Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet56/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   70

  Birinchi 

va  asosiy  tafovut  tizimlar  effektor  neyronlarining  markaziy 

asab  tizimida  egallangan  joyida.  Vegetativ 

asab 


tizimining  effektor 

neyronlari  orqa  va  bosh  miyadan  tashqarida  joylashgan,  somatik  asab  tizimi 

efferent  neyronlari  esa  orqa  miyaning  kulrang  moddasida.



Ikkinchi 

tafovut  shundaki,  orqa  miyaning  oldingi  ildizlari  kesib 

tashlansa,  somatik  efferent  tolalar  bitta  qolmay  yemirilib  ketadi.  Vegetativ 

tizimining 

efferent 

tolalari 

o ‘zgarmaydi, 

chunki 

neyron 


chetdagi 

tugunlardagi  neyronlaming  o ‘simtalaridir.



3.Uchinchidan, 

somatik  asablar  orqa  miya  va  miya  ustunidan  bir  tekis, 

segment-segment  (metamer)  chiqqan.  Ular  tanada  biri  tarqalgan  sohani 

ikkinchisi  ham  innervatsiyalaydi.  Vegetativ  asab  tizimi  tolalari  markaziy 

asab  tizimida  chegaralangan  va  bir-biridan  ancha  uzoq  b o ‘lgan  markazlardan 

(mezensefal,  bulbar,  sakral  va  torako-lyumbal)  chiqadi.



Vegetativ  asab  tizimi  sinapslari  va  mediatorlari

Vegetativ  asabi  tizimi  tuzilmalari  uch  turdagi  sinapslar  (elektrik, 

aralash  va  kimyoviy  sinapslar)  yordamida  bir-biriga 

boglangan.  Bu 

sinapslardan-kimyoviy  sinapslar  ko ‘p  tarqalgan.  Vegetativ  asab  tizimi 

sinapslarida  hosil 

b o ‘ladigan  kimyoviy  moddalar  mediator  vazifasini 

bajaradi.  Bularga  atsetilxolin,  adrenalin,  noradrenalin,  serotonin,  gamma- 

aminomoy  kislota  va  b a’zi  neyropeptidlar  (r-moddasi,  enkefalin,  endorfin, 

bombezin)  kiradi.

Aslida 

mediator 

deb 


nom  olingan 

birinchi 

modda  atsetilxolin 

hisoblanadi.  Uni  1921  yilda  avstriyalik  olim  Otto  Lyovi  sayyor  asabning 

yurakka  shu  modda  yordamida  ta’sir  o ‘tkazishini  isbotladi.  Keyinchalik 

ingliz  farmakologi  G.Deyl  atsetilxolinni  ko*pgina  parasimpatik  tolalarda 

topdi.  1935-1936  yillarda  bu  ikki  olim  hamkorlikda  ishlab,  qo*7g‘alishning 

kimyoviy  moddalar  yordamida  o*tkazilishi  nazariyasini  bayon  qildilar.  Bu 

kashfiyotlar  uchun  1936  yilda  Otto  Lyovi  va  Genri  Deyl  Nobel  mukofotiga 

sazovor  bo‘lishdi.

Avvalo  shuni  aniqlab  o ‘tish  zarurki,  markaziy  asab  tizimida  joylashgan 

vegetativ  asab  tizimidan  periferiyaga  asab  tolalari  chiqadi,  ammo  ular 

innervatsiya  boiadigan  a’zoga  bormay,  vegetativ  tugunlarida  uziladi.  Bu 

yerda  ular  asab  hujayralari  tugunlarida  k o ‘p  miqdorda  sinapslar  hosil  qiladi. 

Tugunlargacha  keladigan  asab  tolalari 

preganglionar  asab  tolalari 

deyiladi. 

Ganglionar  hujayralardan 

chiqqan  asab  o ‘siqlari 



postganlionar  asab 

tolalarini 

hosil  qiladi,  qaysiki  innervatsiya  qilinadigan  a ’zoga  yetib  boradi.

Bugungi  kunda  ana  shu  pre-va  postganglionar  asab  uchlarida  hosil 

b o ‘ladigan 

mediator-atsetilxolinni 

xossalari 

yaxshi 

o ‘rganilgan. 



Atsetilxolinga  sezgir  b o ‘lgan  postsinaptik  membranadagi  retseptorlar  bir  xil

www.ziyouz.com kutubxonasi



emas.  Ulardan  b a ’zilari,  masalan,  nikotin  bilan  ta’sirlanganda,  xuddi 

atsetilxolin 

ta’sir  qilganidek  javob  qaytaradi 

va  N-xolinoretseptorlar 

(nikotin-xolinoretseptorlar)  deb  atalgan.  Boshqa  retseptorlar  atsetilxolin  bilan 

bir  qatorda  q o ‘ziqorin 

zahari-m uskaringa  sezgir  b o ‘lib, 

ulami 


M- 

xolinoretseptorlar  (muskarin-xolinoretseptorlar)  deyiladi.

Qonga  yuborilgan  atsetilxolin  talay  a ’zolar  faoliyatiga  ta’sir  qiladi: 

yurak  qisqarishini  susaytiradi,  bronxlarni  torlaytirib,  ularda  shilimshiq 

ajralishini  k o ‘paytiradi,  me’da  va  ichak  harakatlarini  kuchaytiradi.  Ammo, 

bu  moddani  parchalaydigan 



ferment-atsetilxolinesteraza 

keng  tarqalganidan 

tez  parchalanib,  o ‘z  ta’sirini  y o ‘qotadi.

Noradrenalin  va  adrenalin 

mediatorligini  ham  O.Lyovi  aniqlangan. 

Adrenalindan  tashqari  mediator  rolini  tuzilishi  jihatidan  unga  o ‘xshash 

b o ‘lgan  ikkita  katexolaminlar-noradrenalin  va  dofamin  bajaradi.

Katexolaminlarning 

faoliyatiga 

va 

a’zolarga 



ta’ siri 

maxsus 


adrenoretseptorlar 

bilan  birikkanidan  keyin  yuzaga  chiqadi.  Hozirgi  kunda 

ikki  turdagi  adrenoretseptorlar-alfa  va 

beta  adrenoretseptorlar 

aniqlangan. 

Bu  retseptorlarning  qo‘zg*alistii  a’zo  faotiyatiga  odatda  qarama-qarshi  ta ’sir 

ko‘rsatadi.  Skelet  mushaklaridagi  arteriolalaming  silliq  mushak  tolalarida 

alfa  va  beta  adrenoretseptorlar  bor.  Alfa-retseptorlaming  q o ‘z g ‘alishi  tomirni 

toraytiradi,  beta-retseptorlarning  q o ‘zg ‘alishi  esa  arteriolalarni  kengaytiradi.

Simpatik  asab  tizimi  ta’siri  kabi  samara  beradigan  moddalarning 

(simpatomimetik  moddalarning)  ba’zilari  alfa-adrenergik,  ba’zilari  esa  beta- 

adrenergik  bo‘lishi  mumkin.

Noradrenalin  yurak,  jigar,  taloqni  innervatsiyalaydigan  simpatik  tolalar 

oxirlarining  mediatoridir.  Buyrak  usti  bezining  m ag‘iz  qismidan  ajraladigan 

katexolaminlaming  20%  ini  noradrenalin  tashkil  qiladi,  qolgan  80%  ga 

yaqin  adrenalinga  to‘g ‘ri  keladi.

Adrenalin  va  noradrenalin  yurak  mushagi  tolasi  membranasidagi 

adenilasiklaza  fermentini  faollashtiradi.  Adcnlatsiklaza  ATF  dan  SAM F 

(siklik  B ^-adenozinm onofosfat)  hosil  b o ‘lishini  tezlashtiradi,  SAM F  esa 

energiya  almashinuvini  jadallashtirib,  yurak  qisqarishini  kuchaytiradi.

Organizmga  tashqaridan  yuborilgan  noradrenalin  sistolik  va  diastolik 

qon  bosimini  oshiradi,  yurak  urishi  tezligi  ortmasa  ham,  qisqarish  kuchi 

oshadi.  Buyrak  qon  tomirining  torayishi  natijasida  siydik  ajralishi  kamayadi. 

Noradrenalin  hazm  tizimi  faoliyatiga  ham  kuchli  ta’sir  qiladi;  me’da-ichak 

mushaklarining  harakati  susayib,  tonusi  pasayadi,  m e’da,  ichak  bezlari 

ajratadigan  shira  miqdori  kamayadi,  ammo  so‘lak  ajralishi  tezlashadi.

Adrenalinning  ta’siri  yanada  ham  samarali.  U  yurakning  qisqarish 

kuchini  ham,  uning  urishini  ham  oshiradi,  natijada  yurakning  daqiqalik 

hajmi  ortadi.  Bronx  mushaklarini  b o ‘shashtirib,  kengaytiradi.  Hazm  tizimi 

a’zolarining  harakatini  tormozlaydi.  Ammo  bu  tizim  siydik  yo‘llaridagi 

sfinkterlarini 

qisqartiradi. 

Hazm 


shiralari 

ajralishi 

kamayadi, 

skelet 


mushaklarining 

qisqaruvchanligini 

oshiradi. 

Bu 


samara 

charchagan 

mushaklarda  juda  yaqqol  kuzatiladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Serotonin 

yoki 

5-oksitriptamin 

metasimpatik 

asab 

ti/im ining 



mediatori,  organizmda  triptofan 

aminokislotasidan  hosil  bo ‘ladi. 

Sut 

emizuvchi  hayvonlarning  organizmidagi  serotoninning 



90%  i  ichakning 

enteroxromaffin  hujayralariga  to‘g ‘ri  keladi.  Serotonin  asosan  miyaning 

visseral  faoliyatini  boshqarishga  daxldor  tuzilmalarda  yig ‘ilgan  (gipotalamus, 

gippokamp,  bodomsimon  yadro,  targ‘il  yadro  va  o ‘rta  miya).

Serotonin  qon  aylanishi,  nafas,  hazm,  termoregulyasiya,  miyaning 

integrativ  faoliyatiga  ham  ta’sir  qiladi.  A’zolarga  ta’sir  bevosita  va  retlektor 

y o ‘l  bilan  yuzaga  chiqadi.  Masalan,  serotonin  yurakka  bevosita  ta’sir  qilib, 

yurak  urishini  tezlashtiradi.  Ayni  vaqtda  tomirlardagi  baroretseptorlarni 

q o ‘zg ‘atib,  reflektor  y o ‘l  bilan  yurak  urishini  siyraklashtiradi.

Serotoninning  nafas  olishiga  ta ’siri  ham  ikki  xil:  bronxlarga  bevosita 

ta’sir  qilib,  ularni  toraytirsa,  reflektor  yo ‘l  bilan  ta’sir  qilib,  nafas  olishni 

tezlashtiradi.

Odam  hazm  tizimining  silliq  mushaklari  serotoninga  juda  sezgir. 

Serotonin  kiritilganda  avval  hazm  tizimining  silliq  mushaklari  spazmatik 

ravishda 

qisqaradi,  keyin  bu  mushaklar  tonusi  oshib,  ritmik  qisqaii-hlar 

kuzatiladi.

Serotonin  markaziy  asab  tizimi  tuzilmalarida  ham  vositachi  (mediator) 

rolini  bajaradi.  Uning  vositachiligida  faollik  k o ‘rsatadigan  sinapslarda  uch 

turdagi 


serotoninergik 

reseptorlar  borligi  aniqlandi.



Adenozintrifosfat  (АТҒ) 

ham 


asosan 

metasimpatik 

asab 

tizimi 


mediatori  vazifasini  bajaradi.  U  boshqa  mediatorlar  kabi  tolalarining  sinaps 

oldi  kichik  shoxlarida  yig‘ilgan  b o ‘lib,  q o ‘zg‘alish  o ‘tayotganda  ajraladi. 

ATF  ning  parchalanishi  natijasida  turli  asoslar-adenozin  va 

inozit 

hosil 


b o ‘ladi.  Shuning  uchun  ATF  vositasida  yuzaga  chiqadigan  o ‘tkazilish 

purinergik 

o ‘tkazish  deyiladi.

ATF  ta’sirida  silliq  mushaklar  b o ‘shashadi,  ba’zan  q o ‘zg ‘alishi  ham 

mumkin. 


Purinergik 

tolalar 


ta’sirlanganda 

postsinaptik 

membranada 

tormozlovchi  postsinaptik  potensial  (TPSP)  paydo  b o ‘ladi.

Purinergik 

neyronlar 

ichak 

harakatlarini 



tormozlab, 

jarayonni 

kuchaytiradigan 

xolinergik 

neyronlarning 

raqibi 


sifatida 

me’da-ichak 

yo‘lining  motorikasini  boshqarishda  ishtirok  etadi.

Glitsin,  gamma-aminomoy  kislota  (GAMK),  P-moddani,  gistaminni  va 

boshqa  moddalarni  ham  ba’zi  tadqiqotchilar  mediator  yoki  mediatorlikka 

nomzod,  deb  hisoblaydilar.  Masalan,  glitsinning  orqa  miyada  tarqalgan  joyi 

tormozlovchi  oraliq  neyronlar  egallagan  joylarga  to ‘g ‘ri  keladi. 

Bu 


aminokislotani  dum g‘aza  parasimpatik  markazga  kiritilganda  markaz  kuchli 

tormozlanadi.  Glitsin  ta’sirini  y o ‘qotuvchi  modda-strixnin  hisob  bo‘ladi. 

GAMK  orqa  miya  va  bosh  miyaning  tormozlovchi  neyronlarning  oxirlarida 

ajralib,  presinaptik  tormozlanishga  sabab  b o ‘ladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi


Vegetativ  reflekslar 

degan  ko‘pgina  reflektor  reaksiyalarining  yuzaga 

chiqishida  vegetativ  asab  tizimining  neyronlari  muhim  rol  o 4ynaydi. 

Vegetativ  rcflekslar  eksteroseptiv  va  interoseptiv  rctseptorlardan  yuzaga 

chiqadi.  Bu  reflckslarda  impulslar  markaziy  asab  tizimidan  periferik 

a ’zo!arga  simpatik  va  parasimpatik  asablar  orqali  o*tadi.

Turli  vegetativ  reflekslar  juda  k o ‘p,  ammo  reflekslarlarning  yuzaga 

chiqaruvchi  retseptorlarga  va  ishlovchi  a'zolarga  qarab  quyidagi  reflekslarni 

qayd  qilib  o ‘tish  mumkin.

l.Vissero-visseral 

reflekslar-ichki 

a’zolardagi 

retseptorlarning 

ta’sirlanishi  natijasida  vujudga  keladigan  va  ichki  a ’zolar  faoliyatining 

o ‘zgarishi  bilan  tugaydigan  reaksiyalardir.  Masalan,  aorta,  karotid  sinus  yoki 

o ‘pka  tomirlaridagi  bosimning  ortishi  yoki  kamayishi  natijasida  yurak 

faoliyati  va  tomirlar  tonusida  reflektor  o ‘zgarishlar  kuzatiladi.  Qorin 

b o ‘shlig‘idagi  a ’zolar  ta’sirlanganda  yurak  refleks  yo‘li  bilan  to ‘xtab  qoladi.



Vtssero-somatik  reflekslar 

ichki  retseptorlar  q o ‘zg‘alganda  nafaqat 

ichki  a ’zolar  faoliyati  o ‘zgaradi,  balki  skelet  mushaklarining  faolligi  ham 

o ‘zgaradi. 

Masalan, 

karotid 


sinus  retseptorlarining  q o ‘zg ‘alishi 

biror 


sababdan  oshgan  qon  bosimini  asl  holiga  qaytaradigan  o ‘zgarishlarni  sodir 

qiladi,  yurak 

urishi 

susayib,  qon  tomirlar  kengayadi. 



Ayni  paytda 

organizmning  umumiy  harakat  faolligi  kamayadi. 

M e’da-ichak  tizimi 

retseptorlarining  q o ‘zg ‘alishi  qorin  va  q o ‘l-oyoq  mushaklari  qisqarishiga 

olib  kelishi  mumkin.

3.Visserosensor  reflekslar- 

ichki  retseptorlar  q o ‘zg ‘alishi  natijasida 

ichki  a’zolar  faoliyatining  o ‘zgarishi  yuzaga  chiqadi.  Bunday  refleks  paydo 

b o ‘lganda  ichki  retseptorlardan  impulslarni  qabul  qiluvchi  segmentdan 

affcrcnt  tolalar  olgan  tana  sohasida  sezgirlik  ortadi.

4.Akson-refleks.

  Vegetativ  asablar  ta’sirlanganda 



akson-reflekslar, 

yoki 


psevdoreflekslar 

dcgan  g ‘alati  rcaksiyalar  qayd  qilingan.  Ulaming  haqiqiy 

reflekslardan  farqi  shuki,  akson-rcflekslarda  q o ‘zg‘alish  retseptor  neyronidan 

effektor 

neyronga 

o ‘tmaydi. 

Preganglionar 

yoki 


postganglionar 

neyronlarning  aksonlari  tarmoqlanganda  bir  tarm og‘i  bir  a ’zoga  yoki 

a’zoning  bir  qismiga  innervatsiya  bo‘lib,  ikkinchi  tarm og‘i  boshqa  a’zoni 

yoki  shu  a ’zoning  boshqa  qismini  innervasiyalansa,  akson-reflekslar  kelib 

chiqishi  mumkin.  Aksonning  shunday  tarmoqlanishi  tufayli  bir  tarmoqning 

ta  sirlanishi  natijasida  q o ‘z g ‘alish  ikkinchi  tarmoqqa  ham  yoyilishi,  shunga 

ko‘ra  ta’sirot  joyidan  uzoqdagi  a’zo  reaksiya  ko ‘rsatishi  mumkin.

Jismoniy  mashg4u!otlarda  vegetativ  asab  tizimining  ishtiroki

Vegetativ 

asab 

tizimi 


tomonidan 

innervasiya 

qiladigan 

a ’zolar 

faoliyatining 

reflektor 

y o ‘li 

bilan 


o ‘zgarishi 

xulq-atvordagi 

hamma 

murakkab  jarayonlar-organizmdagi  barcha  shartsiz  va  shartli  reflektor 



reaksiyalarining  doimiy  bir  qismidir.  Xulq-atvorning  turli-tuman  jarayonlari

www.ziyouz.com kutubxonasi



mushaklar  faoliyatida,  faol  jismoniy  harakatlarda  namoyon  b o iib ,  hamisha 

ichki  a'zolar,  ya’ni  qon  aylanishi,  nafas  olish,  ovqat  hazm  qilish,  chiqarish, 

ichki  sekretsiya  bezlari  funksiyasining  o ‘zgarishi  bilan  davom  etadi.

Jismoniy  mehnat  va  jismoniy  mashqlar  natijasida  funksiyalarning 

o ‘zgarishi  tufayli  mushaklar  uzoq  vaqt  shiddatli  va  samarali  ishlay  oladi. 

Mushaklar  qonni  k o ‘p  olib,  ularda  modda  almashinuvi  kuchaygandagina 

shunday  yaxshi  ishlay  oladi.

Darhaqiqat  har  qanday  jismoniy  m ashg‘ulotlar  natijasida  yurak  tezroq 

urib, 

qisqarish 



kuchi 

oshadi, 


turli 

a ’zolardan 

o 4tuvchi 

qon 


qayta 

taqsimlanadi  (ichki  a’zolarning  tomirlari  torayadi,  ishlayotgan  mushaklaming 

tomirlari  kengayadi),  qon  depolaridan  qon  chiqishi  hisobiga  tomirlarda  qon 

k o ‘payadi,  nafas  olish  kuchayadi  va  chuqurlashadi,  depolardagi  qand  qonga 

chiqadi  va  hokazo.  Mushaklar  faoliyatiga  yordam  beradigan  shu  va  boshqa 

k o ‘p  moslanish  reaksiyalari  markaziy  asab  tizimidan  oliy  boiim larining 

vegetativ  asab  tizimi  orqali  ta’sirida  yuzaga  chiqadi.

Tashqi  muhitning  va  organizm  ichki  holatining  turli  o ‘zgarishlarida 

organizm  ichki  muhitining  nisbiy  doimiyligini  saqlashda  vegetativ  asab 

tizimining  ishtiroki  muhim  ahamiyatga  egadir.  Quyidagi  hodisalar  bt:nga 

misol  b o ia   oladi:  havo  harorati  k o ‘tarilganda  refleks  y o ii  bilan  ter  chiqadi, 

periferik  tomirlar  reflektor  tarzda  kengayib,  issiqlik  chiqishi  kuchayadi, 

shuning  natijasida  tana  harorati  doim  bir  darajada  turib,  organizm  qizib 

ketmaydi.  Qon  k o ‘p  y o ‘qotilganda  esa  yurak  tezroq  uradi,  tomirlar  torayadi, 

taloqda 

yig ‘ilib 

turgan 

qon 


zahiraviy 

qon 


tomirlarga 

chiqadi. 

Gemodinamikadagi  shu  o ‘zgarishlar  tufayli  qon  bosimi  bir  muncha  yuqori 

darajada  saqlanib  turadi  va  a ’zolar  ozm i-ko‘pmi  m e’yoriy  miqdorda  qon 

oladi.

Veg^tativ  asab  tizimi  organizmning  umumiy  reaksiyalarida  ishtirok 



qiladi  va  moslashtiruvchi  roli  organizm  hayotiga  xavf  tahdid  solganda: 

masalan,  dushman  hujum  qilganda,  o g ‘rituvchi  shikastlarda,  bo*g‘ilib 

qolishda 

va  shunga  o ‘xshash  hollarda  ayniqsa  yaqqol  k o ‘rinadi.  Bunday 

vaziyatda  taranglik  reaksiyalari  (stress)  va  emotsional  holatlar  (g‘azab, 

qo‘rqish)  ro‘y  beradi.  Ular  shu  bilan  ta’riflanadiki,  bosh  miya  katta  yarim 

sharlar  p o ‘stlog*i  va  butun  markaziy  asab  tizimida  qo ‘zg ‘alish  keng  yoyilib, 

mushaklar  faoliyati  kuchayadi  va  vegetativ  reaksiyalarining  murakkab 

kompleksi  yuzaga  chiqadi.  Vegetativ  reaksiyalar  ro ‘y  berishi  natijasida 

organizmning  hamma  kuchlari  tahdid  solayotgan  xavfni  bartaraf  qilishga 

safarbar  etiladi.

Vegetativ  asab  tizimining  ishtiroki  odamning  emotsional  reaksiyalarini 

sababidan  qat’i  nazar  fiziologik  analiz  qilishda  ham  namoyon  bo iad i.  Odam 

xursand  b o ig an d a  yuragining  tezroq  urishi,  teri  tomirlarining  kengayishi, 

yuz  qizarishi,  q o ‘rqqanda  esa  terining  rangsizlanishi  (“rangi  uchishi”),  ter 

ajralishi,  terining  g ‘arg‘isha  b o iish i,  m e’dadan  shira  chiqmay  qolishi  va 

ichak 

harakatining 



o ‘zgarishi, 

g ‘azablanishi 

paytida 

qorachiqlaming 

kengayishi  va  shunga  o ‘xshashlami  misol  b o iish i  mumkin.  Emotsional 

holatlaming  bu  hamma  fiziologik  k o ‘rinishlari  shu  bilan  izohlanadiki,

www.ziyouz.com kutubxonasi


q o ‘zg‘alish  markaziy  asab  tizimiga  yoyilganda  vegetativ  asab  tizimi  ham 

rcaksiyalarni  yuzaga  chiqarishda  qatnashadi.

Emotsional  holatlarning  fiziologik  k o ‘rinishlari  simpatik  asab  tizimining 

q o ‘zg‘alishiga  bog‘liq.  Ammo,  bunda  parasimpatik  asab  tizimi  ham 

q o ‘zg‘alishi  mumkin.  Emotsiyalarda,  masalan,  achig‘langanda  adashgan 

asablar  orqali  keluvchi  impulslar  ta’sirida  m e’da  osti  bezining  gormoni- 

insulin  chiqishi  kuchayadi.

U.Kennonning  m a’lumotlariga  ko ‘ra,  emotsional  holatlaming  k o ‘pgina 

fiziologik  k o ‘rinishlari  vegetativ  asablarning  bevosita  ta’sirida,  shuningdek, 

adrenalin  ta’sirida  kelib  chiqadi.  Emotsional  holatlarda  simpatik  impulslar 

ta’siri  bilan  qondagi  adrenalin  ko‘payadi.

Nazorat  uchun  savollar.

1.  Vegctativ  asab  tizimi  nima  va  qaysi  vazifalami  bajaradi?

2.  Vegetativ  asab  tizimining  qaysi  asosiy  fiziologik  xossalarini  bilasiz?

3.  Parasimpatik  asab  tizimi  nima,  uning  markazi  qayerda joylashgan?

4.  Parasimpatik  asab  tizimining  vazifalari  nimalardan  iborat?

5.  Simpatik  asab  tizimi  nima,  uning  markazi  qayerda joylashgan?

6.  Simpatik  asab  tizimining  vazifalari  nimalardan  iborat?

7.  Simpatik  va  parasimpatik  a ’zolaming  a ’zolarga  ta’siri.

8.  Simpatik  asab  tizimi  adaptatsion  trofik  funksiyasi  nimalardan  iborat?

9.  Emotsional  holat  simpatik  asab  tizimining  faoliyatiga  bo g ‘liqligi 

haqida  qanday  misollar  keltirish  mumkin?

10.  Metasimpatik  asab 

tizimi  nima  va  uning  boshqa  vegetativ 

bo‘limlardan  farqi  nimadan  iborat?

11.  Vegetativ  asab  tizimi  sinapslari  va  mediatorlari  haqida  nimalami 

bilasiz?

12.  Vcgetativ  asab  tizimining  qaysi  mediatorlarini  bilasiz?

13.  Qaysi  vegetativ  reflekslarni  bilasiz?

14.  Organizm  reaksiyalarida  vegetativ  asab  tizimi  qanday  ishtirok 

etadi?

15.  Vegetativ  asab  tizimi  nima  uchun  “avtonom  asab  tizimi”  deyiladi?



www.ziyouz.com kutubxonasi

Bosh  miya  yarim  sharlar  po‘stlog‘i  (neokorteks)  va  uning 

a so siy  

(bazal)  yadrolari  filogenezning  keyingi  bosqichlarida  paydo  bo‘lgan.  Katta 

yarim  sharlar  ilk  bor  baliqlarda  paydo  b o ‘lgan  bo‘lsa  ham,  uning  p o ‘stlog*i 

sut  emizuvchi  hayvonlarda  va  eng  muhimi  odamda  juda  murakkab  shakllari 

rivojlangan.

Buyuk 

rus 


olimi 

-  


evolutsion 

fiziologiyasining 

asoschisi 

L.A.Orbelining  fikrlariga  ko‘ra,  organizm  qancha  murakkab  tuzilgan  b o ‘lsa, 

uning  funksional  faoliyati  qancha  serqirra  b o isa ,  katta  yarim  sharlar 

po‘stlog‘i  o ‘shancha  k o ‘prog‘  rivojlangan  va  murakkab  tuzilgan  b o ia d i.

Dastlabki  boblarda  aytib  o ‘tganimizdek,  neokorteks  bir  necha  milliard 

asab  hujayralar  (neyronlar)  dan  tashkil  topgan,  ular  po ‘stloqning  6  qavalida 

turli  kombinasiyalarda  joylashgan.  Bu  neyronlarning  hammasi  ham  o ‘siqli 

bo ia d i,  bu  o ‘siqlar  turli  tomonga  qarab  ketadi.  Ba’zilari  katta  yarim  sharlar 

po‘stlog‘ining  turli  boiim larini  bir-biriga  b o g ia sa,  boshqalari  bosh  miya 

po‘stlog‘ini  markaziy  asab  tizimining  pastdagi  boiim lari  bilan  b ogiaydi. 

Bu  yerda  so ‘z 

proyeksion,  assotsiativ 

va 


komissural 

asab  tolalari  haqida 

borayapti.

Shunday  qilib,  bosh  miya  yarim  sharlar  po*stlog‘i  bosh  miyaning 

boshqa 

boiim larig a 



qaraganda 

evolutsion 

nuqtai 

nazardan 



kechrcq 

rivojlangan,  ammo  tuzilishi  va  funksiyalari  jihatidan  juda  murakkab 

boiim dir. 

Bosh 


miya 

po‘stlogki 

paydo 

b o iish i 



bilan 

funksiyaiar 

kortikalizatsiyasi  voqe  boiadi,  ya’ni  organizm  funksiyalarini  boshqarish 

asab  tizimining  quyi  boiimlaridan  bosh  miya  po‘stlog‘iga  o‘tadi.  Bosh 

miya  po‘stlog‘i  organizmdagi  hamma jarayonlarni,  shuningdek  odamning 

butun  faoliyatini  nazorat  qila  boshlaydi.

Neokorteks  va  unga  yaqin  joylashgan  tuzilmalar  (paleokorteks  va 

arxikorteks  tuzilmalari)  markaziy  asab  tizimining 

oliy  boiimi 

b o iib , 

organzmning  xulq-atvori  bu  boiim ning  faoliyatiga  b o g iiq .  Organizm  xulq- 

atvori  (raftori) 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling