Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet122/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   238

bog‘lab qo‘ymoq, band qilmoq; loc être fou à lier g‘irt ahmoq bo‘lmoq; pieds 

et  poings  liés  birovga  qaram  bo‘lmoq;  avoir  les  mains  liées  qo‘l-oyog‘i 

bog‘liq  bo‘ lmoq,  erkin  harakat  qilishdan  mahrum  bo‘lmoq;  lier  à  bog‘lamoq; 

2.  bog‘lamoq,  cheklamoq,  bog‘lab  qo‘ymoq,  erkin  harakat  qilish 

imkoniyatidan  mahrum  qilmoq;  cette  promesse  me  lie  bu  va’da  meni 

majbur qiladi; être lié par un  serment qasamyod bilan bog‘langan bo‘lmoq; 

3.  o‘zaro  bog‘lamoq,  bog‘lab  turmoq;  leurs  goûts  communs  les  ont 

rapprochés  et  liés  ularning  umumiy  didi  ularni  o‘zaro  yaqinlashtirdi  va 

bog‘ladi;  ils  sont  très  liés  ular  juda  ham  yaqin  aloqada;  III.  se  lier  vpr 

do‘stona  aloqada  bo‘lmoq;  il  ne  se  lie  pas  facilement  u  osongina 

do‘stlashmaydi. 

lierre 


nm  pechak  (chirmovuqqa  o‘xshab  o‘sadigan  o‘simlik);  le  lierre 

grimpe autour du tronc des arbres pechak daraxt tanasiga yopishib o‘sadi. 

liesse 

nf  litt  shodlik,  shod-xurramlik,  shodiyona;  peuple,  assemblée  en 



liesse shodiyonaga to‘plangan xalq. 

lieu


1

 

nm 1. o‘rin,  joy, makon; dans  ce  lieu bu  joyda, bu yerda; lieu sûr 



ishonchli  joy;  mettre qqn, qqch  en lieu  sûr birovni, biror  narsani ishonchli 

joyga  joylamoq;  lieu  de  promenade,  de  passage  sayr  qilish,  o‘ tish  joyi; 

mauvais lieu yomon joy; yomon,  axloqsiz  ishlar qilinadigan joy; loc n’avoir 

ni  feu  ni  lieu  bitidan  boshqa  hech  narsasi  yo‘q,  qoqqanda  qoziq,  osganda 

xurmacha, ship-shiydam; adverbe, complément de lieu o‘rin ravishi, holi; 2. 

loc  haut  lieu  mashhur,  taniqli  joy;  en  haut  lieu  yuqori  (yuqorigi 

mansabdorlar);  il  s’est  plaint  en  haut  lieu  u  yuqoriga  arz  qildi;  lieu  saint 

muqaddas,  aziz  joy  (ibodatxona,  budxona);  pl  les  lieux  saints  muqaddas 

joylar, qadamjolar; 3. lieu public jamoat joyi;  4. voqea-hodisa sodir  bo‘lgan 

joy; être sur les lieux voqea sodir bo‘lgan  joyda bo‘lmoq; 5.  bino, uy, xona, 

joy;  état  des  lieux  binoning,  joyning  holati;  quitter,  vider  les  lieux  uyni 

tashlab ketmoq, bo‘shatmoq; 6. lieux (d’aisances) hojatxona; 7.  o‘rin,  payt, 

mavrid, navbat; en son lieu o‘z navbatida; loc adv en temps et en lieu payti 

va  o‘rni  kelganda,  kezi  kelganda;  nous  vous  ferons  connaître  notre 

décision  en  temps  et  lieu  biz  sizga  o‘z  qarorimizni  mavridi  va  o‘rni 

kelganda  bildiramiz;  8.  o‘rin,  joy,  yer,  parcha;  en  premier  lieu  birinchi 

o‘rinda, navbatda; avvalo; en dernier lieu oxirgi o‘rinda, navbatda; oxirida; 9. 

avoir  lieu  bo‘lmoq,  bo‘lib  o‘ tmoq,  sodir  bo‘lmoq;  la  fête  aura  lieu  sur  la 

grand-place  bayram  katta  maydonda  bo‘ladi;  10.  loc  prép  au  lieu  de 

o‘rniga;  employer  un  mot  au  lieu  d’un  autre  bir  so‘z  o‘rniga  boshqasini 

ishlatmoq;  11.  tenir  lieu  de  o‘rnini  bosmoq,  o‘rniga  o‘ tmoq;  vazifasini 

bajarmoq, o‘ tamoq; cette pièce  me tient lieu de  chambre et de salon à la 

fois  bu  xona  bir  vaqtning  o‘zida  menga  yotoqxona  va  mehmonxona 

vazifasini o‘ taydi;  avoir lieu de + inf asos, sabab, o‘rin; elle n’a pas lieu de 

se plaindre uning nolishiga o‘rin yo‘q; il y a lieu de asos bor, o‘rin bor, kelib 

chiqmoq; il y  a lieu de s’inquiéter bezovta  bo‘lishga asos bor; s’il y a  lieu 

zarurat  bo‘lganda,  kerak  bo‘ lganda;  donner  lieu  qo‘zg‘amoq,  tug‘dirmoq, 

sabab bo‘lmoq; 12. lieu commun hammaga ma’lum bo‘lgan, siyqasi chiqqan 

gap,  fikr;  hammaga  ma’lum  haqiqat;  lieux  communs  rebattus  siyqasi 

chiqqan hammaga ma’lum gaplar. 

lieu

2

 



nm merlang (baliqning turi). 

LIEUDIT

 

LIMPIDITÉ



 

 

 



308 

lieudit 


ou

 lieu-dit 

nm an’anaviy nomga ega  bo‘lgan qishloq  joyi, degan, 

deb ataladigan joy; l’autocar s’arrête au lieudit des Trois-Chênes avtobus 

Trua-Shen degan joyda to‘xtaydi. 

lieue 


nm lyo (Fransiyada 4 km chamasidagi qadimgi uzunlik o‘lchovi); loc 

à cent lieues à la ronde qirq chaqirim yaqin atrofda; à cent, mille lieues de 

juda  uzoqda;  j’étais  à  cent  lieues  de  supposer  men  bunday  deb 

o‘ylashdan juda uzoqda edim. 

lieuse 

nf bog‘ bog‘lagich, ham o‘rib, ham bog‘laydigan mashina. 



lieutenant 

nm  1.  leytenant;  2.  mar  lieutenant  de  vaisseau  kapitan-

leytenant;  3.  o‘rinbosar,  yordamchi;  les  lieutenants  d’un  chef  de  gang 

banda boshlig‘ ining yordamchilari. 

lieutenant-colonel 

nm podpolkovnik. 

lièvre 

nm  1.  quyon  (yovvoyi);  2.  quyon  go‘shti;  civet  de  lièvre  quyon 



go‘shtidan  qilingan ragu;  3. loc il ne faut pas courir deux  lièvres à la fois 

ikki  kemaning  boshini  tutgan  g‘arq  bo‘lar,  ikki  quyonni  quvlagan  birini  ham 

tutolmas; c’est là que gît le  lièvre  gap,  ish, masala mana qayerda; hamma 

gap,  ish,  masala  mana  shunda;  lever,  soulever  un  lièvre  kutilmaganda 

og‘ir, qiyin masalani ko‘ tarmoq, masalaga tegib ketmoq. 

lifter 


vt anglic sport; aylantirib, burab tepmoq (to‘pni). 

liftier, ière 

n liftchi, liftyor. 

ligament 

nm pay, chandir. 

ligature 

nf  1.  bog‘lash,  yig‘ib,  to‘plab  bog‘lash;  faire  une  ligature 

bog‘lamoq; 2. bog‘lanadigan narsa, bog‘, bog‘ich. 

ligaturer 

vt  bog‘lamoq,  bog‘ich  bilan  bog‘lamoq;  ligaturer  une  artère 

arteriyani bog‘ich bilan bog‘lamoq. 

lige 


adj sodiq, sadoqatli. 

ligne 


nf 1. chiziq;  ligne  horizontale gorizontal chiziq; 2. chiziq, chegara, 

ligne  de  démarcation  demarkatsion  chiziq;  ligne  de  flottaison  vaterliniya 

(kemaning suvga botish chizig‘i); passage de la ligne ekvator chizig‘ i; ligne 

blanche  yo‘l  chizig‘i;  3.  kaft  chizig‘i;  ligne  de  vie,  de  cœur  hayot,  qalb 

chizig‘i;  4.  chiziq,  ko‘rinish;  5.  shakl,  narsalarning  ko‘rinishi,  qiyofasi;  loc 

garder  la  ligne  figura  saqlamoq;  6.  yo‘nalish,  nuqtai  nazar,  qarash;  7. 

yo‘nalish, tomon, taraf; en ligne droite to‘g‘ri yo‘nalishda; ligne de conduite 

tutilgan yo‘l;  être dans la ligne du parti partiya yo‘lidan  bormoq; 8. chiziq, 

mo‘ljal;  ligne  de  tire  o‘tish  chizig‘i;  9.  yo‘l,  yo‘nalish;  lignes  de  chemin  de 

fer,  de  métro,  d’autobus  temir  yo‘li,  metro,  avtobus  yo‘nalishlari;  ligne 

maritime,  aérienne  dengiz,  havo  yo‘li;  pilote  de  ligne  fuqaro  aviatsiyasi 

uchuvchisi;  10.  qarmoq;  pêcher  à  la  ligne  qarmoq  bilan  baliq  tutmoq;  11. 

tarmoq;  ligne  électrique  elektr  tarmog‘i;  ligne  téléphonique  telefon 

tarmog‘i; parlez, vous  êtes en ligne  gapiring, siz  tarmoqqa ulandingiz;  13. 

qator;  être  placé  en  ligne,  sur  une  ligne  qatorga,  bir  qatorga  tizilgan 

bo‘lmoq; en ligne pour le départ! jo‘nash uchun qatorga  tiziling! hors ligne 

alohida, boshqalardan farqli, o‘ziga xos; il est d’une intelligence hors ligne 

u  o‘ziga  xos  aqlga  ega;  14.  marra,  chegara,  chiziq;  lignes  de  fortification 

mudofaa chizig‘i; avoir raison, être battu sur toute la ligne har  tomonlama 

haq  bo‘lmoq,  hamma  tomonlama  yengilmoq;  15.  satr,  yo‘l,  xat;  à  la  ligne 

satrdan; aller, revenir à la ligne yangi satrdan boshlamoq; de la première à 

la  dernière  ligne  birinchi  satrdan  oxirgi  satrgacha;  16.  loc  entrer  en  ligne 

de  compte  hisoblanmoq,  hisobga  olinmoq;  17.  shajara,  nasl-nasab; 

descendre en droite  ligne d’un homme célèbre  to‘g‘ridan-to‘g‘ri mashhur 

odam nasl-nasabidan bo‘lmoq. 

ligné, ée 

adj chiziqli, chiziq; papier ligné ou quadrillé chiziqli yoki katakli 

qog‘oz. 


ligneux, euse 

adj yog‘ochga o‘xshash, yog‘ochsimon. 

lignifier  (se) 

vpr  o‘zlik  yog‘ochga  aylanib  qolmoq,  yog‘ochday  qotib 

qolmoq, yog‘och bo‘lib qolmoq. 

lignite 


nm qora yoki qo‘ng‘ir toshko‘mir. 

ligoter 


vt  1.  oyoq-qo‘lini  mahkam  bog‘lamoq,  bog‘lab  tashlamoq;  les 

voleurs  ont  ligoté  le  gardien  o‘g‘rilar  qorovulni  bog‘lab  tashlashdi;  2. 

bog‘lamoq,  cheklamoq,  bog‘lab  qo‘ymoq;  ce  contrat  le  ligote 

complètement bu shartnoma uning oyoq-qo‘lini butunlay bog‘lab qo‘ydi. 

ligue 

nf  davlatlarora  ittifoq,  birlashma;  ligue  des  droits  de  l’homme 



inson huquqlarini himoya qilish uyushmasi. 

liguer 


vt  1.  ittifoqqa  birlashtirmoq;  ittifoq  tuzmoq;  2.  birlashtirmoq; 

jipslashtirmoq, uyushtirmoq. 

lilas 

I. nm inv nastarin;  lilas blanc, violet  oq, binafsha rang nastarin;  II. 



adj inv nastarin rang, och binafsha rang. 

liliacées 

nf pl bot lolagullilar. 

lilliputien, ienne 

adj, n mitti, jajji, juda kichik, liliput. 

limaçon 


nm 1. shilliq qurt; 2. anat quloq bo‘shlig‘ i. 

limaille 

nf metall qirindisi; limaille de fer temir qirindisi. 

limande 


nf kambala balig‘i. 

limbes 


nm  pl  1.  din;  jannatga  kirish  arafasi;  2.  kam  yoritilgan  yer,  holat; 

cet ouvrage est resté dans les limbes bu ish yarim ko‘chada qoldi. 

lime 

nf egov; lime à ongles tirnoq tozalaydigan egov. 



limer 

vt egovlamoq. 

limier 

nm 1. ovchi  it;  2.  izquvar, politsiyachi; c’est un fin limier bu  usta 



izquvar. 

liminaire 

adj  asarning,  nutqning  boshiga  joylashgan;  page,  déclaration 

liminaire dastlabki bet. 

limitatif,  ive 

adj  cheklaydigan,  cheklovchi,  chegaralovchi;  énumération 

limitative cheklovchi ro‘yxat. 

limitation 

nf  cheklash,  cheklov,  chegaralash;  limitation  d’un  pouvoir 

huquqni chegaralash. 

limite 

nf  1.  chet,  chegara,  chekka,  yoqa;  établir,  tracer  des  limites 



chegaralarini aniqlamoq, belgilamoq; borne  marquant une limite chegarani 

belgilovchi qoziq; 2. chekka, chet, qirg‘oq; la  mer  s’étendait  alors au-delà 

de  ses  limites  actuelles  unda  dengiz  hozirgi  qirg‘og‘idan  nariroqqa 

cho‘zilgan  edi;  3.  chegara,  chek,  me’yor,  oxirgi  nuqta;  n’attendez  pas  la 

dernière  limite  pour  vous  inscrire  yozilish  uchun  oxirgi  vaqtni  kutib 

turmang; limite d’âge yosh chegarasi; 4. oxirgi chegara, had, me’yor, doira, 

daraja; les limites du possible imkoniyat doirasi; la patience a des limites! 

sabr-toqatning  ham  chegarasi  bor!  dans  une  certaine  limite  ma’lum 

darajada; nous vous aiderons dans les limites de nos moyens imkonimiz 

darajasida biz sizga yordam beramiz;  5. à la  limite  eng, hech  bo‘lmaganda; 

adj cas limite oxirgi marta;  vitesse limite  tezlik chegarasi;  6.  pl imkoniyat, 

daraja,  qobiliyat  chegarasi;  connaître  ses  limites  o‘z  imkoniyatlarini, 

chegarasini,  darajasini  bilmoq;  7.  sans  limites  chegarasi,  oxir-poyoni  yo‘q, 

cheksiz,  chegarasiz,  bepoyon;  une  ambition  sans  limites  cheki-chegarasi 

yo‘q shuhratparastlik. 

limité, ée 

adj chegaralangan, cheklangan. 

limiter 


I. vt 1. chegaralamoq; mers qui limitent la France à l’ouest et au 

sud  Fransiyani  g‘arbda  va  janubda  chegaralab  turuvchi  dengizlar;  2. 

chegaralamoq,  cheklamoq;  limiter  le  pouvoir  de  qqn  birovning  haq-

huquqlarini  cheklamoq;  fam  limiter  les  dégâts  zararni  cheklamoq;  II.  se 

limiter  vpr  chegaralanmoq,  cheklanmoq;  savoir  se  limiter  o‘z  chegarasini 

bilmoq;  le  monde  pour  lui  se  limite  à  sa  famille  borliq  uning  uchun  o‘z 

oilasi bilan chegaralanadi. 

limitrophe 

adj  1.  chegaradosh,  chegaralangan,  tutashgan;  2. 

chegaradosh, 

qo‘shni; 

départements 

limitrophes 

chegaradosh 

departamentlar. 

limogeage 

nm  bo‘shatish,  ishdan  olish,  chetlatish,  chetlashtirish, 

vazifasidan haydash. 

limoger 

vt  bo‘shatmoq,  vazifasidan  olmoq,  chetlatmoq,  chetlashtirmoq, 

vazifasidan  haydamoq;  limoger  un  préfet  departament  boshlig‘ini 

bo‘shatmoq. 

limon 

nm loyqa, cho‘kindi, balchiq (suv bosgan joylarda); limon employé 



comme engrais o‘g‘it sifatida foydalaniladigan cho‘kindi. 

limonade 

nf sharbat, limonad. 

limoneux, euse 

adj loyqali, cho‘kindili, balchiqli; fleuve limoneux loyqali 

daryo. 


limpide 

adj  1.  tiniq,  toza,  beg‘ubor,  shaffof  (suyuqlik);  eau,  source 

limpide  tiniq suv,  buloq; regard  limpide beg‘ubor  qarash; 2.  aniq, ravshan, 

tiniq; explication limpide aniq tushuntirish. 

limpidité 

nf  1.  tiniqlik,  tozalik,  beg‘uborlik,  shaffoflik;  limpidité  de  l’eau, 

de l’air suvning  tiniqligi,  havoning musaffoligi; 2.  tiniqlik, ravshanlik,  aniqlik; 

ce texte est d’une limpidité parfaite bu ajoyib aniqlikdagi matn. 



LIN

 

LITANIE



 

 

 



309 

lin 


nm  1.  zig‘ir;  tissus  de  lin  zig‘ir  tolasidan  qilingan  mato;  huile  de  lin 

zig‘ir moyi, olif; 2. zig‘ir tolasidan qilingan mato, gazmol; chemise de lin zig‘ir 

tolasidan qilingan ko‘ylak. 

linceul 


nm kafan. 

linéaire 

adj  1.  chiziqli;  mesure  linéaire  uzunlik  o‘ lchovi;  perspective 

linéaire  chiziqli  perspektiva;  dessin  linéaire  texnik  chizma;  2.  sayoz, 

mazmunan  siyqa,  yuzaki;  un  récit  très  linéaire,  un  peu  ennuyeux  juda 

sayoz, biroz zerikarli hikoya. 

linéarité 

nf litt soddalik, to‘g‘rilik. 

linéament 

nm litt 1. tasvir, tashqi ko‘rinish; les linéaments d’un paysage 

manzaraning  tasvirlari;  2.  xomaki  (plan,  loyiha,  reja  va  hokazo);  les 

linéaments d’un projet, d’une doctrine reja, nazariyaning xomakisi. 

linge 

nm  1.  choyshab,  yostiq  jildi,  qo‘l  sochiq,  dasturxon;  coffre  à  linge 



kir  soladigan  sandiq,  qop;  laver,  repasser  le  linge  kir  yuvmoq, 

dazmollamoq;  étendre  le  linge  kir  yoymoq;  2.  ichki  kiyim;  linge  fin  ichki 

kiyim; 3. latta; loc blanc comme un linge dokaday oq. 

lingère 


nf xo‘jalik bekasi. 

lingerie 

nf 1. kirxona;  2. ichki kiyimlar (asosan  ayollar  uchun);  rayon (de 

la) lingerie, dans un grand  magasin markaziy do‘konda ayollar  ich kiyimi 

bo‘lim i. 

lingot 


nm yombi, quyma; lingot de plomb, de fonte qo‘rg‘oshin, cho‘yan 

quymasi; lingot d’or oltin yombisi. 

linguiste 

n tilshunos, lingvist. 

linguistique 

I.  nf  tilshunoslik;  II.  adj  1.  tilshunoslikka  oid,  tilshunoslik; 

études  linguistiques  tilshunoslik  ta‘limoti;  2.  tilga  oid,  til;  géographie 

linguistique til geografiyasi. 

linguistiquement 

adv tilshunoslik, tilshunoslik nuqtai nazaridan. 

liniment 

nm malham dori, surtma. 

linoléum 

nm  linoleum;  sol  recouvert  de  linoléum  linoleum  qoplangan 

yer. 

linon 


nm ip yoki zig‘ ir poyali harir gazlama; mouchoir de linon harir batis 

ro‘molcha. 

linotte 

nf kulrang va qizil patli sayroqi qush; loc tête de linotte kaltafahm  

odam, ovsar, to‘pori, kallavaram. 

linotype 

nf typogr linotip (harf terish mashinasi). 

linotypie 

nf linotipda yozish, tuzish. 

linotypiste 

n linotipchi, linotipda harf teruvchi. 

linteau 


nm to‘sin; linteau de porte, de fenêtre eshik, deraza to‘sini. 

lion 


nm  1.  sher,  arslon;  fort,  courageux  comme  un  lion  sherday 

baquvvat, sheryurak; c’est un lion! bu sher yigit! se battre comme un lion 

arslonday  olishmoq;  loc  la  part  du  lion  eng  katta  ulush,  qism;  2.  astron, 

astrol Arslon (burj). 

lionceau 

nm arslon bolasi. 

lionne 

nf urg‘ochi sher. 



lipide 

nm yog‘li jismlarning ilmiy atamasi. 

lippe 

nf  litt  pastki  do‘rdoq  lab;  loc  faire  la  lippe  lab-lunjini  osiltirmoq, 



lablarini chuchchaytirmoq. 

lippu, ue 

adj pastki labi do‘rdoq, do‘rdoq. 

liquéfaction 

nf  suyultirish,  suyuqlashish,  suyuqlikka  aylanish  (gazning); 

point de liquéfaction suyuqlikka aylanish darajasi, nuqtasi. 

liquéfiable 

adj  suyuqlanadigan,  suyuqlikka 

aylanadigan;  gaz 

liquéfiables suyuqlanadigan gazlar. 

liquéfier 

I.  vt  1.  vieilli  eritmoq,  suyultirmoq;  2.  suyuqlikka  aylantirmoq, 

suyuqlantirmoq  (gazlarni);  l’hélium  se  liquéfie  difficilement  geliy  qiyin 

suyuqlanadi;  gaz  liquéfié  suyultirilgan  gaz;  II.  se  liquéfier  vpr  quvvati 

ketmoq, qarshilik qilishga kuch-qudrati, madori qolmaslik. 

liquette 

nf fam ko‘ylak. 

liqueur 


nf  likyor  (o‘tkir  shirin  spirtli  ichimlik);  verres  à  liqueur  likyor 

ichiladigan stakanlar; bonbons à la liqueur likyorli konfetlar. 

liquidation 

nf  1.  tugatish,  tarqatish;  liquidation  d’une  succession 

merosni tarqatish; 2. sotib tugatish, sotib yuborish. 

liquide


1

  I.  adj  1.  suyuq,  suyuq  holdagi;  rendre  liquide  suyultirmoq; 

passage  de  l’état  liquide  à  l’état  gazeux  suyuq  holatdan  gaz  holatiga 

o‘tish; air liquide suyuq havo; 2. ling sirg‘aluvchi (tovush); II. nm 1. suyuqlik, 

suyuq  modda;  verser  un  liquide  dans  une  bouteille  suyuqlikni  shishaga 

quymoq. 


liquide

2

  adj,  nm  fin  naqd  pul,  mablag‘;  avoir  de  l’argent  liquide,  mille 



francs  liquides  naqd  puli,  ming  frank  naqd  puli  bo‘lmoq;  ne  pas  avoir 

assez de liquide yetarlicha naqd pulga ega bo‘lmaslik. 

liquider 

vt  1.  tugatmoq,  bitirmoq,  tarqatm oq;  liquider  un  compte,  une 

succession  hisobni  bitirmoq,  merosni  tarqatmoq;  2.  sotib  bitirmoq,  sotib 

tugatmoq,  sotib  yubormoq;  liquider  le  stock  ombordagi  zaxirani  sotib 

tugatmoq;  3.  fam  tugatmoq,  yopmoq;  liquider  une  affaire  biror  ishni 

yopmoq; liquider un témoin gênant noxush guvohdan qutulmoq (o‘ldirib). 

liquidité 

nf  fin;  mablag‘;  avoir  des  liquidités  suffisantes  yetarlicha 

mablag‘ga ega bo‘lmoq. 

liquoreux,  euse 

adj  likyorli,  likyor  ta‘mli;  vins  liquoreux  shirin  vinolar, 

likyorli vinolar. 

lire

1

 



vt  1.  o‘qimoq;  2.  shartli  xatlarni  ochqich  bilan  o‘qimoq;  lire  un 

graphique  chizmani  o‘qimoq;  lire  une  partition  de  musique  musiqa 

partiturasini o‘qimoq; 3. o‘qimoq,  o‘qib chiqmoq, o‘qib bilmoq,  tanishmoq; 4. 

o‘qib  eshittirmoq,  o‘qib  bermoq;  5.  tashqi  belgilariga  qarab  o‘qimoq, 

tushunmoq,  aytib  bermoq;  lire  les  lignes  de  la  main  kaft  chiziqlarini 

o‘qimoq;  6.  tashqi  ko‘rinishiga  qarab  ichki  dunyosini,  fikrini,  his-tuyg‘ularini 

bilmoq, bilib olmoq; lire un  sentiment sur le  visage de qqn biror kishining 

yuzidan his-tuyg‘ularini o‘qib olmoq. 

lire



nf lira (Italiya pul birligi). 



lis 

ou lys nm inv liliya (lolagullilarga mansub dekorativ o‘simlik). 

liséré 

nm hoshiya, jiyak; uqa; liséré de soie ipak hoshiya. 



liseron 

nm  pechak,  chirmoviq;  liseron  des  champs,  des  haies  dala, 

chetan pechagi. 

liseur, euse 

n kitobsevar, kitob o‘qishni yaxshi ko‘radigan odam. 

liseuse 


nf  1.  muqova,  jild  (kitob  uchun);  liseuse  en  cuir  charm  jild;  2. 

tungi koftacha (o‘rinda yotib kitob  o‘qish uchun);  3. kichik yoritgich (poyezd, 

mashinada). 

lisibilité 

nf o‘qib  bo‘ladigan, aniqlik, ravshanlik,  tushunarlilik; texte d’une 

lisibilité parfaite juda aniq yozilgan matn. 

lisible 

adj 1. aniq, ravshan, tushunarli; sa signature est tout juste lisible 

uning qo‘li juda aniq-ravshan; 2. o‘qisa bo‘ladigan, o‘qishga arziydigan. 

lisiblement 

adv  aniq,  ravshan,  tushunarli,  o‘qisa  bo‘ladigan;  écrire 

lisiblement aniq-ravshan qilib yozmoq. 

lisière 

nf  1.  chet;  2.  chet,  qirg‘oq,  yoqa;  la  lisière  d’un  champ,  d’une 

forêt dalaning, o‘rmonning cheti; à la lisière du bois o‘rmon yoqasida. 

lissage 


nm tekislash, silliqlash; le lissage des cheveux sochni  tekislash, 

silliqlash. 

lisse 

adj tekis, tep-tekis; silliq. 



lisser 

vt tekislamoq, silliqlamoq. 

liste 

nf  ro‘yxat;  dresser  une  liste  ro‘yxat  tuzmoq;  liste  civile  davlat 



rahbarlariga  o‘z  vazifalarini  bajarish  uchun  lozim  bo‘lgan  xarajatlariga 

to‘lanadigan pul. 

lister 

vt 1. ro‘yxatga olmoq, ro‘yxat  tuzmoq; lister des noms familiyalarni 



ro‘yxatga yozmoq. 

lit 


nm 1. yotoq, karavot; ciel de lit guldor qimmatbaho chodir; lit clos yoki 

lit breton yog‘och  tabaqali yopiladigan karavot; lit pliant yig‘ma karavot; lit-

cage  panjarali karavot; lit de  camp ko‘chma karavot; 2. yotish joyi, o‘rin; lit 

moelleux, dur yumshoq,  qattiq o‘rin;  3.  loc se  mettre au lit o‘rnga yotm oq; 

sauter du lit o‘rnidan sapchib  turmoq; faire son lit yotish uchun joy solmoq; 

border un lit o‘rinni  tartibga keltirmoq; sur son lit de  mort o‘lim  to‘shagida; 

mourir dans son lit  o‘z ajali bilan  o‘lmoq; 4.  enfant du premier  lit birinchi 

nikohdan  bo‘lgan  bola;  5.  lit  de  repos  kushetka;  6.  yerga  to‘shalgan  joy, 

o‘rin;  se  coucher  sur  un  lit  de  feuillage,  de  paille  barglardan,  poxoldan 

to‘shalgan  o‘ringa  yotmoq;  7.  qatlam,  qat,  qavat;  un  lit  de  cendres,  de 

braises kul, cho‘g‘ qavati; lit d’argile  loy  qatlami; 8. o‘zan; fleuve qui sort 

de son lit o‘z o‘zanidan chiqqan daryo; lit à sec quruq o‘zan; détourner une 

rivière de son lit daryo yo‘lini o‘zgartirmoq. 

litanie 


nf  1.  pl  litaniya  (katoliklarda  diniy  marosim  va  tantanalar  vaqtida 

o‘qiladigan ibodat); réciter,  chanter des litanies litaniya  aytmoq; 2. sing ou 



LITCHI

 

LOCALISER



 

 

 



310 

pl ha  deb  bir narsani qaytaraverish; nolish, so‘rayverish,  diydiyo; encore les 

mêmes litanies! yana o‘sha diydiyo! 

litchi 


nm bot lichi mevasi. 

lithographe 

n toshbosma mutaxassisi. 

lithographie 

nf  1.  litografiya,  toshbosma;  2.  litografiya,  toshbosma 

usulida bosilgan narsa. 

lithographier 

vt  litografiya  usuli  bilan  bosmoq,  toshbosmada  bosmoq; 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling