1. Тафаккур мантиқ илмининг ўрганиш объекти сифатида. Тафаккур шакллари ва қонунлари xакида тушунча. Формал мантиқнинг предмети ва вазифалари


Download 1.1 Mb.
bet18/43
Sana21.04.2023
Hajmi1.1 Mb.
#1376340
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   43
Bog'liq
Мантиқ маърузалар

4 . О – Жузъий инкор хукмларнинг субьекти хамма вакт туликсиз хажмда, предикати эса тулик хажмда олинади. Масалан: «Баъзи ёшлар хунарманд эмас». бу хукмнинг терминлари S – ёшлар, P – хунармандлар эмас, баъзи – мавжудлик квантори. Хукмнинг субъекти тулик хажмда олинмаган, унда ёшларнинг бир кисми хакида фикр юритилади, холос. Хукмнинг предикати эса тулик хажмда олинган. Унда хунармандларнинг хаммаси хакида фикр билдирилган. (6 – расм)


Юкоридаги фикрларни умумлаштириб айтиш мумкинки, умуммий хукмларнинг субьекти хамма вакт тулик хажмда, жузъий хукмларнинг субьекти туликсиз хажмда олинади. Инкор хукмларнинг предикати хамма вакт тулик хажмда бўлади. Тасдик хукмларнинг предикати Р ≤ S бўлгандагина тулик хажмда билади, бошка холларда эса туликсиз хажмда олинади.
Хукмларда терминлар хажмини аниклаш катъий силлогизмни тўғри тузишда ва бевосита хулоса чикаришда мухим ахамиятга эга.
Оддий хукмларда терминлар хажмини куйидаги схема оркали яккол ифодалаш мумкин. Бунда «+» – тулик хажмни, « - » – туликсиз хажмни билдиради.

Хукм турлари



Белгиси

Хукумнинг формаласи

Терминлар ќажми

Терминларнинг муносабати

Формал мантиқда

Математик мантиқда

S

P

Умумий тасдиқ хукм

A

Ќамма S-P
S aP

х(S(x) →P(х))

+

±

S≥p

Умумий инкор хукм

E

Ќеч бир S-P эмас
S e P

х(S(x) →P(х))

+

+

S=p

Жузъий тасдиқ хукм

I

Баъзи S-P
SiP

х (S(x) ^P(x))

-

±

S≤p

Жузъий инкор хукм

O

Баъзи S-P эмас
SoP

х (S(x) ^P(x))

-

+

S




Download 1.1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling