Таълим вазирлиги гулистон давлат университети


Download 0.57 Mb.
bet15/45
Sana25.04.2023
Hajmi0.57 Mb.
#1397446
TuriЛекция
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   45
Bog'liq
Таълим вазирлиги гулистон давлат университети

Комплементар ёки тўлдирувчи генлар ноаллел бўлиб алоҳида ўз таъсирини кўрсатмайди, лекин генотипда биргаликда учрашса, янги белгининг ривожланишига олиб келади.
Аниқроғи, белги иккита фермент таъсири натижасида ривожланади, чунки ноаллел бўлган генлар ферментларнинг ҳосил бўлишини назорат қилади.
Мисол. Товуқларда тож шакли авлоддан-авлодга берилишини қуйидаги чатиштириш ишларидан кўриш мумкин:

  1. P AАвв х ааВВ

Гулcимон одддий
F1 ААвв
гулсимон
2)P ааВВ х аавв
нўхотсимон оддий
F1 ааВв
нўхотсимон
3)P ААвв х ааВВ
гулсимон нўхотсимон
F1 АаВв
Ёнғоқсимон

F2 АВ Ав аВ









АВ


Ав

аВ

ав

АВ

Ав


аВ

ав


ААВВ
ёнғоқсимон
ААВв
ёнғоқсимон
АаВВ
ёнғоқсимон
АаВв
ёнғоқсимон



ААВв
ёнғоқсимон
ААвв
гулсимон АаВв
Ёнғоқсимон
Аавв
гулсимон



АаВВ
ёнғоқсимон
Аа Вв
ёнғоқсимон ааВВ
нўхотсимон
ааВв
нўхотсимон

АаВв
ёнғоқсимон
Аавв
гулсимон ааВв
нўхотсимон аавв
оддий

9 енг:3 гул: 3 нух: 1 од А-В- ёнғоқсимон; ааВ- - нўхотсимон
А-вв-гулсимон; аавв-оддий: 9:3:3:1
Комплементарлик ҳодисасида янги шакл ҳосил бўлади. Янги шаклларнинг ҳосил бўлиши кооперация деб номланади.
Генотипда генлар биргаликда янги белгининг ривожланишига олиб келиши комплементлар ёки тўлдирувчи генлар таъсири деб номланади.
2.Асосий савол бўйча дарс мақсади: эпистаз таъсирида генларнинг ўзаро таъсирини ва нисбатларини, доминанат ва рецессив эпистазнинг фарқларини кўрсатиш.
2-саволнинг баёни:
Аллел бўлмаган генларнинг фенотипда доминант ёки рецессив битта геннинг иккинчисидан устунлик қилиши доминант ёки рецессив эпистаз деб аталади. А > В: а > в (солиштиринг А>а, В>в.)
Устунлик қилувчи ген эпистатик ёки супрессор ген деб номланади. Эпистаз -комплементарлик ҳодисасининг тескарисидир.
Масалан: отларда юнгининг ранги С-кул, с-малла, В-қора в- малла , С>В. Бу мисолда доминант эпистаз кузатилади.
P CCВВ х ссвв
кулранг малла
F1 CcВв
Кул ранг

P CCВВ х ссвв


кулранг малла
F1 CcВв
Кул ранг


F2 ♀ СB Cb cВ cв
CB CCВВ CCВв CcВВ CcВв
к к к к
Cв CCВв CCвв CcВв Ccвв 12 кулранг С-В-,С-bb,
к к к к 3 =ора С-вв, В-
cВ CcВВ CcВв ccВВ ccВв 1 малла ссвв.
к к кора кора
cв CcВв Ccвв ccВв ccвв 12:3:1
к к кора малла
Иккинчи бўғинда 12 кулранг, 3 қора, 1 малла ранг ҳосил бўлади 12: 3:1


3-асосий савол бўйича дарс мақсади:
Комплементар ва эпистаз таъсирда генлар алтернатив белгиларга жавобгар эди. Лекин генетикада шундай ноаллел генлар маълумки, улар бир сифатли белгига таъсир қилади (аддитив). Бундай ходисани биринчи бўлиб 1908 й. швед генетик ва селекционери Нильсон–Эле очди. Бу ҳодиса полимерия деб номланди, генлар эса полимер генлар деб номланди.
Полимерияда бир нечта фермент битта белгининг ривожланишига олиб келади, лекин унинг намоён бўлишини ўзгартиради.
Бунда белгилар миқдорининг наслдан-наслга узатилиши кузатилади. Полимерия генлар таъсирида бир нечта генлар (аллел бўлмаган)1 белгининг ривожланишига олиб келиб, унинг таъсирини кучайтиради ёки сусайтиради. Полимерия ҳодисаси ҳайвонлар массасининг оғирлиги, организм бўйи, уруғнинг эндосперма миқдори ва х.о. кузатилади. Полимер генларни бош ҳарф билан белгилашади аллелни эса индекс билан белгилашади.

Масалан: будой донининг ранги


P А1А1А2А2 х а1а1а2а2
Тўққизил оқ
F1 А1а1 А2а2
♂ оч қизил
F2 ♀ А1А2 А1а2 а1А2 а1а2
А 1А1 А1А1А2А2 А1А1А2а2 А1а1А2А2 А1а1 А2а2
Тық қизил қизил қизил оч- қизил 1 ты= =изил-4 до-
А 1а2 А1А1А2а2 А1А1а2а2 А1а1А2а2 А1а1а2а2 доминант генлар,
=изил оч-=изил оч-=изил пушти 4 =изил-3 дом.
а1А2 А1а1А2А2 А1а1А2а2 а1а1А2А2 а1а1А2а2 ва 1 рецессив,
=изил оч =изил оч =изил пушти 6 оч кизил-
а 1а2 А1а1А2а2 А1а1а2а2 а1а1А2а2 а1а1а2а2 2 дом.ва 2 рец.,
оч =изил пушти пушти о 4 пушти- 1дом
ва 3 рец. 1 ок- 4рец. ген.
Бу мисолда доминант полимер генлар купайса уларнинг таъсири кучаяди. Шунинг учун бу полимериянинг тури кумулятив (кушиладиган)деб номланади.



Download 0.57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling