O’zbekiston Respublikasi sog’liqni saqlash vazirligi Toshkent tibbiyot akademiyasi


Download 6.33 Kb.

bet2/18
Sana13.02.2017
Hajmi6.33 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
KOMMUNAL GIGIENA  BO’YICHA  
 
I SH CH I   D A S T U R 
 
 
 
 
 
 
 
Umumiy  o’quv soati              -    634 soat 
Shu jumladan: 
Ma’ruza                                  -  64 soat 
Amaliy mashg’ulotlar            -  336 soat 
Mustaqil ta’lim soati         -   234  soat 
 
 
 
 
 
 
 
 
Toshkent 
 
 
 

 
24 
 
 
Tuzuvchilar: 
Iskandarova G.T.   - t.f.d., professor, Kommunal va mexnat gigiena kafedrasi mudiri  
Sherqo’zieva G.F.  - t.f.n., Kommunal va mexnat gigiena kafedrasi dotsenti  
Yusupxadjaeva A.M. - Kommunal va mexnat gigiena kafedrasi katta o’qituvchisi 
 
 
 
 
 
 
 
 
Taqrizchilar: 
 
                   
G.I. Shayxova  - Toshkent  tibbiyot akademiyasi, Bolalar va o’smirlar va ovqatlanish   gigienasi 
kafedrasi mudiri, t.f.d., professor                                                                 
 
D.Alimuhammedov. - Toshkent shaxar DSENM bosh vrachi, t.f.n. 
 
                                    
         Ishchi dastur «tibbiy profilaktika ishi »yunalishi bo’yicha o’quv dasturi va o’quv rejasi 
asosida tuzilgan. Toshkent Tibbiyot Akademiyasi ilmiy uslubiy kengashi yig’ilishida muxokama 
qilingan  
 
( Bayonnoma №___________     «____ » ______________ 2013yil ) 
    MUX raisi, prof                                                                     B.M.Mamatkulov  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
          Ishchi dastur «Kommunal gigiena»  fani bo’yicha Toshkent Tibbiyot Akademiyasi Ilmiy 
Kengashida muxokama qilingan  
Bayonnoma № ________ «_______»  iyun 2013 yil 
 
 
 

 
25 
 
                  
1.
 
KIRISH 
FANNING BAKALAVR TAYYORLASHDAGI O’RNI VA AHAMIYATI 
        Aholi turar joylari sharoitida insonlarga tabiat va ijtimoiy atrof-muhit omillarining ta’sirini, 
tashqi muhitni ifloslantiruvchi omillar: atmosfera havosi, suv havzalari va tuproqlarning holatini 
gigienik baholash mezonlari, usullari; aholi turar  joylarini, davolash profilaktik muassasalarni va 
umumjamoa  binolarini  rejalashtirish  va  xar  tomonlama    qulay  obodonlashtirish,  sanitariya- 
sog’lomlashtirish va epidemiyaga qarshi tadbiriy choralarni rejalashtirish, tashkil etish va ishlab 
chiqish. 
Ixtisoslik  fanining  mazmuni  kadrlar    buyurtmachilarining  talablari  hamda    bakalavrlar 
tayyorlaydigan  ushbu  yo’nalish  fani,  texnikasi  va  texnologiyasidagi  zamonaviy  yutuqlarni 
xisobga olgan xolda ta’lim muassasasi tomonidan o’zgartirilishi mumkin 
       Millatning  salomatligi-  bu  ijtimoiy-  iqtisodiy,  iqtisodiy,  tibbiy  biologik,  demografik  va 
boshqa  bir qator omillar ta’sirining integral, millatning farovonlik, iqtisodiy va ijtimoiy hamda 
turg’unlik ko’rsatkichlaridan biridir. 
       Aholi  salomatligining  holati  bunda  tabiatni  va  atrof-  muhitni  muxofaza  qilish  to’g’risidagi 
fanlar  guruhini  xosil  qiluvchi  asosiy  omil  xisoblanadi,  chunki  faqat  aholi    salomatligi  saqlash 
mexnat resurslarini va davlatning ijtimoiy- iqtisodiy farovonligini ta’minlaydi.  
       Bularning  hammasi  gigiena  fanining  xalq  xo’jaligi  va  ijtimoiy  ahamiyatga  ega  bo’lgan 
muammolarning  dolzarbligini  ko’rsatadi.  Davlatimiz  raxbari  I.A.Karimov,  bejizga  ichki 
siyosatimmizning  eng  ko’zga  ko’ringan  yo’nalishlarida  tabiy  resurslaridan  to’g’rincha  va  pala-
partish  foydalanishni  ioldini  olish,  ekologik  holatni  yomonlashuviga  yo’l  qo’ymaslik,  atrof- 
muhitga  va  aholi  salomatligiga  zarar  keltirishni  yo’l  qo’ymaslik  choralari  deb  ko’rsatdi. 
Kommunal  gigiena  fani  gigiena  fanlari  ichida  mustaqil  tarmog’i  siqatida  tabiat  hamda 
insonlarning xo’jalik faoliyatida paydo bo’ladigan xatarli omillarni inson salomatligiga ta’sirini 
o’rganadi va bular asosida gigienik meyorlar va sanitariya qoidalarini ishlab chiqadi.  
1.1.
 
O’qitish maqsadi va vazifalari. 
Ta’lim maqsadi: zamonaviy profilaktik tabobati amaliyoti uchun zaruriy bo’lgan amaliy 
ko’nikmalarni bilishi va uddalay bilishi uchun etarli bo’lgan bilim darajasiga ega bo’lgan, 
mutaxassis sifatida sertifikat va litsenziya olish talablariga javob beradigan yuqori malakali 
gigiena-mutaxassislarni tayyorlash. 
Ta’lim vazifalari: 
      Fanni  o’qitishdan  maqsad-nazariy  tomondan  tayyorlash  va  amaliyot  tomonidan 
uddalay  olishini  va  ko’nikmalarni  vujudga  keltirish  asosida  bitiruvchilarga  aholini  salomatligi 
mustahkamlash  maqsadida  tabiatning  injiqlik  va  antrapogen  omillar  bilan  bog’liq  bo’lgan  turli 
kasalliklarini  oldini  olish  maqsadida  aholi  yashash  joylarida  sanitariya  sharoitlarni  yaxshilash 
uchun  kerak  bo’ladigan  gigienik  meyorlarni  va  profilaktik  tadbirlarni  ilmiy  asoslab  berishdan 
iborat.  
 
1.  Suv  va  ichimlik-xo’jalik  suv  ta’minoti  gigienasi  sohasida  ichimlik  suvining  sifati, 
tozalash  qurilmalarini  joylashtirish  va  ishlatish,  aholini  sifatli  ichimlik  suvi  bilan  ta’minlovchi 
tarmoqlarga qo’yiladigan gigienik talablarni ishlab chiqishni va tadbiq etishni o’rgatish.  
2. Suv ob’ektlarini sanitariya muhofazalash gigienasi bo’yicha suv havzalari suvlarining 
sifati,  ularni  ichimlik-xo’jalik  suvi  manbasi  sifatida  ishlatish  mumkinligi,  hamda  suv  havzalari 
suvining  sifatini  turg’un  saqlash  maqsadida  chiqindi  (oqava)  suvlarni  suv  havzalariga  tashlash 
sharoitlarini aniqlash bo’yicha ko’nikmalarga ega bo’lishini ta’minlash.  

 
26 
3.  Tuproq  muhitini  sanitariya  himoyasi  va  aholi  turar  joylarini  sanitariya  tozalash 
gigienasi  bo’yicha  tuproqni  kimyoviy  va  biologik  moddalar  bilan  ifloslanish  shart-sharoitlari 
o’rgatish.  Ifloslantiruvchilarni  tuproq  muhiti  orqali  er  osti  suvlarga,  atmosfera  havosiga, 
o’simliklarga o’tib inson salomatligiga va turmush sharoitiga ta’sir ko’rsatishini asoslash.  
4.  Atmosfera  havosini  sanitariya  muhofazalash  gigienasidan,  uni  ifloslanish  darajasi, 
aholi  salomatligi  uchun    zararsizligi,  aholi  sanitariya  turmush  sharoitlarni  buzmaydigan  holati, 
aholi  turar  joylari  havosi  tarkibida  ifloslantiruvchilarning  gigienik  me’yoridan  oshib  ketish 
darajasini vujudga kelishini oldini olish maqsadida ifloslantiruvchi manbalarni joylashtirishga va 
ishlatilishiga qo’yiladigan gigienik talablarni to’g’ri talqin qilish.  
5.  Turar  joy,  umumjamoa,  madaniy-maishiy  va  davolash  profilaktika  muassasalari 
gigienasi  bo’yicha  binolarning  ichki  omillarini  inson  salomatligi  uchun  optimal  darajasi  (havo 
harakati,  nisbiy  namlik,  havo  harorati,  xonaning  radiatsion  rejimi),  davolash  profilaktik 
muassasalarini,  madaniy-maishiy  muassasalarni  (hammom,  kirxona,  sartaroshxona,  kinoteatr, 
teatr,  sirk  va  boshqalarni),  sport  inshoatlarini  (suzish  havzalari,  sport  komplekslari  va  zallari) 
loyihalashtirish, obodonlashtirish va jihozlanishiga qo’yiladigan talablarni o’zlashtirish.  
6.  Aholi  turar  joylarini  loyihalashtirish  (rejalashtirish,  joylashtirish)  gigienasidan  ularni 
rejalashtirishda  tabiiy-iqlim  sharoitlarining  ahamiyati  hisobga  olish,  mintaqani  rejalashtirish  va 
qurilishga  qo’yiladigan  gigienik  talablar,  qishloq  aholisi,  turar  joylarini  rejalashtirishni  o’ziga 
xos tomonlarini o’zlashtirish.  
1.2. Talabalarning bilimiga, uddalashiga va ko’nikmasiga qo’yiladigan talablar. 
Kommunal gigienasi mutaxassisligi bo’yicha bakalavr  ega bo’lishi kerak: 
  Bilimga: 
-
 
Mamlakatimizdagi tuproq, havo va suv havzalarini ifloslantiruvchi turli ma’nbalarning ilmiy-
texnika rivojlanish muammolarini va kelajakda rivojlanishi to’g’risida; 
-
 
Ilmiy  texnikaning  rivojlanish  davrida  tuproo’,  havo  va  suv  ‘avzalarini  muhofaza  o’ilish 
so’asida kommunal gigiena fanining muammolari va oldida to’rgan vazifalarini; 
-
 
Ilmiy-texnika  rivojlanishining  salbiy  va  ijobiy  asoratlarini  va  kommunal  ob’ektlarida  DSN 
olib borish bo’yicha asosiy vazifalarni; 
-
 
Aholi o’rtasida havo, tuproq va suv havzalarining ifloslanish darajasini baholash mao’sadida 
turli kasalliklarni o’rganishning uslubiy asoslarini; 
-
 
Atrof  muhitni  (tuproq,  havo,  suv  havzalari)  ifloslanishini  oldini  olish  va  ularni 
sog’lomlashtirishga yo’naltirilgan tadbiriy-choralar kompleksini; 
-
 
Turar  joy,  jamoat  binolari,  davolash  profilaktik  muassasalari  va  a’oli  turar  joylarini 
rejalashtirish so’asidagi muammolar va vazifalarni; 
-
 
Aholi turar joylarida fizik-kimyoviy omillarni gigienik meyorlashtirish haqida; 
-
 
Inson  organizm  tizimlarining  faoliyat  ko’rsatishini  atrof  muhit  omillari  (suv  havzalari, 
tuproq, havo)ni noo’ulay ta’sirlari natijasiga moslashish jarayonlarini; 
-
 
Atrof  muhit  ob’ektlarini  ifloslanishdan  muhofaza  qilish  uchun  qo’llaniladigan  tozalash 
inshootlarini ish samaradorligini baholashning laboratoriya-asboblari yordamida baholashni; 
-
 
Atrof muhit va inson salomatlik holatini bog’liqligi to’g’risida; 
-
 
Barcha kommunal ob’ektlarda qo’llanilayotgan moslamalarni KSN tashkil qilishning o’ziga 
xos tomonlarini; 
bilishi va uddalay olishi kerak: 
-
 
Aholi turar joylarini, kommunal ob’ektlarni, ichimlik suvini tozalash inshootlarini qurulishi, 
chiqindi  suvlarini  tozalash  stansiyalarini,  QMCh  zararsizlantirish  va  boshqa  ob’ektlarni  
qurulishi uchun ajratilgan er maydonlarini tanlab olishda tabiiy-iqlim omillarni; 
-
 
Antropogen  omillar  natijasida  atrof  muhitning  ifloslanishini  oldini  olish  umumiy 
qonuniyatlarini; 

 
27 
-
 
Nazorat  ostidagi  ob’ektlarning  ekologik  pasportlarini  tuzish  uchun  gigienik  ma’lumotlar 
to’g’risidagi axborotlarni; 
-
 
Nazorat  ostidagi  ob’ektlarni  tarmoqlari,  texnologik  jarayonlari,  foydalanilayotgan  xom-
a’shyolari, tozalash inshootlariga bog’liq o’ziga xos gigienik tomonlari; 
-
 
Kanalizatsiya  va  chiqindi  suvlarni  tozalash  inshootlarini,  hamda  ishlab  chiqarish 
korxonalaridagi  tozalash  inshootlari  loyixalarini  sanitariya  ekspertizadan  o’tkazishning  o’ziga 
xos tomonlarini; 
-
 
Chiqindi  suv  hosil  qiluvchi  ob’ektlarda  hosil  bo’layotgan  chiqindi  suvlarni  tarmoqlarga, 
texnologik jarayoniga, foydalanilayotgan xom-a’shyosiga, tozalash inshootlariga bog’liqligi; 
-
 
Atrof muhit ob’ektlarini (tuproq, suv ‘avzasi, atmosfera havosi) ifloslanish darajasi bo’yicha 
xududlarni ekologo-gigienik mintaqalarga bo’lish prinsiplari va uslublarini; 
-
 
Turar 
joy-jamoat 
binolari, 
davolash 
profilaktik 
muassasalari, 
madaniy-maishiy 
muassasalarni,  aholi  turar  joylarini  rejalashtirish  bbo’yicha  qurulish  loyixalarini  sanitariya 
ekspertizadan o’tkazishning o’ziga xos tomonlarini; 
-
 
Kommmunal  ob’ektlarda  ogohlantiruvchi  va  kundalik  sanitariya  nazoratini  olib  borishning 
o’ziga xos tomonlarini; 
-
 
Mikro iqlim o’lchamlarini gigienik baholashning o’ziga xos tomonlarini; 
-
 
Xalqaro  sog’liqni  saqlash  assambleyasining  «2000  yilda  barcha  uchun  sog’liq»  va  «XX1 
asrda salomatlik» strategik dasturini; 
-
 
Kasallanishning Xalqaro X klassifikatsiyasining o’ziga xos tomonlarini; 
-
 
Endogen, ekzogen, tabiiy va texnogen omillar ta’sirida a’oli salomatlik ‘olatini o’rganishning 
uslubiy prinsiplari; 
-
 
Kommunal ob’ektlarda laboratoriya – asbolar yordamida tekshirish o’tkazishning o’ziga xos 
tomonlari; 
 
 ko’nikmaga ega bo’lishi kerak: 

 
aholi  salomatligi  mustahkamlash  maqsadida  tabiatning  injiqligi  va  antrapogen  omillar  bilan 
bog’liq  bo’lgan  turli  kasalliklarini  oldini  olish  maqsadida  aholi  yashash  joylarida  sanitariya 
sharoitlarni  yaxshilash  uchun  kerak  bo’ladigan  gigienik  meyorlarni  va  profilaktik  tadbirlarni  
bilishi kerak. 

 
kommunal  gigiena  fanini  gigiena  fanlari  majmuida  tutgan  o’rni,  kommunal  gigienani-ilmiy 
fan  sifatida  tushunchasi,  uning  maqsadi,  vazifasi,  hajmi,  nazorat  ob’ektlari,  kommunal  gigiena 
bo’yicha vrachlarning ish yuritish shakl va usullarini bilishi kerak. 

 
ma’muriy  xududda  joylashgan  kommunal  ob’ektlarni  davlat  sanitariya  nazoroatidan 
o’tkazish ko’nikmalariga ega bo’lishi kerak.  

 
atrof  muhit  ob’ekt  (suv,  tuproq,  havo,  fizik  omillar  va  x.o.)  laridan  olingan  sinamalarni 
laboratoriya tekshiruv natijalarini interpretatsiya qilish. 

 
xo’jaligi  tarmoqlarini  kimyolashtirish  darajasini  rivojlanishi  davrida  fanning  zamonaviy 
vazifalari,  sanitariya  va  kommunal  gigiena  sohasida  davlat  sanitariya  nazorati  amaliyoti  ilmiy 
asoslari  gigienik  meyorlashtirish  yo’lida  tadqiqotlarni  kengayishi  va  mukamallashtirilishi 
sohasidagi malakalariga ega bo’lishi kerak. 
 
Fanning  o’quv rejadagi boshqa fanlar bilan o’zaro bog’liqligi va uslubiy jixatdan uzviy 
ketma-ketligi 
        
          Kommunal  gigiena  fani  mutaxassisilik  fani  xisoblanib,  7-,8-,10va  11-,12- 
semestrlarda  o’qitiladi.  Dasturni  amalga  oshirish  o’quv  rejasida  rejalashtirilgan  fizika,  kimyo, 
biologiya mikrobiologiya, normal va patalogik fiziologiya, ichki kasallaklar, yuqumli kasalliklar, 
kasb kasalliklari, umumiy va radiatsion gigiena, mexnat gigienasi, ovqatlanish gigienasi, bolalar 
va  o’smirlar  gigienasi,epidemiologiya  ijtimoiy  gigiena  va  jamoat  sog’lig’ini  saqlashni  tashkil 
etish gigienasi  fanlaridan etarli bilim va ko’nikmalarga ega bo’lishlik talabetiladi. 
 

 
28 
Sog’liqni saqlash tizimidagi o’rni 
 
         Kommunal  gigiena  fani  aholini  salomatligini  saqlash  va  kasalliklarni  oldini  olish 
maqsadida atrof muhit omillari (suv, havo, tuproq, fizik omillar) ifloslanishdan muxofaza qilish 
uchun  gigienik  meyorlarni  ishlab  chiqaradi  va  amliyotga  tatbiq  etadi.  Fan  bo’yicha  talabalarga 
sog’liqni  saqlash  tizimi  orqali  tasdiqlangan  meyoriyxujjatlarni  amaliyotga  tatbiq  etish  yo’llari 
yoki usullari chuqur o’rgatiladi.  
 
Ganni o’qitishda zamonaviy axborot va pedagogik texnologiyalar 
 
         Talabalarning  kommunal  gigiena  fanini  o’zlashtirishlari  uchun  o’qitishning  ilg’or 
va  zamonaviy  usullaridan  foydalanish,  yangi  informatsion-  pedagogik  texnologiyalarni  tatbiq 
qilish  muxim  ahamiyatga  egadir.  Fanni  o’zlashtirishda  darslik,  o’quv-uslubiy  qo’llanmalar, 
ma’ruza  matnlari,  tarqatma  materiallar,  kompyuter  dasturlari,  elektron  materiallar  hamda 
zamonaviy  laboratoriya  o’lchov  asboblaridan  foydalaniladi.  Ma’ruza  va  amaliy  darslarda    mos 
ravishdagi ilg’or pedagogik texnologiyalar qo’llaniladi.  
 
2.  O’quv yuklamasining hajmi 
 
Umumiy ish 
xajmi (soat) 
O’quv yuklamasini auditoriya mashg’ulotlari turiga 
qarab tahsimlanishi (soatda) 
 
Mustaqil ish 
(soat) 
Jami 
Ma’ruza 
Amaliy mashg’ulot 
634 
634 
64 
336 
234 
 
 
3. Ma’ruzalar 
3.1. Ma’ruzalarni mavzuiy rejasi  
4 kurs 
 
 
№ 
Maruzalar mazmuni 
Soat 

 
Suv havzalarini sanitariya muxofazasi muammolarini yangicha holati. 
Suv havzalarini ifloslantiruvchi manbalar. 


Kimyoviy moddalarni suv havzalari suvlarida meyorlashtirish prinsiplari. 


Suv  havzalarini  ifloslanishdan  muxofaza  qilish  tadbirlar.  Chiqindi  suvlarni 
mexaniq tozalash inshootlari 


Chiqindi suvlarni biologik tozalash va zararsizlantirish inshootlari 


Sanoat korxonalari chiqindi suvlarini tozalash va zararsizlantirish 


Kanalizatsiya, uning sanitariya va epidemirogik ahamiyati 


Aholi turar joylari tuprogi va ularni ifloslantiruvchi ma’nbalar 


Aholi  turar  joylarini  sanitariya  tozalash  holati,  foydalaniladigan  usullari  va 
ularni baholash 


Kimyoviy moddalarni tuprok muhitida gigienik meyorlashtirish 

10 
Ishlab  chiqarish  korxonalaridan  chiqadigan  chiqindilarni  turkumlari, 
zararsizlantirish usullari va sanitariya nazorat. 

11 
Aholi turar joylarini sanitariya tozalash ustidan DSN. 

12 
Aholi  turar  joylari  atmosfera  havosini  ifloslanish  muammolari.  Atmosfera 


 
29 
havosini ifloslantiruvchi ma’nbalar. 
13 
Atmosfera havosini ifloslanishini atrof muhitga va aholi salomatligiga ta’siri. 

14 
 
Atmosfera  havosini  muxofazasi  bo’yicha  loyixalashtirish  boskichlariga 
sanitariya talablar. 
Zararli  moddlarni  atmosfera  havosida  gigienik  meyorlashtirish  prinsiplari  va 
usullari. 
          2 
15 
Atmosfera havosi sanitariya muxofazasi bo’yicha tadbiriy choralar. 
Dori vositalarini atmosfera havosida gigienik myorlashtirish. 

 
5 kurs 
 
№ 
Ma’ruzalar mavzusi 
Sana  

Yashash binolarini rejalashtirish gigienik asoslari 


Isitish, ventilyatsiya, yoritilganlikka qo’yiladigan gigienik talablar 


Hammom,  chumilish  basseynlari,  plyajlar,  kirxonalar,  va  kabristonlarga 
qo’yiladigan gigienik talablar. 


Davolash profilaktika muassalari kurilishi, rejalashtirilishi va jixozlanishiga 
gigienik talablar 


DPM ishlatilishiga qo’yiladigan gigienik talablar 


DPM  chiqindilarini  yigish,  saqlash,  va  chetlashtirishga  qo’yiladigan 
gigienik talablar 


Dorixona  va  dorivor  vositalarni  saqlash  omborxonalariga  qo’yiladigan 
gigienik talablar 

8. 
Nogiron va kam xarakatlanadigan aholi guruxi foydalanadigan turar joy va 
jamoat binolariga gigienik talablar 


Kurilish materiallari va konstruksiyalarini gigie   nik baholash . 

 
10 
Aholi turar joylarini rejalashtirish va kurilish gigiena asoslari. 

11 
Seliteb  mintakalarni,  yashash  mavzelari  va  mikrorayonlarni  rejalashtrishni 
gigiena asoslari. 

12 
Kishlok aholisi turar joylarini rejalashtirish gigienasi . 

13 
Shaxarlar rejasi yul tarmoklarining ahamiyati . 

14 
Aholi turar joylarini rejasida yashil usimliklarni roli va gigienik ahamiyati. 

15 
Shaxarlarda shovkin muammolari. Shaxar shovkinlarini aholi salomatligiga 
ta’siri. 

16 
Aholi turar joylarini elektr magnit maydonlaridan ximoya qilish 

17 
Usimlik ximoya vositalarini qo’llashda atrof muhitni va aholi salomatligini 
ximoya qilish. 

 
3.2. Ma’ruzalarning mazmuni 
            1  mavzu.    Suv  havzalarini  sanitariya  muxofazasi  muammolarini  yangicha  holati.  Suv 
havzalarini ifloslantiruvchi manbalar. 
Suvning juda ko’p kismi erituvchi, sovituvchi hamda aralashtirish va tozalash maqsadlari 
uchun ayniksa turlik texnologik jarayonlarda ishlatish zaruriyati tugilib koldi. 
Jumladan, 1 tonna chulni eritish uchun va uni pulatga aylantirish 50-150 m, 1 tonna misni 
olish  uchun  500  m,  1  tonna  plastmassa  ishlab  chiqarish  uchun  500-1000  m,  1  tonna  sintetik 

 
30 
materiallarni  ishlab chiqarish  uchun  200-3000  m,  1  tonna  pikelni  olish  uchun  4000  m,  1  tonna 
sulfat selekolzani olish 1325 m gacha suv sarf buladi. 
Yirik  sanoat  korxonalari  katta  daryo  suvlarini  ichib  yuboradi.  Tog  jinslarini  ishlab 
chiqishda suv keng kulamda va katta xajmda ishlatiladi. 
Keyingi yillarda shaxar xududidan va sanoat korxonalari maydonlaridan okib tushadigan 
suvlarning  tarkibi,  korxona  suvi  tarkibiga  yakinlashib  koladi.  Masalan,  yomgir  va  erigan  kor 
suvlari bilan ochiq suv havzalariga 36 % ifloslik tashlanishi mumkin. 
Yuza okava chiqindi suvlar asosan  yomgir suvidan, erigan kor suvlaridan va kuchalarni 
yuvganda  xosil  buladigan  suvlardan  iboratdir.  Yuza  okava  chiqindi  suvlarning  tarkibi  ko’p 
sabablarga kura turlicha bo’lishi mumkin. Sabablardan biri aholining zichligi, transport soni va 
ularni  intensiv  xarakteriga,  shaxar  xududining  obodonlashtirilishiga  juda  boglikdir.  Shaxarning 
tez  uzgarishi,  aholining,  transportning  tez  ko’payishi,  shaxarning  ijtimoiy  tarakkiy  etishi  suv 
tarkibidagi moddalar miqdorining uzgarishiga olib keladi. 
Adabiyotlar: A - 1,2,7; Q - 2,10,12. 
 
2 mavzu. Kimyoviy moddalarni suv havzalari suvlarida meyorlashtirish prinsiplari. 
Suv  havzalarini  ifloslantiruvchi  zarali  kimyoviy  moddalarning  suvdagi  ruxsat  etilgan 
miqdorini ishlab chiqish zarur tadbir xisoblanadi. 
Xar  bir  modda  uchun  ishlab  chiqilgan  ruxsat  etiladigan  miqdorlari  qonuniy  xujjat 
xisoblanib sog’liqni saqlash vairligi tomonidan tasdiqlanadi. 
Ogoxlantiruvchi va kundalik sanitariya nazoratini olib borishda katta ahamiyat  kasb etadi. 
Suv  havzalarining  iflosliklardan  muxofaza  qilishni  amalga  oshirishda  ogoxlantiruvchi 
sanitariya  nazorati  olib  borishning  eng  kerakli  omillaridan  biri  suvdagi  kimyoviy  moddalarrga 
gigienik normalar ishlab chiqishdir. 
  Adabiyotlar: A - 1,2,3,6,13; Q – 1,2,7,10. 
 
3  mavzu.  Suv  havzalarini  ifloslanishdan  muxofaza  qilish  tadbirlar.  Chiqindi  suvlarni 
mexaniq tozalash inshootlari. 
Mexaniq  tozalashning  birinchi  kurilmasi  panjara  )  xisoblanadi.  U  yirik  tashlandiklar- 
latta, kogoz, tola va shu kabilarni ushlab koladi. Panjara orasidagi tirkishlar kengligi 16-30 mm 
ni tashkil etadi. » Ishlab chiqarish kuvvati 10 000 m dan yukori bo’lgan joylarda panjaralarda < 
yigilgan  chiqindilar  mexaniq  xarakatlanuvchi  xashkashlar  yordamida  olinadi.  Keyin 
gidrotransport  yordamida  moydalagichga  uzatilib,  maydalanadi.  Ushbu  massa  kaitadan 
panjaradan  oldingi  chiqindi  suv  okimigatashlanadi.  Kichkina  kuvvatli  tozalash  inshoatlarida  bu 
chiqindilar kulda xashkashlar yordamida olib tashlanadi va konteynerlarga solib tashib ketiladi. 
Qumtutgichlar 
Chiqindi  suvdan  orir  mineral  moddalarni  tutib  krlishga  karatilgan  kurilmadir. 
Konstruksiyasi  bo’yicha  gorizontal  va  vertikal  kumtutgichlar  tafovutlanadi.  Kumtutib  kolish 
65% ni tashkil etadi. Ushlab kolingan kum maxsus kurilmalar yordamida bunkerlarga to’planib, 
tashib  ketiladi. Bu 
Adabiyotlar: A - 1,2,3,4,5,11,15; Q – 1,2,7,9,10. 
 

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling