Органик кимё фанидан Ўқув-услубий мажмуа


Download 29.83 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/110
Sana07.07.2020
Hajmi29.83 Mb.
#102390
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   110

v) 1-metiltsiklogeksanol  

 

 

g) 1-metiltsiklogeksen  

d) trans-2-metiltsiklogeksanol  

 

e) siklogeksilmetilkarbinol  

j) trans-1,2-dibromtsiklogeksan  

 

z) siklogeksilkarbinol  

i) 1-brom-1-feniltsiklogeksan  

 

k) siklogeksan karbon kislota  

l) adipin kislota 

 

 

 

m) norkaran   

16-topshiriq.  Benzol,  toluol  va  to’rt  yoki  undan  kam  uglerod  atomi  saqlagan  spirtlardan 

foydalanib,  quyidagi  birikmalarni  laboratoriya  sharoitlarida  sintez  qilish  sxemalarini  taklif 

qiling: 

a) 

2,3-dimeli-2-butanol 

  b) 

2-fenil-2-propanol 

v) 

2-fenilpropen 

   g) 

2-metil-1-buten 

 

d) 

izopentan 

    e) 

1,2-dibrom-2-metilbutan 

j) 

3-geksanol 

    z) 

3-geksanon 

 

i) 

4-etil-4-geptanol 

   k) 

2-brom-2-metilgeksan 

 

l) 

metilatsetilen    m) 

trans-1,2-dimetiltsiklopropan 

i) 1-xlor-1-feniletan    

 

 

o) ikkilamchi-butilbenzol 

p) 

metilizopropilketon   r) 

metilbenzilketon 

s) 

2-metilgeksan 

 

   t) 

2,3-difenilbutan 

u) 2-brom-1-fenilpropan 

  f) 

3-geptin 

x) propion kislota etil efiri   

17-topshiriq. A – Yu  mahsulotlarning tuzilishini aniqlang. 

a) etilen + Cl

2

 [H

2

O] → A (C

2

H

5

OCl) 

A + NaHCO



[H

2

O] → B (C

2

H

6

O) 

b) etilen + Cl

2

 [H

2

O] → A (C

2

H

5

OCl) 

A + HNO



[H

2

O] → V (C

2

H

3

O

2

Cl) 

V + H

2

O → G (C

2

H

4

O

3



263 

 

v) propilen + Cl



2

 600

o

C → D (C

3

H

5

Cl) 

D + Cl

2

 (H

2

O) → Ye (C

3

H

6

OCl

2



E + NaOH (H

2

O) → J (C

3

H

8

O

3



g) allil spirti + Br

2

/CCl

4

→ Z (C

3

H

6

OBr

3



Z  +  HNO



→ I (C

3

H

4

O

2

Br

3



I  +  Zn  → K (C

3

H

4

O

2



d) 1,2,3-tribrompropan  + KOH [spirt] → L (C

3

H

4

Br

2



L  +  NaOH [H

2

O] → M (C

3

H

5

OBr) 

M + KOH [C

2

H

5

OH] → N (C

3

H

4

O) 

ye) 2,2-dixlorpropan +  NaOH [H

2

O] → O (C

3

H

6

O

2

) → P (C

3

H

6

O) 

j) propin + Cl

2

 [H

2

O] → R (C

3

H

6

O

2

Cl

2

) → C (C

3

H

4

OCl

2



C  +  Cl

2

 [H

2

O] → T (C

3

H

3

OCl

3



T  +  NaOH [H

2

O] → CHCl



+ U (C

2

H

3

O

2

Na) 

z) siklogeksen + KMnO

4

 → F (C

6

H

14

O

6



F + CH

3

COOH, H

+

 → X (C

10

H

16

O

4



i) s (C

3

H

8

O

3

) + CH

3

COOH, H

+

→ Ch (C

9

H

14

O

6



k) siklogeksanol + K

2

Cr

2

O

7

, H

+

 → Sh (C

6

H

10

O) 

Sh + m-CH

3

C

6

H

4

MgBr, so’ngra H

2

O → F (C

13

H

18

O) 

F + qizdirish → E (C

13

H

16



E  +  Ni (300

o

C) → Yu (C

13

H

12

 

 



FENOLLAR

 

 

Tuzilishi va nomenklaturasi. Fenollar deb ArOH umumiy formula bilan ifodalanuvchi 

birikmalarga  aytiladi,  bunda  Ar-fenil,  almashingan  fenil  yoki  boshqa  aril  guruxlari  (masalan: 

naftil).  Fenollar  spirtlardan  OH-guruxi  aromatik  xalqadagi  sr



2

-gibridlangan  uglerod  bilan 

bog’langanligi bilan farqlanadi. 

9

 


264 

 

Fenollar  odatda  bu  sinf  birikmalarining  eng  oddiysi  –  fenol  asosida  nomlanadi



Metilfenollar  uchun  maxsus  nomlar  –  krezollar  nomi  mavjud.  Ba’zan  fenollar  oksibirikmalar 

deb ham nomlanadi. 

 

 

Fenollar ham spirtlar kabi ON-gurxi saqlaydi va ular ba’zi holatlarda bir-biriga o’xshash; 



spirtlarni ham fenollarni ham oddiy yoki murakkab efirlarga o’tkazish mumkin. Lekin kimyoviy 

xossalari  va  olinish  usullaridagi  ko’plab  farqlar  bu  birikmalarni  ikki  sinfga  bo’lib  o’rganishini 

taqozo etadi. 

Fizik  xossalari.  Oddiy  fenollar  suyuqliklar  yoki  past  xaroratlarda  suyuqlanuvchi  qattiq 

moddalardir; vodorod bog’larning mavjudligi tufayli yuqori qaynash xaroratiga ega. Fenol suvda 

yaxshi eriydi (100 gr suvda 9 g) va bu suv molekulalari bilan vodorod bog’lanish hosil qilishi 

bilan  izohlanadi;  boshqa  fenollar  esa  suvda  deyarli  erimaydi  (-jadval).  Fenollar  rangsiz 

moddalar,  lekin  aromatik  aminlar  kabi  oson  oksidlanadi  va  oksidlanish  mahsulotlarining 

mavjudligi tufayli rangli bo’ladi. 



 

Ayrim fenollarning fizik xossalari 

9.3-jadval 

Fenollar 

T

suyuq.



, °S 

T

qay.



, °S

 

 



25 °S da suvda 

eruvchanligi, g/100 g 

10

10

K



α

 

Fenol  

41 

82 


9,3 

1,1 


o-Krezol 

31 


191 

2,5 


0,63 

m-Krezol 

11 


201 

2,6 


0,98 

n-Krezol 

35 


02 

2,3 


0,67 

o-Ftorfenol 

16 


152 

 

15,0 



m-Ftorfenol 

14 


178 

 

5,2 



n-Ftorfenol 

48 


185 

 

1.1 



o-Xlorfenol 

173 



2,8 

77 


m-Xlorfenol 

33 


214 

2,6 


16 

n-Xlorfenol 

43 


220 

2,7 


6,3 

o-Bromfenol 

194 



 

41 


m-Bromfenol 

33 


236 

 

14 



n-Bromfenol 

64 


236 

1,4 


5,6 

o-Yodfenol 

43 


 

 

34 



m-Yodfenol 

40 


 

 

13 



n-Yodfenol 

94 


 

 

6,3 



o-Aminofenol 

174 


 

1,7 (0


o

C da) 


2,0 

m-Aminofenol 

123 


 

2,6 


69 

n-Aminofenol 

186 


 

1,0 (0


o

C da) 


 

o-Nitrofenol 

45 


217 

0,2 


600 

OH

 

 



OH

 

Cl



OH

 

CH





OH

 

HOOC



 

OH

 

 



OH

 

OH

 

OH

OH

 

OH



OH

 

COOH



fenol 

o-xlorfenol 

o-krezol 

p-oksibenzoy kislota 

pirokatexin 

rezosin 

gidroxinon 

 

265 

 

m-Nitrofenol 

96 

 

1,4 



50 

n-Nitrofenol 

114 


 

1,7 


690 

2,4-Dinitrofenol 

113 


 

0,6 


1000000 

2,4,6-Trinitrofenol 

122 


 

1,4 


Juda 

yuqori 


Pirokatexin 

104 


246 

45 




Rezotsin  

110 


281 

123 




Gidroxinon  

173 


286 



 

 

Izomer  nitrofenollarning  fizik  xususiyatlarini  taqqoslab,  o-nitrofenolning  izomerlariga 



nisbatan qaynash xarorati pastligi va suvda kam erishini kuzatish mumkin;  uchta izomerlardan 

faqatgina o-izomer bug’ bilan oson xaydaladi. Bunday farqlarni qanday izohlash mumkin? 



 

Nitrofenollarning xossalari 

Nitrofenol 

t

qay.



o

C/70 mm.sim.ust. 

Suvda eruvchanligi, g/100g 

Orto- 

100 


0,2 (suv bugi bilan haydaladi) 

Meta- 

194 


1,35 (bug’i bilan haydalmaydi) 

Para- 

pachalanadi 

1,69 (bug’i bilan haydalmaydi) 

 

Dastavval meta- va para- izomerlarni ko’rib chiqsak. Ular yuqori qaynash xaroratlariga 



ega va bu o’z-o’zidan ma’lumki vodorod bog’lanishning mavjudligi bilan bog’liq. 

 

Ularning suvda eruvchanligi suv molekulalari bilan vodorod bog’lanish hosil qilishi bilan 



izohlanadi. 

 

Suv  bug’i  bilan  oson  xaydalishi;  suvning  qaynash  xaroratidagi  moddani 



uprugost

ning 


yuqoriligi  bilan  bog’liq:  meta-  va  para-izomerlarda  molekulalararo  vodorod  bog’  bug’ning 

uprugosti

ni  pasaytiradi,  buning  natijasida  modda  suv  bug’i  bilan  xaydalish  xususiyatini 

yo’qotadi. 

 

Ayni omillarning mos emasligini o-izomer uchun qanday izohlash mumkin? Modellarni 



o’rganishi  shuni  ko’rsatadiki  NO



-  va  OH-guruxlari  o’zaro  shunday  joylashadiki,  bunda  ichki 

molekulyar  vodorod  bog’lanish  hosil  bo’lishiga  imkoniyat  paydo  bo’ladi.  Bunday  ichki 



N

 

O



O – H 

O

ICHKIMOLEKULYAR 

VODOROD  

BOG’LANISH 

o-nitrofenol 

N

 

H – O 



O

O

O – H 

O – H 

H

H

N

 

 



H – O 

 





N

 

H – O 



O

O

MOLEKULALARARO  

VODOROD  

BOG’LANISH 

266 

 

molekulyar  vodorod  bog’lanish  fenollardagi  kabi  molekulalararo  vodorod  bog’lanish  o’rniga 



yoki  suv  bilan  hosil  bo’luvchi  vodorod  bog’lanish  o’rniga  hosil  bo’ladi;  shuning  uchun  o-

nitrofenolda assotsiyalangan suyuqliklar uchun xos bo’lgan uchuvchanlik mavjud bo’lmaydi va 

vodorod  bog’lanish  hosil  qiluvchi  birikmalarga  xos  bo’lgan  suvda  qiyin  erish  xususiyati  ta’sir 

ko’rsatmaydi. 

Adabiyotlardan  ma’lumki,  bir  molekuladagi  ikki  atom  orasida  muvozanatda  bo’luvchi 

vodorod yoki metall atomining holati xelat holat deyiladi. Bunga misol qilib o’simlik va xayvon 

organizmida  muhim  ahamiyatga  ega  bo’lgan  xelatlarni  –  xlorofil  va  geminlarni  misol  qilish 

mumkin. 


 

 

Ichkimolekulyar  vodorod  bog’lanish,  tuzilishdagi  imkoniyatlar  bilan  bog’liq  holatda 



doimiy vujudga kelishi isbotlangan: quyida bunga ko’plab misollar beriladi. 

Fenol tuzlari. Fenollar kislota xususiyatiga ega bo’lib, bu borada spirtlardan farq qiladi 

(spirtlarning kislotaliligi, hatto suvnikidan ham kuchsiz ekanligini eslatib o’tamiz. Ishqorlarning 

suvli  eritmalarida  fenollar  tuz  hosil  qiladi;  ayni  tuzlar  mineral  kislotalarning  suvli  eritmalarida 

qayta  erkin  fenollarga  o’tadi.  Kutilganidek  fenollar  va  ularning  tuzlari  eruvchanligi  borasida 

qarama-qarshi  xususiyatlarga  ega;  tuzlar  suvda  yaxshi  eriydi,  organik  erituvchilarda  esa 

erimaydi. 

 

Ko’pchilik  fenollar  K



α

  kattalik  shkalasida  10

–10

  birlikka  ega,  ular  karbon  kislotalarga 



nisbatan (K

α

≈10



–5

) kuchsiz kislotalardir. Fenollar karbon kislotalardan farq qilib bikarbonatning 

suvli eritmasida erimaydi, va bu ularning kuchsiz kislota ekanligi bilan bog’liq. Shu bilan birga 

fenollarni tuzlaridan chumoli kislota yordamida oson ajratib olish mumkin. 

 

Fenollarning kislotaliligi va ular tuzlarining suvda eruvchanligidan – ularni taxlil qilishda 



yoki ajratishda foydalanish mumkin. Suvda erimagan birikma, ishqorning suvli eritmasida eriydi

lekin  bikarbonatning  suvli  eritmasida  erimaydi  va  suvdan  kuchli  kislota  bo’lishi  kerak,  ammo 

karbon kislotalardan kuchsiz; bu chegaralarda joylashuvchi birikmalarning ko’pchiligi, fenollar 

qatoriga  kiradi.  Fenollar  kislota  xususiyatiga  ega  bo’lmagan  birikmalardan,  asoslarda 



CO

2

  +  H

2



H

2

CO

3  

+  Ar – O 



Na



Na

+

HCO

3  

+  Ar – OH

 

 

– 

kuchli 

kislota 

suvda 

eriydi 

kuchsiz  

kislota 

(suvda erimaydi) 

Ar – OH 

Ar – O



OH 



 



+

 

fenol (kislota), 

suvda erimaydi 

fenolyat-ion (tuz), 

suvda eriydi 

N – O

 

 







magniy 8-oksixinolyat

 



Mg 

O

 

 



N

 

C – C  



H

3

C

CH

3

 

O – N

Ni

N – O

 

O – N



C – C  

H

3

C

CH

3

 

H

nikel dimetilglioksim kompleksi

267 

 

eruvchanligi orqali ajratilishi mumkin: karbon kislotalardan ajratish usuli fenollarning bikarbonat 



eritmalarida erimasligiga asoslangan. 

Manbalari.  Sanoatda  fenollarning  ko’pchiligi  laboratoriya  sharoitidagi  olinish 

usullaridan foydalanib ishlab chiqariladi. Lekin shu bilan birga ularning maxsus sanoat usullari 

ham ma’lum. Masalan, katta miqdorlarda ishlab chiqariluvchi fenol (aromatik birikmalar orasida 

eng  katta  miqdor  ishlab  chiqariluvchi  birikmadir)  maxsus  usulda  ishlab  chiqariladi.  Ishlab 

chiqarilayotgan  fenolning  asosiy  qismi  fenol-formaldegid  polimeri  ishlab  chiqarish  uchun 

sarflanadi. 

Fenol va krezollarning bir qismi toshko’mir smolasidan olinadi. Fenolning asosiy qismi 

(90 % dan ko’prog’i) sintez qilinadi; bu sintez usullari natriybenzolsulfonatni natriy ishqori bilan 

toblashga,  xlorbenzolni  natriy  ishqorining  suvli  eritmasi  bilan  360  °S

 

da  gidroliziga  hamda 



kumol usuliga asoslangan. 

Xlorbenzoldan  anilin  olish  kabi  fenol  olish  ham  nukleofil  almashinishi  reaksiyasi 

hisoblanadi. 

 

Ba’zi fenollar va ularning oddiy efirlari efir moylaridan ajratib olinadi. Quyida ularning 



ba’zilari berilgan. 

 

Kumolning  gidroperoksididan  fenol  olish.  Elektronlar  taqchil  kislorod  atomi 



bo’yicha  migratsiya.  So’ngi  yillarda  fenol  ishlab  chiqarishda  muhim  o’rin  topib  borayotgan 

usullardan  biri  kumol  asosidagi  sintezdir.  Kumol  havo  kislorodi  bilan  oksidlanishidan 

gidroperoksidlarni  hosil  qiladi,  ular  o’z  navbatida  kislotalarning  suvli  eritmasida  fenol  va 

atsetonga parchalanadi. 

 

Kumol gidroperoksidining kumolga o’tishi, qaytaguruxlanish bosqichini o’z ichiga olishi 



taxmin  qilinadi,  chunki  peroksidda  uglerod  atomi  fenil  guruxi  bilan  bog’langan,  fenolda  esa 

kislorod  bilan  bog’langanligini  ko’ramiz.  Izlanishlar  kumol  peroksidining  qaytaguruxlanishi 

elektronlari  taqchil  kislorod  atomiga  1,2-siljish  hisoblanadi.  Reaksiya  quyidagi  bosqichlardan 

o’tishi taxmin qilinadi: 

 

kumol 

CH

3

 – C – H

 

CH





O

 

kumol gidroperoksidi 



CH

3

 – C – OOH

 

CH



3

H

2

O, H

 

fenol 



OH

 

aseton 



CH

3

 – C = O

 

CH







OH

 

 



OCH

3

 

evginol 



(chinni gul moyi) 

CH

2

CH=CH

2

 

OH

 

OCH

3

izoevginol 

(muskat yong’og’ moyi) 

CH=CHCH

3

OCH

3

 

 



anetol 

(anis moyi) 

CH=CHCH

3

 

OH

 

 

OCH



3

 

vanilin 



(vanil mevasi moyi) 

CHO

 

OH

 

C – H

timol 

(yalpiz moyi) 

H

3

C

CH

3

CH

3

O

 

 



safrol 

(sassafras moyi) 

CH

2

CH=CH

2

 

O

 

CH



Cl

 

 



NaOH, 360

o



315 atm 

O



Na

+

 

 



HCl 

OH

 

 



xlorbenzol 

natriy fenolyat 

fenol 

268 

 

 



 

I peroksid kislota ta’sirida protonlashgan peroksid hosil qiladi (I-bosqich); protonlashgan 

peroksid  suv  molekulasini  yo’qotadi  va  intermediat  hosil  qiladi  (2-bosqich)  bunda  kislorod 

faqatgina  6-ta  elektronga  ega.  Fenil  guruxining  uglerod  atomidan  elektronlari  taqchil  kislorod 

atomiga 1,2-siljishi II karboniy ioni hosil bo’lishiga olib keladi (3-bosqich), u o’z navbatida suv 

molekulalari bilan ta’sirlashib (4-bosqich) III oksibirikmani hosil qiladi. III birikma yarimatsetal 

bo’lib, fenol va atseton hosil qilib parchalanadi (5-bosqich). 2- va 3-bosqichlar bir vaqtda amalga 

oshishi  taxmin  qilinadi.  Shunday  qilib,  migratsiyalanuvchi    fenil  guruxi  suv  ajralishini 

osonlashtirilishi taxmin qilinadi. 

Jarayonning  xar  bir  bosqichi  bizga  tanish,  oksibirikmani  protonlashishi;  ionlashishi  va 

elektron  taqchil  zarrachaning  hosil  bo’lishi;  elektronlari  taqchil  atomga  1,2-siljishi;  karboniy 

ionining suv bilan oksibirikma hosil qilishi; yarim atsetalning parchalanishi. 



Download 29.83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling