Odam fiziologiyasi


ta’minlaydigan  hamma  tizimlari  faoliyatining  mukammallashuvi  demakdir


Download 5.32 Mb.
Pdf просмотр
bet62/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   70

ta’minlaydigan  hamma  tizimlari  faoliyatining  mukammallashuvi  demakdir. 

Ammo,  bu  murakkab  jarayonda  markaziy  asab  tizimi  va  uning  oliy  b o iim i- 

bosh  miya  po‘stlo g ‘i  yetakchi  rol  o ‘ynaydi.  Yuqorida  aytilgan  asab 

jarayonlaming  rivojlanishiga  shu  jarayonlar  xaraktcrli: 

q o ‘z g ‘alish 

va 

tormozlanish 

kuchi, 

asab 

impulslarining 

chastotasi 

va 

shunga 

o ‘xshashlarning  oydinlashuv  jarayoni  sportchidagi  jism oniy  sifatlarning 

mukammallashuviga  asosiy  bosqichlaridan  biridir.

B a’zi  misollarga  to ‘xtab  o ‘taylik.  Tezlik  sifatining  rivojlanishini  qanday 

tasavvur  etish  mumkin?  Mushaklar  tez  qisqaradi  va  qisqarish  kuchi  shiddat 

bilan 

oshaveradi. 

T a’sirot 

tegishlicha 

kuchli 

boigandagina 

va 

asab 

impulslarining 

chastotasi 

yetarli 

b oigandagina 

mushaklar 

o ‘shanday 

qisqaraolishi  ham  maMum.  Buning  uchun  asab  markazlari  va  asab  mushak 

apparatining  funksional  harakatchanligi  tegishlicha  b o iis h i  shart. 

Tez 

bajariladigan 

harakatlarda 

turli 

mushak 

guruhlarining 

qisqarishi 

va 

b o ‘shashuvi  tez-tez  navbatlanib  turadi.  Demak,  miya  p o ‘stlog‘ining  m a iu m  

joylari  va  po‘stloq  ostidagi  markazlarida  q o ‘z g ‘alish  va  tormozlanish 

Jarayonlari  tez-tez  navbatlanib  turishl  zariir.

Jismoniy  tarbiyaning  biologik  jihatdan  katta  ahamiyati  shundaki,  to ‘g ‘ri 

tuzilgan  jism oniy  tarbiya  tizimi  oliy  asab  faoliyati  tipini  zgartiradi,  asab 

jarayonlarini 

mukammallashtiradi, 

ularning 

kuch, 

muvozanat 

va 

harakatchanligini 

oshiradi. 

Sportchilaming 

tipologik 

xususiyatlarini 

kuzatishga  doir  ba’zi  m aium otlar  shundan  guvohlik  beradiki,  ulaming 

k o ‘pchiligi  asab  tizimining  kuchli,  muvozanatlashgan  tipiga  kiradi  va  asab 

jarayonlarining  faqat  harakatchanligi  jihatdan  farq  qiladi  -   sportchilarning 

ba’zilari  chaqqon  tipga,  ba’zilari  esa  osoyishta  tipga  kiradi.

I.P.Pavlovning  oliy  asab  faoliyati  tiplari  to ‘g ‘risidagi  taiim oti  oliy  asab 

faoliyating  patologik  buzilishlarini  tahlil  qilmoq  uchun  katta  ahamiyatga 

egadir.  Uning  eksperimental  m aium otlariga  asoslanib,  nevrozlarga  asab 

faoliyatining  buzilishi  deb  qorayganligi  hammamizga  ma’lum.

Asab  faoliyati  neyrondagi  tarmSzlanish  holatining  tezlik  bilan  o ‘zgarib 

q o ‘z g ‘alish  holatiga  aylanishi  (musbat  induksiya)  va  aksincha,  q o ‘z g ‘alish 

holatining  tezlik  bilan  o ‘zgarib  tormozlanish  holatiga  aylanishi(manfiy 

induksiya)natijasida,  shuningdek  qarama-qarshi  jarayonlarning  to ‘qnashuvi 

natijasida  yoki  haddan  tashqari  kuchli  va  favqulodda  ta’sirlovchilar  ta’sir 

etganda,  yoki  shartli  reflekslar  o ‘zgartilganda  buzilshi  mumkin.  Ha  deb 

trcnirovka  qilib  toliqish  hodisalarini  I.P.Pavlov  ta iim o ti  nuqtai  nazardan 

tahlil  qilish  sportiv  trenirovka  tizimini  to ‘g ‘ri  tuzish  haqidagi  masala  uchun 

katta  ahamiyatga  egadir.  Ha  deb  trenirovka  qilib  toliqishga,  aftidan, 

tormozlanish  va  q o ‘z g ‘alish  jarayonlari  o ‘rtasidagi  m e’yoriy  muvozanatning 

izdan  chiqishi  deb  qarash  kerak.

Trenirovka  tizimini  tuzganda  asab  jarayonlarining  o ‘tishiga  taalluqli 

asosiy 

qonuniyatlar 

va  har  bir  sportchidagi*  oliy 

asab 

faoliyatining 

xususiyatlari  nazrda  tutilsa,  toliqish  hodisalari  b oim ayd i.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Yuqorida  bayon  qilingan  maMumotlardan  k o ‘rinadiki,  jism oniy  tarbiya 

pedagoglarining  qoMida  mustahkam  ilmiy  baza  bor,  bu  baza  I.P.Pavlovning 

oliy  asab  faoliyati  to ‘g ‘risidagi  ta’limotiga  asoslanadi.  Odamzod  bilimining 

turli  sohalari  o ‘rtasida  jism oniy  tarbiya  sohasi  g ‘oyat  muhim  sohadir,  chunki 

davlatimiz  hayoti,  aholi  so g lig in in g   muhim  tomonlari,  mamlakatimizning 

mudofaa  qobiliyati  jism oniy  tarbiya  bilan  b o g ‘langandir.  Hukumatimizning 

jismoniy  tarbiya  masalalariga  shunday  katta  ahamiyat  bcrayotganligi  shuning 

uchun  tushunarlidir.

1.  Shartli  reflektor  ta’limotining  aoschisi  kim  hisoblanadi?

2.  Oliy  asab  faoliyati  nima?

3.  Shartli  refleks  nima?

4.

  I.P.Pavlov  reflektor  nazariyasining  tamoyillarini  belgilab  bering.



5.  Shartsiz  va  shartli  reflekslar  tafovuti  nimalardan  iborat?

6.  Shartli  reflekslar  hosil  b o iish id a   qanday  sharoitlar  kerak?

7.  Shartli  reflekslam ing  hosil  b o iis h   mexanizmlarini  aytib  bering.

8.  Birlamchi,  ikkilamchi  va  uchinchi  tartibdagi  shartli  reflekslami 

belgilab  bering.

9. 

Iz  shartli  reflekslar  nima?

10.  Indifferent  ta’sirlovchi  nima?

11.  Shartli  reflekslar  signallarini  belgilab  bering.

12.  Shartli  reflekslam ing  turlarini  belgilab  bering.

13.  Vaqtincha  funksional  aloqa  nima  va  qanday  hosil  b oiad i?

14.  Ekstcroseptiv, 

interoseptiv 

va  properoseptiv 

reflekslar  haqida 

nimalarni  bilasiz?

15.  Vaqtincha 

funksional 

aloqa 

hosil 

b o iish id a   qaysi 

kimyoviy 

moddalar  ishtiok  etadi?

16.  M o ija l  olish  refleksining  biologik  ahamiyati  nimadan  iborat?

17.  Vaqtga  doir  shartli  reflekslarga  qaysi  reflekslar  kiradi?

18.  Irradiatsiya  va  konsentratsiya  nima?

19.  Induksiya  nima  va  uning  qaysi  turlarini  bilasiz?

20.  Bosh  miya  p o ‘stlog‘ida  tormozlanish  jarayoni  qanday  hosil  b oiad i?

21.  Tormozlanishning  qaysi  turlarini  bilasiz?

22.  Ichki  tormozlanish  nima  va  uning  qaysi  turlarini  bilasiz?

23.  Tashqi  tormozlanish  nima?

24.  Differensirovka  nima?

25.  Shartli  tormoz  nima?

26.  Generalizatsiya  va  ixtisoslashtirish  nima?

27.  Shartli  reflekslam ing  kechikishi  deb  nimani  tushunasiz?

Nazorat  uchun  savollar.

www.ziyouz.com kutubxonasi



28.A naliz  va  sintez  nima?

29.  Dinamik  stercotip  nima?

30.  Tizimlik  nima?

31.  Oliy  asab  faoliyatining  qaysi  tiplarini  bilasiz?

32.  Oliy  asab  faoliyatining  buzilishini  qaysi  misollar  bilan  izohlash 

mumkin?

33.  Eksperimental  nevroz  nima  va  qanday  hosil  bo*ladi?

34.  Jismoniy  malakalami  hosil  qilish  fiziologik  mexanizmlarini  qanday 

tushuntirib  berasiz?

35.  Nevrozlarning  qaysi  fazalarini  bilasiz?

36.  Birinchi  signal  tizimi  nima?

37.  Ikkinchi  signal  tizimi  nima  va  kimda  uchraydi?

38.  Nima  uchun  s o ‘z  signallarining  signali  hisoblanadi?

39.  Bolada  signal  tizimlar  qanday  rivojlanadi?

40.  Uyqu  nima  va  uning  qaysi  turlarini  bilasiz?

4 L   Davriy  kecha-kunduz  uyqu  nima?

42.  Gipnotik  va  narkotik  uyqu  пТгпа7

43.  Sekin  va  tez  toMqinli  uyqu  nima?

44.  Uyquning  qaysi  kasalliklarini  bilasiz?

45.I.P.Pavlov  oliy  asab  faoliyati  ta’limotining  jism oniy  tarbiya  uchun 

ahamiyati  nimalardan  iborat?

www.ziyouz.com kutubxonasi



Sezgi  a’zolari  (analizatorlar  yoki  sensor  tizimlar) 

uzoq  vaqt  davom 

etgan  tarixiy  rivojlanish  jarayonida  shakllanib,  murakkablashib,  ta’sirotning 

alohida  turlariga  moslashib  borgan.  Evolutsiya  davomida  odam  va  hayvonlar 

organizmida  sezuvchi  hujayralar-retseptorlaming  maxsuslashgan  to ‘plamlari 

hosil  b o ‘lgan.

I.M.Sechenov  harakat  analizatorini  o ‘rganib,  sezish  retseptorlari  bilan 

harakat  retseptorlari  bir-biriga  b o g ‘liqligini  aniqlagan.  Uning  fikricha, 

odamning  sezgi  a ’zolari  hayvonlar  sezgi  a’zolaridan  tubdan  farq  qiladi.

Keyinchalik 

l.P.Pavlov  analizatorlaming  morfofunksional  tuzilishini 

o ‘rganib  chiqdi.  Uning  fikricha,  ta’sirlovchilar  ta'sirini  qabul  qilishda  va 

asab 

impulslarini 

o ‘tkazishda 

qatnashadigan 

neyronlaming 

butun 

majmuasini, 

shuningdek 

bosh 

miya 

p o ‘stlog4ining 

sensor 

(sezuvchi) 

neyronlarini  yagona  tizim  hisoblab, 

ularni 

“analizator”  deb  nomlash 

mumkin.

M a’lumki,  asab  oxirlari-retseptorlarning  ta’sirlanishiga  javoban  albatta 

asab  tizimining  ishtiroki  bilan  organizmda  ro‘y  beradigan  rcaksiyalar  refleks 

deb  ataladi.  Turli  retseptorlar  tuzilmasi  va  funksiyalari  bilan  bir-biridan  farq 

qiladi.  ulardan  bir  qismi  muayyan  ta’sirotlarni  sezishga  maxsus  moslashgan 

a’zolarda,  masalan,  k o ‘zda,  quloqda  b o ‘ladi.  K o‘ruv  retseptorlari  k o ‘zning 

to‘r  pardasida  b o ‘lib,  k o ‘zning  optik  tizimi  yorug‘lik  nurlarini  to ‘r  pardasida 

fokuslaydi.  Quloq  tovush  tebranishlarini  eshituv  retseptorlariga  o ‘tkazadi. 

Turli  retseptorlar  o ‘zlari  uchun 

adekvat  b o ‘lgan  ta’sirlovchilar  ta’sirini 

sezishga  moslashgan.

Retseptorlarning 

quyidagi 

turlari 

bor: 

mexanoretseptorlar-tegishni 



sezadigan 

taktil 


retseptorlar, 

ch o ‘zilish 

va 

bosilishni 

sezadigan- 

pressoretseptorlar 



va 

baroretseptorlar; 



tovush  tebranishlarini  sezadigan- 

fonoretseptorlar 



yoki 

vestbuloretseptorlar;  xemoreretseptorlar-muayyan 



kim yoviy  birikmalaming  k o ‘rsatadigan  ta’sirini  sezadi; 

fotoretseptorlar- 



yorug4lik  ta’sirini  sezadi; 

osmoretseptorlar-osmotik 



bosimning  o ‘zgarishini 

sezadi.

Retseptorlar  analizatoming  periferik  (atrofdagi)  qismidir. 

Afferent 

neyronlar 

va 

o ‘tkazuvchi 

y o ‘llar 

analizatoming 

markaziy 

oxirlari 

hisoblanadi.  M orfologik  tafovut  va  fiziologik  ixtisoslashganligi  jihatdan  farq 

qiladigan 

k o ‘pgina 

retseptor 

apparatlar 

bor. 

Retseptorlaming 

morfo- 

fiziologik  tafovutiga  va  retseptorlardan  k o ‘pchiligining  ixtisoslashgan  k o ‘p 

hujayrali  a'zolar-resepsiya  a'zolarida  ekanligida  namoyon  b o ‘ladi.  Resepsiya 

a'zolari  ta’sirotlarni  retseptor  hujayralariga  yoki  asb  oxirlariga  o ‘tkazishga 

moslashgandir. 

Retseptorlarning  ixtisoslashaganligi 



shunda  ko  rinadiki,

www.ziyouz.com kutubxonasi



birinchidan,  ular  ta\sirotlarning  muayyan  turi 

yorug‘lik,  tovush,  kim yoviy, 

mexanik,  issiq,  sovuq  va  shunga  o ‘xshash  ta’sirotlarni  qabul  qilishga 

moslashgan,  ikkinchidan,  ular  juda  yuksak  darajada  q o ‘z g ‘aluvchan  b o ‘ladi, 

ya’ni  minimal  miqdordagi  tashqi  ta’sirot  energiyasi  bilan  q o ‘z g ‘ala  oladi.

Retseptorlar 

ichki 


va 

tashqi 


retseptorlar  dcb  ikkita  katta  guruhga 

b o ‘linadi.  Ichki  retseptorlar-interoretscptorlar-yuboradigan  impulslar  ichki 

a’zolam ing  holati  haqida 

(visseroretseptorlar) 



va  tana  hamda  undagi  ayrim 

qismlarning  fazodagi  vaziyati,  harakati  to ‘g ‘risida 

(vestibuloretseptorlar 



va 

proprioretseptorlar) 



xabar 

berib 

turadi. 

Tashqi 

retseptorlar- 

eksteroretseptorlar-tashqi 



olamdagi 

narsa 

va  hodisalarning 

xossalari, 

ularning  organizmga  ta’siri  to ‘g ‘risida  signal  berib  turadi.

Ba’zi  retseptorlar  organizmdan  ancha  olisdagi  narsalardan  keluvchi 

ta’sirotlarni  qabul  qila  oladi.  Bunday  rctseptorlar 

distant 


(masofadagi) 

retseptorlar  deb  ataladi.  Ularga  k o ‘ruv,  eshituv,  hid  biluv  retseptorlari  kiradi. 

B oshqa 

kontakt 


(teguvchi)  retseptorky*  faqat  bevosita  o ‘ziga  tegib  turgan, 

ya’ni  retseptor  tizimi  yaqin  yotgan  narsalardan  kciuvchi  ta’sirotIarni  qabul 

qila  oladi.

Shunday  qilib,  retseptorlar-analizatoming 

periferik 



b o ‘limi  hisoblanadi. 

Afferent 

(sezuvchi) 

neyronlar 

va 

o ‘tkazuvchi 

y o ‘llar 

analizatoming 

o‘tkazuvchi 



boMimini  tashkil  ctadi.  Bosh  miya  p o ‘stlog‘ining  retseptorlardan 

q o ‘z g ‘alishni  qabul  qiladigan  qismlari  analizatoming 

markaziy oxirlari 



deb 

ataladi.

Analizatorning  pcriferik  b o ‘limi  (retseptor)  maxsus  asab  tuzilmasi 

b o‘lib,  tananing  turli  qismlarida  (teri,  pay,  k o ‘z,  quloq,  burun,  til,ichki 

a’zolar,  qon  tomirlari  va  hokazo)  joylashgan.  Retseptorlarning  soni  juda 

k o ‘p,  masalan,  terining  lsm 2  sathida  2 0 0 -4 0 0   tagacha,  butun  sathida  esa  8 

mln  ga  yaqin  retseptor  bor.  Barcha  *chki  a’zolarida  taxminan  1  mlrd  ga 

yaqin  retseptor  mavjud.  Tashqi  va  ichki  muhitda  paydo  b o lg a n   axborot 

retseptorlar  orqali  qabul  qilinadi.

Analizatorlarning  o ‘tkazuvchi  qismi-bu  sensor  (sezuvchi)  asab  tolasidan 

iborat  b o ‘lib,  u  retscptordan  ta’sirotni  qabul  qilib  bosh  miya  p o ‘stlog‘ining 

proyeksion  mintaqasiga  yetkazadi.

Analizatoming  markaziy  (p o‘stloqdagi)  qismi  bosh  miya  p o ‘stlog‘ining 

turli  sohalarida  joylashgan  va  sezuvchi  asab  markazlaridan  iborat.  Bu 

markazlarda  muayyan  sezgi  a’zolaridagi  retseptorlardan  kclgan  ta’sir  tahlil 

qilinib,  ularning  mazmuniga  к о‘га  (sintez)  javob  reaksiyasi  hosil  b o ‘ladi 

( 162-rasm).

Analizatom ing 

yuqorida 

aytilgan 

uchala 

qismining 

qaysi 

biri 

shikastlansa,  muayyan  sezgi  a ’zoning  faoliyati  buziladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Retseptorlarning  adekvat  ta\sirlovchilariga  qarab:  1 

)mexanoretseptorlar 



ta’sirlovchning  mexanik  energiyasini  qabul  qilishga  moslashgan.  Bunday 

retscptorlar  teri,  yurak-tomir  tizimi,  ichki  a’zolar,  tayanch  harakat  apparati, 

eshituv  va  muvozanatni  saqlash  tizimlariga  xos.

2. 

Termoretseptorlar 



-   harorat  o*zgarishini  sezadi.  Issiqni  va  sovuqni 

sezuvchi  termoretseptorlarning  k o 4p  qismi  terida joylashgan.  Ichki  a’zoIar  va 

markaziy  asab  tizimida  ham  shunday  retseptorlar  bor.

3.

  Xemoretseptorlar 



-   kim yoviy  omillar  ta’siriga  sezgir.  Ular  ta’m  va 

hid  sezuvchi  sensor  tizimlarning  chet  qismini  tashkil  qiladi.  Bu  tipdagi 

retseptorlar  qon  tomirlar 

tizimining  turli  qismlarida  va  ba’zi  UTqimalarda 

ham  uchraydi.

4. 

Fotoretseptorlar 



-   nur  energiyasini  qabul  qiladi.  bu  retseplorlar 

yorug‘lik  energiyasini  ajratish  va  rang  k o ‘rish  imkonini  beradi.

5. 

Og‘riq  (nosiseptiv)  retseptorlari 



o g ‘riqni  paydo  qiluvchi  ta’sirotlarni 

qabul  qiladi.  bu  sezgi  organizmdagi  retseptorlaming  deyarli  hammasiga  o ‘ta 

ta’sir  qilganda  paydo  b o ‘ladi.

162-rasm.  Bosh  miya  p o ‘stlog‘ida  sezgi  a’zolari  markazlarining  joylashuvi:

1-hid  bilish  markazi  bosh  miya  p o ‘stlog‘i  chakka  qismining  oldingi  yuqori 

sohasida;  2 -k o ‘ruv  markazi  ensa  sohasida;  3-eshituv  markazi  bosh  miya 

p o ‘stlog‘i  chakka  qismining  pastki  sohasida;  4-ta’m  bilish  markazi  bosh 

miya  p o‘stlo g ‘i  chekka  qismining  yuqori  o ‘rta  sohasida;  5-barmoqlar 

terisidagi  paypaslash  markazlari  bosh  miya  p o ‘stlog‘i  tepa  qismining  o ‘rta

sohasida.

www.ziyouz.com kutubxonasi



6.Elektroretseptorlar 

-  

elektromagnit 

to ‘lqinlariga 

sezgir 

b o ‘lib, 

baliqlar  va  ba’zi  amfibiylaming  yon  chizig*ida  topilgan.  Bularga  elektrik 

energiyasini  sezuvchi  a’zolarining  retseptorlari  kiradi.

A.S.Batuyev 

va 

G.A.Kulikov 

(1983) 

Tikrlariga 

k o‘ra, 

ba’zi 

rctseptorlarda  ta’sirlovchi  encrgiyasining  asab  impulsiga  aylanishi  shu 

retscptoming  neyron  o ‘sitmasida  sodir  b o ‘ladi.  Bu 

birlamchi  retseptor 



sensor  neyronning  periferiyadagi  dendrit  qismidir.  Bu  neyronning  aksoni  esa 

markaziy  asab  tizimiga  o ‘tib,  hid  sezish,  taktil  va  proprioretseptorlaming 

birlamchi  retseptorlarini  hosil  qiladi. 

Ikkilamchi  retseptorlar 



va  sensor 

neyron 

ustunlari 

o ‘rtasida  q o ‘z g ‘atuvchi 

va 

tormozlanuvchi 

sinapslar 

joylashgan.  Retseptor  neyronlarda  hosil  b o ‘ladigan  asab  impulslarini  bu 

sinapslar  orqali  scnsor  (sezuvchi)  ncyronga  o ‘tkazadi.  Natijada  sensor 

neyronni  tashqi  ta’sirot  bilan  bevosita  emas,  balki  ixtisoslashgan  retseptor 

ncyroni  orqali  q o ‘z g ‘atadi.  Ta’m  sezuv,  k o ‘ruv,  eshituv,  vcstibular  apparat 

retseptorlari  ikkilamchi  rctseptorlarga  kiradi  (163-rasm).

Retseptorlarning qo‘zg‘alish  mexanizmi



Hamma 

sensor 

tizimlar 

q o ‘z g ‘aluvchan 

b o ‘ladi. 

Retseptorlar 

ta  sirlanganda  ularda  ta’sirlovchi  va  retseptor  tuzilmasining  o ‘rtasidagi 

yordamchi  tuzilmalarida 



asab 

impulslari 

paydo 

b o ‘ladi. 

Yordamchi 

tuzilmalar  orqali  ta’sirot  kuchi  (energiyasi)  asab  impulslarga  aylanadi,  bu 

transformasiya 



deyiladi.  Yordamchi  tuzilma  orqali  tashqi  ta’sirot  reseptiv 

a’zogacha  yetib  borib,  uning  xarakteri  (m odalligi)  aniqlanadi.  Bu  molekular 

darajada  o*tadigan  ta’sirot  bilan  retseptor  o ‘rtasidagi 

birinchi  o‘zaro 

ta’sirlanish  bosqichi deyiladi.

Retseptor  tomonidan  ta’sirlovchini  qabul  qilib  olish  jarayoni  (signalni 

topish) 

uning 

biologik 

ahamiyatini 

aniqlash 

natijasida 

membrana 

o‘tkazuvchanligi 

keskin  o ‘zgaradi.  Bu  retseptor  faoliyatining 

ikkinchi 

bosqichi 

deyiladi.  Bu  davr  davomida  membrana  orqali  N a+  ionlarining 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling