Argentometriyada ekvivalent nuqtani aniqlash


. 3) Konsentrlash usullarining mohiyati


Download 1.62 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/15
Sana28.12.2022
Hajmi1.62 Mb.
#1022044
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
21
. 3) Konsentrlash usullarining mohiyati. Hozirgi vaqtda materiallarning tozaligiga 
qo‘yiladigan talabning ortishi, atrof-muhitni nazorat qilish muammolarining ko‘ndalang bo‘lib 
turishi mikroaralashmalarni aniqlash masalasining dolzarbligiga olib kelаdi. Zamonaviy analiz 
usullarining sezuvchanligi har xil bo‘lib, sezuvchanligi yuqori usullar maxsus asboblar talab 
qilgani, analiz tannarxining qimmatligi, ulardan foydalanishni ancha cheklaydi. Tannarxi 
arzon va qulay usullarning esa sezuvchanligi yetarli emas, bundan tashqari, aniqlanadigan 
modda miqdori qancha kam bo‘lsa, aniqlash xatosi shuncha katta bo‘ladi. Konsentrlash 
1)Mutlaq 2)Nisbiy 
1) Mutlaq konsentrlashda aniqlanadigan mikrotarkibiy qism ko‘p hajmdan kam hajmga 
o‘tkaziladi. 
2) Nisbiy konsentrlashda mikrotarkibiy qismning makrotarkibiy qismdan ajratilishi natijasida 
mikrotarkibiy qism konsentratsiyasining makrotarkibiy qism konsentratsiyasiga nisbati ortadi. 
Aytib o‘tilgan konsentrlash usullaridan qaysi birini tanlash masalasi juda muhim. Bu masalani 
hal qilish tekshiriladigan obyektning tabiati, uning kimyoviy tarkibi, moddani aniqlash uchun 
qo‘llanilishi ko‘zda tutilgan usul, tahlil jarayoni vaqti, laboratoriya sharoitida mavjud bo‘lgan 
asbob va jihozlar, reaktiv va erituvchilar singarilarga bog‘liq. Ayrim hollarda bir necha usul 
ketma-ket qo‘llanilishi mumkin. Odatda, konsentrlash guruhlab yoki ayrim-ayrim bo‘lishi 
mumkin. Guruhlab konsentrlashda bir amal davomida bir necha mikrotarkibiy qism ajratiladi. 
Ayrim-ayrim konsentrlashda tekshiriladigan obyekt tarkibidagi moddalardan bittasi –
aniqlanadigani konsentrlanadi. 
22
. 14)Титрлашнинг бевосита ва билвосита усуллари.Бевосита титрлаш усули - 
аниқланаётган ионни иккинчи аниқ концентрацияли реагент билан тўғридан - тўғри 


титрлаб, эквивалент нуқтани топиш мумкин.Билвосита титрлаш усули - аниқланаётган 
моддани бирор сабабга кўра (реакция тезлиги кичик бўлса,эквивалент нуқтани аниқлаш 
учун индикатор топилмаса ва х.к.) бевосита титрлаб бўлмаса, у вақтда билвосита 
титрлаш усулидан фойдаланилади. Билвосита титрлаш методида иккита стандарт 
эритма ишлатилади. Биринчи стандарт эритма аниқланаётган модда билан реакцияга 
кирса. иккинчи стандарт эритма биринчиси билан реакцияга киришади. Билвосита 
титрлаш «қолдиқни титрлаш" ҳам дейилади. Унинг моҳияти қуйидагича: анализ учун 
олинган аликвот қисмга,унинг таркибидаги ион билан реакцияга киришувчи иккинчи 
стандарт эритмадан мўл миқдорда солинади, сўнгра реакцияга кирмай қолган ортиқча 
миқдордаги реагент иккинчи стандарт эритма билан титрланади. Биринчи реагентнинг 
реакцияга кирмай қилган қисмини аниқлаб, анализ қилинаётган модда миқдорини 
аниқлаш мумкин. Масалан, Al+3 иони комплексон - III билан реакцияга кирганда 
реакция тезлиги кичик бўлади. Шунинг учун Al+3 иони солинган колбага ортикча 
миқдорда комплексон - III стандарт эритмадан аниқ ўлчаб оламиз. Сўнгра Al+3 иони 
билан реакцияга кирмай қолган комплексон III ни рухнинг стандарт эритмаси билан 
титрлаб топилади. Модданинг миқдорини аниқлашда баъзан «ўриндошлик методи». 
ҳам ишлатилади. Бунда аниқланаётган ион махсус танланган реакция ёрдамида бошқа 
моддага айлантирилади ва охирги модда бирор стандарт эритма билан титрлаб 
топилади. Масалан, Cr2+ ҳавода тез оксидланиб кетади ва оксидловчи билан бевосита 
титрлаш қийин. Шунинг учун унга ортиқча миқдорда аниқ ўлчанган Fe2+ эритмаси 
қуйилади. Бу вақтда Cr2+ га эквивалент равишда Fe2+ ҳосил бўлади ва уни титрлаб 
Cr2+ нинг миқдорини топиш мумкин. Бу усул оксидловчи ёки қайтарувчи анионлар 
билан қийин эрийдиган бирикмалар ҳосил қилувчи катионларнинг миқдорини 
аниқлашда ҳам қўлланилади. Масалан, Ca2+ ионини аниқлаш учун аммоний оксалат 
таъсир эттирилса, СаС2О4 ҳосил бўлади ва чўкмани фильтрлаб, ювиб, НСl да эритилса, 
у ҳолда Са2+ га эквивалент миқдорда Н2С2О4 кислотаси ҳосил бўлади ва уни КМпО4 
билан титрлаб, Са2+ нинг миқдорини аниқ топиш мумкин. 

Download 1.62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling