Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet124/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   238

orol. 


longitudinal,  ale,  aux 

adj  bo‘ylama,  uzunasiga,  bo‘yiga;  raie 

longitudinale bo‘ylama kegay. 

longtemps 

I. adv uzoq, uzoq vaqt, ancha vaqtgacha; parler longtemps 

uzoq  gaplashmoq;  II.  nm  inv  depuis,  pendant,  pour  longtemps  uzoq 

vaqtdan beri, ko‘pdan beri, uzoq vaqt davomida, uzoq vaqtga; je n’en ai pas 

pour  longtemps  men  uni  uzoq  ushlab  turmayman;  de  longtemps,  avant 

longtemps uzoq vaqtda;  il y a, voici, voilà longtemps mana ko‘pdan beri; 

il est déjà venu ici, il  y  a longtemps  u ancha oldin  ham  bu yerga kelgan 

edi. 

longue 


nf  cho‘ziq  nota;  cho‘ziq  unli  tovush,  cho‘ziq  bo‘g‘in;  loc  adv  à  la 

longue vaqti kelib. 

longuement 

adv  uzoq,  uzoq  vaqt,  uzoq  vaqt  davomida;  raconter 

longuement une histoire voqeani uzoq hikoya qilmoq. 

longuet,  ette 

adj  fam  biroz  uzunroq,  uzoqroq,  cho‘ziqroq;  son  histoire 

est un peu longuette uning qissasi biroz uzunroq. 

longueur 

nf 1. uzunlik, bo‘y; dans le sens de la longueur bo‘ylamasiga; 

2. uzunlik o‘lchovi; une longueur de 10  m 10 m uzunlik; 3. ma’lum uzunlik; 

cheval  qui  gagne  d’une  longueur  bir  boshga  o‘zib  ketgan  ot;  avoir  une 

longueur  d’avance  ustunlikka  ega  bo‘lmoq  (raqib  ustidan);  4.  uzunlik, 

cho‘ziqlik; les  longueurs,  les surfaces  et les volumes uzunliklar, yuzalar, 

hajmlar;  les  unités  de  longueur  uzunlik  birliklari;  5.  uzunlik,  davomlilik, 

davom  etish  vaqti  (vaqtga  nisbatan);  loc  prép  à  longueur  de  bo‘yi, 

davomida;  il travaille  à longueur de  journée  u kun  bo‘yi  ishlaydi;  6.  uzoq 

vaqt;  o‘ ta,  juda  uzoq  vaqt;  tirer  les  choses  en  longueur  ishni  uzoqqa 

cho‘zmoq;  7.  uzunlik,  uzundan-uzoqlik;  excusez  la  longueur  de  ma  lettre 

mening  xatimning  uzundan-uzoqligi  uchun  kechiring;  8.  pl  uzundan-uzoq 

joylar,  ortiq  darajada  cho‘zib  yuborilgan,  ortiqcha  tafsilotlarga  berilib  ketgan 

yerlar  (asar,  pyesa  va  sh.  k.);  il  y  a  trop  de  longueurs  dans  ce  film  bu 

filmda ortiq darajada cho‘zib yuborilgan joylar ko‘p. 

longue-vue 

nf durbin. 

looping 


nm sirtmoqsimon  doira  (oliy  uchuvchilik  san’atida  vertikal  chiziq 

bo‘ylab uchishda hosil qilinadi). 

lopin 

nm bir parcha, bir bo‘lak; un lopin de terre bir parcha yer. 



loquace 

adj  ko‘p  gapiradigan,  sergap,  ezma;  vous  n’êtes  pas  très 

loquace aujourd’hui bugun siz unchalik sergapmassiz. 

loquacité 

nf litt ezmalik, sergaplik, laqmalik; loquacité fatigante  odamni 

charchatadigan ezmalik. 

loque 

nf 1. pl juldur kiyim, eski-tuski, uvada; juldur kiyimda bo‘lmoq; juldur 



kiyingan gadoy; 2. o‘ taketgan bo‘sh, latta, noshud, shalviragan; latta odam. 

loquet 


nm  lo‘kidon,  surilma,  zulfin;  abaisser,  soulever  le  loquet  de  la 

porte eshikning zulfinini solmoq. 

loqueteux, euse 

adj 1. juldur kiyingan, uvada ust-boshdagi; n juldurvaqa; 

juldur kiyingan odam; 2.  litt juldur,  uvada, eski-tuski; habit loqueteux  juldur 

kiyim. 


lord 

nm lord (Angliyada  dvoryanlarning  avloddan-avlodga  o‘tib keladigan 

oliy  unvoni  va  shu  unvonga  ega  bo‘lgan  odam);  la  chambre  des  lords 

lordlar palatasi. 

lorgner 

vt 1. ko‘z qiri bilan qaramoq, yashirincha kuzatm oq; lorgner une 

jolie fille du coin de l’œil chiroyli qizni ko‘z qiri bilan kuzatmoq; 2. mo‘ljallab 

turmoq,  ko‘zlab  turmoq,  ko‘z  ostiga  olib  qo‘ymoq;  lorgner  une  place  bitta 

joyni mo‘ljallab turmoq. 

lorgnette 

nf kichkina durbin;  teatr durbini;  loc regarder, voir par le petit 

bout de la lorgnette narsalarga bir tomonlama, mensimay, aqli kaltalik bilan 

qaramoq. 

lorgnon 


nm lornet, pensne, burun ostiga qistirib qo‘yiladigan ko‘zoynak. 

loriot 


nm zarg‘aldoq. 

lorrain,  aine 

adj  Lotaringiyaga  oid,  Lotaringiya;  le  bassin  lorrain 

Lotaringiya havzasi; n lotaringiyalik. 

lors 

adv  1.  loc  prép  lors  de  paytida,  vaqtida,  davrida;  lors  de  son 



mariage uylanish  paytida;  2. murakkab  bog‘lovchi; dès lors que o‘sha, shu 

ondan  beri;  litt  lors  même  que  agarchi,  agarki,  qaramasdan,  hattoki;  lors 

même que vous insisteriez, il ne céderait pas agarchi siz qanchalik qattiq 

turib talab qilmang, u yon bermaydi. 

lorsque 

conj  de  temps  1.  paytida,  vaqtida;  lorsqu’il  est  arrivé,  nous 

finissions de déjeuner u kelgan paytida, biz  tushlikni  tugatayotgan  edik; 2. 

shunday ekan, modomiki; on fait des discours lorsqu’il faut agir modomiki 

nutq so‘zlash kerak ekan, harakat qilmoq kerak. 

losange 


nm romb; le losange  est un quadrilatère romb  to‘rtburchakdir; 

losange de tissu, de papier mato, qog‘ozdan qilingan romb. 

lot 

nm  1.  ulush,  hissa,  bo‘lak,  parcha,  qism;  diviser  un  terrain  en  lots 



yerni  ulushlarga bo‘ lmoq; 2. bir  to‘p mol, bir  to‘da  tovar;  elle sortit tout un 

lot  de  vêtement  u  bir  to‘da  kiyim-kechakni  savdoga  chiqardi;  3.  yutuq 

(lotoreyada);  le  gros  lot  katta  yutuq;  lot  de  consolation  tasalli  beradigan 

yutuq;  4.  taqdir, qismat, peshona, yozmish; la  souffrance est son lot  azob 

chekish uning taqdiridir. 


LOTERIE

 

LOUVOYER



 

 

 



313 

loterie 


nf  1.  lotereya;  billet  de  loterie  lotereya  bileti;  2.  lotereya,  o‘yin, 

qismat, taqdir; la vie est une loterie hayot bu lotereya. 

loti, ie 

adj être bien, mal loti taqdir siylagan, taqdir chetlab o‘ tgan. 

lotion 

nf  losyon,  atir,  gulob;  lotion  calmante  tinchlantiruvchi  atir;  lotion 



capillaire soch tushishiga qarshi ishlatiladigan losyon. 

lotionner 

vt  losyon  surtmoq,  qo‘ymoq,  gulobda  yuvmoq;  lotionner  une 

plaie yarani yuvmoq. 

lotir 

vt 1. ulushlab, bo‘lib,  taqsim lab bermoq; lotir les immeubles d’une 



succession  merosga  qolgan  ko‘chmas  mulklarni  bo‘ lib  bermoq;  terrains  à 

lotir bo‘lib sotiladigan yerlar; 2. bir bo‘lagiga, qismiga ega  qilmoq; après le 

partage,  chacun  a  été  loti  d’une  maison  taqsim lashdan  so‘ng  har  biri 

uyning bir qismiga ega bo‘ldi. 

lotissement 

nm  1.  ulushlarga  bo‘lish;  le  lotissement  des  immeubles 

d’une  succession  meros  qolgan  ko‘chmas  mulklarni  ulushlarga  bo‘lish;  2. 

yerni qismlarga bo‘lib sotish yoki ijaraga berish. 

lotisseur,  euse 

n  mayda  yer  bo‘laklarini  sotish  bilan  shug‘ullanuvchi 

odam. 

loto 


nm  1.  loto  o‘yini;  loc  des  yeux  en  boules  de  loto  ko‘zlari  soqaday 

irg‘ib chiqdi; 2. lotereya-ekspress. 

lotte 

nf nalim, yelimbaliq. 



lotus 

nm inv nilufar; lotus bleu Nil nilufari. 

louable

1

  adj  maqtasa  bo‘ladigan,  maqtovga  loyiq,  arziydigan,  munosib; 



sentiments louables maqtovga loyiq  tuyg‘u; de louables efforts maqtovga 

arziydigan g‘ayrat. 

louable

2

  adj  ijaraga  bersa,  olsa  bo‘ladigan;  cet  appartement  est 



difficilement louable bu uy qiyinchilik bilan ijaraga bersa bo‘ladigan. 

louage 


nm  dr  ish  kuchi  yollash,  ijaraga  olish;  ijaraga  qo‘yish,  berish; 

contrat  de  louage  ish  kuchi  yollash  shartnomasi;  contrat  de  services  ish 

shartnomasi; voiture de louage ijaraga beriladigan avtomobil. 

louange 


nf 1. litt madh, sano, maqtov; un beau discours  à la louange 

de qqn biror kishining sha’niga aytilgan ajoyib so‘zlar; 2. pl tabrik, tabriklash; 

couvrir qqn de louanges biror kishini tabriklar bilan ko‘mib yubormoq. 

louanger 

vt litt ko‘klarga ko‘tarib maqtamoq, ko‘klarga ko‘ tarmoq, hamdu-

sano aytmoq, madh qilmoq. 

louangeur,  euse 

n  et  adj  litt  maddoh,  madh  qiluvchi,  ko‘klarga 

ko‘taruvchi, maqtovchi; paroles louangeuses madh qiluvchi so‘zlar. 

loubard 


nm fam to‘daboshi, muttaham, qallob, bezori, yengiltak yigit. 

louche


1

 adj shubhali, shubha  tug‘diradigan, g‘alati; affaires,  manœuvres 

louches shubhali ishlar, qiliqlar; c’est louche bu g‘alati; un individu louche 

g‘alati shaxs. 

louche

2

 nf cho‘mich. 



loucher 

vt  1.  g‘ilay  bo‘ lmoq;  2.  fam  faire  loucher  qqn  birovning  ko‘zini 

kuydirmoq; loucher sur, vers ko‘z olaytirmoq;  elle louchait sur le dessert 

u dessertga baqrayib qarab turar edi. 

louer

1

 I. vt 1. maqtamoq, ko‘klarga ko‘tarmoq, madh qilmoq, hamdu-sano 



o‘qimoq; 2. louer qqn de, pour qqch  birovni  biror narsa  uchun maqtamoq, 

tabriklamoq;  on  le  loua,  on  l’a  beaucoup  loué  pour  son  courage  uni 

maqtadilar, jasurligi uchun unga ko‘p hamdu-sanolar aytishdi; 3. louer Dieu, 

le  Seigneur  Ollohga,  egamga  hamdu-sanolar  aytmoq;  loc  Dieu  soit  loué! 

Xudoga  shukur!  II.  se  louer  vpr  (de  qqch)  o‘zini  baxtli  deb  hisoblamoq, 

xursand bo‘lmoq; je  me loue d’avoir accepté son offre men uning  taklifiga 

rozi  bo‘ lganligimdan  xursandman;  se  louer  de  qqn  biror  kishidan  juda 

xursand bo‘lmoq. 

louer

2

  I.  vt  ijaraga  bermoq;  maison  à  louer  ijaraga  beriladigan  uy;  2. 



ijaraga,  kiraga,  olmoq;  louer  un  appartement  bir  uyni  ijaraga  olmoq;  3. 

oldindan  chipta  olib  qo‘ymoq;  louer  sa  place  dans  un  train  poyezdga 

oldindan chipta olib qo‘ymoq; II. se louer vpr ijaraga berilmoq. 

loueur, euse 

n ijaraga beruvchi odam. 

loufoque 

adj  fam  ahmoq,  aqldan  ozgan,  tentak,  miyasini  yegan;  une 

histoire loufoque tentakona voqea. 

loufoquerie 

nf  ahmoqlik,  aqldan  ozganlik,  tentaklik,  miyasini  yeganlik; 

bema’ni  va  g‘alati  qiliq;  j’en  ai  assez  de  tes  loufoqueries  sening 

ahmoqliklaring jonimga tegdi. 

louis 

nm 1. luidor (eski fransuz tilla tangasi); 2. yigirma frankli tilla tanga. 



loukoum 

nm rohat-lukum, marmelad. 

loulou,  oute 

n  1.  fam  kichkintoyim,  erkatoyim,  erkam  (bolaga,  yaxshi  

ko‘rgan kishiga nisbatan erkalash); mon gros loulou mening do‘mbog‘im; 2. 

nm muttaham, qallob, bezori, yengiltak yigit; 3. nm xonaki kichkina baroq it. 

loup 

nm  1.  bo‘ri,  qashqir;  le  loup,  la  louve  et  les  louveteaux  erkak, 



urg‘ochi  bo‘ri  va  bo‘ri  bolalari;  loc  une  faim  de  loup  och  bo‘riday;  loc  prov 

quand  on  parle  du  loup,  on  en  voit  la  queue  bo‘rini  yo‘qlasang,  qulog‘i 

ko‘rinadi; 2. fam kichkintoyim, erkatoyim, erkam;  mon loup,  mon petit loup 

erkam,  erkatoyim;  3.  fam  loup  de  mer  mohir  dengizchi;  4.  olabug‘a 

balig‘ining bir turi; 5. bal-maskaradda taqiladigan qora niqob. 

loup-cervier 

nm silovsin. 

loupe


1

 

nf 1. g‘udda, shish, bo‘qoq, do‘mboq; 2. shish, o‘sma. 



loupe

2

 



nf  lupa,  zarrabin;  regarder  une  chose  à  la  loupe  biror  narsani 

lupa bilan kuzatmoq. 

louper 

vt 1. fam qo‘ldan chiqarmoq, erisholmaslik, muvofiq bo‘ lmaslik; il a 



loupé  sa  composition  u  inshodan,  imtihondan  yiqildi;  2.  fam  boy  berib 

qo‘ymoq, qo‘ldan  berib  qo‘ymoq, og‘iz ochib qolmoq, quruq qolmoq; tu vas 

louper  ton  train  poyezddan  kech  qolasan;  3.  tout  a  loupé  hamma  narsa 

qo‘ldan ketdi; ça n’a pas loupé bu hali barbod bo‘lgani yo‘q. 

loup-garou 

nm ertaklardagi bo‘ri  qiyofasidagi odam; bo‘ji, olabo‘ji; pl des 

loups-garous. 

loupiot, iotte 

n fam kichkina bola, yosh bola, kichkintoy. 

loupiote 

nf fam chiroqcha; allumer une loupiote chiroqchani yoqmoq. 

lourd, lourde 

adj 1. og‘ir, vazmin; tête lourde, estomac lourd og‘ir kalla, 

to‘la  oshqozon;  terrain  lourd  chopishga  qiyin,  qattiq  yer;  sport  loy,  ezilib 

ketgan  maydon;  2.  katta,  og‘ir;  artillerie  lourde  og‘ir  artileriya;  industrie 

lourde og‘ir sanoat; poids lourd og‘ir yuk tashiydigan mashina; 79 kgdan 85 

kggacha  og‘irlikdagi boksyor, og‘ir vazn; les  mi-lourds et  les poids lourds 

yarim  og‘ir  va  og‘ir  vazndagilar  3.  immillagan,  shalviragan,  lapashang, 

lavang;  4.  qo‘pol,  noshud,  epsiz,  lapashang  odam;  5.  og‘ir,  qo‘pol,  dag‘al, 

g‘aliz; lourdes plaisanteries qo‘pol hazil; style lourd dag‘al, g‘aliz uslub; 6. 

og‘ir,  qo‘pol,  beso‘naqay,  beo‘xshov;  son  équipement  le  rend  lourd  et 

maladroit  uning  anjomlari  uni  beso‘naqay  va  qo‘pol  qilib  qo‘ydi;  une 

démarche lourde qo‘pol xatti-harakat. 

lourdaud, aude 

I. n beso‘naqay, beo‘xshov odam, qo‘pol odam; noshud, 

epsiz,  lapashang,  latta;  c’est  un  lourdaud  bu  beso‘naqay  odam;  II.  adj 

qo‘pol, befarosat, befahm, kallavaram. 

lourde 


nf fam eshik. 

lourdement 

adv 1. bor og‘irligi, bor kuchi  bilan; tomber lourdement  bor 

og‘irligi  bilan  yiqilmoq,  gursillab  yiqilmoq;  peser  lourdement  sur  og‘ ir  ta’sir 

ko‘rsatmoq; 2. og‘ir, vazmin, zil, zilday; camions lourdement chargés zilday 

qilib  yuklangan  yuk  mashinalari;  3.  beso‘naqay,  beo‘xshov,  qo‘pollik  bilan, 

qovushmay;  appuyer,  insister  lourdement  qo‘pollik  bilan  yondoshmoq, 

turib olmoq; se tromper lourdement qo‘pol adashmoq. 

lourder 

vt arg fam  1.  haydab chiqarmoq,  haydab yubormoq; il  s’est fait 

lourder u haydaldi; 2. biror narsadan, birovdan qutulmoq. 

lourdeur 

nf 1. og‘irlik, vazminlik; la lourdeur de l’impôt soliqning og‘irligi; 

2.  og‘irlik,  haybatlilik,  bahaybatlik;  lourdeur  des  formes  formalarning 

bahaybatligi; 3. qo‘pollik, kelishmaganlik, lapashanglik, lavanglik, im illaganlik; 

lourdeur  de  la  démarche  qiliqning  qo‘polligi;  lourdeur  d’esprit 

kaltafahmlilik, zehni pastlik; 4. g‘alizlik, dag‘allik, qo‘pollik; la lourdeur d’une 

phrase, du style gapning, uslubning g‘alizligi. 

loustic 

nm hazilkash, xushchaqchaq, ochiq odam; fam péj g‘alati odam, 

nusxa, tip; c’est un drôle de loustic bu g‘alati nusxa. 

loutre 


nf  1.  qunduz;  2.  qunduz  terisi,  mo‘ynasi;  un  manteau  de  loutre 

qunduz mo‘ynasidan qilingan palto. 

louve 

nf urg‘ochi bo‘ri, ona bo‘ri; la louve et ses louveteaux ona bo‘ri va 



uning bolalari. 

louveteau 

nm bo‘ri bolalari. 

louvoiement 

nm  mar  1.  kemaning  shamolga  qarshi  ilang-bilang  qilib 

suzishi; 2. gapni aylantirish, vaj, ayyorlik, o‘zini olib qochish. 

louvoyer 

vi  1.  shamolga  qarshi  ilang-bilang  qilib  suzmoq;  2.  gapni 

aylantirmoq,  ayyorlik  qilmoq,  vaj  ko‘rsatmoq,  o‘zini  olib  qochmoq;  il 


LOVER

 

LUNATIQUE



 

 

 



314 

louvoyait pour éviter de  répondre u  javob berishdan qochish uchun gapni 

aylantirir edi. 

lover 


I. vt mar o‘ram, kalava qilib yig‘moq (trosni); II.  se lover vpr kulcha 

bo‘lib  o‘ralmoq,  o‘rashmoq;  le  serpent  se  love  pour  dormir  ilon  uxlash 

uchun kulcha bo‘lib o‘raladi. 

loyal,  ale,  aux 

adj  to‘g‘ri,  sofdil,  xolis,  qonun-qoida  chegarasidagi; 

boadab;  un  ami  loyal  sofdil  do‘st;  adversaire,  ennemi  loyal  xolis  raqib, 

dushman. 

loyalement 

adv  to‘g‘ri,  halol,  xolisona,  qonun-qoida  chegarasida; 

boadabona; combattre, discuter loyalement halol kurashmoq, tortishmoq. 

loyalisme 

nm  sadoqat,  sodiqlik;  fidokorlik;  le  loyalisme  d’un  militant 

envers son parti kurashchining o‘z partiyasiga sadoqati. 

loyauté 


nf  sadoqatlilik,  sodiqlik,  to‘g‘rilik,  xolislik,  sofdillik;  reconnaître 

avec loyauté les  mérites de l’adversaire xolislik bilan raqibning  fazilatlarini 

tan olmoq; la loyauté de sa conduite xatti-harakatlarining to‘g‘riligi. 

loyer 


nm 1. ijara haqi, uy haqi; loyer  élevé  qimmat ijara haqi; échéance 

du  loyer  ijara  haqini  to‘lash  muddati;  2.  le  loyer  de  l’argent  pulning  qarz 

foydasi; 3. dr arenda, ijara shartnomasi, bitimi. 

L.S.D. 


nm  inv  (abrév  de  Lysergsaürediäthylamid  “acide  lysergique 

diéthylamide”) LSD, gallutsinatsiya keltirib chiqaruvchi modda. 

lu, lue 

adj o‘qilgan, o‘qib chiqilgan. 

lubie 

nf  injiqlik,  xarxasha,  g‘alati  qiliq,  tantiqlik;  il  a  des  lubies,  il  lui 



prend  des  lubies  uning  g‘alati  qiliqlari  bor,  injiqligi  tutib  qoldi;  c’est  sa 

dernière lubie bu uning oxirgi tantiqligi. 

lubricité 

nf hirs, o‘chlik, suqlik; se livrer à la lubricité hirsga berilmoq. 

lubrifiant, ante 

I. adj yog‘lovchi, moylovchi; liquide lubrifiant moylovchi 

suyuqlik; II. nm moylovchi, yog‘lovchi modda. 

lubrification 

nf  moylash,  yog‘lash;  la  lubrification  des  rouages  d’une 

machine stanokning g‘ildirakli qismlarini moylash. 

lubrifier 

vt moylamoq, yog‘lamoq; moy, yog‘  quymoq, surtmoq; lubrifier 

un moteur motorga moy quymoq. 

lubrique 

adj hirs, suqlanish, suq; plais un œil lubrique suqlik bilan,  hirs 

bilan suqlanib qarash. 

lucarne 

nf  1.  tom  tepasidagi  tuynuk;  les  lucarnes  d’un  grenier 

cherdakdagi  tuynuk;  2.  tuynukcha;  la  lucarne  d’un  cachot  avaxtaning 

tuynukchasi. 

lucide 

adj 1. aniq, ravshan,  oydin, o‘ tkir; esprit, intelligence lucide o‘ tkir 



aql, idrok; il est revenu de son évanouissement, mais il n’est pas encore 

entièrement lucide u hushiga keldi, lekin hali u  to‘la o‘ziga kelganicha yo‘q; 

2. ziyrak, farosatli, zakovatli, sezgir; il est très lucide et a bien compris ses 

erreurs u juda ziyrak va u o‘z xatolarini yaxshi tushundi. 

lucidement 

adv litt aniq, ravshan, yaqqol. 

lucidité 

nf 1. o‘ tkirlik, ziyraklik, sezgirlik; zakovat,  farosat; analyse d’une 

grande lucidité ulkan zakovat bilan qilingan analiz; 2. es-hushning joyidaligi, 

ravshanligi, oydinligi. 

lucratif, ive 

adj foydali,  foyda, daromad keltiradigan; serdaromad; travail 

lucratif daromad keltiradigan ish. 

lucre 


nm  litt  et  péj  tekin  daromad,  pul,  foyda  orttirish  hirsi;  le  goût, 

l’amour, la passion du lucre tekin daromad orttirish xohishi, istagi, hirsi. 

ludique 

adj  o‘yinga  oid,  o‘ynaydigan,  o‘yin  uchun  belgilangan;  activité 

ludique des enfants bolalarning o‘yin faolligi. 

luette 


nf anat tilcha, kichik til. 

lueur 


nf 1. xira, kuchsiz, zaif yorug‘liq,  nur, shu’la;  les premières  lueurs 

de  l’aube  tongning  birinchi  zaif  shu’lasi;  2.  shu’la;  nur;  yalt  etib  ko‘ringan 

yorug‘lik;  chaqnash,  uchqun;  avoir  une  lueur  de  colère  dans  les  yeux 

ko‘zlarida  g‘azab  uchquni  bo‘lmoq;  3.  biror  narsaning  uchquni,  nishoni, 

alomati; lueur de raison aql-zakovat uchquni; litt  pl yuzaki bilish; avoir des 

lueurs sur un sujet biror masalani yuzaki bilmoq. 

luge 

nf chana (sport va bolalar uchun); faire une descente sur une luge, 



en luge chanada tushmoq. 

lugubre 


adj  1.  litt  motamsaro,  qayg‘uli;  glas  lugubre  qo‘ng‘iroqning 

motamsaro  jaranglagan  ovozi;  2.  qayg‘uli,  dard-alamli,  g‘amgin,  ma’yus, 

noxush; air, ton lugubre;  mine lugubre ma’yus ko‘rinish, g‘amgin yuz; une 

atmosphère lugubre noxush holat; il est lugubre u g‘amgin. 

lugubrement 

adv  qayg‘uli,  ayanchli,  noxush;  le  chien  hurlait 

lugubrement it ayanchli uvvillardi. 

lui 


pron  pers  u,  unga;  nous  lui  en  avons  parlé  biz  unga  bu  haqda 

gapirdik;  elle  lui  sauta  au  cou  u  uning  bo‘yniga  sakradi;  2.  faites-lui 

recommencer  ce  travail  unga  bu  ishni  qaytadan  qildiring;  lui  aussi 

voudrait  la  connaître  u  ham  u  bilan  tanishishni  xohlar  edi;  lui  arrivé,  elle 

ne sut que dire u kelganda, u nima deyishini bilmay qoldi; lui, il a refusé u, 

u  esa  rad  qildi;  c’est  lui  qui  sera  content  de  vous  voir!  sizni  ko‘rishdan 

xursand  bo‘ladigan  u,  o‘sha!  je  ne  veux  voir  que  lui  men  faqat  unigina 

ko‘rmoqchiman; elle  renonce à lui u undan voz kechyapti;  loc à lui seul, à 

lui  tout  seul  yolg‘iz  o‘zi,  yolg‘iz  o‘zigina;  j’ai  confiance  en  lui  men  unga 

ishonaman; je le fais pour lui men buni uning uchun qilyapman; allez-vous 

avec lui, chez lui? u bilan birga borasizmi,  unikiga? 5. un homme content 

de lui o‘z o‘zidan xursand odam; lui-même uning o‘zi, o‘zi; loc de lui-même 

o‘zi, o‘zining tashabbusi bilan. 

luire 


vt  1.  nur  sochmoq,  shu‘la  sochmoq,  yoritmoq,  charaqlamoq, 

charaqlab  turmoq, chaqnamoq, yaltiramoq, miltillamoq; le soleil luit  quyosh 

yorqin  nur  sochmoqda;  regards  qui  luisent  de  colère,  d’envie  g‘azab, 

hasaddan chaqnab turgan qarashlar; luire au soleil quyoshda yaltiramoq; 2. 

litt ko‘rinmoq, paydo bo‘lmoq, namoyon bo‘lmoq; l’espoir luisait encore hali 

umid uchqunlari bor edi. 

luisant 

adj  yaltiroq,  yarqiragan,  nur  sochib  turadigan;  métal  luisant 

yarqiroq metall; vers luisant yonar qurt. 

lumbago 


nm  lumbago,  bel  og‘riq,  bel  sanchig‘i;  souffrir  d’un  lumbago 

bel og‘rig‘idan aziyat chekmoq. 

lumière 

nf  1.  yorug‘lik,  nur,  yog‘du;  2.  kunduzgi  yorug‘lik;  3.  yorug‘lik, 

yorug‘lik manbai, yorug‘ lik chiqib  turgan  joy, chiroq; les lumières de la ville 

shahar  chiroqlari;  4.  yorug‘lik,  yog‘du,  nur;  vitesse  de  la  lumière  yorug‘lik 

tezligi; 5. yorug‘lik, aniqlik, ravshanlik;  l’auteur  jette une  lumière nouvelle 

sur  la  question  muallif  masalaga  yangi  bir  ravshanlik  kiritadi;  faire  la 

lumière aniqlik kiritmoq; 6.  loc en  lumière  aniq, ravshan, yorug‘;  mettre en 

pleine  lumière  to‘ la  yoritm oq;  to‘la  aniqlik,  ravshanlik  kiritmoq;  7.  les 

lumières  de  qqn  biror  kishining  bilimi,  ma’rifati,  bilimdonligi;  aidez-moi  de 

vos  lumières  o‘z  bilimingiz  bilan  menga  yordam  bering;  le  siècle  des 

Lumières ma’rifat  asri; 8. mash’al, yulduz (o‘ta bi limdon,  ahamiyatli odam); 

c’est une des lumières de son temps bu o‘z davrining yulduzlaridan biri. 

lumignon 

nm xira nur sochib turgan chiroq. 

luminaire 

nm  1.  yoritish  asboblari;  2.  lustra,  qandil,  chilchiroq;  des 

luminaires de style moderne zamonaviy uslubdagi qandillar. 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling