Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet132/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   238

 nm 1. menuet (qadimiy raqs); 2. shu raqsga taalluqli sonata. 

menuiserie

  nf  1.  duradgorlik;  2.  duradgorlik  ishlari;  3.  menuiserie 

métallique eshikning metall anjomlarini tayyorlash. 

menuisier

  nm  duradgor;  menuisier  de  bâtiment  duradgor  usta; 

menuisier d’art o‘ymakor usta. 

méphitique

 adj sassiq, qo‘lansa, badbo‘y, bo‘g‘uvchi, zaharli. 

méplat


 nf tekis, tekis tomon (yuzning yoki berilgan shaklning). 

méprendre

 

(se)


 vpr litt adashmoq, yanglishmoq, chalkashtirib yubormoq; 

ils  se  ressemblent  à  s’y  méprendre  ular  bir  biriga  chalkashtirib  yuborish 

darajasida  o‘xshaydilar;  elle  s’est  méprise  sur  son  compte  u  u  haqda 

yanglishdi. 

mépris

  nm  inv  1.  mensimaslik,  e’ tiborsizlik,  pisand  qilmaslik,  nazarga 



ilmaslik, nazar-pisand qilmaslik; le mépris du danger, des richesses xavfni 

nazar-pisand qilmaslik, boylikni nazarga ilmaslik; loc au mépris de qaramay, 

qaramasdan,  xilof  o‘laroq;  2.  mépris  pour  nafratlanish,  nafrat,  jirkanish, 

hazar qilish; il n’a que du mépris pour eux u ularga faqat nafratlanish bilan 

qaraydi;  il  est  digne  de  mépris  u  nafratga  loyiq;  un  air  plein  de  mépris 

nafratga to‘la yuz; avoir du mépris pour qqch biror narsadan hazar qilmoq. 

méprisable

  vt  nafratga  loyiq,  jirkanch;  un  homme,  un  procédé 

méprisable jirkanch odam, ish. 

méprisant, ante

 adj nafratli, jirkanchli. 

méprise


  nf  adashish,  yanglishish,  chalkashtirish;  commettre  une 

méprise  chalkashtirib  yubormoq;  une  méprise  ridicule,  gênante  kulgili, 

xijolatli yanglishish. 

mépriser


  vt  e’tiborsizlik,  beparvolik  bilan  qaramoq,  ahamiyat  bermaslik, 

nazar-pisand  qilmaslik;  mépriser  le  danger  xavf-xatarni  nazar-pisand 

qilmaslik;  2.  mensimaslik,  nafratlanmoq,  jirkanmoq,  hazar  qilmoq;  je  le 

méprise  pour  l’attitude  qu’il  a  eue  men  undan  qilgan  qiliqlari  uchun 

nafratlanaman. 

mer


 nf dengiz. 

mercanti


 nm chayqovchi, qo‘li egri savdogar. 

mercantile

  adj  manfaatparast,  faqat  foydani  ko‘zlaydigan,  mayda-

chuydaga o‘ch savdogarga xos bo‘lgan. 

mercantilisme

  nm  1.  faqat  foydani  ko‘zlash,  manfaatparastlik;  2. 

merkantilizm  (XVI-XVII-asrlarda  savdo  burjuaziyasi  manfaatlarini  ifoda 

etuvchi ta’limot). 

mercenaire

  I.  adj  litt  yollangan,  yollanma;  troupes  mercenaires 

yollanma to‘dalar; II. nm yollanma askar. 

mercerie


 nf 1. attorlik mollari; 2. attorlik, attorlik do‘koni. 

merci


1

  nf  à  la  merci  de  himoyasida,  g‘amxo‘rligida,  marhamati  ostida, 

ixtiyorida;  tenir  qqn  à  sa  merci  birovni  o‘z  himoyasiga  olmoq;  loc  dieu 

merci  xudoga  shukur;  il  n’est  pas  au  courant,  Dieu  merci!  uning  xabari 

yo‘q; xudoga shukur! sans merci rahmsiz, shafqatsiz, beomon, ayovsiz; une 

lutte sans merci shafqatsiz kurash. 

merci

2

 I. nm rahmat,  tashakkur, minnatdorchilik; II. intj  merci beaucoup 



ko‘p rahmat, tashakkur; merci pour, de votre lettre xatingiz uchun rahmat. 

mercier


, ière n attor. 

mercredi


 nm, adv chorshanba. 

mercure


 nm simob. 

mercurochrome

  nm  simobli  xrom  surmasi;  badigeonner  une  plaie 

avec du, au mercurochrome yaraga simobli xrom surtmoq. 

merde

 fam I. nf 1. najas,  axlat; 2. manfur, jirkanch, razil  odam,  narsa;  3. 



yaramas,  jirkanch  holat;  mushkul  ahvol;  ils  sont  dans  une  sacrée  merde 

ular  mushkul  ahvolda;  foutre  la  merde  nizo  solmoq,  adovat  urug‘ini 

sochmoq;  loc adj de  merde  iflos, jirkanch, yaramas, yoqimsiz, juda yomon; 

un temps de merde yoqimsiz ob-havo; II. intj 1. iblis, ablah, iflos, jin ursin! je 

vous  dis  merde  men  sizga  iflos  deyapman;  2.  nima  balo,  bu  qanaqa  gap! 

bo‘lmagan gap; merde alors! nima balo! 

merdique

  adj  fam  yomon,  rasvo,  yaramas,  arzimas;  film,  soirée 

merdique rasvo film, kecha. 

merdoyer


  vi  fam  jonga  tegmoq,  ming‘illamoq  elle  a  merdoyé 

lamentablement u o‘kinch ohangida ming‘ illadi. 

mère

 nf 1. ona;  2.  ona hayvon;  une  mère lionne  et ses  lionceaux ona 



sher  va  uning  bolalari;  3.  enaga;  mère  adoptive  birovning  bolasini  em izib 

boquvchi ayol; 4.  ayollar monastirining boshlig‘ i; oui,  ma  mère xo‘p, onajon; 

5. ona, oyi; la mère patrie ona vatan; 2. ona, asos, bosh; prov l’oisiveté est 

mère  de  tous  les  vices  hamma  illatlarning  boshi  bekorchilikdir;  branche 

mère asosiy shox. 

mère-grand

 nf vx buvi, buvijon, bibi; des mères-grand buvijonlar. 

merguez


 nf inv qalampirli kichik sosiska. 

méridien,  ienne

  I.  adj  hauteur  méridienne  d’un  astre  biron 

sayyoraning  tikkaga  kelgan  vaqti;  II.  nm  meridian;  heure  du  méridien  de 

Greenwich Grinvich meridiani vaqti. 

méridional,  ale,  aux

  I.  adj  janubiy,  janubga  qaragan,  janubdagi, 

kunyurishdagi,  janub;  climat  méridional  janub  ob-havosi;  II.  n  janublik, 

janub kishisi (Fransiyada). 

meringue


  nf  merenga,  beze  (tuxumning  oqi  va  shakar  qo‘shib 

tayyorlangan juda yengil pishiriq). 

meringué,  ée

  adj  beze  qoplangan,  surtilgan;  glace  meringuée  bezeli 

muzqaymoq. 

mérinos


  nm  inv  1.  merinos,  mayin  yungli  qo‘y  turi;  2.  loc  fam  laisser 

pisser le mérinos ishni o‘z holiga qo‘yib bermoq. 

merise

 nf tog‘ olcha (mevasi). 



merisier

 nm tog‘ olcha daraxti. 



MÉRITANT

 

MESURER



 

 

 



333 

méritant, ante

 adj iron hurmatli, izzatli, hurmatga sazovor. 

mérite


  nm  1.  xizmat,  qadr-qimmat,  e’ tibor,  obro‘;  avoir  du  mérite  à 

e’tiborga ega bo‘lmoq; 2. maqtov, maqtovga loyiqlik; sa persévérance n’est 

pas  sans  mérite  uning  qat’iyligi  maqtovdan  xoli  emas;  3.  fazilat,  yaxshi 

xislat; un homme de mérite fazilatli odam; ce travail a certains mérites bu 

ishning  ma’lum  fazilatlari  bor;  vanter  les  mérites  de  qqn,  de  qqch  biron 

kishining,  narsaning  yaxshi  xislatlarini  maqtamoq;  4.  xizmat  ko‘rsatgan 

(mukofotlarda);  chevalier  du  mérite  agricole  qishloq  xo‘jaligida  xizmat 

ko‘rsatgan xodim. 

mériter

 vt 1. hurmatga,  izzatga sazovor  bo‘lmoq, loyiq  bo‘lmoq, arzimoq, 



qozonmoq,  olmoq;  ceci  mérite  réflexion  bunisi  o‘ylab  ko‘rishga  arziydi;  2. 

loyiq bo‘lmoq, arzimoq; il ne  méritait pas de tels amis u bunday do‘stlarga 

loyiq emas edi. 

méritoire

 adj maqtovga loyiq, arziydigan (narsa); œuvre, effort méritoire 

maqtovga loyiq asar, sayi-harakat. 

merlan

 nm merlan (dengiz balig‘ining bir turi). 



merle

  nm  qorashaqshaq;  siffler  comme  un  merle  qorashaqshaqday 

sayramoq. 

merlin


 nm to‘qmoq (qushxonada  ho‘kizlarni o‘ldirish uchun); un coup de 

merlin to‘qmoq tushganday. 

merlu

 nm merluza (baliq turi). 



merluche

 nf quritilgan treska. 

mérou

 nm o‘rta dengizda bo‘ladigan katta baliq. 



mérovingien,  ienne

  I.  adj  merovinglarga  oid;  les  rois  mérovingiens 

meroveng qirollari; II. n pl merovenglar. 

merveille

  nf  mo‘jiza,  karomat,  ajoyibot,  g‘aroyibot;  les  merveilles  de  la 

nature,  de  l’art  tabiat,  san’at  mo‘jizalari;  les  sept  merveilles  du  monde 

dunyoning yetti mo‘jizasi. 

merveilleusement

 adv ajoyibona, mo‘jizavor, go‘zal. 

merveilleux,  euse

  I.  adj  1.  ajoyib,  g‘aroyib,  mo‘jizadek,  mo‘jizavor;  2. 

ajoyib,  go‘zal,  juda  soz;  un  merveilleux  chant  ajoyib  qo‘shiq;  II.  nm 

g‘ayritabiiy, mo‘jizaviy, favqulodda, mislsiz. 

mes


 adj voir mon. 

mésalliance

 nf tengsiz nikoh. 

mésange


 nf chittak. 

mésaventure

  nf  noxush  sarguzasht,  mojaro;  il  m’est  arrivé  une 

mésaventure men boshimdan noxush mojaro kechirdim. 

mescaline

 nf meskalin (kayf qi ldiruvchi modda). 

mesclun

 nm giyohlar aralashmasidan tayyorlangan salat. 



mesdames 

nf pl voir madame. 

mesdemoiselles

 nf pl voir mademoiselle. 

mésentente

 nf kelishmovchilik, noittifoqlik, ixtilof, nifoq. 

mésentère

 nm anat qatqorin. 

mésestimer

 

vt 



litt 

hurmatlamaslik, 

izzatlamaslik, 

izzat-ikrom  

ko‘rsatmaslik,  yetarlicha,  munosib  baho  bermaslik,  nazar-pisand  qilmaslik, 

e’tiborsizlik  bilan  qaramoq;  ne  mésestimez  pas  les  difficultés 

qiyinchiliklarga e’ tiborsizlik bilan qaramang. 

mésintelligence

 nf litt kelishmovchilik, ziddiyat, nizo, ixtilof. 

mesquin,  ine

  adj  1.  past,  pastkash,  nazari  past,  ojiz,  nochor, 

chegaralangan,  o‘rtacha,  o‘rta-miyona;  un  esprit  mesquin  chegaralangan 

aql; des idées  mesquines o‘rta-miyona g‘oyalar; 2. xasis, ziqna, qurumsoq, 

baxil;  n’offrez  pas  si  peu,  ce  serait  mesquin  bunchalik  oz  bermang,  bu 

xasislik qilgan bo‘ladi; cela fait mesquin bu qurumsoqlik bo‘ladi. 

mesquinerie

  nf  1.  pastlik,  pastkashlik,  qabihlik,  nazari  pastlik,  o‘rta-

miyonalik; la mesquinerie d’une vengeance qasosning qabihligi; 2. xasislik, 

ziqnalik, qurumsoqlik, baxillik. 

mess


 nm inv zobitlar va kichik komandirlar oshxonasi, klubi. 

message


  nm  1.  topshiriq;  s’acquitter  d’un  message  topshiriqni 

bajarmoq;  je  suis  chargé  d’un  message  menga  topshiriq  yuklatilgan;  2. 

maktub,  noma,  xat,  murojaat,  murojaatnoma;  message  écrit  noma; 

recevoir,  transmettre  un  message  maktub  olmoq,  maktub  topshirmoq; 

message  publicitaire  e’lonnoma;  3.  mazmun,  ma’no,  g‘oya,  asosiy  fikr;  le 

message d’un écrivain yozuvchining  g‘oyasi; chanson à  message ma’noli 

ashula;  4.  xabar,  axborot,  bildirish,  xabarnoma;  le  code  d’un  message 

xabarnomaning kodi (shartli belgilari). 

messager,  ère

  n  1.  chopar,  xabarchi;  2.  litt  darakchi,  xabarchi,  alomat, 

nishona;  les  oiseaux  migrateurs,  messagers  de  l’hiver  ko‘chmanchi 

qushlar, qish darakchilari. 

messagerie

  nf  yuk  tashish  xizmati;  dengiz,  havo  orqali  yuk  tashish 

xizmati; messagerie de presse matbuot yukini tarqatish xizmati. 

messe


  nf  relig  messa  ibodat;  le  prêtre  dit  la  messe  ruhoniy  ibodat 

aytyapti;  les  enfants  de  chœur  servent  la  messe  xor  bolalari  ibodatga 

xizmat  qilishyapti;  aller  à  la  messe  ibodatga  bormoq;  messe  de  minuit 

yarim  tungi  ibodat  (rojdestvo  munosabati  bilan);  2.  messe  noire  kufroniy 

messa,  shakkoklik;  3.  ibodat  vaqtida  aytiladigan  kuy;  4.  loc  faire  des 

messes basses shivirlab, past ovoz bilan gapirmoq. 

messie

 nm muso, masih; fam attendre qqn comme le  messie ko‘zi  to‘rt 



bo‘lib kutmoq. 

messieurs

 nm monsieur ning ko‘pligi. 

messire


 nm oliy hazrat, hazrat, janob oliylari, janob;  messire  Jehan Jan 

hazratlari. 

mesurable

  adj  o‘lchasa  bo‘ladigan;  une  grandeur  mesurable  o‘lchasa 

bo‘ladigan kattalik. 

mesure


  nf  1.  o‘lchash;  la  mesure  d’une  grandeur  kattalikni  o‘lchash; 

système de  mesure o‘ lchash  tartibi; 2. o‘lchov, kattalik; les  mesures d’un 

meuble  mebelning  kattaligi;  les  mesures  d’une  personne  kishining  jussa 

o‘lchovi,  kattaligi;  sur  mesure  loyiq,  mos,  mos  keladigan,  moslashtirilgan; 

costume (fait) sur  mesure loyiq  qilib  tikilgan ust-bosh; fig rôle sur  mesure 

o‘zi  bop  rol;  3.  qodirlik,  qudrat;  la  mesure  de  ses  forces  o‘z  kuchining 

qudrati;  donner  sa  mesures  o‘zning  nimaga  qodirligini  ko‘rsatmoq;  biron 

kishini,  uning  qobiliyatlarini  baholamoq,  aniq  bahosini  bermoq;  4.  loc  à  la 

mesure  de  loyiq,  mos,  munosib;  un  adversaire  à  sa  mesure  o‘ziga 

munosib  raqib;  dans  la  mesure  de,  où  darajasida;  dans  la  mesure  du 

possible  imkoniyat  darajasida;  dans  la  mesure  où  nous  le  pourrons 

bunga ilojim iz yetgancha; il a raison, dans une  certaine  mesure u ma’lum 

darajada  haq;  à  mesure  que,  au  fur  et  à  mesure  que  asta-sekin,  sekin-

asta, bora-bora, tobora; bo‘lishiga qarab; -ga muvofiq; -gan sari; on s’aime à 

mesure qu’on se connaît mieux bir-birini yaxshiroq tanishgan sari sevishib 

boradi;  5.  o‘lchov,  miqdor;  mesures  de  longueur,  de  capacité  uzunlik, 

sig‘im  o‘lchovlari;  6.  chora  (g‘alla,  don  o‘lchovi  va  shunday  o‘lchovli 

g‘alvirsimon  idish);  donner  deux  mesures  d’avoine  à  un  cheval  otga  ikki 

chora  suli  bermoq;  7.  commune  mesure  moslik,  muvofiqlik,  munosiblik, 

loyiqlik,  to‘g‘ri, mos kelishlik; il n’y a pas de commune  mesure entre ces 

quantités,  elles  sont  incommensurables  bu  miqdorlar  bir-biriga  mos 

kelmaydi,  ular  o‘lchab  bo‘lmaydigan;  il  n’y  a  aucune  commune  mesure 

entre Shakespeare et ses contemporains S hekspir zamondoshlari orasida 

unga mos keladigani yo‘q; c’est sans commune  mesure  buning  tengi yo‘q; 

8.  had,  me’yor,  chegara,  chek;  me’yorida;  loc  outre  mesure  haddan 

tashqari,  haddan  ziyod,  ortiq;  ortiq  darajada;  9.  ehtiyotkorlik,  ehtiyotkorlik 

bilan,  keyinini  o‘ylab  ish  tutish;  avoir  de  la  mesure  ehtiyotkor  bo‘lmoq; 

dépenser  avec  mesure  keyinini  o‘ylab  sarflamoq;  10.  chora,  tadbir,  iloj; 

prendre  des  mesures  d’urgence  shoshilinch  choralar  ko‘rmoq;  11.  mus 

takt,  vazn  birligi,  musiqa  asbobining  baravar  vaqt  davom  etadigan  har  bir 

bo‘lagi,  o‘lchov;  mesure  à  quatre  temps  to‘rt  chorakli  takt;  loc  en  mesure 

monand,  mos;  12.  être  en  mesure  de  qila  olmoq,  qodir  bo‘lmoq,  qo‘lidan 

kelmoq, qurbi yetmoq, imkoniyatga ega bo‘lmoq; je ne suis pas en  mesure 

de te répondre men senga javob berishga qurbim yetmaydi. 

mesuré, ée

 adj 1. bir maromdagi,  bir  tekis,  bir o‘ lchovdagi, bir vazndagi; 

2.  ehtiyotkor,  ehtiyotli;  ehtiyotkorlik  bilan,  ketini  o‘ylab  ish  tutadigan; 

ehtiyotkorlik  bilan,  ketini  o‘ylab  qilingan;  il  est  mesuré  en  tout  u  har  doim 

oxirini  o‘ylab  ish  tutadi;  des  éloges  mesurés  ehtiyotkorlik  bilan  qilingan 

maqtovlar. 

mesurer

  I.  vt  1.  o‘lchamoq;  mesurer  une  pièce,  un  couloir  au  mètre 



xonani,  koridorni  metrlab  o‘lchamoq;  mesurer  qqn  birovni,  bo‘yini 

o‘lchamoq; 2.  o‘lchab chiqmoq;  mesurer (qqch) par l’observation directe, 

par  le  calcul  (biror  narsani)  to‘g‘ridan-to‘g‘ri  kuzatish,  hisoblash  yo‘li  bilan 

o‘lchab  chiqmoq;  3.  fig  chamalab  (taroziga  solib)  ko‘rmoq,  o‘ylab  ko‘rmoq, 

baho bermoq; mesurer la portée, l’efficacité d’un acte ishning muhim ligini, 


MÉTABOLISME

 

MÉTONYMIE



 

 

 



334 

foydaliligini  chamalab  ko‘rmoq;  4.  o‘lchov  bilan  belgilamoq;  hisoblamoq, 

hisoblab  bermoq;  il  lui  mesure  l’aide  qu’il  lui  donne  u  unga  bergan 

yordamini hisoblab  boradi; le temps nous  est  mesuré vaqt bizga  hisoblab 

berilgan;  5.  o‘ylab,  hisob-kitob  qilib  ishlatmoq;  mesurez  vos  expressions! 

iboralarni o‘ylab ishlating; II. vi kattalikka, o‘lchamga, miqdorga ega bo‘lmoq, 

tashkil  etmoq,  iborat  bo‘lmoq,  teng  bo‘ lmoq;  cette  planche  mesure  deux 

mètres  bu  taxta  ikki  metrdan  iborat;  il  mesure  un  mètre  quatre-vingts 

uning  bo‘yi  ikki  metr  sakson  santimetrga  teng;  III.  se  mesurer  vpr  1. 

o‘lchanmoq; bu masofa kilometr bilan o‘lchanadi; 2. se mesurer avec, à qqn 

biron kishi bilan kuch sinashmoq. 

métabolisme

 nm modda almashinuvi. 

métacarpe

 nm panja o‘zagi, kaft orqasi. 

métairie


 nf teng sherik ijara. 

métal,  aux

  nm  1.  metall;  métaux  précieux  asl  metallar;  métaux 

radioactifs  radioaktif  metallar;  le  minerai  d’un  métal  metall  rudasi;  2. 

industrie  des  métaux  metallurgiya,  metall  ishlab  chiqarish;  lame,  plaque 

de métal metall tig‘, metall taxta. 

métallique

  adj  metalldan  qilingan,  metall;  charpente  métallique  metall 

konstruksiya;  monnaie  métallique  tanga;  2. metallga xos, metallday; éclat, 

reflet  métallique  metallday  yarqirash,  tovlanish;  3.  jarangdor,  jarangli 

(ovoz); bruit, son métallique jarangli shovqin, ovoz. 

métallisé,  ée

  adj  metallday  yaraqlatilgan,  yaltiratilgan,  yarqiratilgan; 

peinture  métallisée yarqiratilgan rasm; voiture gris  métallisé yaraqlatilgan 

kulrang mashina. 

métallo


 nm fam metallurg; des métallos metallurglar. 

métallographie

  nf  metallografiya  (metallarning  ichki  tuzilishi  va  fizik 

xususiyatlari haqidagi fan). 

métalloïde

 nm metalloid. 

métallurgie

 nf metallurgiya; la métallurgie du fer qora metallurgiya. 

métallurgique

  adj  metallurgiyaga  oid,  metallurgiya;  les  industries 

métallurgiques metallurgiya sanoati. 

métallurgiste

  nm  1.  metall  sanoati  ishchisi,  metallsoz;  les 

métallurgistes  de  l’automobile  avtomobil  qurilishining  metallsozlari;  2. 

metallurg. 

métamorphique

  adj  boshqa  tusga  kirgan,  aylangan  (shamol,  bosim 

natijasida boshqa tusga kirgan xarsang toshlar haqida). 

métamorphisme

 nm boshqa tusga kirish, aylanish. 

métamorphose

  nf  1.  metamorfoza  (boshqa  ko‘rinishga  o‘tish,  boshqa 

tusga  kirish,  aylanish);  la  métamorphose  d’un  homme  en  animal 

odamning hayvonga aylanishi; 2. metamorfoza (rivojlanish natijasida boshqa 

ko‘rinishga  o‘tish,  boshqa  tusga  kirish,  aylanish)  métamorphose  du  têtard 

en  grenouille  itbaliqning  baqaga  aylanishi;  les  métamorphoses  des 

insectes  hasharotlarning  boshqa  tusga  kirishi;  3.  to‘la,  butunlay,  keskin 

o‘zgarish (odam, narsaga nisbatan). 

métamorphoser

 vt 1. o‘zgartirmoq, aylantirmoq; 2. to‘ la, butunlay, keskin 

o‘zgartirmoq  (odam,  narsaga  nisbatan);  l’amour  l’a  métamorphosé  sevgi 

uni  butunlay  o‘zgartirib  yubordi;  le  petit  garçon  s’est  métamorphosé  en 

homme kishiga aylanib qolgan kichkina bola. 

métaphore

  nf  metafora,  istiora,  majoz;  “donner  dans  le  panneau”  est 

une métaphore “tuzog‘iga ilinmoq” metaforadir. 

métaphorique

  adj  1.  metaforadan  iborat  bo‘lgan,  metaforali,  majoziy, 

istiorali; 2. metaforaga, istioraga boy. 

métaphoriquement

 

adv 


metaforali, 

majoziy, 

istiorali; 

style 


métaphorique metaforali, jonli, ta’sirchan uslub. 

métaphysicien, ienne

 n metafizik. 

métaphysique

  I.  nf  metafizika,  borliqning  sabablarini  va  asoslarini 

o‘rganuvchi  falsafiy  ta’limot;  II.  adj  1.  metafizikaga  oid,  metafizika 

ta’limotlariga  asoslangan;  metafizik;  le  problème  métaphysique  de  la 

liberté humaine inson erkinligining metafizik masalalari; 2. umumiy tarzdagi, 

mavhum,  noaniq;  cette  discussion  est  bien  métaphysique  bu  munozara 

juda ham mavhum. 

métatarse

 nm anat oyoqning kafti (tovon bilan barmoqlar o‘rtasi). 

métayage

 nm nisfikorlik, chorakorlik, bir qism foyda uchun yer ekish. 

métayer, ère

 n nisfikor, chorakor, arendator, fermer. 

méteil

 nf javdari bug‘doy. 



métempsychose

  nf  ruhning  bir  tandan  boshqa  tanga  ko‘chib  yurishi 

haqidagi ta’limot. 

météo


  I.  nf  abrév  voir  météorologie;  les  prévisions  de  la  météo  ob-

havo ma’lumoti; II. adj inv abrév voir météorologique; bulletins  météo ob-

havo ma’lumoti. 

météore


  nm  meteor,  uchar  yulduz;  loc  passer  comme  un  météore 

o‘qdek tez (yilt etib, milt etib, ko‘rinib, g‘oyib bo‘lmoq). 

météorique

 adj meteoritga oid, meteoritda bo‘ladigan, meteorit. 

météorite

  nm  ou  f  meteorit  (fazodan  yerga  tushgan  jism);  chute  d’un 

météorite meteoritning tushishi. 

météorologie

  nf  1.  meteorologiya  (ob-havo  va  boshqa  meteorologik 

hodisalar haqidagi fan); prévision du temps par la météorologie ob-havoni 

meteorologiya  tomonidan  oldindan  aytib  berilishi;  2.  meteorologiya  xizmati 

(ob-havoni  oldindan  aytib  berish  xizmati);  bulletin  de  la  météorologie 

nationale milliy meteorologiya xizmatining bergan ma’lumoti. 

météorologique

  adj  meteorologik;  observations  météorologiques 

meteorologik (ob-havoni) kuzatishlar. 

météorologiste

 n meteorolog, ob-havoni kuzatish mutaxassisi. 

métèque

 nm péj kelgindi, begona, yot. 



méthane

 nm metan, botqoq gazi. 

méthode

 nf 1. metod, uslub,  usul;  méthode synthétique sintetik, sintez 



metod;  2.  metod,  usul,  yo‘l;  méthode  de  travail  ish  usuli;  agissez  avec 

méthode  usuli  bo‘yicha ishlang;  méthode de  culture yetishtirish yo‘llari; 3. 

qo‘llanma,  dastur;  skripka,  buxgalteriya  hisobi  bo‘yicha  qo‘llanma;  4.  fam 

yo‘l, usul; indiquer à qqn la  méthode à suivre, la bonne  méthode birovga 

yo‘l, oson yo‘l ko‘rsatmoq. 

méthodique

  adj  1.  metodik,  tartibli,  muntazam;  démonstration, 

vérifications  méthodique muntazam ifodalanish,  tekshiruvlar; classement 

méthodique  metodik  klassifikatsiya;  2.  tartibli,  batartib,  bir  maromdagi; 

esprit méthodique batartib idrok. 

méthodiquement

  adv  qat’iy  tartib  bilan,  planli,  rejali  ravishda,  tartibli; 

travailler méthodiquement qat’iy tartib bilan ishlamoq. 

méthodologie

  nf  metodologiya,  uslubiyot  (bilimning  ilmiy  metodlari 

haqidagi ta’ limot, shuningdek ayrim fan tarmoqlarida qo‘llani ladigan metodlar 

majmui). 

méthylène

  nf  1.  chim  metilen;  2.  loc  bleu  de  méthylène  ko‘k  rangli 

metilen bo‘yog‘i (bo‘yoqchi lik va tibbiyotda ishlatiladi); badigeonner qqch au 

bleu de méthylène biror narsani ko‘k rangli metilen bo‘yog‘iga bo‘yamoq. 

méticuleusement

 adv sinchiklab,  diqqat bilan,  qunt bilan, maydakashlik 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling