Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti hisoblash usullari kafedrasi


Download 5.01 Kb.

bet2/47
Sana12.02.2017
Hajmi5.01 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47

1.1.2. Fanning tarkibini o’zlashtirishga qo’yiladigan talablar.  
Fanni o’zlashtirgandan keyin talaba: 
  quyidagi nazariy bilimlarga ega bo’lishi va ulardan foydalana olishi zarur
-  hodisani o’rganishning matematik modelini va uni yechish usulini tanlay 
bilishi; 
-  tadqiq qilinayotgan ob’yekt uchun aniq xarakteristikalar berishi; 
-  mustaqil hisoblash matematikasi usullarini qo’llay bilishi; 
-  nazariy  bilimlariga  asoslanib  maxsus  dasturlar  paketidan  foydalangan 
holda biror algoritmik tilda masalani yechishning dasturini tuzishi; 
-  olingan natijalarni tahlil qila bilishi; 
 quyidagi amaliy ko’nikmalarni egallashi zarur
-  mustaqil bilim olish; 
-  hisoblash  matematikasi  usullarini  amalaiy  masalalarni  yechishga 
qo’llash; 
-  maxsus dasturlar paketidan foydalanish; 
-  natijalarni tahlil qila bilish; 

 
14
  quyidagilar haqida tasavvurga ega bo’lishi zarur
-  hisoblash matematikasi usullarining universialligi; 
-  o’rganilayotgan ixtiyoriy ob’yektni diskretlashtirish jarayoni; 
-  zamonaviy axborot texnologiyalaridan unumli foydalanish; 
-  maxsus dasturlar paketi; 
-  sodda  amaliy  masalalarning  hisoblash  matematikasi  usullari  yordamida 
olingan yechimlari; 
  quyidagilar yuzasidan malakalarni egallashi zarur
-    tadqiqot  ob’yektining  matematik  modelini  tuzish  jarayoni  va  uni  tadqiq 
qilishga chekli elementlar usulini qo’llay bilish; 
-     masalaning diskret modelini tuzish, bazis funksiyalarni tanlay bilish; 
-     approksimatsiyalash, turg’unlik va yaqinlashshga tekshira bilish; 
-          maxsus  dasturlar  paketidan  foydalanib,  sodda  amaliy  masalalarni 
yechish. 
1.1.3.  Fanning  boshqa  fanlar  bilan  bog’liqligi  va  uslubiy  jihatdan  uzviy 
ketma-kerligi (Fanning boshqa turdosh fanlar bilan o’zaro aloqadorligi va uzviyligi 
haqida ma’lumot beriladi). 
Ushbu  fan  matematik  analiz,  algebra,  analitik  va  differensial  geometriya, 
differensial  va  integral  tenglamalar,  matematik  fizika  tenglamalari  fanlari  bilan 
bog’langan  bo’lib,  bu  fanlar  talabalarning  taqribiy  hisob  usullarini  (aynan  chekli 
elementlar  usulini)  chuqur  o’zlashtirishlari  zarur  hisoblanadi.  Shuningdek,  talabalar 
turli texnik obyektlar hisoblarini ilg’or va zamonaviy hisob usullarida bajara olishlari, 
hisob  ishlarini  shaxsiy  kompyuterlarda  bajara  olishlari  uchun  ular  informatika  va 
axborot  texnologiyalari  fanini  mukammal  o’zlashtirib,  yangi  pedagogik  va  axborot 
texnologiyalarini  tadbiq  qilgan  holda,  Maple,  Mathlab,  Mathematica  va  MathCad 
kabi matematik dasturlar va mavjud elektron darsliklardan unumli foydalanib, dastur 
tuzishlari hamda uni amalda bajara olishlari kerak.  
Bunda  asosan,  talabalar  ma’ruzalar  matnlarini  o’rganish,  uni  amaliyot  ishlari 
bilan  birgalikda  olib  borish  hamda  amaliy  mashg’ulotlar  materiallarini  shaxsiy 
kompyuterlarda bajarish ko’nikmalarni hosil qilishi kerak. 
Fanni o’rganishda mashg’ulotlarning ma’ruza, amaliyot mashg’ulotlari, mustaqil 
ta’lim  shakllaridan  foydalaniladi  va  interfaol  usullarning  aqliy  hujum,  klaster, 
taqdimot, bumerang va boshqa yangi pedagogik texnologiya elementlari qo’llaniladi. 
 
1.2. FANNING HAJMI VA MAZMUNI 
 
1.2.1 Fanning hajmi 
 
Mashg’ulot turi 
Ajratilgan soat 
rejada (3-semestr) 
1. 
Nazariy mashg’ulot 
32 
2. 
Amaliy mashg’ulot 
30 
3. 
Лабаратория машғулотлар  
10 
4. 
Mustaqil ish 
80 
 
JAMI: 
152 

 
15
 
1.2.2. Fanning ta’lim standartlariga asoslangan mazmuni 
Nazariy ma’ruzalarni mazmuni. 
Hisoblash  matematikasi  fanining  tarixini  o`rganish.  Taqribiy  sonlarni  kelib  chiqishi, 
xatolar  nazariyasi  va ularni kelib chiqishi  manbalarini o`rganish. Chiziqli  va chiziqli 
bo`magan  tenglamalarni  amaliy  masalalarni  yechish  bilan  bog`lanish.  Hisoblash 
matematikasi  fanining  sonli  usullarini  o`rganish  va  tenglamalarni  yechishga 
qo`llanilishini  o`rganish.  Interpolyasiyalash,  taqribiy  integrallash,  oddiy  differensiya 
tenglamalarini  taqribiy  yechish  usullarini  o`rganish.  Simpson  funksiyalar  bilan 
yaqinlashtirish masalalarini o`rganish. 
 
Har  bir  usulni  kompyuterda  hisoblash  algoritmi,  blok-sxema,  dasturini  tuzish 
mexanizmini o`rganish kabi masalalar bilan chuqur tanishtirishdan iborat. 
  Amaliy mashg’ulotlar mazmuni 
Taqribiy  sonlar  sohasini  o`rganish.  Xatolar  nazariyasi  va  ularni  taqribiy 
sonlarni xatolarini chegarasini aniqlash usullarini algoritmi va dasturini tuzish. 
 
Chiziqli  va  chiziqli  bo’lmagan  tenlamalarni  taqribiy  yechish  uchun  dastlabki 
yaqinlashashani tashlash usullarni o’rganish va bularni 1-ta tenglamani yechish uchun 
ko’llash. Sonli yaqinlashishi masalasini o`rganish va ularni kompyuterda tahlil qilish. 
Gauss,  Zeydel,  Iterasiya  usullari  bilan  amaliy  masalalarni  yechish.  Interpolyasion 
formulalarni  amaliy  masalalarni  o`rganish  uchun  qo`llash.  Integrallarni  taqribiy 
yechish  usullarini  va  ODT-ni  taqribiy  yechish  usullarini  kompyuterda  hisoblashni 
o`rganish. Barcha yechilayotgan usullarga algoritm, blok-sxema va dastur tuzib natija 
olish va taxlil qilib kompterda tegishli xulosa chiqarish va tavsiyalar berish. 
  Laboratoriya mashgulotlari mazmuni 
Laboratoriya mashg`ulotlarida har bir ochilayotgan teglama amaliy masalalarni 
yechishdan kelib chiqayotganligini talabalarga  misollar bilan tushuntirish  va olingan 
natijalarni taqqoslash va tegishli xulosalar chiqarish va tavsiyalar berish. 
 
Hisoblash  matematikasini  har bir  usulini amaliy  misollarni  yechishda qo`llash 
maqsadi,  asosiy  vazifani,  olingan  natijalarni  tahlili  va  ularni  qo`llash  sohalarini 
aniqlashdan iborat. 
 
Har  bir  yechilayotgan  misol  va  masalalar  algoritm,  blok-sxema,  dastur  tuzib 
natija olish va ularni sonli yaqinlashishi jarayonini o`rganish va ularni unumdorligini 
aniqlashdan iborat. 
 
 
1.2.3. Fan mashg’ulotlari mavzulari mazmuni va ularga ajratilgan soat 
  Nazariy mashg’ulotlar mavzulari mazmuni va ularga ajratilgan soat 
3-semestr (32 soat) 
1-ma’ruza  (2  soat):  Xatoliklar  nazariyasi  va  ularni  kelib  chiqish  manbalari. 
Xatoliklarni turlari va uning taraqiyotdagi o’rni va ishlatish sohasi. 
2-ma’ruza (2 soat): Ildizlarni ajratish. Chiziqli bo`lmagan tenglamalarni yechish   

 
16
usullari  (1  ta  tenglama  uchun).  Chiziqli  bo’lmagan  tenglamalarni  taqribiy 
yechishda  dastlabki  yaqinlashishni  o’rni  va  sonli  yaqinlashish  haqidagi 
ma’lumotlar. 
3-ma’ruza  (2  soat):  Chiziqli  bo`lmagan  tenglamalar  sistemasini  yechish  usullari 
(Nyuton,  Iterasiya).  Chiziqli  bo’lmagan  tenglamalar  sistemasini  hayotdagi 
masalalar bilan bog’liqligi va uni taqribiy yechish usullari.  
4-ma’ruza  (2  soat):  Chiziqli  algebraning  taqribiy  usullari.  Yakobi,  Zeydel  va 
iterasiya  usullari
.
.  Chiziqli  bulmagan  tenglamalarni  taqribiy  yechish  usullari  va 
uni taqqloslash, dastlabki yaqinlashishni tenglash.   
 5-ma’ruza  (2  soat):
 
Funksiyalarni    yaqinlashtirish  va  interpolyasiyalash 
masalasining  quyilishi.  Yechimning  mavjudligi  va  yagonaligi.  Funksiyalarni 
yaqinlashtirish
 
masalasining  mohiyati  va  uni  amaliy  masalalarni  yechishiga 
qo’llanilishi. 
6-ma’ruza  (2  soat):
 
Lagranj  interpolyasiyalash  formulasi.  Koldik  xad  baxosi. 
Yeytken  sxemasi.Algoritm  tuzish.  Interpolyasiyalash  masalasini  mohiyati  uni 
qoldiq hadini baholash va algoritm, blok – sxema va dastur tuzish. 
7-ma’ruza  (2  soat):
 
Ayirmalar  nisbati  ishtirokida  tuzilgan  interpolyasion 
formulalar. Ayirmali sxemalarni interpolyasion formulalari tuzishdagi o’rni. 
8-ma’ruza  (2  soat):
 
Teng  oraliqlar  uchun  interpolyasion  formulalar.  Tugunlarni 
joylashishi  va  unga  mos  interpolyasion  formulalari,amaliy  masalalarni  yechishga 
qo’llanilishi.  
9-ma’ruza  (2  soat):
 
Karrali  tugun  nuqtali  interpolyasion  ko`phadlar.  Karrali 
tugun nuqtalar va ularni interpolyasion formulalarni qurishdagi ahamiyati. 
10-ma’ruza  (2  soat):
 
Xos  qiymat  va  xos  vektor  va  ularni  topish  usullari.  Xos 
qiymat  va  xos  vektorni  topish  amaliy  masalalarni  yechish  bilan  bog’liqligini 
ko’rsatish. 
11-ma’ruza  (2  soat):
 
Danilevskiy  va  Loverye  usullari.  Xos  qiymat  va  xos 
vektorlarni topish usullarini algoritm, blok – sxema, dasturini tuzish.  
12-ma’ruza  (2  soat):
 
Taqribiy  integrallash.Tug`ri  to`rtburchak,  trapesiya, 
Simpson formulalari. Umumlashgan  kvadratur formulalar
. Integrallarni taqribiy 
yechish usullari va ularni taqqoslash. 
13-ma’ruza  (2  soat):
 
Algebraik  aniqligi  yeng  yuqori  kvadratur  formulalar. 
Karrali integrallarni taqribiy hisoblash usullari. Karrali integrallarni hisoblash 
algoritmi, blok – sxema, dastur tuzish.  
14-ma’ruza  (2  soat):
 
Oddiy  differensial  tenglamalarni  yechish  usullari.  Oddiy 
diferensial  tenglamalarni  taqribiy  yechish  usullari  va  sonli  natijalar  olish  va  uni 
taqqoslash. 
15-ma’ruza  (2  soat):
 
Sonli  differensiallash.  Sonli  differensiallash  xatoligi.  Uch 
tugun  nuqtali  formulalar.  Sonli  differensiallashning  asosiy  moxiyati  va  uni 
amaliy masalalarini yechish bilan bog’liqligi. 
16-ma’ruza  (2  soat):
 
Splaynlar  bilan  yaqinlashish  (chiziqli  va  kubik).  O`rtacha 
kvadratik  yaqinlashish.  Splayn  bilan  yaqinlashtirish  va  uni  amaliy  masalalarni 
yechishga qo’llanilishi.   
 
  Amaliy mashg’ulotlar mavzulari mazmuni va ularga ajratilgan soat 

 
17
3-semestr (30 soat) 
1-amaliy mashg’ulot (2 soat):
 
Hisoblash matematikasining predmeti va metodlari  
2-amaliy  mashg’ulot  (2  soat):  Xatolar  nazariyasi  va  ularni  kelib  chiqish 
manbalari 
3-amaliy mashg’ulot (2 soat): Ildizlarni ajratish usullar 
4-amaliy mashg’ulot (2 soat): Sonli tenglamalarni yechish usullari  
5-amaliy mashg’ulot (2 soat): Chiziqli tenglamalar sistemasini yechish usullari. 
 
6-amaliy mashg’ulot (2 soat): Chiziqli tenglamalar sistemasini yechish usullari va 
ularni yaqinlashishi 
7-amaliy mashg’ulot (2 soat): Chiziqli bo’lmagan tenglamalar sistemasini yechish 
usullari (Gauss va Zeydel usullari). 
8-amaliy mashg’ulot (2 soat): Chiziqli bo’lmagan tenglamalar sistemasini yechish 
usullar.(Iterasiya, kvadrat ildizlar metodi) 
9-amaliy  mashg’ulot  (2  soat):  Funksiyalarni  interpolyasiyalash.  Lagranj 
interpolyasion formulasi.  
10-amaliy mashg’ulot (2 soat): Nyutonning 1-2 interpolyasion formulalari. (Teng 
uzoqlikda va teng uzoqlikda bo’lmagan tugunlar uchun). 
11-amaliy  mashg’ulot  (2  soat):  Markaziy  ayirmali  interpolyasion  formulasi  va 
ularning yaqinlashishi. 
12-amaliy  mashg’ulot  (2  soat):  Matrisaning  Krilov  usuli  bilan  xos  son  va  xos 
vektorlarini hisoblash 
13-amaliy mashg’ulot (2 soat): Gaussning 1-2-interpolyasion formulalari 
14-amaliy  mashg’ulot  (2  soat):  Funksiyalarning  yaqinlashishi  va  splayn 
tushunchasi 
15-amaliy  mashg’ulot  (2  soat):  Integrallarni  taqribiy  hisoblash  usullari.  Gauss 
tipidagi  kvadratur  formulalar.  Oddiy  differensial  tenglamalarni  yechish 
usullari. 
 
  Laboratoriya mashg’ulotlari mavzulari mazmuni va ularga ajratilgan soat 
3-semestr (10 soat) 
1-laboratorita  mashg’uloti  (2  soat):  Chizikli  tenglamalarni  yechish  usullariga 
algoritm va dastur tuzib natija olish. 
2-laboratorita  mashg’uloti  (2  soat):  Chizikli  bulmagan  tenglamalarni  yechish 
usullari algoritm va dastur tuzib natija olish 
3-laboratorita  mashg’uloti  (2  soat):  Interpolyasion  formulalarga  algoritm  va 
dastur tuzish. 
4-laboratorita  mashg’uloti  (2  soat):  Integrallarni  takribiy  xisoblash  usullariga 
algoritm va dastur tuzish 
5-laboratorita  mashg’uloti  (2  soat):  ODT-ni  takribiy  yechish  usullariga  algoritm 
va dastur tuzish. 
 
  Mustaqil ta’lim mashg’ulotlairi mavzulari mazmuni va ularga ajratilgan soat 

 
18
3-semestr (80 soat) 
1-Mustaqil  ish 
(2
  soat):Markaziy  ayirmali  jadvallar  va  ularga  mos  keladigan 
formulalar. 
2
-Mustaqil ish 
(4
 soat):Gaussning 1-2 interpolyasion formulalari. 
3
-Mustaqil ish 
(4
 soat):Stirling va Bessel interpolyasion formulalari. 
4
-Mustaqil  ish 
(3
  soat):Trigonometrik  funksiyalarni  urtacha  kvadratik 
yakinlashtirish (uzluksiz xol).  
5
-Mustaqil  ish  (
3
  soat):Trigonometrik  funksiyalarni  urtacha  kvadratik 
yakinlashtirish ( diskret xol). 
6
-Mustaqil ish (
4
 soat):Karrali integralarni takribiy xisoblash usullari. 
7
-Mustaqil  ish 
(4
  soat):Chizikli  algebraik  tenglamalar  sistemasini  yechishda 
graidiyentlar usuli. 
8
-Mustaqil ish 
(4
 soat):ChTS.-yechishda yeng kichik kvadratlar usuli. 
9
-Mustaqil ish 
(4
 soat):Matrisaning xarakteristik kupxadini topishda xoshiyalash 
usuli. 
1
0
-Mustaqil  ish 
(4
  soat):Algebraik  va  transendent  tenglamalarni  takribiy 
yechishning grafik usuli. 
1
1-Mustaqil  ish 
(4
  soat):Algebraik  va  transendent  tenglamalarni  takribiy 
yechishning Vatarlar usuli. 
1
2
-Mustaqil  ish 
(4
  soat):Algebraik  va  transendent  tenglamalarni  takribiy 
yechishning ikkiga bulish usuli. 
1
3
-Mustaqil  ish 
(4
  soat):Adamsning  ikkinchi  va  uchinchi  tartibli  oshkor  va 
oshkormas formulalarini keltirib chikarish. 
1
4
-Mustaqil ish 
(4
 soat):Integrallarni takribiy xisoblash formulalari. 
1
5
-Mustaqil ish (
4
 soat):Oddiy diferensial tenglamalarni takribiy yechish usullari. 
1
6
-Mustaqil ish 
(3
 soat):Xisoblash matematikasining tarixi, predmeti va metodi. 
1
7
-Mustaqil  ish  (
3
  soat):Xozirgi  zamon  xisoblash  mashinalari  va  sonli  metod 
nazariyasi. 
1
8
-Mustaqil ish 
(3
 soat):Masalalarni sonli yechishdagi natijalar xatosi. 
1
9
-Mustaqil ish 
(3
 soat):Xisoblash matematikasida yukotolmas xato. 
20
-Mustaqil ish 
(3
 soat):Algebraik tenglamalarni ildizlarini ajratish. 
2
1-Mustaqil ish 
(3
 soat):Kupxad va uning xosilalari kiymatlarini xisoblash. 
2
1-Mustaqil ish 
(3
 soat):Kiskartirib aks yetish prinsipi. 
23
-Mustaqil ish (
3
 soat):Metrik fazo xakida tushuncha 
 
1.3. FANNI O’QITISH JARAYONINI TASHKIL ETISH VA O’TKAZISH 
BO’YI-CHA TAVSIYALAR. (Fanni o’qitish shakli, vositalari, texnologiyasi va 
metodlari). 
1.3.1. Nazariy mashg’ulotlarga tayyorgarlik.  
Bu  jarayonga  tayyorgarlik  ko’rishda  faqatgina  ma’ruza  materiallari  bilan 
cheklanib qolmasdan, balki bir necha uslubiy qo’llanma va darsliklardan foydalanish 
lozim.  Bu  bir  tomondan  dars  hajmining  kamligi  sababli  ma’ruza  darslarida 
yetkazishning  imkoni  bo’lmagan  mavzularni  to’ldirishga,  ikkinchi  tomondan  esa 

 
19
chuqur  bilim  olish  va  masalalarni  yechish  ko’nikmalarni  shakllantirishga  yordam 
beradi. Bu o’z navbatida talabaning mustaqil bilim olishini, adabiyotlar bilan ishlash 
ko’nikmalarini shakllantiradi. 
1.3.2.  Amaliy  mashg’ulotlarni    o’qitish  jarayonini  tashkil  etish  va  uni 
o’tkazishga tayyorgarlik bo’yicha tavsiyalar.  
Talabaning  nazariy  ma’lumotlarni  va  umumiy  fanni  o’zlashtirish darajasi  uning 
amaliy masalalarni, seminar mashg’uloti materiallarini bajarishi, masalalarni mustaqil 
yecha  olishi,  uy  vazifalarini  bajara  olishi  darajasi  va  samaradorligi  bilan  aniqlanadi. 
Shuning  uchun  talaba  fanning  har  xil  bo’limlaridagi  tipik  masalalarni  mustaqil 
yechish ko’nikmalarini egallashi lozim. Bu jarayonda talaba o’rganilayotgan fanning 
ma’nosiga chuqurroq yetib borgan holda aniq amaliy masalalarni yechishda umumiy 
nazariy  qonuniyatlarni  qo’llay  oladi.  Buning  uchun  talaba  amaliyot  darslarida 
qiyinlik  darajasi  oshib  boruvchi  kamida  5-6  ta  masala  yechishi  zarur.  Darsdan 
tashqari  mustaqil ish va uy vazifasi sifatida talabaga o’rtacha qiyinlikdagi va uslubiy 
manbalardan  foydalangan  holda  yechish  mumkin  bo’lgan  masalalarni  berish 
maqsadga  muvofiq.  Bunda  o’tilgan  nazariy  ma’lumotlar  va  masalalar  yechishning 
maxsus uslublaridan foydalanilishiga e’tibor berish kerak. Shunday qilib, talabani shu 
fanga  kiruvchi  har  xil  bo’limlarga  oid  masalalarni  nazariy  ma’lumotlarga  tayanib 
yechishga  o’rgatiladi.  Bu  jarayonda  quyidagi  uslubiy  xarakterga  ega  qoidalarni 
e’tiborga olish maqsadga muvofiq: 
  masalaning  qo’yilishini  qisqacha  yozish,  bunda  berilgan  ma’lumotlarning 
hamma-sini yagona birliklar sitemasiga o’tkazish, lozim bo’lganda ba’zi spravochnik 
o’zgarmaslarini kiritish; 
  masalani  yechish  jarayonida  qo’llaniladigan  barcha  zaruriy  qonuniyatlarni 
o’zida  aks  ettiruvchi  noma’lum  miqdorlarni  izlashning  mantiqiy  yo’llarini  topgan 
holda masalani tahlil qilish; 
  masala shartining grafik tasvirini (eskizini) chiza bilish; 
  masalani yechishning ketma-ketligini izohlashlar bilan bajara olish; 
  o’lchamlarni  tekshira  olish,  berilgan  ma’lumotlardan  to’la  foydalana  olish, 
yechimning ishonchliligini baholay olish; 
  masalaning yechimini yetarlicha aniqlik bilan hisoblay bilish; 
  olingan  sonli  natijalarning  mantiqiy  maqsadini  baholay  bilish  va  ulardan 
zaruriy mexanik xulosalar chiqara bilish. 
Talabaning  amaliyot  darslaridagi  topshiriqlarni,  uy  vazifalarini  va  mustaqil  ish 
topshiriqlarini  bajarishini  nazorat  qilish  va  baholashning  quyidagi  uslubiga  e’tiborni 
qaratish maqsadga muvofiq: 
  uy vazifalarini tekshirish; 
  nazorat topshiriqlarini bajarishini tekshirish; 
  dars davomida o’zlashtirishini nazorat qilish; 
  mustaqil ish topshiriqlari himoyasi. 
Amaliyot mashg’uloti topshirig’ini bajarishdan kutiladi-gan natijalar:  
  mavzu yuzasidan bilimlarni tizimlashtirish va mustahkamlash;  
  amaliy masalalarni yechishda nazariy tushunchalardan foydalana bilish;  

 
20
  masalani yechishning to’g’ri usulini tanlay bilish;  
  masalani mustaqil yechish ko’nikmasini hosil qilish;  
  masalaning yechimini mustaqil tahlil qila bilish. 
1.3.3. Amaliyot mashg’uloti topshirig’ini bajarishdan kutiladigan natijalar:  
mavzu  yuzasidan  bilimlarni  tizimlashtirish  va  mustahkamlash;  amaliy 
masalalarni  yechishda  nazariy  tushunchalardan  foydalana  bilish;  masalani 
yechishning  to’g’ri  usulini  tanlay  bilish;  masalani  mustaqil  yechish  ko’nikmasini 
hosil qilish; masalaning yechimini mustaqil tahlil qila bilish. 
1.3.4.  Laboratoriya  mashg’uloti  topshirig’ini  bajarishdan  kutiladigan 
natijalar:  
mavzu  yuzasidan  bilimlarni  tizimlashtirish  va  mustahkamlash;  laboratoriya 
mashg’uloti  topshirig’ini  bajarishda  nazariy  tushunchalardan  foydalana  bilish; 
topshiriqni  bajarishning  to’g’ri  usuli  va  ketma-ketligini  tanlay  bilish;  topshiriqni 
mustaqil  bajarish  va  uni  amaliyotga  qo’llay  bilish  ko’nikmasini  hosil  qilish; 
topshiriqning yechimini mustaqil tahlil qila bilish. 
1.3.5.  Seminar  mashg’uloti  va  mustaqil  ish  topshirig’ini  bajarishdan 
kutiladigan natijalar:  
mavzuga  oid  qo’shimcha  materiallarni  axborot  manbalari  (kutubxona,  internet 
tarmog’i,  vaqtli  matbuot  va  hokazo)  dan  topish,  konspektlashtirish  va  ularni 
o’rganish;  mavzu  yuzasidan  matn  bilan  ishlash,  bilimlarni  tizimlashtirish  va 
mustahkamlash;  fikrlar  ketma-ketligini  tanlay  bilish;  o’z  ustida  malakaviy  ishlashni 
o’rganib  borish;  nutqni  rivojlantirish  va  eslab  qolish  qobiliyatini  kuchaytirish;  o’z 
fikri  va  guruh  fikrini tahlil qilib, bir  yechimga kelib,  yakuniy  xulosani bayon  qilish; 
mavzuni hayotiy voqyealar bilan bog’lash; mustaqil tahlil va xulosalar chiqara bilish; 
pedagogik mahoratni shakllantirib borish. 

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling