Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet133/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   238

bilan, o‘ taketgan rasmiyatchilik bilan. 

méticuleux,  euse

  adj  sinchkov,  maydakash;  o‘taketgan  rasmiyatchi, 

puxta;  il  est  extrêmement  méticuleux  u  o‘z  ishiga  o‘taketgan  puxta; 

propreté  méticuleuse  o‘ taketgan  tozalik;  trop  méticuleux  o‘taketgan 

rasmiyatchi. 

métier


 nm 1. hunar, kasb,  ixtisos, soha, ish, mashg‘ulot, mehnat;  métier 

manuel,  intellectuel  qo‘l,  aqliy  mehnat;  petits  métiers  hunarmandchilik; 

choisir  un  métier  kasb  tanlamoq;  être  du  métier  kasb  egasi  bo‘lmoq;  il 

connaît son  métier u  o‘z kasbining  ustasi; prov il n’y a pas de sot  métier 

kasbning  yomoni  yo‘q;  2.  vazifa,  xizmat,  ish;  le  métier  de  roi  podsholik 

vazifasi;  3.  mahorat,  san’at,  ustalik;  mohirlik;  il  a  du  métier  u  mohir;  il 

manque  de  métier  uning mahorati yetishmaydi;  4. stanok;  métier à tisser 

to‘quv  stanogi;  5.  loc  mettre,  un  travail,  une  œuvre  sur  le  métier  biron 

ishni yo‘lga qo‘ymoq, boshlamoq; biron ishga kirishmoq. 

métis,  isse

  adj  1.  metis,  duragay;  enfant  métis  metis  bola;  n  les 

mulâtres  sont des  métis mulatlar  duragaylardir; une belle  métisse  go‘zal 

duragay qiz; 2. duragay, chatishma; œillet  métis duragay chinnigul;  3. toile 

métisse ou nm le métis yarim junli, ip aralash jundan to‘qilgan mato. 

métissage

 nm chatishuv, chatishtirish, duragaylash. 

métisser

 vt  chatishtirmoq,  duragaylamoq;  chien  métissé  chatishtirilgan 

it. 

métonymie



  nf  littér  metonimiya;  “boire  un  verre”  est  une  métonymie 

“bir stakan ichmoq” metonimiyadir. 



MÉTONYMIQUE

 

MEURTRIR



 

 

 



335 

métonymique

  adj  metonimiyadan  iborat  bo‘lgan,  metonimiyali, 

metonim ik. 

métrage

 nm 1. metrlab o‘lchash; 2. metraj; le métrage d’un film  filmning 



metraji;  long,  moyen,  court  métrage  to‘la,  o‘rta,  qisqa  metrajli  film;  un 

court métrage documentaire qisqa metrajli hujjatli film. 

mètre

1

 nm 1. littér grek va lotin she’riyatida o‘ lchov birligi; 2. vazn, o‘lchov; 



le choix d’un mètre vazn tanlash. 

mètre


2

  nm  metr  (o‘ lchov  birligi);  un  cent  mètres  yuz  metrga  yugurish; 

mètre carré kvadrat metr. 

métrer


  vt  metrlab  o‘lchamoq;  métrer  un  terrain  maydonni  metrlab 

o‘lchamoq. 

métreur, euse

 n yer o‘lchovchi, tanobchi. 

métrique

 nf littér metrika (she’r vazni, o‘lchovi va uning nazariyasi). 

métrite

 nf méd metrit (bachadon yallig‘lanishi). 



métro

 ou vx métropolitain

2

  nm metro; station, bouche de  métro metro 



bekati,  metroga  kirish  joyi;  prendre  le  métro  metroga  chiqmoq,  o‘tirmoq; 

une rame de métro metro poyezdi; le métro de Montréal M onreal metrosi. 

métronome

 nm mus metronom (qisqa vaqt oraliqlarini bildiruvchi asbob). 

métropole

  nf  1.  poytaxt,  markaz;  les  grandes  métropoles 

économiques  ulkan  iqtisodiy  markazlar;  2.  metropoliya  (mustamlakalarga 

ega bo‘lgan davlat). 

métropolitain

1

, aine



 adj metropoliyaga oid, metropoloyaga tegishli. 

métropolitain

2

 

nm, adj voir métro. 



métropolite

 nm mitropolit (yepiskoplarning  oliy unvoni va shu unvondagi  

yepiskop). 

mets


  nm  inv,  litt  ovqat,  taom;  un  mets  délicieux  misli  yo‘q  taom;  ces 

mets sont exquis bu ovqatlar lazzatli. 

mettable

  adj  kiysa  bo‘ladigan,  kiyishga  yaroqli;  ce  manteau  n’est  plus 

mettable bu palto kiyishga butunlay yaroqsiz. 

metteur,  euse

  n  metteur  en  scène  sahnalashtiruvchi,  rejissor;  elle  est 

metteur  en  scène  u  sahnalashtiruvchi;  metteur  en  œuvre  zargar;  typogr 

metteur en pages sahifalovchi. 

mettre


  I.  vt  1.  qo‘ymoq,  joylamoq,  tashlamoq;  mettez  cela  ici,  là,  autre 

part  buni  bu  yerga,  u  yerga,  boshqa  joyga  qo‘ying;  mettre  sur  ustiga 

qo‘ymoq;  mettre  dans  ichiga  qo‘ymoq,  kiritmoq;  mettre  du  vin  en 

bouteilles  vinoni  shishalarga  quymoq;  mettre  en  terre  yerga  o‘ tqazmoq, 

ko‘mmoq;  mettre  à  un  endroit  joylamoq;  mettre  près,  auprès  de 

yaqinlashtirmoq;  mettre ses  mains derrière  le dos qo‘lini orqasiga  qilmoq; 

2.  joylamoq;  mettre  un  enfant  sur  sa  chaise  bolani  kursiga  o‘ tqazmoq; 

mettre qqn sur la route biron kishiga yo‘l ko‘rsatmoq; fig mettre qqn sur la 

voie  biron kishini yo‘lga solmoq;  3.  joylamoq, qo‘yib  qo‘ymoq; il a  mis son 

fils  en  pension  u  bolasini  pansionga  joyladi;  mettre  en  place  joyiga,  olib 

qo‘ymoq;  mettre qqn à la porte biron kishini haydab chiqarmoq; loc mettre 

au  monde,  au  jour  dunyoga  keltirmoq;  4.  kiyib  yurmoq,  taqib  yurmoq; 

mettre  des  gants  qo‘lqop  kiyib  yurmoq;  5.  qo‘shmoq,  solmoq,  taqmoq; 

mettre  un  ingrédient  dans  un  plat  ovqatga  massaliq  solmoq;  elle  s’est 

mis  une  barrette  dans  les  cheveux  u  sochiga  to‘g‘nog‘ich  taqdi;  6. 

joylamoq,  joylashtirmoq,  o‘rnatmoq;  mettre  le  couvert,  la  table  dasturxon 

yozmoq,  stol  tuzamoq;  il  a  fait  mettre  l’électricité  dans  la  grange  u 

omborxonaga elektr tushirtirdi; 7. (à) sarflamoq, qo‘shmoq; mettre du soin à 

se  cacher,  de  l’énergie  à  faire  qqch  yashirinish  tashvishini  qilmoq,  biron 

ishni qilish uchun kuch-quvvat sarflamoq; loc il y  a  mis du sien  u yonidan 

to‘ladi; 8. (dans, en, à) solmoq, qo‘ymoq (ichiga); mettre de grands espoirs 

en  qqn  biron  kishiga  katta  umid  bog‘lamoq;  9.  (à)  belgilamoq,  aniqlamoq 

(baho,  narx  haqida),  sarflamoq;  mettre  plusieurs  jours  à  faire  qqch  biror 

narsa  qilish  uchun  bir  necha  kun  sarflamoq;  y  mettre  le  prix  narxini 

belgilamoq, to‘lamoq; 10. qo‘zg‘amoq, tug‘dirmoq, sabab bo‘lmoq; il a mis le 

désordre, le trouble partout u hamma joyda  tartibsizlik,  notinchlik  tug‘dirdi; 

11. yozmoq, yozib qoldirmoq;  mettre  son nom sur un album  albomda o‘z 

nomini  yozib  qoldirmoq;  fam  mettons  que  o‘ylaymizki,  niyat  qilamizki, 

mo‘ljallaymizki,  taxmin  qilamizki;  12.  loc  fam  mettre  les  bouts,  les  voiles 

juftakni rostlamoq, urmoq; on les  met juftakni uramiz;  13. yangi  bir holatga 

qo‘ymoq;  mettre qqn debout birovni  tikka qilib  qo‘ymoq;  mettre bas,  à bas 

qulatmoq; mettre bas tug‘moq (hayvonga nisbatan); la chienne a mis bas it 

tug‘di;  14.  ma’lum  bir  holatga  keltirmoq;  voulez-vous  mettre  le  loquet,  le 

verrou?  ilmoqni  tushirib,  zulfinni  surib  solib  qo‘ya  olasizmi?  15.  yangi  bir 

holatga qo‘ymoq,  o‘tkazmoq;  mettre du blé  en gerbe bug‘doyni bog‘lamoq; 

mettre un texte  en français matnni  fransuz  tiliga  tarjima qilmoq;  mettre à 

holatga  qo‘ymoq,  solmoq;  mettre  un  bassin  à  sec  hovuzning  suvini 

quritmoq;  16.  mettre  qqch  ou  qqn  dans,  en,  à  qo‘ymoq,  keltirmoq  (biror 

holatga);  mettre  en  état  tayyor  holatga  keltirmoq;  mettre  en  contact 

uchrashtirmoq;  mettre  en  présence  muhayyo  qilmoq;  mettre  en  lumière, 

en cause oshkor qilmoq, xavf ostiga qo‘ymoq;  mettre au point un appareil 

de photo fotoapparatni  tayyor holatga keltirmoq;  mettre qqn à  mort birovni 

qatl  qilmoq;  mettre  en  mouvement  harakatga  keltirmoq;  mettre  en  vente 

savdoga  qo‘ymoq;  mettre  en  œuvre  harakatga  keltirmoq,  ishga  solmoq, 

amalga  oshirmoq;  17.  biror  narsani  ishga  solmoq,  harakatga  keltirmoq;  il 

met la radio à partir de six heures du matin u radioni ertalabgi soat oltidan 

boshlab qo‘yadi;  II.  se  mettre vpr 1. joylashmoq,  joy  olmoq,  joy egallamoq, 

o‘tirmoq, yotm oq; mets-toi dans ce fauteuil, sur ce canapé bu kresloga, bu 

divanga  o‘tir; se  mettre à la fenêtre deraza yoniga  turmoq; elle s’est  mise 

au  lit  u  o‘rniga  yotdi;  se  mettre  à  l’abri  o‘zini  panaga  olmoq;  loc  ne  plus 

savoir où se  mettre o‘zini qayerga  qo‘yarini  bilmay qolmoq;  2.  joylashgan, 

qo‘yilgan  bo‘lmoq;  je  ne  sais  pas  où  se  mettent  les  assiettes  men 

tarelkalarni qayerga qo‘yilishini bilmayapman; 3. bo‘lmoq; elle s’est mise en 

colère u achchiqlandi; uning jahli chiqdi; elles se sont  mises d’accord ular 

kelishib  olishdi;  4.  ma’lum  holatni  egallamoq;  se  mettre  à  genoux  tiz 

cho‘kmoq;  se  mettre  en  civil  grajdancha,  oddiy  hayotga  o‘ tmoq;  5.  se 

mettre  à  qilishni  boshlamoq,  kirishmoq;  se  mettre  au  travail  ishga 

kirishmoq;  se  mettre  aux  mathématiques  matematikani  o‘rganishga 

kirishmoq;  se  mettre  à  faire  qqch  biror  narsa  qilishni  boshlamoq;  6.  loc 

n’avoir  rien  à  se  mettre  kiygiday  narsasi  bo‘lmaslik;  7.  fam 

do‘pposlashmoq; 

qu’est-ce 

qu’ils 

se 


mettent! 

nega 


ular 

do‘pposlashishyapti! 

meuble

1

  I.  adj  1.  yumshoq,  mayin  (tuproqqa  nisbatan);  un  sol  meuble 



yumshoq  yer;  2.  dr  ko‘chirib  bo‘ladigan  (mol-mulk,  mol-dunyo);  des  biens 

meubles  et  immeubles  mol-dunyo  va  ko‘chmas  mulk;  II.  nm  mebel; 

marchand  de  meubles  anciens  qadimiy  mebellar  bilan  shug‘ullanuvchi 

savdogar; meubles rustiques qo‘pol ishlangan mebel. 

meubler

  I.  vt  1.  jihozlamoq;  meubler  sa  maison  uyini  jihozlamoq;  2. 



chambre  meublée  jihozlari  bilan birga  ijaraga olingan xona; nm habiter un 

meublé  jihozlari  bilan  ijaraga  olingan  xonada  yashamoq;  3.  to‘latm oq, 

bezamoq,  bezatmoq;  meubler  ses  loisirs  avec  quelques  bons  livres 

bo‘sh vaqtini yaxshi kitoblar o‘qib o‘ tkazmoq; II. se  meubler vpr mebel sotib 

olmoq; ils n’ont pas d’argent pour  se  meubler ularning mebel sotib olgani 

pullari yo‘q. 

meuglement

  nm  bo‘kirish;  les  meuglements  des  bœufs  buqalarning 

bo‘kirishi. 

meugler


 vi (buqa) 1. bo‘kirmoq; 2. fig qichqirmoq. 

meule


1

 nf tegirmontosh;  meules de  moulin  tegirmon  toshlari; 2. qayroq, 

qayroqtosh; affûter un couteau sur la meule pichoqni qayroqqa qayramoq. 

meule


2

 nf g‘aram. 

meuler

 vt ishqalamoq, yupqalashtirmoq, qayramoq. 



meulière

 adj pierre meulière ou nf une meulière chag‘ irtosh. 

meunerie

  nf  1.  un  ishlab  chiqarish  sanoati;  2.  tegirmonchilar;  chambre 

syndicale de la meunerie tegirmonchilar kasaba uyushmasining palatasi. 

meunier,  ière

  I.  n  tegirmonchi;  à  la  meunière  unga  bulangan 

(qovurishdan  oldin);  II.  adj  un  ishlab  chiqarish  (tegirmonchilikka  oid); 

industrie meunière un ishlab chiqarish sanoati. 

meurtre


 nm o‘ldirish, o‘ldirib ketish, qatl etish, qotillik. 

meurtrier,  ière

  I.  n  qotil;  II.  adj  o‘ldiradigan,  qirg‘ in  qiladigan,  qirg‘ in 

soladigan  (narsa);  combats  meurtriers  qonli  kurashlar;  arme  meurtrière 

qirg‘in quroli; une route meurtrière xatarli yo‘l; fureur meurtrière qo‘rqinchli 

qahr. 


meurtrière

 nf shinak, tuynuk (istehkomlarda, qo‘rg‘on devorlarida). 

meurtrir

 vt 1. urib olmoq, urib olib lat yedirmoq, shikastlamoq, momataloq 

qilmoq;  il  lui  serrait  le  poignet  à  le  meurtrir  u  uning  bilagini  shikastlash 

uchun  qisar  edi;  il  a  les  pieds  tout  meurtris  uning  oyoqlari  butunlay 



MEURTRISSURE

 

MIEUX



 

 

 



336 

momataloq;  2.  fig qattiq xafa qilmoq,  dilini, ko‘nglini og‘ritmoq, ko‘ksini yara 

qilmoq, dilini jarohatlamoq; avoir le cœur meurtri ko‘ksi yara bo‘lmoq. 

meurtrissure

  nf  1.  urilgan  joy,  lat  yegan  joy,  ko‘kargan,  qon  talashgan 

joy, momataloq, ko‘kariq; 2.  dog‘; ezilgan,  urilgan joy (meva, sabzavotlarda); 

3. iz,  belgi, alomat (charchoq; kasallik, qarilik qoldirgan); les  meurtrissures 

du cœur qalb chandiqlari. 

meute

 nf 1. ovchi itlar to‘dasi; 2. manfur odamlar to‘dasi, guruhi, galasi. 



mévente

 nf kasodchilik, bozor kasod. 

mexicain, aine

 I. adj meksikalik, M eksikaga oid; II. n meksikalik. 

mezzanine

 nf 1. mezonin (orkestr bilan birinchi bolaxona orasidagi kichik 

qavat);  mezzanine  d’une  salle  de  spectacle  beletaj  (tomosha  zallarida: 

parterdan yuqoridagi o‘rinlar); 2. bolaxonacha; il a construit une mezzanine 

dans sa salle à manger u yemakxonasiga bolaxonacha qurdi. 

mezzo


  n  1.  nm  kontralto  va  soprano  orasidagi  ayol  ovozi;  2.  nf  shu 

ovozdagi ashulachi ayol. 

mi

 nm mus mi. 



mi-

 adj inv yarim, nim; yanvarning yarmi; loc adv à  mi- o‘rtasida, yarmida; 

à  mi-hauteur  yarim  balandlikda;  à  mi-côte  qiyalikning  yarmida;  mi-long 

yarim uzun; étoffe mi-fil, mi-coton yarim tolali, yarim paxtali mato; yeux mi-

clos yarim yumuq ko‘zlar. 

miam-miam

  I.  intj  fam  ham-ham  (og‘izni  chappillatib  ovqatning 

lazzatliligini bildirish); II. nm inv enf ham-ham (ovqat). 

miaou

 nm fam enf miyov; le chat fait miaou mushuk miyov deydi. 



miasme

 nm zaharli chirindi bug‘lari. 

miaulement

 nm 1. miyovlash; 2. yengilgina g‘ijirlash, g‘uvillash. 

miauler

 vi miyovlamoq. 



mica

 nm 2. sluda (shaffof mineral); 2. sluda plastinasi. 

mi-carême

  nf  nasroniylar  ro‘zasi  uchinchi  haftasining  payshanba  kuni 

(bolalar yasanishib bayram qiladigan kun). 

micelle


 nf juda katta molekula. 

miche


 nf yumaloq buxanka non. 

micheline

  nf  pnevmatik  shinali  g‘ildirakka  o‘rnatilgan  avtomotrisa 

(mustaqil motorli temir yo‘l vagoni). 

mi-chemin

 

(à)



  loc  adv  yarim  yo‘lda;  fig  yarim  yo‘lda,  chala;  s’arrêter  à 

mi-chemin yarim yo‘lda to‘xtamoq, ishni chala qoldirmoq. 

micmac

 nm fam hiyla-nayrang, kirdikor. 



micocoulier

 nm bot bujun. 

mi-corps

 

(à)



 loc adv belgacha, belboqqacha. 

mi-course

 

(à)


 loc adv yarim yo‘lda. 

micro


 n 1. nm mikrofon; parler, chanter au  micro, devant, dans  micro 

mikrofonga,  mikrofon  oldida,  mikrofondan  gapirmoq,  ashula  aytmoq;  2.  nm 

mikrohisoblash  mashinasi,  shaxsiy 

hisoblash  mashinasi;  3.  nf 

mikroinformatika. 

microbe


 nm 1. mikrob; 2. fam nozik, kichik odam. 

microbien, ienne

 mikrobga oid, mikrobli;  maladie  microbienne yuqumli 

kasallik. 

microbiologie

 nf mikrobiologiya. 

microclimat

 nm mikroiqlim. 

microcosme

 nm litt mikrokosm (mikroskop orqaligina ko‘rinadigan kichik 

olam). 

microfilm



 nm mikrofilm. 

micro-informatique

 nf mikroinformatika. 

micron


 nm mikron (metrning milliondan bir bo‘lagi). 

micro-ordinateur

  nm  mikrohisoblash  mashinasi,  shaxsiy  hisoblash 

mashinasi. 

micro-organisme

 nm mikroorganizm (mikroskop orqaligina ko‘rinadigan 

kichik organizm). 

microphone

 nm mikrofon. 

microphysique

 nf mikrofizika. 

microprocesseur

 nm inform mikroprosessor. 

microscope

  nm  mikroskop;  ce  microscope  grossit  mille  fois  bu 

mikroskop  ming  marta  kattaytiradi;  microscope  électronique  elektron 

mikroskop;  examiner  qqch  au  microscope  biror  narsani  mikroskop  orqali 

kuzatmoq. 

microscopique

  adj  1.  mikroskop  orqali,  yordamida  qilinadigan, 

mikroskopik; examen  microscopique mikroskop  orqali kuzatish; opération 

microscopique  mikroskopik  ish;  2.  mikroskop  orqali  ko‘rinadigan,  juda 

kichik, mikroskopik. 

microsillon

 nm uzoq chaladigan plastinka (mikroyozuvli plastinka). 

miction


 nf siyish, bovul qilish; miction douloureuse qiynalib siyish. 

midi


  nm  1.  tush,  choshgoh,  qiyom,  tush,  qiyom  vaqti;  le  repas  de  midi 

tushlik; 2.  tushgi soat  o‘n ikki; on mangera à  midi juste rappa-rosa soat o‘n 

ikkida ovqatlanamiz; il est  midi soat o‘n  ikki;  midi un quart, et demi,  midi 

dix  soat  o‘n  ikkidan  chorakta  o‘ tdi,  o‘n  ikki  yarim,  o‘n  minut  o‘ tdi;  loc 

chercher  midi à quatorze heures ishni bekordan-bekorga  qiyinlashtirmoq, 

chigallashtirmoq; 3. janub; coteau exposé au midi janubga qaragan tepalik; 

4. janubiy viloyatlar; avoir l’accent du midi janub lahjasida gapirmoq. 

midinette

 nf yosh shahar qizi; conversations de  midinette yosh shahar 

qizi suhbati. 

mie

  nf  nonning  mag‘zi;  manger  la  mie  et  laisser  la  croûte  nonning 



mag‘zini  yeb,  chetini  qoldirmoq;  pain  de  mie  mag‘izdangina  iborat  bo‘lgan 

non; 2. fam adj à la mie de pain ushoqqa ham arzimaydigan. 

miel

 nm asal, bol; être tout sucre tout miel qandu asal bo‘lmoq. 



mielleux,  euse

  adj  asalday  shirin,  asal  qo‘shilgan;  paroles,  phrases 

mielleuses asalday shirin nutqlar, gaplar; air mielleux yaltoqlanmoq. 

mien,  mienne

  I.  adj  poss  1.  litt  un  mien  cousin  mening 

amakivachchalarimdan biri; 2. ses idées que j’ai faites miennes uning men 

o‘zimga  taalluqli deb qabul qilgan  fikirlari; II. pron poss le  mien, la  mienne, 

les  miens,  les  miennes  meniki,  menikilar;  votre  fils  et  le  mien  sizning 

o‘g‘lingiz  va  meniki;  je  ne  discute  pas,  votre  prix  sera  le  mien  men 

tortishib o‘ tirmayman, sizning bahongiz mening bahy iom bo‘ladi; III. nm 1. loc 

j’y ai  mis du  mien men  bunga kuch sarfladim; les  miens menikilar (menga 

qarashli odamlar: ota-ona, do‘stlar, tarafdorlar). 

miette

  nf  1.  ushoq,  uvoq;  2.  les  miettes  ozgina  narsa,  zig‘ irday  narsa, 



zarra,  qoldiq;  dans  cette  affaire,  nous  n’auront  que  des  miettes  biz  bu 

ishda  ozgina  narsagagina  ega  bo‘lamiz;  3.  kichik  parcha,  bo‘lak,  qisim; 

mettre un verre en miettes she’rni kichik parchalarga bo‘lmoq; donnez-moi 

une  miette de  ce gâteau menga bu pirogdan bir bo‘ lak bering;  4. fam pas 

une  miette  hech  narsa,  zig‘ircha  ham,  zarracha  ham;  ne  pas  perdre  une 

miette d’un spectacle tomoshadan hech narsa qoldirmay ko‘rmoq. 

mieux

  I.  adv  1.  yaxshiroq;  cette  lampe  éclaire  mieux  bu  chiroq 



yaxshiroq  yoritadi;  je  le  connais  mieux  men  uni  yaxshiroq  taniyman;  aller 

mieux sog‘lig‘i, ahvoli yaxshi bo‘ lmoq, o‘zini yaxshi his qilmoq; le  malade va 

mieux  kasalning  ahvoli  yaxshi;  faire  mieux  de  yaxshiroq  qilgan  bo‘lmoq; 

vous  feriez  mieux  de  vous  taire  siz  jim  tursangiz  yaxshiroq  qilgan 

bo‘lardingiz; aimer mieux yaxshiroq ko‘rmoq; 2.  mieux que ko‘ra yaxshiroq; 

il  travaille  mieux  que  son  frère  u  akasiga  qaraganda  yaxshiroq  ishlaydi; 

mieux que jamais yo‘qdan ko‘ra yaxshiroq; 4. (plus,  moins  bilan) moins il 

mange,  mieux  il  se  porte  u  qancha  oz  yesa,  shuncha  o‘zini  yaxshi  his 

qilyapti;  4.  loc  adv  on  ne  peut  mieux  a’lo  darajada,  ko‘ngildagidan  ham 

yaxshiroq,  kutilganidan  ham  yaxshiroq;  il  va  on  ne  peut  mieux  ishlar 

ko‘ngildagidan  ham  yaxshiroq  ketyapti;  de  mieux  en  mieux  borgan  sari;  à 

qui  mieux  mieux  o‘zishib,  biri  biridan  o‘ tib,  quvlashib;  5.  le  mieux  eng 

yaxshi;  les  situations  le  mieux  payées  eng  yaxshi  haq  to‘lanadigan 

holatlar;  loc  au  mieux  juda  yaxshi  bo‘lganda,  ko‘ngildagidek  bo‘lganda;  au 

mieux, il  réunira deux  mille suffrages juda yaxshi bo‘lganda, u ikki mingta 

ovoz  to‘playdi;  être au  mieux juda yaxshi aloqada bo‘ lmoq; pour le  mieux 

ko‘ngildagidan ham, kutilgandan  ham yaxshiroq; tous  est, tous va pour le 

mieux  hamma  narsa  ko‘ngildagidan  ham  yaxshi,  yaxshiroq  ketyapti;  6. 

yaxshiroq narsa, yaxshirog‘i; en attendant  mieux yaxshirog‘ini kutib; il y a 

mieux,  mais  c’est  plus  cher  yaxshirog‘i  bor,  lekin  u  qimmatroq;  faute  de 

mieux  yaxshirog‘i  bo‘lmaganligi  sababli;  il  a  changé  en  mieux  u  yaxshi 

tomonga o‘zgardi; II. adj 1. juda yaxshi (sog‘liqqa nisbatan); se sentir mieux 

o‘zini  juda  yaxshi  his  qilmoq;  je  vous  trouve  mieux  bugun  sizning 

ko‘rinishigiz  juda  yaxshi;  il  est  mieux  que  son  frère  u  akasidan  ko‘ra 

yaxshiroq;  mettez-vous  dans  ce  fauteuil,  vous  serez  mieux  bu  kresloga 

o‘tiring, qulayroq bo‘ladi;  2. yaxshiroq,  tuzukroq (narsa); parler est bien,  se 



MIEUX

-

ÊTRE



 

MILLIMÉTRÉ

 

 

 



337 

taire est mieux gapirish yaxshi, jim turish yaxshiroq; si vous n’avez rien de 

mieux  à  faire  ce  soir,  je  vous  emmène  au  cinéma  bugun  kechqurun 

sizning  tuzukroq qiladigan ishingiz bo‘lmasa, men sizni kinoga olib boraman; 

3. loc qui est  mieux yana ham yaxshiroq; III. nm inv le mieux eng yaxshisi; 

le  mieux  est  l’ennemi  du  bien  qosh  qo‘yaman  deb  ko‘z  chiqarmoq;  le 

médecin  a  constaté  un  léger  mieux  vrach  biroz  yaxshilanish  borligini 

ta’kidladi;  de  mon,  ton,  son  mieux  qo‘ limdan,  qo‘lingdan,  qo‘lidan 

kelganicha;  j’essaie  de  faire  de  mon  mieux  men  qo‘limdan  kelganicha 

harakat qilaman. 

mieux-être

  nm  inv  farovonlik,  mo‘l-ko‘lchilik,  turmush  darajasining 

oshishi. 

mièvre


  adj  jimjimador,  bejamdor,  serhasham,  tamtaroq,  soxta;  poésie 

mièvre jimjimador she’r. 

mièvrerie

  nf  jimjimadorlik,  bejamdorlik,  serhashamlik,  tam taroqlik, 

soxtalik. 

mignardise

  nf  nazokat,  latofat,  yoqim lilik,  go‘zallik,  chiroylilik;  des 

mignardises noz-karashma, noz-istig‘no, qiliqdorlik. 

mignon, onne

 I. adj 1. yoqim toy, dilbar, jonon, go‘zal; une fille jeune et 

mignonne yosh va dilbar qiz; 2. iltifotli, nazokatli, xushmuomala, shirin so‘z; 

sois  mignonne!  iltifotli qiz bo‘ lgin! II. n sevikli, suyukli, ma’shuq, ma’shuqa, 

jonon; mon mignon azizim, jonim, qimmatlim, qadrdonim, sevgilim. 

migraine


  nf  migren  (vaqti-vaqti  bi lan  tutadigan  qattiq  bosh  og‘rig‘i);  j’ai 

une légère  migraine mening boshim ozgina  og‘rib  turibdi; il a du  migraine 

uning bosh og‘rig‘ i bor. 

migrateur,  trice



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling