odamning  harakat,  aqliy,  m a’naviy-iroda

iboratdir.  Sport  bilan  shug‘ullanish  tezlik,  kuch,  chidam  va  chaqqonlik  kabi 

bir  qancha  harakat  qobiliyatlarini  (sifatlarini)  rivojlantiradi  va  o ‘stiradi  (159- 

rasm).

Oddiy,  elementar  sportiv  harakat  malakalarini  egallash  neokorteksning 

faoliyatida 

yangi 

faoliyat 

tizimining 

vujudga 

kelishidan 

iboratdir. 

I.P.Pavlovning  tizimi,  dinamik  stereotip  haqidagi  ta’limoti  sportiv  harakat 

pozalarining  boshqarish  mexanizmlari  haqida  ravshan  tasavvur  etishga 

imkon  beradi  (160,  161-rasmlar).

Sportiv 

harakat 

malakalari 

birinchidan 

oliy 

asab 

faoliyatining 

I.P.Pavlov  tomonidan  aniqlangan  qonuniyatlariga  muvofiq  hosil  b o ia d i  va 

mukkamallashadi.  Harakat  malakasining  vujudga  kelishiga  qarab  turilsa, 

shartli  reflektor  jarayonlaming  o ‘tish  xususiyatlariga  muvofiq  bir  qancha 

stadiyalar  osonlik  bilan  aniqlash  mumkin.

161-rasm.  Poza  boshqarilishining  oliy  mexanivnlari:  J-tananing  statik 

tasviri;  2-tananing  anatomik  xaritasi;  3-tananing  dinamik  tasviri;

4-pozaning  boshqarilishi;  5-mushaklardan,  paylardan,  bug 'umlardan 

keluvchi  axborot;  6-vestibulyar  tizimidan  keluvchi  axborot.

5

\



\

/

6



www.ziyouz.com kutubxonasi

Ikkinchi  tomondan,  bu  stadiyada  tayanch-harakat  apparati  va  ichki 

a’zolar,  xususan  nafas  olish  va  qon  aylanish  a’zolari  bir-biri  bilan  kelishib 

ishlamaydi.  Bu  markaziy  asab  tizimida  q o ‘z g ‘alish  jarayonining  haddan 

ortiq  yoyilib,  tarqalib  ketish  natijasidir.  Harakatni  bajaradigan  yoki  harakatni 

bajarishga  yordam  beradigan  turli 

tizimlarning 

markazlari  o ‘rtasidagi 

funksional  aloqalar  bu  stadiyada  ham  maxsuslashmagan  b o ‘ladi.

Q o‘z g ‘alish  va  tormozlanish  jarayonlari  sensomotor  asab  markazlarida 

vujudga  keladi,  muayyan  izchillik  bilan  almashinadi  va  shu  tariqa,  tegishli 

harakatlarning  bajarilishini  ta’minlaydi.  Asab  jarayonlarining  shu  nisbatlari 

ma’lum  darajada  takrorlanib  turuvchi  stereotiplar  b o ‘lib  qoladi.

Endi  biz  neokorteks  faoliyatidagi  eng  muhim  qonuniyatlardan  birini 

k o‘ramiz.  Bu  -  

stereotipiya 



deb  ataluvchi  tizimli  ishning  k o ‘rinishidan 

iborat.

Sportiv  harakatning  murakkab  dinamik  stereotipi  vujudga  kelishdan 

oldin  kishi  oddiy  harakat  malakalarini  egallaydi,  ya’ni  soddaroq  stereotiplar 

vujudga  keltiradi.  Masalan, 

uzunlikka  sakrashda 



malaka  hosil  qilmoq 

uchun  yugurib  kelabilmoq,  debsinishga  yaqin  qadamni  tezlata  bilmoq, 

havoga  k o ‘tarilish  uchun  depsina  bilmoq,  havoda  q o ‘l  va  oyoqlam i 

tegishlicha  y ig ‘ishtirib  turabilmoq,  yerga  tushishda  muvozanatni  saqlab 

oldinga  engasha  bilmoq  кегак.

Sakrash  ustida  mashq  qiluvchi  kishi  bu  harakatlarning  ma'lum  daiajada 

biladi.  Bu  harakatlar  ilgari  hosil  qilingan  oddiy  dinamik  stereotiplardan 

iborat.  Uzoqqa  sakrashda  malaka  hosil  qilayotgan  kishida  ana  shu  oddiy 

stereotiplaming  birlashuvi  ba’zan  stereotiplaming  oydinlashuvi,  boshqa 

stereotiplarning  s o ‘nishi  y o ‘li  bilan  o ‘sha  oddiy  stereotiplardan  yangi 

murakkabroq  harakat  stereotipi  vujudga  keladi. 

Yengil  atletikaning 



shu  turi 

bilan  shug‘ullanadigan  eng  yaxshi  sportchilarga  qarab  turilsa,  ularning 

harakati  uzluksiz  davom  etib,  harakatning  bir  qismi  ikkinchi  qismiga  tekis 

ulanib  ketishi,  nihoyatda  u yg‘un,  ritmik  ekanligi  k o ‘riladi.

Start 


holati-m usobaqa  vaqtidagi  emas,  trenirovka  m ashg‘ulotlarida  ham 

hdi  bii  sportchida  ko  riladigan  hissiyotdir.  Hissiy  holat  turli  shakllarda 

namoyon  b o ‘ladi:  haddan  tashqari  q o ‘z g ‘alish  (hayajonlanish)  dan  iborat 

“start  isitmasi”,  bedorlikdan  iborat  “start  apatiyasi”  va  biroz  optimal 

qo‘z g ‘alishdan  iborat  jangovor  kayfiyat  shu  jumladandir.  Start  holati  oliy 

asab  faoliyati  to ‘g ‘risidagi  ta’limot  nuqtai  nazaridan  olganda  katta  yarim 

sharlar  p o ‘stlog‘idagi  q o ‘z g ‘alish,  tormozlanish  jarayonlarining  almashinishi, 

bir  holatning  ikkinchi  holatga  o ‘tishi  va  aksincha  b o ‘lishi  kabi  fazali 

hodisalarning 

o ‘tishidan 

iborat 

shartli 

reflektor 

faoliyatining 

yuzaga 

chiqishiga  asoslanadi.

Katta  yarim  sharlar  p o ‘stlog‘i  o ‘rtacha  optimal  q o ‘z g ‘alish  holatida 

b o‘lgani  ma’qul  deb  hisoblanadi,  chunki  ana  shu  holatda  harakatga  taalluqli 

yangi  shartli  reflekslar  vujudga  keladi,  shuningdek  cski  shartli  reflekslar 

yuzaga  chiqadi.  Jismoniy  tarbiya  m ashg‘ulotlarida  turli  darajada  murakkab 

dinamik  stereotip  vujudga  kelishi  isbot  etilgan.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Haqiqatdan  ham  shunday  stereotip  vujudga  kelishi 

xayoliy  harakat 



deb 

ataluvchi  harakatni  kuzatishga  doir  m a’lumotlar  bilan  isbot  etsa  b o ia d i. 

Trenirovka  qilish  natijasida  shunday  kompleks  hosil  b o ig a n   sportchiga 

shartli  ta’sirlovchi  sifatida  tegishli  gap,  s o ‘zni  aytib,  harakat  to ‘g ‘risida 

tasavvur  tug‘dirish  mumkin.  Bunday  tasavvur  bosh  miya  p o ‘stlog‘idagi 

ba’zi  bir  mintaqalaming  q o ‘z g ‘aluvchanligiga  ta’sir  etadi.  Neokorteksdagi 

elektr  faolligining  o ‘zgarishi,  tegishli  mushak  guruhlari  q o ‘z g ‘aluvchanligi 

va  harkatchanligining  o ‘zgarishi,  yurak-tomir  tizimi  faoliyatining  o ‘zgarishi 

(yurakning  tez-tez  qisqarishi,  arterial  bosimning  ortishi,  yurakdan  daqiqa 

sayin  chiqadigan  qon  hajmining  k o ‘payishi  shuni  k o ‘rsatadi),  nafas  tizimi 

faoliyatining 

o ‘zgarishi 

(tez-tez 

nafas 

olish, 

o ‘pka 

ventilatsiyasining 

k o‘chayishi,  kislorodning  k o ‘proq  iste’mol  qilinishi),  termoregulyasiyaning 

o ‘zgarishi  (tana  haroratining  o ‘zgarishi)  va  shu  kabilar  harakatni  tasavvur 

qilish  neokorteksdagi  ba’zi  bir  mintaqalarning  q o ‘z g ‘aluvchanligiga  ta’sir 

ctganini 

k o‘rsatadi. 

T a iim   m ashg‘ulotlaridagi 

muayyan 

sport  mashqi 

vaqtida 

cksteroretseptorlar, 

proprioretseptorlar 

va 

intcroretseptorlar 

ta  sirtanadi,  yuqorida  aytilgan  o ‘zgarishlarning  ro‘y  berish  sababi  faqat 

shudir.  Xuddi  shuningdek,  g ‘ovdan  saqlash  vaqtida  (yoki  g ‘ovdan  sakrashni 

tasavvur  qilganda)  puls  tezlashadi,  mushaklar  tonusi  oshadi.

l.P.Pavlov  ixtiyoriy  harakatlarni  ta’riflab,  bunday  deydi:  “Siz  modom iki 

muayyan  harakat  to ‘g ‘risida  o ‘ylar  ekansiz  (ya’ni  sizda  kinestezik  tasavvur 

b o ia r   ekan),  siz  shu  harakatni  beixtiyor  ravishda,  o ‘zingiz  sezm aganingiz 

holda  bajarasizki,  bu  allaqachon  payqalgan  va  ilmiy  asosda  isbot  etilgan. 

Notalarga  qarab  royal  yoki  skripka  chalishni  o ‘rganish  vaqtida  k o ‘ruv 

hujayrasidan  harakat  hujayraga  ta’sirot  o ‘tishi  mutlaqo  ravshandir.  Shu 

tariqa, 

neokortcksning 

harakatlantiruvchi 

neyronlari 

tashqi 

dunyodagi 

hamma  hodisalardan,  shuningdek  organizmdagi  har  xil  ichki  jarayonlardan 

xabardor  b o iib   turuvchi  hamma  p o ‘stloq  neyronlari  bilan  b o g ia n ish i 

mumkin.  Bu  esa  harakatlaming  ixtiyoriyligi,  ya’ni  katta  yarim  sharlar 

p o ‘stlog‘ining  summar  faoliyati  bilan  b ogian gan ligi 

uchun 

fiziologik 

asosdir”.  I.P.Pavlovning  bu  fikrlari  sportiv  harakat  malakalarining  hosil 

b o iis h i  haqidagi  shartli  reflekslar  nazariyaga  asos  b o ia d i,  chunki  sportiv 

harakat  malakalaridan  har  biri  murakkab  shartli  proprioretseptiv  harakat 

rcfleksidir.

Har  gal  jism oniy  mashqlar  qilish  shu  mashqlar  bilan  shug‘ullanuvchi 

kishida  hissiy  holat  vujudga  kelishidan  boshlanadi.  Shu  holat  start  holatiga, 

maxsus  sezgilar  kompleksi  csa  qanoatlanish  hissining  vujudga  kelishiga 

asoslanadi.

Harakat  malakalarining  vujudga  kclishi  va  ulam ing 

avtomatlashuv 

mexanizmi 

haqidagi 

masala 

jism oniy 

tarbiya 

sohasidagi 

muhim 

masalalardan  biridir.  Bu  masalaning  to ‘g ‘ri  hal  etilishi  gimnastika  va  sport 

sohasidagi  ta iim   ishlarining  samarali  uslubiyatini  tuzishga  katta  yordam 

bcraoladi.  M aium ki,  bu  sohada  N .A .B em shteynning  avtomatlashgan  harakat 

shu  harakatda  neokorteksning  ishtirok  etmay  q o ‘yishiga  b o g iiq , 

degan

www.ziyouz.com kutubxonasi



noto‘g ‘ri  va  I.P.Pavlov  taMimotiga  zid  qarashlari  yaqin  vaqtlargacha  kcng 

tarqalgan  edi.  Bu  fikrga  muvofiq,  avtomatlashgan  harakatni  bosh  miya 

p o ‘stlog‘ining  ostidagi  tuzilmalar  va  markaziy  asab  tizimining  pasta  yotgan 

tuzilmalari  avtomatlashtirar  emish.

Harakat  malakasining 

avtomatlashuvi 

mexanizmi  haqidagi 

masala 

I.P.Pavlovning  anglanadigan  va  anglanmaydigan  jarayonlar  to ‘g ‘risidagi 

maMumotlariga  va  xulosalariga  asoslanib  tekshirilishi  kerak.  Pavlov  shu 

masala  haqida  shunday  degan  edi:  -  «katta  yarim  sharlar  p o ‘stlo g ‘iga  xos 

sintez  qilish  kabi  muhim  jarayon  katta  yarim  sharlar  p o‘stlo g ‘idagi  shu 

paytda  ustun  turuvchi  kuchli  ta\sirotning  amalda  b o ‘lishi  tufayli  ma’lum 

darajada  tormozlangan  qismlarda  ham  mavjud  b o ‘lishi  mumkin».  Bu  jarayon 

u  vaqtda  anglanmasligiga  qaramay  sodir  b o ‘ldi  va  qanday  sharoitda  ongda 

tayyor  holda  k o ‘rinishi  va  qanday  yuzaga  chiqqani  noma’lum  narsa  sifatida 

hozir  b o ‘lishi  mumkin”.

I.P.Pavlovning  bu  fikri  katta  diqqatga  sazavordir,  chunki  u  katta  yarim 

sharlar  p o ‘stlog‘ining  bir  qadar  tormozlangan  qismlari  ham  yangi  aloqalarni 

sintez  qilishdek  murakkab  jarayonlarni  amalga  oshira  olishini  k o ‘rsatadi. 

Shu  nuqtai  nazardan  qaraganda,  vujudga  kelgan  stereotip  faoliyatning  ayrim 

boiaklari 

katta 

yarimsharlar 

p o ‘stlog‘idagi 

asab 

markazlarining 

q o ‘z g ‘aluvchanligi  yuqori  darajada  boim aganda  ham  amalga  oshuvi  va  shu 

tariqa,  anglanmay  turishi  tushunarlidir.

Avtomatlashgan  harakatni  bajarishda  biz  aslda  shunday 

hodisani 

ko‘ramiz.  Murakkab  harakatning  shu  paytda  yetakchi  b oim agan   ayrim 

b oiim lari  anglanmaydi  va  katta  yarim  sharlar  p o ‘stlog‘ining  bir  qadar 

tormozlangan  qismlari  tomonidan  amalga  oshiriladi,  deb  o ‘ylash  mumkin. 

Harakatning  bu  qismlari  kelgusi  paytda  anglanishi  mumkin.  Boshqacha 

aytganda,  harakatni  bajarish  jarayonida  katta  yarim  sharlar  p o ‘stlog‘ining 

goh  bu  qismlari,  goh  u  qismlari  optimal  darajada  q o ‘z g ‘algan  b o ia d i, 

natijada  harakatning  goh  bu  va  goh  u  komponentlari  anglanadi.  Masalan, 

chang‘ichining  harakatlarini  tahlil  qilish  mumkin.  Tekislikda  yurganda 

qoilarning  to‘g ‘ri  harakatlari  k o ‘pincha  anglanmaydi,  ainmo  balandlikka 

k o ‘tarilishda,  tayoqlarni  shu  balandlikning  tikligiga  qarab  qulayroq  burchak 

ostida  q o ‘yish  zarur  boiganidan,  bosh  miya  yarim  sharlari  p o ‘stlog‘ining 

tegishli  neyronlaridagi  q o ‘z g ‘aluvchanlik  oshadi  va  harakatning  bu  qismi 

anglanmaydi.

Sporchining 

tezlik, 

kuch, 

chidam 

va 

chaqqonlik 

kabi 

harakat 

qobiliyatlari  (sifatlari)  ning  rivojlanish  mexanizmi  haqidagi  masala  jism oniy 

tarbiya  nazariyasi  va  sport  fiziologiyasi  uchun  juda  muhim  masaladir. 

Jismoniy  mashqlar  fiziologiyasida  bu  masala  hamon  yetarli  yoritilmay 

kelayotir.

Sportchilarning  o ‘ziga  xos  harakat  qobiliyatlari,  ya’ni  sport  ishining 

turiga 

b o g iiq  

b o ig a n  

harakat 

qobiliyatlari 

sportchidagi 

funksional 

imkoniyatlarining  umuman  k o ‘payish  fonida  rivojlanadi.  Odamdagi  jism oniy 

qobiliyatlarning  rivojlanishi  organizmning  harakatni  amalga  oshiradigan  yoki

www.ziyouz.com kutubxonasi




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling