Tashqi muhitning kishi organizmiga mexanik, elektrotermik, kimyoviy va nur ta’siri natijasida to'qima va a’zolarda anatomik va funksional o'zgarishlarning paydo boMishi shikastlanish deyiladi


Сил микобактериялари организмдаги хаёт фаолияти жараёнида


Download 0.64 Mb.
bet39/185
Sana24.02.2023
Hajmi0.64 Mb.
#1226316
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   185
Bog'liq
Рефератлар

Сил микобактериялари организмдаги хаёт фаолияти жараёнида \ншг йммунологик холатига таъсйр этади. Энг асосийси бир неча Кафта мобайнида орранизмда бактерияларнинг махсулотларига Нисбатан ута сезувчанлик — сенсибилизация пайдо булади. Шунинг ^чун хам оргаиизмнинг тукималари шу бактериялар махсулотлари- Кинг кайта таъсирига гиперергик яллирланиш реакцияси билан (авоб беради. Айнан шу нарса 1907 йилдан бошлаб, фтизиатрия амалиётида силнинг диагностикаси максадида туберкулин юбориб, силга сезувчанликни аниклаш усули асосида ётади.
Кох феномени (туберкулин синамаси). Факатгина касалликни 5арвак.т аниклашгина уз вактида даво килиш ва касаллик окибатини дхшилаш имконини беради. Бир ёшгача булган болалар 1—3 %, каттарок ёшдаги болалар 10 % ва ундан зиёдрок холларда сил Зактериясини юктиради ва буни ўз вактида аниклаш мухим профилактик ахамиятга эга. Сил касаллиги купинча бронхлар атрофида жойлашган лимфа тугунлари ва упка тукимасида (ривожланади, аммо бу жараён исталгаи оргаиизмнинг исталган аъзосида учраши мумкин. Сил унинг жойлашган урни, таркалганлиги, беморнинг сил микобактерияларини ажратиб чикариши ёки чикармаслиги, касалликнииг кечиш даврига караб таърифланади. Мамлакатимиз фтизиатрларининг VIII съездида силнинг куйидаги клиник таснифи кабул килинган:
А. Асосий клиник турлари:
1. Гурух. Болалар ва усмирларда сил интоксикацияси.

  1. Гурух. Нафас аъзоларининг сили.

Бирламчи сил комплекси,
Кукрак лимфа тугунларининг сили.
Таркалган (диссемииациялашган) упка сили.
Упканииг учокли сили.
Упканинг иифильтратли сили.
I Упка туберкуломаси.

Download 0.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   185




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling