Institut français d’Études sur l’asie centrale

tug‘ishdan  charchagan  ayol;  congé  (de)  maternité  homiladorlik  ta‘tili;  3. 

tug‘uruqxona, akusherlik klinikasi. 

mathématicien, ienne

 n matematika olimi, mutaxassisi. 

mathématique

  I.  adj  1.  matematikaga  oid,  matematika  qoidalariga 

asoslangan  2.  shak-shubhasiz,  juda  aniq,  ravshan;  une  précision 

mathématique matematik aniqlik; fam c’est  mathématique bu juda aniq; II. 

nf 1. pl matematika; 2. maxsus matematika o‘qitish sinflari;  mathématiques 

élémentaires matematikadan bakalavrlikka tayyorlovchi sinf. 

mathématiquement

  adj  matematik  yo‘l  bilan;  démontrer  qqch 

mathématiquement biror narsani matematik yo‘l bilan ko‘rsatmoq. 

matheux,  euse

  n  fam  matematika  bo‘limining  tolibi  yoki  tolibasi; 

matematikadan kuchli o‘quvchi, ilmga chanqoq. 

matière

  nf  1.  phys  phil  materiya,  molekula,  atom,  borliq,  jism;  modda; 

matières  organiques  et  inorganiques  organik,  noorganik  moddalar; 

matières  fécales  najas,  siydik;  anat  matière  grise  kul  rang  modda 

(miyaning); 2. dr  matière d’un délit, d’un  crime qonunni buzganlik,  jinoyat 

qilganlik  haqidagi  ish;  3.  material,  modda,  narsa;  industrie  utilisant  de 

nombreuses  matières  turli  xil  moddalardan  foydalanadigan  sanoat;  les 

matières plastiques¸ textiles plastmassa,  ip gazlamadan  qilingan narsalar; 

matière  première  xomashyo;  matières  grasses  yog‘  mahsulotlari;  4. 

mavzu,  mazmun,  tema;  livres  classés  par  matières,  dans  une 

bibliothèque  kutubxonada  mavzular  bo‘yicha  joylashtirilgan  kitoblar;  table 

des  matières  mundarija;  5.  soha,  masala,  mavzu;  expert  en  la  matière 

sohaning  bilimdoni;  en  matière  sohasida;  en  matière  poétique  she’riyat 

sohasida. 

matin

  nm  1.  erta,  ertalab,  tong,  subhidam,  sahar,  azon;  adv  vx  matin 

erta, tongla; se lever matin erta, tongla turmoq; 2. ertalab; ne pas travailler 

le matin ertalab ishlamaslik; 3. yarim kechadan tushgacha bo‘lgan vaqt; une 

heure,  six  heures  du  matin  tungi,  ertalabgi  soat  bir,  olti;  4.  fig  poét  biror 

narsaning boshlanish davri, ilk davri; le matin de la vie yoshlik. 

mâtin, ine

 n vx 1. ayyor, makkor odam; 2. nm qo‘riqchi yoki ov iti. 

matinal,  ale,  aux

  adj  1.  ertalabgi,  tongi,  azongi,  subhidamdagi; 

gymnastique  matinale  ertalabgi  gimnastika;  2.  saharxez,  azondan 

turadigan  odam;  vous  êtes  bien  matinal  aujourd’hui!  bugun  siz  juda 

saharlab turibsiz! adv ertalab, saharlab, tongla, azonlab, subhidamla. 

mâtiné,  ée

  adj  zotdor  it  bilan  chatishtirilgan;  fig  aralash,  aralashgan;  un 

français mâtiné d’anglais inglizcha aralashgan fransuz tili. 

matinée

  nm  1.  ertalab,  erta;  faire  la  grasse  matinée  ertalab  kech 

turmoq,  uzoq  uxlamoq;  2.  vx  kunduzgi;  donner  une  pièce  en  matinée 

kunduzi pyesa ko‘rsatmoq; 3.  tushdan keyingi, kunduzgi  tomosha;  matinée 

musicale,  dansante  kunduzgi  musiqa,  raqs  tomoshasi;  4.  vx  ayollarning 

ertalabki uy kiyim i. 

mâtiner

 vt zool zotdor it bilan chatishtirmoq. 

matines

  nf  pl  relig  tungi  ibodat  (cherkovda);  chanter  matines  tungi 

ibodatni ijro etmoq. 

matois, oise adj soddamug‘ombir, ichidan pishgan, tullak, mug‘ombir. 

maton, onne

 n arg qamoqxona nazoratchisi. 

matou

 nm erkak mushuk. 

matraquage

  nm  1.  rezina  tayoq  bilan  do‘pposlash;  le  matraquage  des 

manifestants  namoyishchilarni  do‘pposlash;  2.  fig  muntazam lik,  bir 

maromdalik; matraquage publicitaire reklamaning muntazamliligi. 

matraque

 nf rezina tayoq, to‘qmoq. 

matraquer

  vt  1.  to‘qmoq,  rezina  tayoq  bilan  urmoq;  matraquer  des 

manifestants  namoyishchilarni  do‘pposlamoq;  2.  fig  shilmoq,  yuqori  narx 

qo‘ymoq;  restaurant  qui  matraque  ses  clients  xo‘randalarini  shiladigan 

restoran;  se  faire  matraquer  o‘zini  shildirib  qo‘ymoq;  3.  muntazam,  bir 

maromda tarqatmoq. 

matriarcal,  ale,  aux

  adj  matriarxal,  onalik  davriga  oid;  société 

matriarcale matriarxal jamiyat. 

matriarcat

 nm matriarxat. 

matrice

 nf 1. vx anat bachadon; inflammation de la  matrice  bachadon 

yallig‘lanishi;  2.  techn  o‘yma  qolip;  3.  math  matritsa  (matematik  raqamlar 

jadvali);  4.  matrice  cadastrale  kadastr  daftari  (biror  narsa  haqidagi 

ma’lumotlar to‘plami; biror narsaning ro‘yxati). 

matriciel,  ielle

  adj  1.  ro‘yxat,  qayd  daftariga  oid;  math  matritsaga  oid; 

calcul matriciel matritsa hisobi. 

matricule

  I.  n  1.  nf  nomma-nom  ro‘yxat;  les  matricules  d’un  hôpital 

kasalxonang nomma-nom ro‘yxati; vx ro‘yxatdan ko‘chirma; ro‘yxatga tirkash, 

yozib  qo‘yish;  2.  nm  ro‘yxat  bo‘yicha  raqami;  prisonnier  matricule  85  85 

raqamli  mahbus;  II.  adj  livret  matricule  d’un  soldat  askarning  xizmat 

daftarchasi; numéro matricule davlat raqami(avtomobillarda). 

matrimonial, ale, aux

 adj oilaviy; uylanish, turmushga chiqishga oid; les 

affaires  matrimoniales  oilaviy  ishlar;  agence  matrimoniale  oila  qurish 

agentligi; régime matrimonial oilaviy haq-huquqlar. 

matrone

 nf katta yoshdagi beso‘naqay xotin, doya, enaga. 

maturation

  nf  1.  pishish,  yetilish;  maturation  de  la  graine  urug‘ning 

yetilishi;  biol  balog‘atga  yetish,  voyaga  yetish;  maturation  du  fœtus 

homilaning  yetilishi;  2.  mevaning  yetilishi,  pishishi;  maturation  du  raisin 

uzumning pishishi; 3. méd yaraning yetilishi, pishishi. 

MATURE

 

MÉCÉNAT

 

 

 

328 

mature

 adj yetilgan, pishgan, me’yoriga yetgan; poisson mature uvildiriq 

qo‘yishga  tayyor  baliq;  biol  cellule  mature  yetilgan  hujayra;  sujet  mature 

pishgan g‘oya. 

mâture

 nf yelkanli kema jihozlari (yelkan, arqon). 

maudire

  vt  1.  la’natlamoq,  qarg‘amoq,  nafratlanmoq,  jirkanmoq,  hazar 

qilmoq, g‘azablanmoq; maudire la guerre urushni la’natlamoq; je maudis le 

jour  où  je  l’ai  rencontré  men  uni  uchratgan  kunimni  la’natlayman;  2. 

mahkum qilmoq, qarg‘ishga uchramoq. 

maudit,  ite

  adj  1.  xudoning  la’natiga,  qahriga,  qarg‘ishiga  uchragan, 

qolgan; xudo la’natlagan, qarg‘agan; 2. jirkanch, bo‘lmag‘ur. 

maugréer

  vi  litt  do‘ng‘illamoq,  ming‘illamoq,  ping‘illamoq,  g‘uldiramoq 

(norozi ohangda). 

maure

 ou vx more n 1. hist mavritaniyalik; O‘rta asrlarda Ispaniyani bosib 

olgan arablar; adj l’art maure arab san’ati;  2. vx hist mavritaniyalik; tête-de-

maure Gollandiya pishlog‘ ining bir turi. 

mauresque

  ou  moresque  I.  nf  mavritaniyalik  ayol;  II.  adj  mavritaniyaga 

oid. 

mausolée

 nm maqbara, mavzoley. 

maussade

  adj  1.  xo‘mraygan,  o‘shshaygan,  badqovoq,  qovog‘i  soliq, 

g‘amgin, ma’yus, parishon, o‘ychan; 2. zerikarli, g‘amgin. 

mauvais,  aise

  I.  adj  1.  yomon,  sifati  past,  buzuq,  bo‘lmag‘ur,  yaramas; 

très  mauvais  ablahona,  yaramas,  razil,  qabih,  jirkanch,  iflos,  xunuk,  o‘ ta 

achinarli, ayanchli; plus mauvais yomonroq, battarroq, yaramasroq 2. (kishi) 

yomon, nochor,  ojiz,  faqir;  mauvais  élève yomon o‘quvchi; il  est  mauvais, 

très  mauvais  en  latin  u  lotin  tilidan  bo‘sh,  hech  narsada  yo‘q;  3.  o‘rinsiz, 

noo‘rin, noqulay, noto‘g‘ri; mauvaise raison noto‘g‘ri sabab; il ne serais pas 

mauvais de  s’en souvenir bu haqda  o‘ylab ko‘rilsa yomon bo‘lmas edi; 4. 

baxtsiz,  baxti  qaro,  peshonasi  sho‘r,  bechora,  badbaxt,  ziyonli,  zararli, 

jirkanch, iflos, yoqimsiz, bemaza, qo‘lansa; 5. yomon, zarar, ziyon qiladigan, 

zararli,  ziyonli;  mauvaise  chance,  fortune  omadsizlik;  mauvais  présage 

mudhish alomat; mauvais sort baxti qarolik, omadsizlik; il a le  mauvais œil 

uning  ko‘zi  bor,  uning  ko‘zi  yomon;  6.  xavfli,  xatarli,  tahlikali,  dahshatli, 

qo‘rqinchli,  halokatli;  mauvaise  querelle  xavfli  janjal;  l’affaire  prend  une 

mauvaise  tournure  ish  bema’ni  tus  oldi;  7.  yomon,  yoqimsiz,  sassiq, 

qo‘lansa,  badbo‘y,  bemaza;  cette  viande  a  mauvais  goût  bu  go‘shtning 

yoqimsiz ta’mi bor; faire un mauvais repas yomon ovqatlanmoq;  mauvaise 

odeur  sassiq,  qo‘lansa  hid;  mauvaise  haleine  og‘izdan  keladigan  badbo‘y 

hid; mauvais temps rasvo havo; la  mauvaise saison yog‘ingarchilik  fasli; il 

fait  mauvais  yomon,  buzuq,  past  ob-havo;  og‘ ir,  qiyin,  ko‘ngilsiz; 

(turmushda);  mauvais  jours  baxtsiz  kun;  trouver  mauvais  que  aybga 

buyurmoq, ayblamoq, qoralamoq; la trouver, l’avoir  mauvaise achchiq deb 

hisoblamoq;  mauvaise tête  fitnachi,  buzg‘unchi, g‘alamis, m ijg‘ov; fam  être 

de  mauvais  poil  avzoyi  buzuq  bo‘ lmoq;  mauvais  coucheur 

chiqisholmaydigan, 

murosa 

qilolmaydigan, 

odamga 

elikmaydigan, 

sho‘rtumshuq; mauvais joueur chidamas o‘yinchi; 8. buzuq, buzilgan, axloqi 

buzuq,  axloqsiz,  fosiq;  mauvaise  conduite  buzuq  fe’l-atvor;  euphém 

mauvaises habitudes yomon, axloqsiz odat (onanizm); loc vieilli femme de 

mauvaise vie axloqiy buzuq  ayol;  mauvais ange iblis;  mauvais génie iblis; 

9.  qahri  qattiq,  shafqatsiz,  berahm,  qahrli,  zolim,  adolatsiz,  yaramas,  ichi 

qora,  fam  razil,  qabih,  yaramas,  pastkash,  ablah;  il  est  mauvais  comme 

une  teigne,  comme  la  gale  yaramas  odam,  palid;  10.  zaharxanda, 

shafqatsiz, birovga yomonlik  tilaydigan, ichi qora, badxoh, dushman; un rire 

mauvais,  une  joie  mauvaise  zaharxanda  shodlik;  mauvais  traitements 

shafqatsiz  muomalalar;  II.  adv  sentir  mauvais  sasimoq,  yomon  hid 

taratmoq;  il  fait  mauvais  ob-havo  yomon;  III.  n  1.  yomon  odam;  vx  le 

mauvais  iblis, shayton, jin; 2. nm yomonlik;  le bon  et le  mauvais yaxshilik 

va yomonlik. 

mauve

 nm och binafsha rang. 

mauviette

  nf  1.  vx  to‘rg‘ay,  so‘fito‘rg‘ay;  2.  fig  nimjon,  zaif,  nozik,  holsiz 

odam; quelle mauviette! qanday nozik odam! qo‘rqoq. 

maxillaire

  anat  I.  adj  jag‘ga  oid;  II.  nm  jag‘  suyagi;  maxillaire  inférieur 

pastki jag‘. 

maximal,  ale,  aux

  adj  maksimal,  eng  ko‘p,  eng  katta,  eng  yuqori; 

températures  maximales eng yuqori  issiqlik;  vitesse  maximale  autorisée 

ruxsat etilgan eng yuqori tezlik. 

maximum

 nm math eng katta  qiymat, maksimum, eng yuqori daraja, oliy 

daraja,  eng  ko‘p  miqdor,  oxirgi  chegara;  maximum  de  vitesse  tezlikning 

oxirgi  chegarasi;  le  maximum  de  chances  imkoniyatlarning  eng  yuqori 

darajasi;  atteindre  un  maximum,  son  maximum  oxirgi  chegarasiga, 

kulminatsion  nuqtasiga  yetmoq;  au  maximum  juda,  juda  ham,  nihoyatda, 

g‘oyat,  uchchiga  chiqqan,  borib  turgan;  mille  francs  au  maximum  ortig‘i, 

ko‘pi bilan ming frank. 

maya

 I. adj mayalarga oid (Amerikadagi qabi la); art et civilisation mayas 

maya san’ati va tamadduni; II. n 1. maya; 2. nm maya tili. 

mayonnaise

  adj,  nf  mayonez;  sauce  mayonnaise  mayonezli  sous;  la 

mayonnaise  à  l’ail  sarimsoqli  mayonez;  œufs  mayonnaise  mayonezli 

tuxum; la  mayonnaise prend fig ish o‘ngidan kelyapti;  loc faire  monter la 

mayonnaise orttirib, bo‘rttirib yubormoq, ko‘rsatmoq. 

mazagran

 nm qahva ichiladigan sopol qadah. 

mazdéisme

 nm relig mazdaizm. 

mazette

  nf  intj  dial.  yo‘g‘-e,  nahotki,  lekin;  un  million?  mazette!  bir 

milion? nahotki! 

mazout

 nm mazut, qora moy (neft qoldig‘i). 

mazurka

 nf mazurka (polyakcha kuy va raqs). 

me

 pron pers 1. meni; on me voit meni ko‘rishyapti; 2. menga; il veut me 

parler  u  menga  gapirmoqchi;  3.  mening  uchun;  fam  va  me  fermer  cette 

porte! manavi eshikni yopib qo‘y (menga); 4. il  me fera, il  me laissera lire 

ce livre  u menga bu kitobni o‘qittiradi; 5. olmoshli fe’llarning  olmosh qismi, I 

shaxs: je m’ennuie men zerikyapman. 

mea-culpa

 nm loc faire  son  mea-culpa  o‘z aybiga iqror bo‘lmoq,  tavba 

qilmoq. 

méandre

 nm 1. burilish, qayrilish, burilgan  joy; les  méandres d’un petit 

cours  d’eau  jilg‘aning  burilish  joylari;  méandre  d’une  route  yo‘lning  ilang-

bilang joyi; 2.  méandres de la pensée, d’un  récit  fikirlash,  hikoya usullari, 

yo‘llari; les  méandres de la politique, de  la diplomatie siyosiy, diplomatik 

hiylalar. 

méat

 nm anat teshik, yo‘l, kanal, bo‘shliq; méat urinaire siydik yo‘li, méat 

du nez burun bo‘shlig‘i. 

mec

 nm 1. arg erkak, yigit, xushtor; un  vrai  mec  haqiqiy yigit, zo‘r yigit, 

ishonchli yigit. 

mécanicien, ienne

 n, adj  1. mexanik-nazariyotchi, mexanik-tadqiqotchi, 

avtomat  qurilmalar  ixtirochisi;  2.  mexanik;  ouvrier  mécanicien  texnikani 

sozlovchi;  mécanicien  de  la  marine  kema  mexanigi;  3.  mashinist  (poyezd 

haydovchisi). 

mécanique

  I.  adj  1.  texnik  vositalar,  mexanizmlar  yordamida  qilingan; 

montre  mécanique  mexanik  soat;  2.  un  geste  mécanique  avtomatik, 

kutilmagan,  to‘satdan  qilingan  harakat;  3.  mexanik  harakatga  oid;  lois 

mécaniques  mexanik  harakatlar;  ennuis  mécaniques  motorning  buzilib 

qolishi;  4.  théorie  mécanique  de  l’univers  borliqning  mexanik  tuzilish 

qonuniyati;  II.  nf  1.  math  mexanika;  mécanique  des  fluides  gidravlik 

mexanika;  phys  mécanique  newtonienne  Nyuton  mexanikasi;  mécanique 

ondulatoire  to‘lqinlar  mexanikasi;  2.  mexanika  fani;  3.  mexanizm;  la 

mécanique d’une horloge, d’une montre soat mexanizmlari. 

mécaniquement

  adv  g‘ayriixtiyor,  beixtiyor,  o‘ylamay;  mexanik, 

avtomatik ravishda. 

mécanisation

 nf mexanizatsiyalashtirish; mécanisation d’une industrie 

sanoatni mexanizatsiyalash. 

mécaniser

 vt mexanizatsiyalashtirmoq, mashinalashtirmoq. 

mécanisme

 nm 1. qisimlar, mexanizm;  mécanisme d’une horloge soat 

mexanizmi;  2.  jarayon,  texnika,  usul;  mécanismes  biologiques, 

organiques organik, biologik jarayonlar. 

mécano

 nm fam mexanik, haydovchi, shofyor. 

meccano

  nm  o‘yin  (temir  bo‘laklarni  bir  biriga  ulab  har  xil  narsalar 

yasaladigan). 

mécénat

 nm homiylik. 

MÉCÈNE

 

MÉFAIT

 

 

 

329 

mécène

  nm  homiy;  elle  est  le  mécène  d’un  groupe  de  peintres  u  bir 

guruh rassomlarning homiysi. 

méchamment

  adv  g‘azab  bilan,  achchiqlanib,  darg‘azab  bo‘lib, 

darg‘azab; parler méchamment achchiqlanib gapirmoq. 

méchanceté

 nf 1. johillik, qahri qattiqlik, shafqatsizlik, yovuzlik, badjahllik, 

darg‘azablik, ichi qoralik; c’est de la pure méchanceté bu g‘ irt yovuzlik; agir 

avec,  par,  sans  méchanceté  ichi  qoralik  bilan,  ichi  qoraliksiz  ish  tutm oq; 

méchanceté d’un  regard qarashning badjahlligi; 2. yovuz harakatlar, zarar 

keltirish;  une  méchanceté  gratuite  tekin  zarar;  dire  des  méchancetés 

zaharxanda qilib gapirmoq. 

méchant,  ante

  I.  adj  1.  jahldor,  yovuz,  qora  niyatli,  g‘azabnok,  yomon, 

badjahl;  2.  xavfli,  ko‘ngilsiz,  noxush;  s’attirer  une  méchante  affaire 

ko‘ngilsiz ishga aralashib qolmoq;  méchante humeur noxush kayfiyat; 3. vx 

arzimaydigan,  arzimas;  4.  iflos,  yaramas,  razil,  qabih,  zaharli  ilon;  un 

homme méchant, un méchant homme qabih odam; être méchant comme 

une teigne, comme la gale zahar, zaharli ilon (zahar odam); plus bête que 

méchant  yaramasdan  ko‘ra  ham  battolroq;  méchantes  langues  og‘ziga 

kuchi  yetmaydigan  odamlar,  g‘iybatchilar;  5.  yaramas,  bo‘ lmag‘ur,  yomon, 

bemaza  (bolaga  nisbatan);  méchant  garçon!  to‘polonchi,  quloqsiz,  sho‘x, 

bo‘lmag‘ur  bola;  6.  tepag‘on,  qopag‘on,  tishlong‘ich,  yirtqich  (hayvon);  7. 

expression méchante achchiq ibora; sourire méchant zaharxanda kulgi; 8. 

fam  yomon,  yaramas,  bo‘lmag‘ur,  bemaza  (narsa);  une  méchante  grippe 

yaramas gripp;  loc ce n’est pas bien  méchant hechqisi yo‘q, zarari yo‘q; II. 

n battol, badjahl, yovuz, vahshiy odam; les bons et les  méchants yaxshilar 

va yovuzlar; loc faire le  méchant  qizishmoq, jahli,  achchig‘i chiqmoq,  qoni, 

zardasi qaynamoq, do‘q urmoq, tahdid qilmoq, qo‘rqitmoq. 

mèche

1

  nf  1.  pilik;  la  mèche  d’une  lampe  à  huile  moychiroq  piligi;  2. 

mèche  d’un  bâton  de  dynamite  dinamit  shnuri;  3.  fig  loc  éventer, 

découvrir  la  mèche  sirni  ochmoq;  vendre  la  mèche  sirni  oshkor  qilib 

qo‘ymoq, fosh qilib qo‘ymoq; 4. soch tutam i, gajak, zulf; 5. parma. 

mèche

2

 n inv fam être de mèche avec qqn birov bilan til biriktirmoq. 

méchoui

  nm  butunligicha  o‘ tda  aylantirib  pishirilgan  qo‘y;  shu  go‘sht 

bo‘lagi; ovqat. 

mécompte

  nm  hisobda  yanglishish,  hisobda  xatoga  yo‘l  qo‘yish,  xato 

sanash, umidsizlik. 

méconnaissable

 adj tanib bo‘lmas, juda o‘zgargan. 

méconnaissance

  nf  litt  tanimaslik,  bilmaslik,  tushunmaslik;  la 

méconnaissance de ses droits o‘z haq-huquqlarini bilmaslik. 

méconnaître

  vt  1.  vx  tanimaslik,  tan  olmaslik,  inkor  qilmoq,  tonmoq, 

qaytmoq;  2.  kam  baho  bermoq,  yetarlicha  baho  bermaslik,  qadriga 

yetmaslik,  nazar-pisand  qilmaslik;  méconnaître  les  lois  qonunni  nazar-

pisand qilmaslik. 

méconnu,  ue

  adj  tan  olinmagan,  e’ tirof  etilmagan;  un  génie  méconnu 

tan olinmagan daho. 

mécontent,  ente

  adj  xafa,  ko‘ngli  to‘lmagan,  qoniqmagan,  norozi;  les 

étudiants sont mécontents talabalar norozi. 

mécontentement

 nm xafalik, xafagarchilik, norozilik. 

mécontenter

 vt xafa qilmoq, norozi qilmoq; cette mesure a  mécontenté 

tout le monde bu xatti-harakat hammani xafa qildi. 

mécréant, ante

 adj, n g‘ayridin, dinsiz, dahriy. 

médaille

 nf medal, mukofot belgisi; médaille d’or oltin medal, nishon. 

médaillé,  ée

 adj, n sovrindor, nishondor, medal bilan  taqdirlangan kishi; 

les  médaillés  militaires,  olympiques  harbiy,  olimpiada  medallari 

sovrindorlari. 

médailliste

 n 1. numizmat; 2. techn medal zarb qiluvchi. 

médaillon

  nm  1.  hoshiya  ichiga  ishlangan  portret  yoki  rasm;  lambris 

orné  de  médaillons  o‘rtasi  rasm  bilan  bezatilgan  ganchli  hoshiya;  2. 

medalon, taqinchoq, tumor; 3. yupqa va yumaloq go‘sht bo‘lagi. 

médecin

 nm hakim, vrach, doktor, tabib, shifokor. 

médecine

 nf meditsina, tib,  tibbiyot; étudiant en médecine  tibbiyot o‘quv 

yurtining  talabasi;  docteur  en  médecine  tibbiyot  hakimi,  tibbiyot  fanlari 

doktori;  médecine  infantile  bolalar  tibbiyoti,  pediatriya;  médecine 

opératoire  jarrohlik;  médecine  mentale  psixiatriya  (ruhiy  kasalliklar  va 

ularni davolash haqidagi fan). 

médecine-ball

 nm anglic og‘ir to‘p (davolash gimnastikasida qo‘llanadi). 

média

 nm ommaviy axborot vositalari. 

médian, ane

 adj o‘rta, markaziy, o‘rtaga  joylashgan; ligne  médiane o‘rta 

chiziq. 

médiane

  nf  mediana;  (uchburchakning  uchidan  qarshi  tomonning 

o‘rtasiga o‘tkazilgan kesma). 

médiateur,  trice

  n  vositachi,  o‘rtada  turuvchi,  bitishtiruvchi,  dallol, 

hakam. 

médiation

  nfkelishtiruvchi,  arbitraj  (sudsiz  hal  etiladigan  da’vo-janjallarni  

bartaraf qiluvchi va tomonlarni kelishtiruvchi organ). 

médiatrice

 nf mediatrisa (berilgan parallel  nuqtalar o‘rtasidagi geometrik 

maydon). 

médical,  ale,  aux

  adj  meditsinaga  oid,  tibbiy;  soins  médicaux  tibbiy 

davolash,  tibbiy  parvarish;  visite  médicale  hakimning  bemorni  ko‘rgani 

kelishi. 

médicament

 nm dori, dori-darmon. 

médiéval, ale, aux

 adj O‘rta asrga oid; art médiéval O‘rta asr san’ati. 

médiéviste

 n O‘rta asrlar bilan shug‘ullanuvchi mutaxassis. 

médina

  nf  shaharning,  odatda,  eski  shaharlarning  musulmonlar 

yashaydigan qismi (shimoliy Afrikada). 

médiocre

 adj 1. o‘rtacha,  uncha katta, ko‘p emas, mo‘ tadil, o‘rta-miyona, 

oddiy;  salaire  médiocre  o‘rta-miyona  oylik;  2.  o‘rtacha,  o‘rta-miyona; 

chakana,  oddiy,  bo‘sh;  esprit  médiocre  o‘rta-miyona  aql;  élève  médiocre 

en français fransuz tilidan bo‘sh o‘quvchi. 

médiocrement

  adv  o‘rta-miyona;  qobiliyatsizlik,  iste’dodsizlik  bilan;  il 

joue,  il  travaille  médiocrement  u  o‘rta-miyona  chaladi,  u  o‘rta-miyona 

ishlaydi. 

médiocrité

  nf  o‘rta-miyonalik,  bo‘shlik;  la  médiocrité  d’une  œuvre 

asarning bo‘shligi. 

médire

  vi  g‘iybat,  fisq-fasod  qilmoq,  yomonlamoq,  chaynamoq;  médire 

de, sur qqn tanqid qilmoq, yomonlamoq. 

médisance

  nf  1.  tuhmat,  bo‘hton;  fisq-fasod,  fisq-fujur,  yomonlash, 

uydirma; 2. gap-so‘z, yolg‘on-yashiq, g‘iybat. 

médisant,  ante

  adj,  n  g‘iybatchi,  yolg‘on-yashiqni  gapiruvchi,  gap-so‘z 

tashuvchi; il ne craint pas les médisants u g‘iybatchilardan qo‘rqmaydi. 

méditatif,  ive

  I.  adj  o‘ylashga  molik,  xayolchan,  kuzatuvchan,  o‘ychan; 

esprit  méditatif  kuzatuvchan  aql-idrok;  avoir  un  air  méditatif  o‘ychan 

ko‘rinmoq; II. n xayolparast odam. 

méditation

 nm 1. chuqur o‘y, chuqur xayol, mulohaza;  s’absorber dans 

la  méditation  chuqur  o‘yga  cho‘mmoq;  2.  chuqur  o‘ylash,  yaxshilab  o‘ylab 

ko‘rish,  mulohaza  qilish;  les  mystiques  se  livrent  à  de  longues 

méditations g‘ayritabiiy narsalar uzoq mulohaza qilishdan so‘ng ochiladi. 

méditer

  I.  vt  puxta  o‘ylamoq,  yaxshilab,  obdan  o‘ylab  ko‘rmoq,  chuqur 

mulohaza  qilmoq,  mo‘ljallab  qo‘ymoq;  II.  vi  chuqur  o‘ylamoq,  uzoq  xayol 

surmoq. 

méditerranéen,  enne

 adj o‘rta  dengizga  oid; le bassin  méditerranéen 

o‘rta  dengiz  havzasi;  n  les  méditerranéens  et  les  nordiques  o‘rta