O‘zmu xabarlari Вестник нууз acta nuuz


METAPHORICAL-AXIOLOGICAL INTERPRETATION OF THE CONCEPT OF LIFE AND DEATH


Download 1.65 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/101
Sana24.01.2023
Hajmi1.65 Mb.
#1116960
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   101
Bog'liq
Uzmu-16-2022(3-bolim)

METAPHORICAL-AXIOLOGICAL INTERPRETATION OF THE CONCEPT OF LIFE AND DEATH 
Annotation 
In this paper, the metaphor is closely related to axiology due to its evaluative nature, the roots of the study of examples of artistic 
metaphors on the concepts of life and death in Uzbek poetry at the same time, on the basis of a contextual analysis of the Khazar 
diaphoric metaphor related to the concept of death, it is determined that traditional metaphors acquire a new form and content 
related to the author's individual figurative thinking, perception and value on the formation of metaphors. J.Lakoff and M.Based 
on Turner's theoretical objections, the study of how the metaphorical-axiological association of the concepts of life and death 
occurs in the works of Uzbek poets. 
Keywords: metaphor, diaphoric metaphor, literary text, axiology, poetic text, Uzbek classical poetry. 
МЕТАФОРИЧЕСКИ-АКСИОЛОГИЧЕСКАЯ ИНТЕРПРЕТАЦИЯ ПОНЯТИЯ ЖИЗНИ И СМЕРТИ 
Аннотация 
В данной статье метафора тесно связана с аксиологией в силу своей оценочной природы в то же время на основе 
контекстуального анализа хазарской диафорической метафоры, связанной с концептом смерти, определяется, что 
традиционные метафоры приобретают новую форму и содержание, связанные с индивидуальным образным 
мышлением, восприятием и значением автора о формировании метафор. Ж.Лакофф и М.Васед на основе теоретических 
возражений Тернера проводится исследование того, как происходит метафорически-аксиологическое объединение 
понятий жизни и смерти в произведениях узбекских поэтов. 
Ключевые слова: метафора, диафорическая метафора, художественный текст, аксиология, поэтический текст, 
узбекская классическая поэзия. 
Кириш. Бадиий матн аксиологиясининг ўзига 
хослиги, у ўзига муаллиф баҳоси ва нуқтаи назарини 
сингдириб олиши билан бир қаторда, образлилиги ва 
индивидуаллиги билан характерланади. Шеърий матнда 
экспрессив баҳони ѐрқин ифодаловчи воситаларидан бири 
метафорадир. Метафора одатда ўз табиати билан ҳиссий 
бўѐққдорликка мойли бўлади, шунга кўра муайян баҳо, 
муносбатни акс эттиради.
Шу билан бирга бадиий метафоралар лисоний 
метафоралардан фарқ қилишини ҳам таъкидлаш жоиз. 
Г.Н.Скляревская фикрича, тилдаги метафора тизимли 
табиатга эга, у объектив, коммуникация вазифасини 
бажаради, аноним, қайта яратилиши мумкин. Бадиий 
метафора ўзининг матндаги доирасидан ажралмасдир, 
айнан ўша ерда унинг семантик моҳиятини аниқлаш 
мумкин бўлади [1].
Тилдаги метафора нейтрал бўлиши мумкин 
бўлгани ҳолда (айтайлик, узукнинг кўзи, шамол урди
ариқ лаби ва ҳ.к.), бадиий метафора доимо баҳолаш 
хусусиятига эга бўлади. Тилдаги метафора контекстдан 
ташқарида ҳам кўчим асосида кўзланган маънони 
ифодалайди, бадиий метафора эса, кўп ҳолларда, 
контекстда англашилади. 
Бадиий метафоралар таҳлилига киршишдан олдин 
метафорик кўчим ҳосил бўлиш жараѐнини аниқлаштириб 
оламиз. Америкалик тилшунослар Ж.Лакофф ва М. 
Тѐрнер уни қуйидагаича тавсифлайдилар: 1) бош манба 
доменнинг слотлари мақсадли домен слотларига кўчади; 
2) бош манба домен учун хос бўлган муносабатлар мақсад 
соҳасидаги муносабатларга кўчади 3) домен манбадаги 
сифатлар мақсад соҳасига проекция қилинади 4) манба 
домендаги энциклопедик (фон) билимлар, шунингдек
унга хос инферент моделлар мақсад соҳасидаги 
билимларга кўчади [2]. 

Download 1.65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling