Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
#21120
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   70

funksional 

ahamiyatiga  qarab  bir  qancha 

guruhlarga  b o lish   mumkin:  ovqatlanish,  himoyalanish,  jinsiy,  statokinetik, 

lokomotor  (harakat),  m o‘ljal  olish,  gomeostazni  saqlovchi,  ekologik,  ota- 

onalik  va  boshqa  reflekslar.

Ovqatlanish  refleklariga 

ovqat  yutish,  chaynash,  emish,  so ‘lak  ajratish, 

me’da  va  me’da  osti  bezi  sekretsiyasi  va  boshqa  reflekslar  kiradi.

Himoyalanish  reflekslariga 

shikast  yetkazuvchi 

yoki 

o g ‘rituvchi 



ta’sirotlami  bartaraf  qiladigan  reaksiyalar  kiradi.

Jinsiy  jarayonlarni  yuzaga  chiqarishga  aloqador  reflckslarning  hammasi 



jinsiy  reflekslar 

guruhiga  kiradi.  Naslni  boqish  va  parvarish  qilishga 

aloqador 

ota-onalik  reflekslarini 

ham   sha  guruhga  qo ‘shsa  bolad i. 

Tanani  muayyan  vaziyatini  va  fazodagi  harakatini  saqlaydigan  reflektor 

reaksiyalar 



stato-kinetik 

va 


harakat  (lokomotor) 

reaksiyalar  hisoblanadi. 



Gomeostazni 

saqlovchi 

reflekslarga 

termoregulyasiya, 

nafas,yurak 

reflekslari,  arterial  bosimni  bir  darajada  saqlashga  yordam  beradigan  i^mir 

reflekslari  kiradi.

Tashqi  muhit  tomonidan  organizmga  ta’sir  etib  turuvchi  ekologik 

omillar  funksional  tizimi  faoliyatini  o ‘zgartirib  turadi.  Bularga  muhitga 

qaiab  xulq-atvorni  o ‘zgartirish,  guruh  ichida  k o ‘p  turlarning  o ‘ziga  xos 

munosabatlari  (guruhdagi  reflekslar),  ijtimoiy  reflekslar,  tajovuz-mudofaa 

reflekslari,  to ‘dada  dominant  hayvonning  xulq-atvorini,  ovqat  topish  va  uni 

zaxira  qilish  refleksi  va  boshqalar  kiradi.

Tabiat  sharoitida  hayvonlar  hayoti  uchun  eng  zarur  b o ‘lgan  refleks  -  

mo‘ljal  olish  refleksi 

alohida  o ‘rin  tutadi.  U  yangilikka  taalluqli  refleksdir. 

Tevarak-atrofdagi  muhitning  yetarlicha  tez  o ‘zgarishiga  javoban  kelib 

chiqadigan  bu  refleks  yangi  tovushga  xushyor  b o ‘lib  quloq  solish,  hidlab 

k o ‘rish,  k o ‘z  va  boshni,  b a’zan  esa  butun  tanani  yorug‘  tovush  tushayotgan 

tomonga  qaratish  va  shunga  o ‘xshashlardan  iborat.  M o‘ljal  olish  refleksining 

yuzaga  chiqishi  ta’sirotning  yaxshiroq  sezilishini  ta’minlaydi  va  moslanishda 

muhim  rol  o ‘ynaydi.  I.P.Pavlov  m o‘ljal  olish  reaksiyasiga  “bu  nima”? 

refleksi  deb  nom  bergan  edi.  Bu  reaksiya  tug‘ma  b o ‘lib,  hayvonlaming  katta 

yarim  sharlar  po‘stlog‘i  to ‘la  olib  tashlanganda  ham  y o ‘qolmaydi,  kaita 

yarim  sharlari  yetilmagan 

bolalarda-anensefallarda 

ham  q o ‘zg ‘atiladi. 

M o ijal  olish  refleksining  boshqa  shartli  reflekslardan  farqi  shuki,  bir 

ta'sirot  takror  qoilanilaversa,  tezroq  so‘nib  qoladi.

Shunday  qilib,  m o ijal  olish  refleksi-notanish  joylarga  borib  qolganda 

turgan  joyni,  y o in i  aniqlashga  qaratilgan.

Shartli  reflekslar  funksional  tizim  effektoriga  qarab  quyidagi  guruhlarga 

boiinadi:



1. 

Shartli  sekretor  reflekslarga 

so ia k   ajratish,  m e’da  va  ichaklardan 

shira  ajralib  chiqishi,  m e’da  osti  bezidan  bez  shirasining  ajralib  chiqishi  va 

boshqalar  kiradi.

www.ziyouz.com kutubxonasi


2. 

Harakat  shartli  reflekslarga 

ovqatlanish  va  himoyalanish  harakat 

shartli  rcflekslar  kiradi.  Ovqatlanish  harakat  shartli  reflekslari  ovqatni 

yamlash,  chaynash,  yalash,  yutish,  so ‘rish,  emishda  namoyon  b o ‘ladi.

Oyoq 

terisiga 



elektr 

toki 


bilan 

ta ’sir 


etib 

shartli 


signallami 

mustahkamlanganda  (bunday  ta’sir  natijasida  oyoq  bukish  refleksi  kelib 

chiqadi)  himoyalanish  harakat  shartli  reflekslari  osonroq  hosil  b o la d i.

Himoyalanish 

shartli 

reflekslarining 

biologik 

ahamiyati 

shundan 

iboratki,  yemiruvchi  ta’sirot  organizmga  tegmay  turib,  ba’zan  halokatli  va 

kassallantiruvchi  ta ’sir  etmay  turib,  organizm  shu  ta’sirotdan  shartli  bir 

signal  ta’sirida  uzoqlashadi.

3.

  Yurak  shartli  reflekslari. 

Odamda  yurak  faoliyatini  o ‘zgartiradigan 



shartli  reflekslar 

hosil  qilingan.  Shu  maqsadda  biron  shartli  ta’sirot  ko ‘z 

soqqasini  bosib  turish  bilan  bir  vaqtga  to ‘g ‘ri  keladi,  k o ‘z  soqqasi 

bosilganda  yurak  urishi  refleks  y o ‘li  bilan  (adashgan  asab  qo ‘zg ‘alishi 

tufayli)  siyraklashadi  Danini-Ashner  refleksi  deb  shuni  aytiladi.  Shunga 

o ‘xshash  bir  qancha  tajribalar  natijasida  shartli  refleks  kelib  chiqadi.  Endi 

birgTira  shartli  ta’sirotni  q o ‘lh»m h  yurak  urkhini  siyraklata oladi.

4.  Nafasning  va  gazlar  almashinuvining  shartli  refleks  уо‘И  bilan 

o‘zgarishini 

V.M.Bexterev  k o ‘rsatib  berilgan. 

Bu 

shartli 


refleksning 

fiziologik 

ahamiyati 

shundan 


iboratki, 

organizmni 

jism oniy 

ishga 


tayyorlaydi.  Ish  boshlashdan  oldinroq  gazlar  almashinuvining  kuchayishi  va 

o ‘pka  ventilyasiyasining  ortishi  mushak  faoliyati  vaqtida  organizmning 

k o ‘proq  chidamli  b o ‘lishiga  va  ish  qobiliyatining  yaxshilanishiga  yordam 

beradi.


5. 

Boshqa  ichki  a zolar  faoliyatining  shartli  refleks  yo4li  bilan 

o‘zgarishi. 

Turli  signallarni  shartsiz  ta’sirotlar  bilan  birga  q o ‘llanib, 

ko‘pgina  ichki  a ’zolar  faoliyatini  o ‘zgartiradigan  shartli  reflekslarni  vujudga 

kcltirsa  bo ‘ladi.  Tomoqning  qisqarishi,  tomirlarning  torayishi,  buyraklarda 

siydik  ajralishining  kamayishi  va  boshqalar.

6. 


Kimyoviy  moddalar  ta’siriga  doir  shartli  reflekslar. 

Shartli 


rcflekslar  tufayli  organizmda  ro ‘y  beruvchi  gormonal  o ‘zgarishlarni  bir 

qancha  tadqiqotchilar  aniqlashgan.  Masalan,  o g ‘rituvchi  ta’sirotning  shartli 

signali  qondagi  adrcnalinni  ko*paytiradi.

Morfin  ta’siriga  shartli  refleks  hosil  qilish  mumkinligi  I.P.Pavlov 

labaratoriyasida  k o ‘rsatib  berilgan  edi.  It  organizmiga  morfin  yuborilgach 

bir  necha  daqiqadan  keyin  organizm  funksiyalari  murakkab  ravishda 

o ‘zgaradi;  s o ‘lak  ajralishi,  qusish,  defekasiya,  nafasning  o ‘zgarishi,  uyqu 

bosishi  va  nihoyat  uyqu  ro‘y  beradi.



Iz shartli  reflekslari

Har  xil  tashqi  signallarning  ta'sir  etishigina  emas,  balki  ta’sir  etmay 

q o ‘yishi, 

masalan, 

yoritilgan 

xonaning 

qorong‘ilatishi, 

tovushning 

jaranglamay  q o ‘yishi,  shovqinning  to ‘xtashi  ham  iz  shartli  refleksning 

signali  bo ‘lib  qolishi  mumkin.

www.ziyouz.com kutubxonasi


Iz  shartli  refleksini  (masalan,  ovqatlanish  refleksini)  vujudga  keltirmoq 

uchun  shartsiz  refleksni  signal  ta’sir  etayotgan  vaqtda  emas,  balki  uning 

ta’siri  to‘xtaganidan  keyin  muayyan  vaqt  (1-3  daqiqa)  o ‘tgach  qo ‘llanish 

zarur.  Bu  holda  signalning  o ‘zi  shartli  refleksni  vujudga  keltira  olmaydi, 

ammo  u  to ‘xtatgach  so ‘lak  ajratish  shartli  refleksi  vujudga  keladi.  Buning 

m a’nosi  shuki,  shartli  signalning  bosh  miya  p o ‘stlog‘idagi  izi  hayvon  yoki 

odam  uchun  signal  ahamiyatini  kasb  etadi.

Vaqtga  doir shartli  reflekslar

l.P.Pavlov  vaqtga  doir  shartli  reflekslami  ham  isbotlab  bergan.  Itga  har 

10  daqiqada  ovqat  berib  turilsa,  shartli  refleks  vujudga  keladi.  Bu  refleks 

shundan  iboratki,  itga  avvalgi  safar  ovqat  berilgach  10  daqiqa  oxiriga  yaqin 

so‘lagi  oqa  boshlaydi  va  ovqat  idishi  sari  harakatlanish  reaksiyasi  ro ‘y 

beradi.  Itlarda  muayan  vaqt  b o ‘lagiga  doir  oyoq  bukish  -   himoyalanish 

shartli  refleksini  xuddi  shu  y o ‘l  bilan  vujudga  keltirish  mumkin.  Buning 

uchun  tajriba  vaqtida  itning  oyog‘iga  muntazam  bir  xil  vaqtdan  keyin 

masalan,  har  5  daqiqada  elektr  toki  bilan  ta ’sir  etish  zarur.  Bu  reflekslar 

vaqtga doir  shartli  reflekslar 

deyiladi.

Uzoqroq  vaqtga  doir  shartli  reflekslarni  ham  vujudga  keltirsa  b o la d i. 

Masalan,  itga  har  kuni  muayyan  soatga  ovqat  berilsa,  o ‘sha  soatga  yaqin 

hali  ovqat  berilmasdan  turib,  m e’da  shirasi  chiqa  boshlaydi.

Jismoniy  mehnat  rcjimi  doimo  birday  turganda  -   muayyan  soatlarda 

ishlaganda,  muayyan  vaqtda  ovqatlanganda,  har  kuni  m a’lum  vaqtda  yotib 

uxlaganda  -   vaqtga  doir  har  xil  shartli  reflekslar  odamda  ham  kuzatiladi.

Uzoqroq  vaqtga  doir  shartli  reflekslami  vujudga  keltirish  mexanizmlari 

har  xil  daqiqalar  hisobidagi  qisqa  vaqtda  asab  markazlarining  holatiga 

q o ‘zg ‘aluvchanligining  o ‘zgarishiga,  muayyan  darajasiga  avvalgi  ta’sirot 

iziga  doir  shartli  reflekslar  hosil  bolad i.  Uzoqroq  vaqtga  doir  shartli 

reflekslami  butun  organizm  holatiga  xususan,  modda  almashinuvi,  hazm 

a’zolari  faoliyatining  holati  va  jaddaligiga  doir  reaksiyalar  deb  tushunish 

mumkin.

Bosh  miya  po‘stlog‘ida  qo‘zg‘aJish  va  tormozlanish 

jarayonlarining  harakati

Miya  p o ‘stlog‘ida  bir-biri  bilan  bog*langan  ikki  jarayon,  y a’ni 



qo‘zg‘alish 

bilan 


tormozlanish 

uzluksiz  voqe  b o ‘lib  turadi  va  uning 

ishlashiga  sabab  b o ia d i.  Shartli  refleksning  hosil  b o iish i  ham  shu  ikki 

jarayonning  o ‘zaro  ta’sir  etishiga  bogiiq .

I.P.Pavlov  bosh  miya  p o ‘stlog‘idagi  tormozlanish  jarayonini  tekshirib, 

uni  ikki  turga  -   tashqi  va  ichki  tormozlanishga  b o id i.

M aium ki,  itlarda  shartli  refleks  maxsus  sharoitda  -   tashqi  dunyodan 

tovush  ham,  boshqa  ta’sirlovchilar  ham  kirolmaydigan  yakka  kameralarda 

hosil  qilinadi  (150-rasm).  Bu  vaqtda  itga  yangi  ta’sirlovchi,  masalan.

www.ziyouz.com kutubxonasi



shovqin,  kuchli  yorugMik,  qattiq  q o ‘n g ‘iroq  tovushi  va  shunga  o ‘xshashlar 

ta’sir  eta  boshlasa,  shartli  refleks  hosil  bo‘lmaydi,  avval  hosil  b o ‘lgan  eski 

shartli  refleks  esa  susayib  yoki  tamomila  y o ‘qolib  ketadi.  Bosh  miya 

p o ‘stlog‘ida  boshqa  q o ‘zg ‘alish  uchog‘ining  kelib  chiqishi  tufayli  shartli 

refleks 

tormozlanadi. 

Boshqa  refleksni  keltirib  chiqaradigan  q o ‘shimcha 

ta’sirot  tufayli  vujudga  kelgan  shunday  tormozlanishni  l.P.Pavlov 

tashqi 

tormozlanish 

dcb  atadi.  Bu  xil  tormozlanish  asab  tizimining  boshqa 

b o ‘limlarida  ham  kelib  chiqishi  mumkin.  l.P.Pavlov  bu  xil  tormozlanishga 

shartsiz  tormozlanish 

deb  nom  berdi.



shartli  reflekslarini  hosil  qilish  usuli  (I.P.Pavlov  usuli).

Shartsiz  tormozlanish  ikkinchi  q o ‘zg ‘alish  o ‘chog‘ining  kelib  chiqishi 

natijasidagina  hosil  bo im ay d i.  Shartli  ta’sirlovchining  kuchi  oshganda  yoki 

ta'sir  elish  muddati  uzayganda  ham  shartsiz  tormozlanish  kelib  chiqishi 

mumkin.  Ayni  vaqtda  shartli  refleks  juda  ham  susayadi  yoki  tamomila 

y o ‘qolib  ketadi.  Bunday  tormozlanishni  I.P.Pavlov 



chegaradan  tashqari 

tormozlanish 

deb  atadi.  Bu  xil  tormozlanish  faqat  miya  p o ‘stlog‘idagina 

emas,  balki  markaziy  asab  tizimining  boshqa  b o iim larid a  ham  kelib 

chiqishi  mumkin  boiganligidan  u  shartsiz  tormozlanishga  kiradi.

Markaziy  asab  tizimining  faqat  oliy  boiim lariga  xos  b o ig a n   va  juda 

muhim  rol  o ‘ynaydigan  ikkinchi  xil  tormozlanish 



ichki  tormozlanishdir. 

l.P.Pavlov  bu  xildagi  tormozlanishni 



shartli  tormozlanish 

deb  ham  atagan 

cdi. 

Ichki 


tormozlanishning  kelib  chiqishi 

uchun 


zarur  shart-shartli 

ta’sirlovchini  shartsiz  ta’sirlovchi  bilan  mustahkamlamaslikdir.

lchki  tormozlanishning  ba*zi  bir  xillarini  k o ‘zdan  kechiraylik.

Shartli  refleks  kelib  chiqishi  uchun  shartli  ta’sirlovchini  shartsiz 

ta’sirlovchi  bilan  mustahkamlash  zarur  shartdir.  Shartli  refleks  kelib 

chiqqandan  keyin 

u  bir  necha  marta  yuzaga  chiqarilsa-yu 

shartsiz 

ta’sirlovchi  bilan  mustahkamlanmasa,  shartli  refleks  sekin-asta  susayib,

www.ziyouz.com kutubxonasi



nihoyat  yo‘qolib  ketadi.  Masalan,  itda  q o kng‘iroq  tovushiga  javoban  so ‘lak 

ajralish 

shartli  refleksini  hosil  qilib  va  mustahkamlab,  keyin 

faqat 


q o ‘ng‘iroq  chalib  so‘lak  ajralish  refleksi  bir  necha  marta  yuzaga  chiqarilsa- 

yu,  shartsiz  ta’sirlovchi  bilan  bir  marta  ham  mustahkamlanmasa,  ya’ni  itga 

ovqat  berilmasa,  so ‘lak  chiqishi  sekin-asta  kamayadi  va  nihoyat  to ‘xtaydi. 

Shailli 


refleksning 

shu 


tariqa 

sekin-asta 

yo‘qola 

borishini 



shartli 

refleksning  so‘nishi 

deyiladi.  Shartli  refleksning  so‘nishi  ichki  tormozlanish 

xillaridan  biridir.

Ichki  tormozlanishning  ikkinchi  xili 



differensirovka  (tafovut) 

dir.  Bu 

xil  tormozlanish  shundan  iboratki,  hayvonning  shartli  reflektor  faoliyati 

faqat  muayyan  bir  ta’sirlovchini  tafovul  (farq)  qilib  olishdan  iborat. 

Masalan,  1000  Gs  tovushga  ovqatlanish  shartli  refleksi  vujudga  keltirilsa, 

shu  tovushga  o ‘xshaydigan  boshqa  tovushlar,  masalan,  900-800  gs  tovushlar 

shuningdek,  1100-1200  Gs  tovushlar  ham  shartli  reaksiyani  vujudga  keUira 

oladi.  Bunday  hodisa  shartli  refleksning 



generalizatsiyasi 

deb  ataladi.

Agar  hyech  qanday  maxsus  chora  k o ‘rilmasa,  shartli  refleks  o ‘z 

generalizasiyasini  uzoq  saqlaydi.  Shartli  refleksni  aniq  ixtisoslashtirishi 



(spesializasiya) 

uchun  bir  signal  (masalan,  1000  Gs  tovush)  ni  shartsiz 

ta ’sirot  bilan  doimo  mustahkamlash,  unga  yaqin  boshqa  signallami  esa 

mustahkamlamasdan  qo‘llanish  кегак.  Shunda  boshqa  signallarga  doir 

reflekslar  sekin-asta  so‘nadi,  mustahkamlanadigan  signal  (misolimizda  1000 

Gs  tovush)  ga  doir  refleks  esa  saqlanib  qoladi.

I.P.Pavlov  bunday  jarayonni  ta’sirlovchilarni 

differensiyalash 

yoki 


differensivrovka  (tafovut) 

deb  atagan.



Shartli  tormoz

Ichki  tormozlanish  shartli  tormozni  hosil  qilishda  ham  vujudga 

keltiriladi.  A  signal  (masalan,  metronom  tovushi)  shartsiz  ta’sirot  bilan 

doimo 


mustahkamlansa-yu, 

B+A 


signallar 

kombinatsiyasi 

(masalan, 

q o ‘ng‘iroq  tovushi  +  metronom  tovushi)  hech  qachon  shartsiz  ta’sirot  bilan 

birga  qollanilm asa, 

shartli  tormoz 

vujudga  keladi. 

B+A  signallar 

kombinatsiyasi  avvaliga  yolg‘iz  A  signalni  q o ilashda  vujudga  keladigan 

shartli  refleksni  yuzaga  chiqaradi.  Keyinchalik  B+A  signallar  kombinatsiyasi 

ijobiy  signal  ahamiyatidan  mahrum  b o ia d i;  shartli  A  signal  esa  yakka 

qoilanilganda  shartli  refleks  hosil  qilish  qobiliyatini  saqlab  qoladi.  A 

signalga  doir  shartli  refleksni  tormozlaydigan  B  signalni  I.P.Pavlov  shartli 

tormoz  deb  atagan.

Shartli  reflekslarning  kechikishi

Shartli  signal  ta’sir  eta  boshlangan  shartsiz  ta’sirlovchi  (masalan, 

ovqat)  qisqa  vaqt  oralig‘ida  (1-5  soniyadan  keyin)  berilsa,  shartli  reflektor 

reaksiya  (masalan,  so ia k   ajralishi)darhol  yuzaga  chiqadi.  Shartli  signal

www.ziyouz.com kutubxonasi


ta’sir  eta  boshlagach  shartsiz  ta’sirot  bilan  mustahkamlash  sekin-asta  2-3 

daqiqa  kechiktirilsa,  shartli  reflektor  reaksiya  tobora  k o ‘proq  kechika 

boshlaydi.  Natijada  shartli  refleks  1-2  daqiqagacha  kechikadi  shu  tariqa  bu 

refleks  shartli  signalning  ta’sir  etib  b o lish ig a   yaqin,  shartsiz  ta’sirotdan  sal 

ilgari 

namoyon 


bolad i. 

Shartli 


refleksning 

kechikishi 

ham 

ichki 


tormozlanish  mexanizmiga  asoslangan.  Ichki  tormozlanishning  kelib  chiqish 

sababi  shuki,  shartli  signalning  ta’siri  dastlabki  daqiqalarda  shartsiz  ta’sirot 

bilan  mustahkamlanmaydi.  Shuning  uchun  ta’sirlovchi  dastlabki  daqiqalarda 

tormozlovchi  signal  ahamiyatiga  va  shundan  keyingina  ijobiy  signal 

ahamiyatiga  ega  b o ‘ladi.

Ichki  tormozlanishning  biologik  ahamiyati

Ichki  tormozlanishning  kashf  etilishi  barcha  shartli  signallarni  ikki 

L’ i n  

uhga:  shartli  reaksiyani  vujudga  keltiruvchi,  ya’ni 



ijobiy shartli  signallar 

va  shartli  tormozlanishni  vujudga  keltiruvchi 



salbiy  shartli  signallarga 

ajratish  imkonini  beradi.

Organizmning  moslanish  faoliyatida  shartli  tormozlanishning  ahamiyati 

juda 


katta. 

Ichki 


tormozlanish 

kelib 


chiqmagan 

taqdirda, 

shartsiz 

tasirlovchilar 

bilan 

mustahkamlanmay 



q o ‘yilgan 

yoki 


hech 

qachon 


mustahkamlanmagan, 

ammo 


mustahkamlanuvchi 

ta’sirlovchilarga 

o ‘xshaydigan  har  xil  ta’sirotlarga  javoban  organizm  bir  talay  ortiqcha, 

biologik  jihatdan  nomaqbul  reaksiyalami  yuzaga  chiqargan  b o ‘lur  edi. 

Tormozlanish  tufayli  organizm  reaksiyalari  tashqi  sharoitga  ancha  yaxshiroq 

mos  keladi,  organizm  muhitga  mukammalroq  moslashadi.  Yagona  asab 

jarayonining 

namoyon 


b o ‘ladigan 

ikki 


shakli 

-  


q o ‘zg ‘alish 

va 


tormozlanishning  birgaligi  va  o ‘zaro  ta’sir  etishi  organizmning  har  xil 

murakkab  vaziyatda  yo ‘l  topa  bilishi  (oriyentirovka)  ga  imkon  bcradi, 

ta\sirotlami  analiz  (tahlil)  va  sintez  qilish  shartlari  hisoblanadi.

Irradiatsiya,  konsentratsiya  va  induksiya

Odam  hayot  kechirar  ekan,  juda  o ‘xshash  ta’sirlovchilarni  bir-biridan 

ajratishga  majbur.  Bu  murakkab  jarayon,  y a ’ni  ta’sirlovchilarni  bir-biridan 

ajratish  yoki  tafovut  qilish  qobiliyati  ichki  tormozlanish  tufayligina  mumkin 

bo iad i.

Shartli  signal  har  xil  ta’sir  etganla  q o ‘z g ‘alish  neokorteksning  bevosita 

ta’sirlanadigan  neyronlardan  q o ‘shni  neyronlarga  tarqaladi  ya’ni 

irradiatsiya 

b o iad i.  Bu  ta’sirlovchilar  vaqtincha  aloqa  mexanizmiga  tortiladi.  Buning 

asosida 

afferent 

va 

efferent 



generalizatsiya 

yotibdi, 

asosiy 

sharti 


ta  sirlovchilarga  o ‘xshagan  yoki  yaqin  b o ig a n   ta’sirlovchilar  ham  shartli 

rcflektor  reaksiyalarni  amalga  oshiriladi.

Q o‘z g ‘alish  jarayoni  miya  p o ‘stlog‘ining  sensor  mintaqalarida,  asosan 

Mssotsiativ  mintaqalarida  ko ‘pgina  asab  y o ila ri  (gorizontal  tolalar)  tufayli 

r.ir  qismdan  ikkinchi  qismga  o ‘tadi.  Q o ‘zg ‘alish  irradiatsiyasida  boya  aytgan

www.ziyouz.com kutubxonasi



gorizontal  yo‘llar  bilan  bir  qatorda  vertikal  yo*llar:  neokorteks  -   neokorteks 

osti  -   neokorteks  y o ‘llar  orqali  o ‘tuvchi  y o ‘llar  ham  muhim  rol  o ‘ynaydi 

(Karamyan,  1991).

Shartli 


ta’sirlovchilarni 

tafovutlash 

(farqlash) 

jarayonida 

ichki 

tormozlanish  irradiatsiyasini  cheklab,  neyronlarning  muayyan  guruhlarida 



q o ‘zg ‘alish  dastlabki  o ‘chog‘da  to ‘planadi  ya’ni 

konsentratsiya 

b o ‘ladi.

Tormozlovchi  shartli  signal  ta’sir  etganda  shu  ta’sirotni  idrok  etuvchi 

neokorteks  neyronlarida  tormozlanish  jarayoni  ro ‘y  beradi,  bu  jarayon  avval 

p o ‘stloqda  yoyiladi  (irradiatsiya),  so‘ngra  boshlang‘ich  nuqtada  to ‘planadi 

(konsentratsiya).

Irradiatsiya  va  konsentratsiyadan  tashqari,  q o ‘zg ‘alish  va  tormozlanish 

jarayonlarining  harakatida  yana  bir  xususiyat  bor.  Bosh  miya  po‘stlog*ida 



induksiya 

degan  hodisa  ham  го‘у  berib  turadi.  Bu  hodisa  shundan  iboratki, 

konsentratsiyalangan  (to ‘plangan)  q o ‘zg‘alish  bosh  miya  po ‘stlog‘ining 

tevarak  atrofdagi  qismlarida  q o ‘zg‘alishga  qarama-qarshi  jarayoni,  y a’ni 

tormozlanish  jarayonini  vujudga  keltiradi.  Bunday  tormozlanish 

manfiy 

induksiya 

deb  ataladi.  Konsentratsiyalangan  tormozlanish  jarayoni  esa,  bosh 

miya  p o ‘stlog‘ining  tevarak-atrofdagi  qismlarida  q o ‘z g ‘alish  jarayonini 

vujudga  keltiradi.  Bunday  q o ‘zg ‘alish 



musbat  induksiya 

deb  ataladi.

Shunday  qilib,  bosh  miya  p o ‘stlog‘idagi  jarayonlarning  murakkab 

harakati 

irradiatsiya, 

konsentratsiya 

va 

induksiya 



hodisalari 

bilan 


bog‘langandir.  Har  bir  lahzada  qo‘zg‘alish  va  tormozlanish  jarayonlari  bir- 

biriga  murakkab  ta’sir  k o ‘rsatadi,  neokorteksning  turli  qismlarida  q o ‘z g ‘alish 

va  tormozlanish  o ‘chog‘lari  vujudga  keladi,  shu  bilan  birga  ba’zi  o ‘chog‘lar 

so‘nib,  boshqa  o ‘chog‘lar  paydo  b o ‘lib  turadi.  Q o‘zg ‘alish  va  tormozlanish 

jarayonlarining  ana  shunday  murakkab  o ‘zaro  ta’sir  k o ‘rsatishga  I.P.Pavlov 

funksional mozaika 

deb  nom  bergan  edi.



Bosh  miya  po‘stlog‘ida  ta’sirotlarni  analiz 

va sintez  qilinishi

Shartsiz  va  shartli  ta’sirlovchilami 



Download 5.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling