Argentometriyada ekvivalent nuqtani aniqlash


. Титрлашнинг бевосита ва билвосита усуллари


Download 1.62 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/15
Sana28.12.2022
Hajmi1.62 Mb.
#1022044
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
5
. Титрлашнинг бевосита ва билвосита усуллари. Бевосита титрлаш усули
аниқланаётган ионни иккинчи аниқ концентрацияли реагент билан тўғридан - тўғри 
титрлаб, эквивалент нуқтани топиш мумкин. Титрлашнинг бевосита ва билвосита 


усуллари. Билвосита титрлаш усули - аниқланаётган моддани бирор сабабга кўра 
(реакция тезлиги кичик бўлса, эквивалент нуқтани аниқлаш учун индикатор топилмаса 
ва х.к.) бевосита титрлаб бўлмаса, у вақтда билвосита титрлаш усулидан 
фойдаланилади. Билвосита титрлаш методида иккита стандарт эритма ишлатилади. 
Биринчи стандарт эритма аниқланаётган модда билан реакцияга кирса. иккинчи 
стандарт эритма биринчиси билан реакцияга киришади. Билвосита титрлаш «қолдиқни 
титрлаш" ҳам дейилади. Унинг моҳияти қуйидагича: анализ учун олинган аликвот 
қисмга,унинг таркибидаги ион билан реакцияга киришувчи иккинчи стандарт 
эритмадан мўл миқдорда солинади, сўнгра реакцияга кирмай қолган ортиқча 
миқдордаги реагент иккинчи стандарт эритма билан титрланади. Биринчи реагентнинг 
реакцияга кирмай қилган қисмини аниқлаб, анализ қилинаётган модда миқдорини 
аниқлаш мумкин. Масалан, Al

3 иони комплексон - III билан реакцияга кирганда 
реакция тезлиги кичик бўлади. Шунинг учун Al

3 иони солинган колбага ортикча 
миқдорда комплексон - III стандарт эритмадан аниқ ўлчаб оламиз. Сўнгра Al

3 иони 
билан реакцияга кирмай қолган комплексон III ни рухнинг стандарт эритмаси билан 
титрлаб топилади. Модданинг миқдорини аниқлашда баъзан «ўриндошлик методи». 
ҳам ишлатилади. Бунда аниқланаётган ион махсус танланган реакция ёрдамида бошқа 
моддага айлантирилади ва охирги модда бирор стандарт эритма билан титрлаб 
топилади. 
6
. Gravimetrik analiz usuli. Metodning mohiyati. Bevosita va bilvosita aniqlash usullari 
Gravimetrik analiz ajratish, haydash, cho'ktirish usullariga bo’linadi. Barcha gravimetrik 
usullar bevosita va bilvosita holda bajariladi. Ajratish usullari aniqlanuvchi tarkibiy qismni 
erkin holda miqdoriy jihatdan to‘liq ajratib, uning massasini o'lchashga asoslangan. Haydash 
usullarida aniqlanadigan tarkibiy qism biror uchuvchan holatdagi moddaga aylantirib, 
haydaladi. Haydash uchun yuqori temperatura yoki kimyoviy ta’sirdan foydalanish mumkin. 
Haydash usullari bevosita va bilvosita usullarga bo’linadi. Haydash usullarida aniqlanadigan 
tarkibiy qism biror uchuvchan holatdagi moddaga aylantirib, haydaladi. Haydash uchun yuqori 
temperatura yoki kimyoviy ta’sirdan foydalanish mumkin. Haydash usullari bevosita va 
bilvosita usullarga bo’linadi. Bevosita usullarda aniqlanuvchi tarkibiy qism biror kimyoviy 
yutuvchida yuttiriladi va uning massasi tarozida bevosita tortiladi. Buning uchun kimyoviy 
yutuvchining aniqlanuvchi moddani yuttirishdan oldingi va keyingi massalari o’lchanadi, 
so‘ngra massalar farqi bo‘yicha aniqlanadigan moddaning miqdori aniqlanadi. Bilvosita 

Download 1.62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling