S. z mirtursunova.,SH. Sh. Bobojonova. Patologiya fanidan


Download 5.01 Kb.

bet19/26
Sana27.11.2017
Hajmi5.01 Kb.
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   26
organizmiga  nima kirishi 
bilan boglik ? 
+ rinin. 
- aldosteron 
- ADg 
- adrenalin 
- tiroksin 
 
 
313.uremiya uchun kanday belgilar xarakterli ? 
+ xamma javob tugri. 
- titrash 
- xansirash 
- apatiya 
- uykuchanlik 
 
 
314.Eksperimental glomerulonefritni kim 
topgan ? 
+ IIAnichkov. 

149 
 
- VLindeman 
- Masugi 
- IIMechnikov 
- Ado 
 
 
315.xayvonlar buyragidagi uzgarishlarni 
nimalar yuborish nati- 
jasida vujudga keltirish mumkin ? 
+ bakteriyalar toksinlaridan in‘eksiya orkali. 
- gamma-globulin eki albumin 
- bakterial infeksiyalar 
- xamma javob notugri 
  
316.kanday uzgarishlar  buyrak  funksiyasini  
buzilishiga olib 
keladi ? 
+ xamma javob tugri. 
- nerv va endokrin idora etilishi 
- buyrak kon bilan ta‘minlanishi 
- infeksiya 
- polikistoz 
 
 
317.1 sutkada ajralgan siydik mikdorini 
kamayishi: 
+ oliguriya. 
- anuriya 
- poluriya 
- uremiya 
- gematuriya 
 
 
318.Siydik ajralishini tulik tuxtashi: 
+ anuriya. 
- poliuriya 
- uremiya 
- olguriya 
- gematuriya 
 
 
319.Siydik xosil bulishini ortishi: 
+ poluriya. 
- oligouriya 
- protoporpiriya 
- anuriya 
- uremiya 
 
 
320.Siydik tarkibida eritrotsitlar bulishi, 
+ gematuriya. 
- piuriya 
- uremiya 
- silindruriya 
- oliguriya 
 
 
321.Yiring va leykotsitlar bulgan siydik 
ajralishi: 
+ piuriya. 
- proteinuriya 
- oliguriya 
- uremiya 
- anuriya 
 
 
322.Siydik bilan oksil ajralib chikishi: 
+ proteinuriya. 
- gematuriya 
- silinduriya 
- uremiya 
- anuriya 
 
 
323.kon siyishi: 
+ gematuriya. 
- uremiya 
- anuriya 
- piuriya 
- oligouriya 
 
 
324.uremiya uchun nima xarakterlidir ? 
+ xamma javob tugri. 
- bosh ogrish 
- apatiya 
- lanjlik 
- xansirash 
 
 
325.Bosh miya pustlogini kuzgalishi olib 
keladi: 
+ poliuriya. 
- anuriya 
- oligouriya 
- diurez uzgarmaydi 
- xamma javob tugri 
 
 
326.Pustlok xujayralarining tormozlanishini 
olib keladi: 
+ oligouriya. 
- poliuriya 
- anuriya 
- diurez uzgarmaydi 
  

150 
 
 
327.ADG sekretsiyasini ajralishini susayishi 
olib keladi: 
+ poliuriya. 
- anuriya 
- oligouriya 
- diurez uzgarmaydi 
- xamma javob tugri 
 
 
328.kalkonsimon bezining giperfunksiyasida 
kuzatilinadi: 
+ Diurez ortishi. 
- diurez kamayishi 
- diurez uzgarmaydi 
- xamma javob tugri 
 
 
329.koptokcha filratsiyasining utkazuvchanligi 
nimaga boglik ? 
+ xamma javob tugri. 
- kapilyarlar endotoniyasiga 
- bazal membranaga 
- epitelial xujayralariga 
 
330.Filtratsiyaning ortish kachon kuzatiladi 
+ xamma javob tugri. 
- olib ketuvchi tomirlar tonusini tushganda 
- olib keluvchi tomirlar tonusi ortganda 
- onkotik bosimni pasayishi 
 
 
331.usma nima ? 
+ xujayra va tukimalarni atipik usishi. 
- xujayralarni bulinishi 
- xujayra va tukimalarni gipotrofiyasi 
- xujayra va tukimalarni gipertrofiyasi 
- xujayra va tukimalarni atrofiyasi 
 
 
332.usmalar necha xil buladi ? 
+ sifatli va emon sifatli. 
- sifatli va sifatsiz 
- tartibli va tartibsiz 
- tipik va atipik 
- katta va kichik 
 
 
333.Metastaz nima ? 
+ usmani boshka a‘zolarga tarkalishi. 
- usmani kattalashadi 
- usmani turgun xolda usadi 
- usmani avtonom xolda usadi 
- usmani kichrayishi 
 
 
334.Sifatli usmalar kanday usadi ? 
+ ekspansiv yul bilan. 
- infiltrativ yuli bilan 
- diffuzion yul bilan 
- ildizlar erdamida 
- shoxlanib usadi 
  
 
335.emon sifatli usmalar kanday usadi ? 
+ infiltrativ yul bilan. 
- ekspansiv yul bilan 
- diffuzion yul bilan 
- ildizlar erdamida 
- shoxlanib usadi 
 
 
336.Infilrativ usish kanday boradi? 
+ usma tukimasi a‘zolarni surib,ezib,xam 
ichiga usib kiradi. 
- usma tukimasi a‘zolarini ichiga usib kiradi 
- usma tukimasi a‘zolarni surib,ezib usadi 
- Usma  tukimasi a‘zolarni emirib usadi 
 
 
337.usma kaysi tukimalarda uchraydi ? 
+ barcha tukimalarda. 
- epiteliy va muskul tukimasida 
- nerv va biriktiruvchi tukimada 
- fakat epiteliy tukimada 
- muskul tukimada 
 
 
338.usma kanday tuzilgan ? 
+ parenxima va stromadan iborat. 
- fakat parenximadan iborat 
- kapsula va stromadan iborat 
- pust va magiz moddadan iborat 
- periferiya va markazdan iborat 
 
 
339.usmani parenximasi  epiteliy  tukimadan  
tuzilgan  bul- 
sa,bunday usma kanday nomlanadi ? 
+ rak. 
- xondroma 
- sarkoma 
- nevroma  
- mioma 
 
 

151 
 
340.usmani parenximasi eg tukimasidan  iborat  
bulsa,kanday 
nomlanadi ? 
+ lipoma. 
- mioma 
- nevroma 
- epitelioma 
- sarkoma 
 
 
341.Tukimani usmaga aylanishi kanday 
nomlanadi ? 
+ malignizatsiya. 
- differensirovka 
- atipiklanish 
- alteratsiya 
- spetsilizatsiya 
 
 
342.usma tukimasida kanday oralik moddalar 
kup buladi ? 
+ xammasi tugri. 
- aminokislotalar 
- sut kislotasi 
- ammiak 
- mochevina 
 
 
343.usmani usishi davrida oksil sintezi kanday 
kechadi ? 
+ sintezi kuchayib,parchalanishi sustrok buladi. 
- sintez bilan parchalanishi teng buladi 
- parchalanishi kuchayib,sintez sustrok boradi 
- xammasi tugri 
  
344.kanday xolatlar rak oldi xolat deb karaladi 

+ surunkali jaraenlar. 
- utkir yalliglanishlar 
- dimlanish va shishlar 
- gipertrofiya va atrofiyalar 
- yukumli jaraenlar 
 
 
345.kaysi xastaliklar rak oldi deb karaladi ? 
+ bachadon buyni eroziyasi,oshkozon 
yarasi,ichak,siydik pufagi poliplari. 
-  12 barmokli ichak yarasi,gepatit,enterit 
- gepatit,meningit,artrit 
- poliomielit,dizenteriya 
- ensefalit,bronxit 
  
 
346.Nerv sistemasining buzilishi usmaga 
kanday ta‘sir  etadi 
+ usmani rivojlanishini kuchaytiradi. 
- xech kanday ta‘sir etmaydi 
- usmani rivojlanishini susaytiradi 
- xammasi tugri 
 
 
347.Nerv sistemasini  kaysi tipda usma 
metastazi kuprok ri- 
vojlanadi ? 
+ nerv sistemasi  kuchsiz  va kuzgaluvchanlik 
tipda. 
- kuchli muvozanatlashgan tipida 
- xamma tiplarida 
- nerv sistemasining tipi rol uynamaydi 
- xammasi notugri 
 
 
348.usma rivojlanishida endokrin sistemaning 
gormonlari rol 
uynaydimi ? 
+ usma kelib chikish moxiyatini oshiradi. 
- rol uynamaydi 
- xamma javob tugri 
-  usma kelib chikish moxiyatini kamaytiradi 
 
 
349.Rak kaxeksiyasiga nima sabab buladi ? 
+ usma butun organizm buylab 
tarkalishi,organik  moddalar- 
ning tez parchalanishi. 
- usma tukimasini usib ketishi 
- usma tukimasini parchalanishdan xosil bulgan 
moddalar bilan  organizmni zaxarlanishi 
- usma tukimasida modda almashinuvi 
kuchayishi 
 
 
350.Rak xastaligida bemorlarda kanday xollar 
kuzatiladi ? 
+ anemiya,a‘zolarni funksiyasini 
buzilishi,umumiy  xolsizlanish ,ogriklar. 
- tanani eg bosishi,umumiy xolsizlik 
- tanada shishlar paydo bulishi,ogriklar 
- a‘zolarni gipertrofiyasi,funksiya buzilishlari 
- a‘zolarni yaliglanishi,gipertrofiya 
 
 
351.usma kelib chikishiga eshning axamiyati 
bormi ? 
+ usma 35 eshdan oshganda kuprok uchraydi. 
- yuk 

152 
 
- usmalar fakat keksalarda uchraydi 
- usma xamma eshda uchraydi 
- xammasi notugri 
 
 
352.Sarkoma kaysi eshda kuprok uchraydi ? 
+ eshlarda. 
- chakaloklarda 
- kattalarda 
- keksalarda 
- bolalarda 
 
 
353.kaysi ozik moddalarni iste‘mol kilganda 
usma rivojlanish 
extimoli kuprok ? 
+ tarkibidi xolesterin (egli) moddalarni. 
- uglevodli ozik moddalar 
- oksilli ozik moddalar 
- mineral tuzlarni 
- vitaminlarni 
 
 
354.kaysi ozik moddalarni kabul kilinganda 
usma  rivojlanish 
extimoli kam buladi ? 
+ sutli va sut maxsulotlarni. 
- egli ovkatlarni 
- mevali ozik moddalarda 
- mineral tuzlarni 
- vitaminlarni 
 
 
355.Vitamin A etishmasa kaysi a‘zoda usma 
kelib chikishi  mum- 
kin ? 
+ upka. 
- me‘da 
- jigar 
- teri 
- kizilungich 
 
 
356.Normal tukimani usmaga aylanishida 
nechta etap farklanadi 
+ 3. 
- 2 
- 4 
- 5 
- etap bulmaydi 
 
 
357.usma xosil bulishi birinchi etapi kanday 
nomlanadi ? 
+ usma tukimasini latent davri. 
- malignizatsiya davri 
- usma inkubatsion davri 
- transformatsiya davri 
- inkubatsion yashirin davr 
 
 
358.usma rivojlanishini ikkinchi etapi kanday 
nomlanadi ? 
+ xammasi tugri. 
- usma xujayralarini bulinib kupayishi 
- xujayralarni bir-biri bilan boglarini uzilishi 
- xujayralarni fiziologik statusini uzgarishi 
- xujayralarni xromosomalarini molekulyar va  
strukturaviy uzgarishi 
 
 
359.usmani rivojlanishini uchinchi etapi 
kanday nomlanadi ? 
+ usmani metastazi. 
- usmani progressiv usishi 
- usmani kattalashishi 
- usmani tarkalishi 
- xammasi tugri 
 
 
360.usma kelib chikishida kanday faktorlar rol 
uynaydi ? 
+ xammasi tugri. 
- biologik 
- ximik 
- fizik 
- mexanik 
 
 
361.kanday biologik faktorlar usmani 
chakirishi mumkin ? 
+ viruslar. 
- mikroblar 
- xashoratlar 
- xayvonlar 
- parazitlar 
 
 
362.usmani viruslar orkali yukishining kim va 
kachon ochgan ? 
+ Sechenov, 1906 yili. 
- ABogomiya, 1930 yili 
- Rous, 1911 yili 
- LPaster, 1898 yili 
  

153 
 
 
363.Odamda kaysi a‘zolarni usmasi kuprok 
uchraydi ? 
+ teri va buyrak. 
- ogiz bushligi va kizilungach 
- ingichka va yugon ichak 
- me‘da va upka 
- teri,ichak,suyak 
 
 
364.kuyidagilarni kaysi biri sifatli usma 
xisoblanadi ? 
+ poliplar va tugma doglar(nevuslar). 
- mioma va lipoma 
- xodroma va osteoma 
- yaralar va eroziyalar 
  
 
365.Usma tukimasi kanday oziklanadi ? 
+ kondan oziklanadi. 
- oziklanmaydi 
- atrofidagi tukimalar xisobiga 
- limfa tomirlaridan 
- tukimalar aro suyaklikdan 
 
 
366.usma tukimasi kanday kattalashadi ? 
+ xujayralarni bulinishi xisobiga. 
- xujayralarni kattalashishi xisobiga 
- tukimalar kupayishi xisobiga 
- tukimalar suv yigilishi xisobigi 
- shishishlar,moddalar chirishi xisobiga 
 
 
367.kanserogen moddalar kanday moddalar ? 
+ usma chakiruvchi ximiyaviy moddalar. 
- zaxarli moddalar 
- zaxarsiz moddalar 
- tukimalarni shikastlaydigan moddalar 
- usma chakiruvchi biologik moddalar 
 
 
368.Estrogen gormonlar usma chakirishi 
mumkinmi ? 
+ uzok muddat sistematik yuborilganda. 
- suk 
- bir necha marta yuborgandan keyin 
- bir marta katta doza yuborilganda 
- xammasi tugri 
 
 
369.Estrogenlar kuprok kaysi  a‘zolarning  
rakini  keltirib 
chikaradi ? 
+ kuprok jinsiy a‘zolarda. 
- barcha a‘zolarda 
- nerv va muskul tukimasini 
- upka va me‘dani 
- kizilungach va terini 
 
 
 
370.kaysi kasalliklar inspirator xansirash bilan 
kuzatiladi 
+ difteriya. 
- pnevmoniya 
- tog kasalligida 
- pnevmoskleroz 
- bronxitda 
 
 
371.Davriy nafas olishning sabablari: 
+ giperkapniya. 
- gipoventilyasiya 
- gipokapniya 
- alkaloz 
- atsidoz 
 
 
372.Restruktiv nafas etishmovchiligining 
sabablari? 
+ atelektaz. 
- asfiksiya 
- pnevmoniya 
- kovurgalararo nervni nevralgiyasi 
- tuberkulez 
 
 
373.Diffuziyaga boglik  nafas 
etishmovchiligining kursatkichlari: 
+ kislorodni alveolo-arterial gradienti. 
- upkaning tiriklik xajmi 
- konning kislorodli xajmi 
- xavoning minutli xajmi 
- arterial gipertenziya 
 
 
374.Tukima tipidagi gipoksiya kaysi xollarda 
kuzatiladi? 
+ nafas fermentlarini shikastlovchi zaxarlar 
ta‘sirida. 
- konda gemoglabin kamayganda 
- kon okish tezligi sekinlashganda 
- kon ivishi buzilganda 
- kon bosima pasayganda 
 

154 
 
 
375.kaysi xolatda gipoksiya nisbatan engilrok 
utadi ? 
+ narkotik uykuda. 
- keskin kon yukotganda 
- uyku vaktida 
- xusher xolatda 
- jismoniy ishda 
 
 
 
376.Tajribada gipoksiya kanday chakirish 
mumkin ? 
+ xayvonni germetik zich epik idishga 
joylashtirib. 
- simpatik nerv oxirlarini kesib 
- oshkozon osti bezini olib tashlasa 
- bosh miya pustlogini olib tashlab 
- traxeyani bosib kurganda 
 
 
377.Xansirashning kaysi turida nafas olish 
uzayadi va kiyinla- 
shadi ? 
+ inspirator. 
- ekspirator 
- aralash 
- Kuss-Maul 
- xammasi tugri 
 
 
378.Xansirashning kaysi turida nafas chikarish 
uzayadi  va  ki- 
yinlashadi ? 
+ ekspirator. 
- inspirator 
- aralash 
- Kuss-Maul 
- xammasi tugri 
 
 
379.kuyidagi uzgarishlarning kaysi biri 
giperventilyasiya oki- 
bati xisoblanadi ? 
+ arterial konda r O2 ning oshib ketishi. 
- arterial konda r SO2 ning oshib ketishi 
- arterial konda R O2 ning kamayib ketishi 
- gazli atsidoz 
- gazli alkaloz 
 
 
380.kuyidagi kaysi uzgarish gipoventilyasiya 
okibati  xisobla- 
nadi ? 
+ arterial konda r SO2 ning oshib ketishi. 
- gazli atsidoz 
- arterial konda R O2 ning kamayib ketishi 
- arterial konda r O2 ning oshib ketishi 
- gazli alkaloz 
 
 
381.kuyidagi xolatlarning kaysi birida nafas tez  
va  chukur 
buladi ? 
+ bosh miya kamkonligida. 
- yukori nafas yuli yalliglanganda 
- pnevmoniyada 
- plevritda 
- bronxitda 
 
 
382.kuyidagi xolatlarning kaysi birida nafas tez  
va  yuzaki 
buladi ? 
+ pnevmoniyada. 
- jismoniy ishda 
- ogrik retseptorlari kitiklanganda 
- SO2 bilan nafas olganda 
- plevritda 
 
 
383.kuyidagi xolatlarning kaysi birida 
ekspirator  xansirash 
kuzatiladi ? 
+ upka tukimasining elastikligi kamayganda 
(emfizemada). 
- yukori nafas yuli yalliglanganda 
- jismoniy ishda 
- difteriya 
- bronxitda 
 
 
384.kaysi omil gemik gipoksiyaga olib keladi ? 
+ is gazi bilan zaxarlanish. 
- sinil kislota birikmalar bilan zaxarlanish 
- avitaminozlar 
- atsidozlar 
- SO 2 bilan nafas olganda 
 
 
385.kaysi omil sirkulyator gipoksiyaga olib 
kelishi mumkin ? 
+ yurak ishi etishmovchiligi. 
- pnevmoniya 
- plevritlar 
- anemiyalar 

155 
 
- leykozda 
 
 
386.kaysi omil tukima gipoksiyaga olib keladi 

+ sinil kislota birikmalari bilan zaxarlanish. 
- kon yukotishlar 
- metgemoglobin xosil kiluvchi moddalar 
ta‘siri 
- kon okish tezligi sekinlashishi 
- anemiyada 
 
 
387.kuydagilarning kaysi  biri  gematogen 
kompensator mexa- 
nizmlariga kiradi ? 
+ oksigemoglabinning gemoglabin va 
kislorodga  ajralishini. 
Kuchayishi - nafas fermentlari faoliyatining 
oshib ketishi 
- kislorod utilizatsiyasining oshishi 
 
- oksidlanish va fosforlanish jaraenlarining 
kuchayishi 
- xammasi kugri 
 
 
388.kuyidagi nafas turlarining kaysi  biri  
davriy  nafasga 
kiradi ? 
+ Biot nafas. 
- taxipnoe 
- bradipnoe 
- ekspirator 
- inspirator 
 
 
389.Bronxiolalar shikastlanganda nafas kanday 
uzgaradi ? 
+ tez yuzaki nafas. 
- kam yuzaki nafas 
- kam chukur nafas 
- tez chukur nafas 
- xammasi tugri 
 
 
390.Surfaktant sistemasining roli nimadar 
iborat ? 
+ alveola epishib kolishining oldini oladi. 
- upka ventilyasiyasini kiyinlashtiradi 
- membrana kovushkokligini uzgartiradi 
- elastiklikni uzgartiradi 
- nafas olishni kiynlashtiradi 
 
 
391.Gipoksemiya nima ? 
+ konda O2  mikdorini kamayib ketishi. 
- konda O2  mikdorining oshib ketishi 
- konda SO2  mikdorini oshib ketishi 
- konda SO2  mikdorining kamayib ketishi 
- konda O2  mikdorini bulmasligi 
  
392.Giperkapniya nima ? 
+ konda SO2 mikdorini kupayishi. 
- konda O2 mikdorini kamayishi 
- konda SO2 mikdorini kamayishi 
- konda O2 mikdorini kupayishi 
- konda Fe etishmasligi 
 
 
393.kuyidagi xolatlarning kaysi  birida  
CHeyn-Stoks  nafasi 
kurinishida uchraydi ? 
+ miokarditda. 
- meningitda 
- upkadagi ogir etishmovchilikda 
- uremiyada 
- nefritda 
 
 
394.kuyidagi xolatlarning kaysi birida Biot 
nafas kurinishi- 
da uchraydi ? 
+ meningitlarda. 
- pnevmoniyada 
- atelektaz 
- kattik uyku vaktida 
- narkoz vaktida 
  
395.kuyidagi xolatlarda kaysi birida Kuss-Maul 
nafas  kuri- 
nishida uchraydi ? 
+ diabetik komada. 
- emfizemada 
- ensefalitda 
- yurak poroklarida 
- bronxoektazda 
 
 
396.Eksperementda asfiksiyani  xayvonlarda  
kanday   vujudga 
keltirish mumkin ? 
+ kekirdakni kisish. 
- kon kuyish 
- elektr toki bilan ta‘sir etish 
- xamma javob tugri 

156 
 
- xammasi notugri 
 
 
397.Pnevmotraks nima ? 
+ xavo eki gazning plevra bushligiga kirishi. 
- upkaning yalliglanishi 
- upka elastikligini uzgarishi 
- upkaning puchchayishi 
- upkadan kon ketish 
  
398.kuyidagi omillarni kaysi biri Biot nafasiga 
xarakterli 
+ odatdagi nafas olishda pauzalar bulishi. 
- Nafas olish uzaygan va kiyinlashgan 
- nafas chikarish uzaygan va kiyin 
- CHeyn-Stoks nafas turi bilan bir xil 
- nafas olish kiyinlashishi 
  
 
 
399.kuyidagi omillar kaysi biri CHeyn-Stoks 
nafasiga  xarak- 
terli ? 
+ nafas xarakatlari  chukurligining  ortib 
borishi,maksimal darajaga etishi va keyin 
kamayib borib yarim minutli pauzaga  utishi. 
- odatlagi nafas olishda pauzalar paydo bulishi 
- davomli pauzalar bilan utuvchi uzaygan nafas 
olish 
- nafas olish kiyinlashishi 
- xammasi tugri 
 
 
400.Apnoe nima ? 
+ nafas olishning vaktincha tuxtashi. 
- nafas olishni kiyinlashishi 
- yuzaki va tezlashgan nafas olish 
- sekinlash 
- sekinlashgan va chukur nafas olish 
 
 
401.kuyidagi xolatlarning kaysi biri asfiksiyaga 
xos 
+ tukimalarga kislorodning  kam kelishi va 
ularda karbonat angidridning tuplanishi. 
- nafas xarakatlari kuchli va ritmining buzilishi 
- nafas olishning vaktincha tuxtashi 
- tugri javob yuk 
- xammasi tugri 
 
 
402.kuyidagi xolatlarning kaysi biri atelektazga 
xos ? 
+ upkaning puchayishi. 
- bronxiolalarning torayishi 
- upka elastikligini susayib ketishi 
- upkaning yalliglanishi 
- upkani atelektazi 
 
 
403.kuyidagi xolatlarning kaysi biri 
emfizemaga xos ? 
+ upka elastikligining uzgarishi,alveolalar 
kengayib. 
ularning atrofiyasi va tomirlarning bushab 
kolishi 
- xavo eki gazning plevra bushligiga kirishi 
- tukimalarning O2  bilan etarli 
ta‘minlanmasligi 
- upkaning yalliglanishi 
- xammasi tugri 
 
 
404.kaysi omil nafas gipoksiyasiga olib keladi 

+ xammasi tugri. 
- nafas markazi kuzgaluvchanligining pasayishi 
- yurak etishmovchiligi 
- olinaetgan xavo tarkibida O2  kam bulishi 
- kon yukotishlar 
 
 
405.kaysi omil  yurak-kon tomir tipidagi 
gipoksiyaga olib ke- 
ladi ? 
+ avitaminozlar. 
- pnevmoniya 
- nafas etishmovchiligi 
- nafas yullari utkazuvchanligi kamayishi 
- bronxial ostmada 
 
 
406.kuyidagi xolatlarning  kaysi birida 
gipoksemik gipoksiya 
kuzatiladi ? 
+ tog kasalligida. 
- anemiyada 
- yurak etishmovchiligida 
- pnevmoniyada 
- bronxial astmada 
 
 
407.YUkori xarorat  (40  gradus)  
gipoksiyaning rivojlanishiga 
kanday ta‘sir kursatadi ? 
+ tezlashtiradi. 

157 
 
- sekinlashtiradi 
- ta‘sir etmaydi 
- bushashtiradi 
- uzgarmaydi 
 
 
408.Past xarorat  (-5  gradus)  gipoksiyaning  
rivojlanishiga 
kanday ta‘sir kursatadi ? 
+ sekinlashtiradi. 
- bushashtiradi 
- ta‘sir etmaydi 
- tezlashtiradi 
- uzgarmaydi 
 
 
409.O2  tankisligi eki gipoksiya nima? 
+ tukimalarga O2  ning etarlicha etib 
bormasligi va u erda sarflanishining buzilishi. 
- burun nafas yulining berkilib kolishi 
- bronxlar funksiyasining buzilishi 
- epiteliy xujayralari funksiyasining buzilishi 
- xammasi tugri 
 
 
410.Patologik protsesslarda gipoksiyaning 
necha turi farklana- 
di ? 
+ 6. 
- 4 
- 5 
- 3 
- 2 
 
 
411.Pnevmotoraksga nima xos ? 
+ plevra bushligiga xavo kirishi. 
- xavoda SO2  ning ortib ketishi 
- plevra bushligining suyuklikka tulib kolishi 
- nafas muskullari funksiyasining buzilishi 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   26


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling