O’zbekiston tarixi fanidan mustaqil ta’lim jarayoni


 Мирзо Улуғбек. Тўрт улус тарихи. Т., 1994


Download 5.01 Kb.
Pdf ko'rish
bet7/14
Sana09.03.2017
Hajmi5.01 Kb.
#1938
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14

1
 Мирзо Улуғбек. Тўрт улус тарихи. Т., 1994. 
2
 Рузбехон. Меҳмонномаи Бухоро. / Перевод Жалилова Р.П. М., 1976.   
3
 Ҳожа Самандар Термизий. Дастур ул-мулк. / Эсонов Ж. таржимаси. Т., 1997.  
4
 Абдуррахмон Давлат. Тарихи Абулфайзхон. / Перевод Семёнов А.А. Т., 1959. 

 
 
 
XV asr oxiri va XVI asr boshida ikki azim daryo – Amudaryo bilan Sirdaryo 
oralig’ida joylashgan ko’hna mamlakatimizga qo’shni Dashti qipchoqdan 20 dan 
ortik qavm: qo’ng’irot, nayman, ming, durmon va boshqa qavmlar ko’chib kelib, 
mahalliy turkiyzabon xalq tarkibiga qo’shildilar. «Tarixi Abulxayrxoniy», 
«Abdullanoma» va «Matuboti Alomiy» (XVI asr) kitoblarida keltirilgan 
ma’lumotlarga qaraganda, o’zbek xalqi tarkibiga kirgan qavmlar soni 92 taga 
yetgan. Bu haqda ma’lumot beruvchi uchta-to’rtta asarni misol tariqasida tilga 
olib o’tamiz. 
«Tarixi Abulxayrxoniy» Bag’dod xalifaligining sharqiy qismida joylashgan 
mamlakatlar va Movarounnahrning qadim zamonlardan to XV asrning 60-
yillarigacha kechgan tarixini qisqacha bayon etadi. Asarning so’nggi qismi, ya’ni 
Dashti qipchoqda Abulxayrxon bosh bo’lgan ko’chmanchi o’zbeklar davlati 
tarixiga bag’ishlangan qismi noyob hisoblanadi.  
«Tarixi Abuxayrxoniy» SHayboniy Abdullatif sulton (Samarqand xoni; 1540-
1551 yillar) hukmronligining boshlarida SHayboniy Kuchkunchixon (1510-
1530)ning sobiq kotibi Mas’ud ibn Usmon Kuxistoniy tarafidan yozilgan. Asarda 
Abulxayrxon davlatiga asos solgan va XVI asr boshida SHayboniyxon bilan birga 
Movarounnahrga ko’chib kelgan burkut, do’rmon, iyjon, kenagas, qiyot, 
qo’ng’irot, qushchi, qurlovut, masit, tuboyi, uyshin, koonboyli, qudag’ay, mang’it, 
muluj, nayman, uyg’ur, chimboy, qorluq, yonqojar, nukuz, timat, tuman-ming, 
o’tarchi qavmlari haqida ma’lumot uchratamiz. 
«Nasabnomayi o’zbek» nomli bor yo’g’i ikki varaqdan iborat bo’lgan kichik 
bir asarda 92 o’zbek qavmining ro’yxati keltiriladi. Ular quyidagilar: ming, yuz, 
qirq, o’zbek, o’n qajot, jaloir, saroy, qo’ng’irot, olchin, arg’in, nayman, qipchoq, 
chaqmoq, azaq, qalmoq, torliq, tudak, burloq, samarchiq, kibcha, kelachi, 
kinakash, buyrak, urot, qiyot, xitoy, to’nidi, o’zjulachi, koychi, utaji, bulotchi, 
juyut, job, chilchut, buymaut, uymovut, orlot, kerait, ungut, tangut, manbit, 
chilchuvit, mesit, markit, burkut, kurlas, ukalan, kori, arab, ilochi, juburgan, 
tishliq, keray, turkman, durmon, tobin, tama, ramadan, kuytan, uyshin, badayi, 
xofiz, qirg’iz, mojor, kuchalik, savron, baxrin, uyris, jubrot, biday, tatar, tabash, 
michkir, suldus, tuboyi, tilov, kirdor, baqtiya, qarqin, shirin, ug’lon, kurlat 
(kurlavut), bag’lon, chinboy, chexilkas, uyg’ur, agar, yobu, targ’il, turkan, koxat.  
«Asomiyi navadu du firqayi o’zbek» (To’qson ikki o’zbek firqasining nomlari) 
to’rt nafar mustaqil asardan iborat bo’lib, «Majma’ al-g’aroib», Solnomayi Hoja 
Abdulhakim Temiziy», «Tarixchayi Somiy» va nomi anik bulmagan geo-
kosmografik asar bilan birga bir mukovada jamlangan. CHingizxondan to 
Ashtarxoniy Abulfayzxon (1711-1747) davrigacha kechgan vokealar kiskacha 
bayon etiladi. «Solnomayi Abdulxakim Termiziy»dan keyin «Asomiyi navadu du 
firkayi uzbek» asari boshlanadi va uzbek xalqi tarkibiga kirgan 92 kavmning nomi 
keltiriladi. Ular quyidagilar: ming, yuz, qirq, o’ng, unkajot, jaloir, saroy, xitoy, 
qipchoq, nayman, chaqmoq, urmoq, tudak, bo’ston, samarchiq, qalmoq, qorluq, 
qatag’on, orlot, arg’in, barlos, buytay, kenagas, kelachi, buyrak, uyrot, qiyot, 
qo’ng’urot, qong’li, o’z, julovchi, jusulovchi, kaji (hoji), o’tarchi, qirlovchi, juyut 
(jiyut), jid, chulchut (chilchut), buyozit (bayozit), uymovut, keray, bag’lon, long’it, 
tang’ut, mang’it, marki, burkut, modi qiyot, o’kalan, olchin, qori, g’arib, 

 
 
 
shibirg’on, qishliq, turkman, do’rmon, tabai, tam, tobin, ramadan, miton, uyshun, 
bo’sa, xaft, qirg’iz, tatar, bochqir, suldus, kelovchi, dujor, jurot, badayi, 
o’g’lon,quryuvut, chimboy, mexdi, chilkas, uyg’ur, afarkon, nukus, qora tushlub, 
yobu, torg’il, ko’xat, shuran, shirin, tama, baxrin, keray, tatxiyon, mug’ol, koyon.             
 
 
 
VI.3. Ko’rgazmali vositalar tayyorlash 
 
Talabaga  muayyan  bayon  qilish  va  yaxshiroq  o’zlashtirish  uchun  yordam 
beradigan  ko’rgazmali  materiallar  (atamalar,  chizmalar,  jadvallar,  rasmlar, 
xaritalar,  foto-suratlar,  atamalar  lug’ati,  maketlar,  modellar,  grafiklar,  namunalar, 
musiqiy  asar,  kichik  badiiy  asar)  tayyorlash  topshiriladi.  Mavzu  o’qituvchi 
tomonidan  aniqlanib,  talabaga  ma’lum  ko’rsatmalar,  yo’l-yo’riqlar  beriladi. 
Ko’rgazmali vositalarning miqdori, shakli va mazmuni talaba tomonidan mustaqil 
tanlanadi.  Bunday  vazifani bir  mavzu  bo’yicha  bir  necha talabaga  topshirish  ham 
mumkin. 
Talaba  ko’rgazmali  materiallardan  foydalanish  bo’yicha  yozma  ravishda 
tavsiyalar tayyorlaydi va kafedrada himoya qiladi.  
1-namuna 
 
MAVZU: MUSTAQILLIK YILLARIDA AMALGA OSHIRILGAN 
SIYoSIY, IQTISODIY VA MADANIY ISLOHOTLAR. 
Atamalar 
 
 
 
ПРЕЗИДЕНТ  (лот.  praesidens  –  олдинда  ўтирувчи)  –  Республика 
бошқаруви  шаклидаги  давлатларда  давлат  ва  ҳукумат  раҳбари.  Одатда 
Президент ижро этувчи ҳокимият бошлиғи ҳисобланиб, давлатнинг ички ва 
ташқи  сиёсатида  халқ  номидан  иш  юритади.  Жаҳонда  биринчи 
Президентлик бошқаруви XVIII аср охирида АҚШда жорий қилинган. 2000 
йилги маълумотларга кўра БМТга аъзо бўлган 189 та мамлакатнинг 140 дан 
ортиғида  Президентлик  лавозими  мавжуд.  Ўзбекистонда  президентлик 
бошқаруви илк бор 1990 йил 24 мартда жорий қилинган бўлиб, Ўзбекистон 
Президенти  бутун  Ўзбекистон  фуқаролари  томонидан  умумий,  тенг  ва 
тўғридан-тўғри сайлов принципи асосида сайланади. 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
ПАРЛАМЕНТ  (фр.  parler  –  сўзлашмоқ,  гапирмоқ)  –  демократик 
давлатларда  олий  вакиллик  ва  қонунчилик  органининг  номи.  Илк  бор  XIII 
асрда  Англияда  давлат  ҳокимиятининг  вакиллик  органи  сифатида  вужудга 
келиб, кейинги асрларда бошқа мамлакатларда ҳам ташкил этилди.  
Парламент  қонун  чиқарувчи  ҳокимиятни  амалга  оширади.  У  қонун 
бўйича  белгиланган  сондаги  депутатлардан  иборат  бўлиб,  ҳудудий  сайлов 
округлари  бўйича,  одатда,  кўппартиявийлик  асосида  белгиланган  ёшга 
тўлган  фуқаролардан  сайланади.  Парламент  турли  давлатларда  турлича 
номланади.  Россияда  –  Давлат  Думаси,  Украинада  –  Рада,  Сербияда  – 
Скупшина,  Швецияда  –  Рикстаг,  АҚШда  –  Конгресс,  Исроилда  –  Кнессет, 
Мўғулистонда  –  Халқ  Хурали,  Афғонистонда  –  Халқ  Жирғаси, 
Озарбайжонда – Миллий Мажлис, Ўзбекистонда эса Олий Мажлис.  
 
 
ОЛИЙ КЕНГАШ – Ўзбекистонда 1990-1994 йиллар мобайнида қонун 
чиқарувчи  ҳокимиятни  амалга  оширган  олий  вакиллик  органи.  Бу  орган 
1925-1989  йиллар  мобайнида  «Олий  Совет»  деб  юритилган.  1989  йил  21 
октябрда  Ўзбек  тилига  Давлат  тили  мақоми  берилиши  муносабати  билан  
унинг номи «Олий Кенгаш»га ўзгартирилади.  
Ўзбекистон  Республикаси  Олий  Кенгаши  1990-1994  йиллардаги  беш 
йиллик  фаолияти  давомида  жами  16  та  сессия  ўтказди  ва  унда 
Ўзбекистоннинг  чин  маънодаги  мустақиллигига  асос  бўлган  қатор 
қонунлар,  кодекслар  ва  олий  қонунимиз  бўлмиш  Конституциямизни  қабул 
қилди.   
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ОЛИЙ  МАЖЛИС  –  Ўзбекистон  Республикасининг  Олий  Қонун 
чиқарувчи органи.  
Олий  Мажлис  1992  йил  8  декабрда  қабул  қилинган  Ўзбекистон 
Республикаси  Конституцияси  асосида  жорий  этилган  бўлиб,  унга  биринчи 
сайловлар 1994 йил 25 декабрда ўтказилган эди.  
Ўзбекистон  Республикаси  Олий  Мажлиси  икки  палата  –  Қонунчилик 
палатаси ва Сенатдан иборат. Уларнинг ваколат муддати 5 йил. 
Олий  Мажлиснинг  Қонунчилик  палатаси  ҳудудий  сайлов  округлари 
бўйича  кўппартиявийлик  асосида  сайланадиган  135  депутат  ва  Ўзбекистон 
Экологик  ҳаракати  томонидан  сайланадиган  15  нафар  вакилдан  иборат. 
Олий  Мажлис  Сенати  аъзолари  100  нафар  бўлиб,  улар  Қорақалпоғистон 
Республикаси  Жўқорғи  Кенгеси,  вилоятлар,  туманлар  ва  шаҳарлар  давлат 
ҳокимияти вакиллик органлари депутатларининг тегишли қўшма мажлисида 
депутатлар орасидан Қорақалпоғистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент 
шаҳридан тенг миқдорда 6 кишидан сайланади.  Сенатнинг қолган 16 нафар 
аъзоси  фан,  санъат,  адабиёт,  ишлаб  чиқариш  соҳасида  катта  амалий 
тажрибага эга бўлган ҳамда алоҳида хизмат кўрсатган энг обрўли фуқаролар 
орасидан Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан кўрсатилади. 
Олий Мажлис Қонунчилик Палатаси ва Сенатининг мутлақ ваколатлари 
Ўзбекистон 
Республикаси 
Конституциясининг 
XVIII-боб, 
76-88-
моддаларида белгилаб берилган. 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
ВАЗИРЛАР  МАҲКАМАСИ  –Ўзбекистон  Республикаси  ҳукуматнинг 
номи.  Вазирлар  Маҳкамаси  давлат  бошқарув  идораларига  ва  ўзи  ташкил 
қилган қўмиталарга раҳбарлик қилади ҳамда, уларнинг ҳамжиҳатлик билан 
фаолият кўрсатишини, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси томонидан 
қабул 
қилинган 
қонунларнинг 
ижросини 
таъминлайди. 
Асосий 
қонунимизнинг  XX  боб,  98-моддасида  Вазирлар  Маҳкамасининг  ҳуқуқий 
мақоми ва конституциявий ваколатлари белгилаб берилган.  
Вазирилар  Маҳкамаси  ўз  фаолият  йўналишларини  Ўзбекистон 
Респибликаси Олий Мажлиси томонидан 1993 йил 6 майда қабул қилинган 
“Ўзбекистон  Республикасининг  Вазирлар  Маҳкамаси  тўғрисида”ги  қонуни 
асосида ташкил этади. Ўзбекистон Республикасининг Президенти Вазирлар 
Маҳкамасининг  раиси  ҳисобланади.  Вазирлар  Маҳкамаси  таркибига  Бош 
Вазир,  унинг  биринчи  муовини,  муовинлари  ва  аъзолари  киради.  Давлат 
марказий  идораларининг  бошлиқлари,  яъни  вазирлар,  давлат  қўмиталари 
раислари ва бошқалар Вазирлар Маҳкамаси аъзолари ҳисобланадилар.  
Вазирлар  Маҳкамаси  мажлислари  йилнинг  ҳар  чорагида  камида  бир 
марта ўтказилади. 
 

 
 
 
 
 
 
 
СИЁСИЙ ПАРТИЯ – умумий ғоя ва манфаат, ижтимоий-сиёсий мақсадлар 
асосида  одамларни ихтиёрий равишда  уюштирувчи  турғун ташкилот, фуқаровий 
жамият  билан  давлатни  бир-бирига  боғловчи  энг  муҳим  воситалардан,  ҳозирги 
замон ҳуқуқий демократик давлат ҳаётининг зарурий омилларидан бири.  
Сиёсий  партия  ўз  мақсадларини  сиёсий-ҳуқуқий,  фалсафий,  диний,  бадиий 
қарашлари тизимини яратади ва кенг омма орасида тарқатади. Жамият аъзоларини 
мумкин қадар кенг қамраб, улар энг маъқулланган партияга айланишга интилади, 
турли органларга сайловларда долзарб шиорларни ўртага ташлаб, сайловчиларни 
ўз томонига оғдириш учун курашади.  
Ўзбекистонда  сиёсий  партияларнинг  шаклланиши  ва  фаолияти  учун  барча 
зарурий-қонуний  шарт-шароитлар яратиб  берилган. Бугунги  кунда  Ўзбекистонда 
қуйидаги партиялар фаолият юритмоқда: 
1. Халқ Демократик Партияси (ХДП) (1991 йил 1 ноябрда ташкил этилган). 
2.«Адолат»  социал-демократик  партияси  (1995  йил  18  февралда  ташкил 
этилган)
 
3.Миллий тикланиш демократик партияси (1995 йил 3 июнда ташкил топган). 
4.Ўзбекистон  Либерал-демократик  партияси  (2003  йил  15  ноябрда  ташкил 
топган). 
 
 
 
ОМБУДСМАН  (швед.  –  кимнингдир  манфаатини  ифодаловчи)  –  инсон 
ҳуқуқларининг амал қилишини назорат қилувчи муассасаларнинг халқаро юридик 
атамашуносликдаги номи. Омбудсман айрим мамлакатларда сайланадиган, айрим 
мамлакатларда  тайинланадиган  шахс  бўлиб,  у  инсон  ҳуқуқларига  амал  қилишни 
назорат  қилади.  Агар  прокуратура  органлари  инсон  ҳуқуқларига  амал  қилишни 
фақат  қонун  асосида  назорат  қилса,  Омбудсманлар  бу  масалани  мақсадга 
мувофиқлик, виждонлилик, адолат нуқтаи назаридан назорат қилади.  
Аксарият  мамлакатларда  Омбудсманларга  ҳар  қандай  фуқаролар  бевосита 
мурожаат қилишлари мумкин. Улар ҳуқуқ ва эркинликлар бузилишини аниқласа, 
тегишли  идораларга  ҳуқуқ  ва  эркинликларни  тиклаш  ҳақида  таклиф  киритади. 
Омбудсманларнинг  таклиф  ва  тавсиялари  тегишли  органлар  томонидан 
бажарилмаса,  рад  этилса,  улар  суд  органларига  ёки  парламентга  мурожаат 
қилишлари мумкин.  
Омбудсман институти илк бор 1809 йилда Швецияда жорий қилинган бўлиб, 
Ўзбекистонда  Омбудсман  (Олий  Мажлис  ҳузуридаги  инсон  ҳуқуқлари  бўйича 
Вакил  Институти  деб  юритилади)  1995  йил  24  февралда  ташкил  этилди.  “Инсон 
ҳуқуқлари  бўйича  Олий  Мажлис  вакили  –  Омбудсман  тўғрисида”ги  қонун  эса 
1997 йил 25 апрелда қабул қилинган. 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ДЕМОКРАТИЯ  (юн.  demos  –  халқ,  kratos  –  ҳокимият)  –  “халқ  ҳокимияти” 
маъносини  англатади.  Жамият  тараққиётида  давлатчиликнинг  турли  шакллари, 
бинобарин,  демократиянинг  ҳам  турли  типлари  яратилган.  Инсоният  тарихида 
демократиянинг  бошланиш  нуқтаси  ҳам,  тугаш  нуқтаси  ҳам  йўқ.  Кишилик 
жамияти пайдо бўлганиданоқ, демократиянинг куртаклари пайдо бўлган ва ҳатто, 
энг  тараққий  этган  мамлакатларда  ҳам  у  ўзининг  сўнгги  чўққисига  эришганича 
йўқ. Демократияни бўғиш, унга раҳна солиш мумкин, лекин бутунлай йўқ қилиб 
бўлмайди. Ҳар қандай даврнинг, ҳар қандай жамиятнинг  ва ҳар қандай халқнинг 
ўзига хос демократияси бўлади.  
Демократиянинг  муҳим  хусусияти  шундаки,  унда  халқ  ҳокимияти,  яъни 
озчиликнинг  кўпчиликка  бўйсуниш  қоидаси,  расмий  равишда  эълон  қилинади 
ҳамда  фуқароларнинг  эркинлиги  ва  тенг  ҳуқуқлилиги  эътироф  этилади.  Бу 
шартлар асосий қонун – Конституцияда акс эттирилади. 
 
 
ПЛЮРАЛИЗМ  (лот.  pluralis  –  кўпчилик,  хилма-хиллик)  –  жамиятда  ва 
сиёсий ҳаётда фикрлар, қарашлар ҳамда ғояларнинг хилма-хиллигига асосланувчи 
демократик  жамият  белгиларидан  бири.  Плюрализм  бўлмаган  жамиятда 
демократиянинг  таркиб  топиш  жараёни  ҳам  қийин  кечади.  Плюрализм  сиёсий 
партияларнинг  ҳокимият  учун  ўзаро  рақобатида  ва  сайловларда  мухолифатнинг 
мавжудлигида  кўпроқ  намоён  бўлади.  Том  маънода  плюрализм  демократияни 
ҳаракатга келтириб турувчи омилдир. 
 
ДАВЛАТ  ҲОКИМИЯТИ  ВАКИЛЛИК  ОРГАНЛАРИ  –  фуқароларнинг  давлат  ва 
жамият ишларини бошқаришдаги иштирокининг вакиллик шакли. Давлат ҳокимияти вакиллик 
оорганлари  вакиллик  хусусияти,  уларнинг  сайлов  йўли  билан  ташкил  этилиши,  масалалар 
жамоа томонидан эркин муҳокама асосида ҳал қилинишидан, ошкораликдан, давлат ҳокимияти 
ва  бошқарув  органлари,  улар  сайлайдиган,  тасдиқлайдиган  ёки  тайинлайдиган  мансабдор 
шахслар  вакиллик  органлари  олдида  масъул  бўлишидан  ва  ҳисобот  бериб  туришидан, 
қонунийликдан, фуқароларни давлат ишларини бошқариш ишига кенг кўламда жалб этишдан, 
жамоатчилик фикрини доимо ҳисобга олишдан иборат.  
Ўзбекистон  Республикасида  Давлат  ҳокимияти  вакиллик  органлари    таркибига  олий 
вакиллик  органи  –  Олий  Мажлис  ва  маҳаллий  вакиллик  органлари  –  ҳоким  бошчилик 
қиладиган Вилоят, туман ва шаҳар халқ депутатлари Кенгашлари киради. 
Халқ депутатлари Кенгашлари тегишли ҳудуд аҳолиси томонидан 5 йил 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
CHizmalar 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ўзбекистонда сиёсий партиялар 
бажараётган функциялар 
Ички функция 
Ташқи функция 
Рағбатлантирувчи 
Сиёсий воқеа ва жараёнларга 
ҳозиржавоблик 
Мувофиқлашти-рувчи 
Маълум сиёсий йўналишларга 
мослаштириш 
Тарғибот ва ташвиқот 
Жипслаштирувчи 
Етакчиликка интилиш 
Мавқеига мослиги 

 
 
 
 
 
Оммавий ахборот  
воситалари турлари 
Интернет сайтлари 
Ахборот 
агентликлари 
Телевидение 
Радио 
Матбуот (газета, журналлар 
ва бошқа нашрлар) 

 
 
 
Оммавий ахборот воситаларининг сайловларни 
ёритиш жараёнидаги фаолияти йўналишлари 
Жамоатчилик назорати 
Тарғибот  
йўналиши 
 
Ташвиқот 
Ахборот тарқатиш 
Маънавий-маърифий 
йўналиш 
Таҳлил ва талқин 
Ўзбекистонда фуқаролик жамияти 
 институтлари таркиби 
Оммавий ахборот 
воситалари ва ҳ.к. 
 
Ўзбекистон «Камолот» 
Ёшлар ижтимоий ҳаракати 
Маҳаллалар 
Хотин-қизлар 
ташкилотлари 
Сиёсий партиялар 
Жамоат бирлашмалари  
ва ҳ.к. 
 

 
 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Бозор иқтисодиёти субьектлари 
Шахсий хўжаликлар 
Тадбиркорлар 
Давлат 
Бозор иқтисодиётини тартибга солувчи 
механизмлар 
Талаб 
Нарх 
Таклиф 
Рақобат 
Эскирган асбоб-ускуналарни 
фойдаланишдан 
 чиқариш 
 
Ишлаб чиқарилаётган маҳсулот 
ассортиментини 
 кенгайтириш 
 
Маҳаллий ресурслар 
базасида инновацион 
технологияларни ишлаб 
чиқаришга жорий этиш 
 
Чиқитсиз ва экологик 
соф технологияларни 
жорий этиш 
 
Ишлаб чиқаришни 
замонавий техника ва 
технологиялар билан 
жиҳозлаш 
 
Ишлаб чиқариш 
харажатларини 
пасайтириш ва 
ресурсларни тежаш 
 
Ишлаб  
чиқаришни 
модерниза-
циялаш 
Сифатни бошқариш ва 
сертификатлаш 
тизимини жорий этиш 
 

 
 
 
 
 
 
2011 yil 
 
Kichik biznes va tadbirkorlik yili 
 
 
Jadvallar  
 
 
O’zbekistonda 2009 yilda erishilgan asosiy makroiqtisodiy ko’rsatkichlar 
(o’tgan yilga nisbatan qo’shimcha o’sish, foizda) 
 
Asosiy makroiqtisodiy ko’rsatkichlar 
2007 yil 
2008 yil 
2009 yil 
Yalpi ichki mahsulotning o’sishi 
9,5 
9,0 
8,1 
Sanoat mahsulotning o’sishi 
12,1 
12,7 
9,0 
Xizmat ko’rsatish hajmi 
20,6 
21,3 
12,9 
Savdo sohasi 
21,0 
7,2 
16,6 
Davlat byudjeti profitsiti (YaIMga 
nisbatan) 
+1,1 
+1,5 
+0,2 
Inflyatsiya darajasi 
6,8 
7,8 
7,4 
Iqtisodiyot bo’yicha o’rtacha ish 
hakining oshishi 
44,2 
40,0 
40,0 
Aholi jon boshiga real daromadlarning 
o’sishi 
27,0 
23,0 
26,5 
 
Мамлакатимизда  йилларнинг номланиши 
 
Инсон манфаатлари йили 
Оила йили 
 
Аёллар йили 
 
Обод маҳалла йили 
Қарияларни қадрлаш йили 
Она ва бола йили 
Соғлом авлод йили 
 
Меҳр-мурувват йили 
Сиҳат-саломатлик йили 
Ёшлар йили 
Ижтимоий ҳимоя йили 
Ҳомийлар ва шифокорлар йили 
Баркамол авлод йили 
Қишлоқ тараққиёти ва фаровонлиги йили 
 
1997 йил 
1998 йил 
1999 йил 
2003 йил 
2002 йил 
2001 йил 
2000 йил 
2004 йил 
2005 йил 
2008 йил  
2007 йил  
2006 йил 
2010 йил  
2009 йил  

 
 
 
 
 
 
 
 
 
O’zbekistonda xizmatlar hajmining o’sish sur’ati  
(o’tgan yilga nisbatan foizda) 
 
Xizmat turlari 
2007  yil 
2008 yil 
2009 yil  
Jami xizmatlar 
126,6 
121,3 
116,7 
Savdo va umumiy ovqatlanish 
132,5 
126,8 
121,8 
Transport xizmatlari 
121,1 
112,7 
110,4 
Aloqa 
va 
axborotlashtirish 
xizmatlari 
151,5 
140,1 
121,6 
Moliya xizmatlari 
123,8 
132,2 
124,7 
Turistik-sayyohlik xizmatlari 
122,3 
140,1 
121,6 
Mehmonxona xizmatlari 
109,3 
122,5 
112,3 
Kommunal xizmatlar 
109,3 
108,4 
101,1 
Maishiy xizmatlar 
128,0 
129 
122,6 
Avtomobillar va boshqa texnikani  
 Ta’mirlash xizmatlari 
138,7 
139,2 
130,2 
Boshqa xizmatlar   
142,5 
130,6 
128,6 
 
 
O’zbekiston eksportining tovar tarkibi 
Download 5.01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling