1. Тафаккур мантиқ илмининг ўрганиш объекти сифатида. Тафаккур шакллари ва қонунлари xакида тушунча. Формал мантиқнинг предмети ва вазифалари


Download 1.1 Mb.
bet25/43
Sana21.04.2023
Hajmi1.1 Mb.
#1376340
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   43
Bog'liq
Мантиқ маърузалар

Ассерторик (вокелик) хукмларга шарт, зарур, мумкин каби модал тушунчалар (операторлар) ни киритиш оркали модал хукмлар хосил килинади. Модал оператор М харфи билан белгиланади. Модал хукмларининг формуласи куйидагича ёзилади:

Ассерторик хукмлар

Модал хукмлар


S-P

M(S-P)

Оддий хукмлар

S-P эмас

M(S-P эмас)

Мураккаб хукмлар

P^ q

M(p^ q)

PV q

M(pV q)

PV q

M(pV q)

P→ q

M(p→ q)

p≡ q

M(p≡ q)

Модал хукмлар модал мантиқда урганилади. Унда алетик (зарурий), эпистемик (энг ишончли билим), деонтик (мажбурийлик), аксиологик(бахолаш) ва вакт модаллигини ифодаловчи хукмлар тахлил килинган.
Биз булардан алетик модал хукмларини куриб чикамиз. Алетик модал хукмлар субъект ва предикат ўртасидаги икки турли алокадорликни уз ичига олади: зарурий ва проблематик (имконий).
Модал хукмларини ифодалаш учун турли модал операторлардан фойдаланилади.
« А»-А зарурийдир.
« А»- А тасодифийдир.
«◊А »- А бўлиши мумкин.
« ┐А»-А бўлиши мумкин эмас.
Баъзан «Lp»-p зарурийдир, «Мр»-р бўлиши мукин белгиларидан хам фойдаланади.

Download 1.1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling