Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
bilan, o‘ taketgan rasmiyatchilik bilan. méticuleux, euse adj sinchkov, maydakash; o‘taketgan rasmiyatchi, puxta; il est extrêmement méticuleux u o‘z ishiga o‘taketgan puxta; propreté méticuleuse o‘ taketgan tozalik; trop méticuleux o‘taketgan rasmiyatchi. métier
nm 1. hunar, kasb, ixtisos, soha, ish, mashg‘ulot, mehnat; métier manuel, intellectuel qo‘l, aqliy mehnat; petits métiers hunarmandchilik; choisir un métier kasb tanlamoq; être du métier kasb egasi bo‘lmoq; il connaît son métier u o‘z kasbining ustasi; prov il n’y a pas de sot métier kasbning yomoni yo‘q; 2. vazifa, xizmat, ish; le métier de roi podsholik vazifasi; 3. mahorat, san’at, ustalik; mohirlik; il a du métier u mohir; il manque de métier uning mahorati yetishmaydi; 4. stanok; métier à tisser to‘quv stanogi; 5. loc mettre, un travail, une œuvre sur le métier biron ishni yo‘lga qo‘ymoq, boshlamoq; biron ishga kirishmoq. métis, isse adj 1. metis, duragay; enfant métis metis bola; n les mulâtres sont des métis mulatlar duragaylardir; une belle métisse go‘zal duragay qiz; 2. duragay, chatishma; œillet métis duragay chinnigul; 3. toile métisse ou nm le métis yarim junli, ip aralash jundan to‘qilgan mato. métissage nm chatishuv, chatishtirish, duragaylash. métisser vt chatishtirmoq, duragaylamoq; chien métissé chatishtirilgan it. métonymie nf littér metonimiya; “boire un verre” est une métonymie “bir stakan ichmoq” metonimiyadir. MÉTONYMIQUE
MEURTRIR
335 métonymique adj metonimiyadan iborat bo‘lgan, metonimiyali, metonim ik. métrage nm 1. metrlab o‘lchash; 2. metraj; le métrage d’un film filmning metraji; long, moyen, court métrage to‘la, o‘rta, qisqa metrajli film; un court métrage documentaire qisqa metrajli hujjatli film. mètre 1
le choix d’un mètre vazn tanlash. mètre
2 nm metr (o‘ lchov birligi); un cent mètres yuz metrga yugurish; mètre carré kvadrat metr. métrer
vt metrlab o‘lchamoq; métrer un terrain maydonni metrlab o‘lchamoq. métreur, euse n yer o‘lchovchi, tanobchi. métrique nf littér metrika (she’r vazni, o‘lchovi va uning nazariyasi). métrite nf méd metrit (bachadon yallig‘lanishi). métro ou vx métropolitain 2 nm metro; station, bouche de métro metro bekati, metroga kirish joyi; prendre le métro metroga chiqmoq, o‘tirmoq; une rame de métro metro poyezdi; le métro de Montréal M onreal metrosi. métronome nm mus metronom (qisqa vaqt oraliqlarini bildiruvchi asbob). métropole nf 1. poytaxt, markaz; les grandes métropoles économiques ulkan iqtisodiy markazlar; 2. metropoliya (mustamlakalarga ega bo‘lgan davlat). métropolitain 1 , aine adj metropoliyaga oid, metropoloyaga tegishli. métropolitain 2
métropolite nm mitropolit (yepiskoplarning oliy unvoni va shu unvondagi yepiskop). mets
nm inv, litt ovqat, taom; un mets délicieux misli yo‘q taom; ces mets sont exquis bu ovqatlar lazzatli. mettable adj kiysa bo‘ladigan, kiyishga yaroqli; ce manteau n’est plus mettable bu palto kiyishga butunlay yaroqsiz. metteur, euse n metteur en scène sahnalashtiruvchi, rejissor; elle est metteur en scène u sahnalashtiruvchi; metteur en œuvre zargar; typogr metteur en pages sahifalovchi. mettre
I. vt 1. qo‘ymoq, joylamoq, tashlamoq; mettez cela ici, là, autre part buni bu yerga, u yerga, boshqa joyga qo‘ying; mettre sur ustiga qo‘ymoq; mettre dans ichiga qo‘ymoq, kiritmoq; mettre du vin en bouteilles vinoni shishalarga quymoq; mettre en terre yerga o‘ tqazmoq, ko‘mmoq; mettre à un endroit joylamoq; mettre près, auprès de yaqinlashtirmoq; mettre ses mains derrière le dos qo‘lini orqasiga qilmoq; 2. joylamoq; mettre un enfant sur sa chaise bolani kursiga o‘ tqazmoq; mettre qqn sur la route biron kishiga yo‘l ko‘rsatmoq; fig mettre qqn sur la voie biron kishini yo‘lga solmoq; 3. joylamoq, qo‘yib qo‘ymoq; il a mis son fils en pension u bolasini pansionga joyladi; mettre en place joyiga, olib qo‘ymoq; mettre qqn à la porte biron kishini haydab chiqarmoq; loc mettre au monde, au jour dunyoga keltirmoq; 4. kiyib yurmoq, taqib yurmoq; mettre des gants qo‘lqop kiyib yurmoq; 5. qo‘shmoq, solmoq, taqmoq; mettre un ingrédient dans un plat ovqatga massaliq solmoq; elle s’est mis une barrette dans les cheveux u sochiga to‘g‘nog‘ich taqdi; 6. joylamoq, joylashtirmoq, o‘rnatmoq; mettre le couvert, la table dasturxon yozmoq, stol tuzamoq; il a fait mettre l’électricité dans la grange u omborxonaga elektr tushirtirdi; 7. (à) sarflamoq, qo‘shmoq; mettre du soin à se cacher, de l’énergie à faire qqch yashirinish tashvishini qilmoq, biron ishni qilish uchun kuch-quvvat sarflamoq; loc il y a mis du sien u yonidan to‘ladi; 8. (dans, en, à) solmoq, qo‘ymoq (ichiga); mettre de grands espoirs en qqn biron kishiga katta umid bog‘lamoq; 9. (à) belgilamoq, aniqlamoq (baho, narx haqida), sarflamoq; mettre plusieurs jours à faire qqch biror narsa qilish uchun bir necha kun sarflamoq; y mettre le prix narxini belgilamoq, to‘lamoq; 10. qo‘zg‘amoq, tug‘dirmoq, sabab bo‘lmoq; il a mis le désordre, le trouble partout u hamma joyda tartibsizlik, notinchlik tug‘dirdi; 11. yozmoq, yozib qoldirmoq; mettre son nom sur un album albomda o‘z nomini yozib qoldirmoq; fam mettons que o‘ylaymizki, niyat qilamizki, mo‘ljallaymizki, taxmin qilamizki; 12. loc fam mettre les bouts, les voiles juftakni rostlamoq, urmoq; on les met juftakni uramiz; 13. yangi bir holatga qo‘ymoq; mettre qqn debout birovni tikka qilib qo‘ymoq; mettre bas, à bas qulatmoq; mettre bas tug‘moq (hayvonga nisbatan); la chienne a mis bas it tug‘di; 14. ma’lum bir holatga keltirmoq; voulez-vous mettre le loquet, le verrou? ilmoqni tushirib, zulfinni surib solib qo‘ya olasizmi? 15. yangi bir holatga qo‘ymoq, o‘tkazmoq; mettre du blé en gerbe bug‘doyni bog‘lamoq; mettre un texte en français matnni fransuz tiliga tarjima qilmoq; mettre à holatga qo‘ymoq, solmoq; mettre un bassin à sec hovuzning suvini quritmoq; 16. mettre qqch ou qqn dans, en, à qo‘ymoq, keltirmoq (biror holatga); mettre en état tayyor holatga keltirmoq; mettre en contact uchrashtirmoq; mettre en présence muhayyo qilmoq; mettre en lumière, en cause oshkor qilmoq, xavf ostiga qo‘ymoq; mettre au point un appareil de photo fotoapparatni tayyor holatga keltirmoq; mettre qqn à mort birovni qatl qilmoq; mettre en mouvement harakatga keltirmoq; mettre en vente savdoga qo‘ymoq; mettre en œuvre harakatga keltirmoq, ishga solmoq, amalga oshirmoq; 17. biror narsani ishga solmoq, harakatga keltirmoq; il met la radio à partir de six heures du matin u radioni ertalabgi soat oltidan boshlab qo‘yadi; II. se mettre vpr 1. joylashmoq, joy olmoq, joy egallamoq, o‘tirmoq, yotm oq; mets-toi dans ce fauteuil, sur ce canapé bu kresloga, bu divanga o‘tir; se mettre à la fenêtre deraza yoniga turmoq; elle s’est mise au lit u o‘rniga yotdi; se mettre à l’abri o‘zini panaga olmoq; loc ne plus savoir où se mettre o‘zini qayerga qo‘yarini bilmay qolmoq; 2. joylashgan, qo‘yilgan bo‘lmoq; je ne sais pas où se mettent les assiettes men tarelkalarni qayerga qo‘yilishini bilmayapman; 3. bo‘lmoq; elle s’est mise en colère u achchiqlandi; uning jahli chiqdi; elles se sont mises d’accord ular kelishib olishdi; 4. ma’lum holatni egallamoq; se mettre à genoux tiz cho‘kmoq; se mettre en civil grajdancha, oddiy hayotga o‘ tmoq; 5. se mettre à qilishni boshlamoq, kirishmoq; se mettre au travail ishga kirishmoq; se mettre aux mathématiques matematikani o‘rganishga kirishmoq; se mettre à faire qqch biror narsa qilishni boshlamoq; 6. loc n’avoir rien à se mettre kiygiday narsasi bo‘lmaslik; 7. fam do‘pposlashmoq; qu’est-ce qu’ils se
mettent! nega
ular do‘pposlashishyapti! meuble 1
yumshoq yer; 2. dr ko‘chirib bo‘ladigan (mol-mulk, mol-dunyo); des biens meubles et immeubles mol-dunyo va ko‘chmas mulk; II. nm mebel; marchand de meubles anciens qadimiy mebellar bilan shug‘ullanuvchi savdogar; meubles rustiques qo‘pol ishlangan mebel. meubler I. vt 1. jihozlamoq; meubler sa maison uyini jihozlamoq; 2. chambre meublée jihozlari bilan birga ijaraga olingan xona; nm habiter un meublé jihozlari bilan ijaraga olingan xonada yashamoq; 3. to‘latm oq, bezamoq, bezatmoq; meubler ses loisirs avec quelques bons livres bo‘sh vaqtini yaxshi kitoblar o‘qib o‘ tkazmoq; II. se meubler vpr mebel sotib olmoq; ils n’ont pas d’argent pour se meubler ularning mebel sotib olgani pullari yo‘q. meuglement nm bo‘kirish; les meuglements des bœufs buqalarning bo‘kirishi. meugler
vi (buqa) 1. bo‘kirmoq; 2. fig qichqirmoq. meule
1 nf tegirmontosh; meules de moulin tegirmon toshlari; 2. qayroq, qayroqtosh; affûter un couteau sur la meule pichoqni qayroqqa qayramoq. meule
2 nf g‘aram. meuler vt ishqalamoq, yupqalashtirmoq, qayramoq. meulière adj pierre meulière ou nf une meulière chag‘ irtosh. meunerie nf 1. un ishlab chiqarish sanoati; 2. tegirmonchilar; chambre syndicale de la meunerie tegirmonchilar kasaba uyushmasining palatasi. meunier, ière I. n tegirmonchi; à la meunière unga bulangan (qovurishdan oldin); II. adj un ishlab chiqarish (tegirmonchilikka oid); industrie meunière un ishlab chiqarish sanoati. meurtre
nm o‘ldirish, o‘ldirib ketish, qatl etish, qotillik. meurtrier, ière I. n qotil; II. adj o‘ldiradigan, qirg‘ in qiladigan, qirg‘ in soladigan (narsa); combats meurtriers qonli kurashlar; arme meurtrière qirg‘in quroli; une route meurtrière xatarli yo‘l; fureur meurtrière qo‘rqinchli qahr.
meurtrière nf shinak, tuynuk (istehkomlarda, qo‘rg‘on devorlarida). meurtrir vt 1. urib olmoq, urib olib lat yedirmoq, shikastlamoq, momataloq qilmoq; il lui serrait le poignet à le meurtrir u uning bilagini shikastlash uchun qisar edi; il a les pieds tout meurtris uning oyoqlari butunlay MEURTRISSURE
MIEUX
336 momataloq; 2. fig qattiq xafa qilmoq, dilini, ko‘nglini og‘ritmoq, ko‘ksini yara qilmoq, dilini jarohatlamoq; avoir le cœur meurtri ko‘ksi yara bo‘lmoq. meurtrissure nf 1. urilgan joy, lat yegan joy, ko‘kargan, qon talashgan joy, momataloq, ko‘kariq; 2. dog‘; ezilgan, urilgan joy (meva, sabzavotlarda); 3. iz, belgi, alomat (charchoq; kasallik, qarilik qoldirgan); les meurtrissures du cœur qalb chandiqlari. meute nf 1. ovchi itlar to‘dasi; 2. manfur odamlar to‘dasi, guruhi, galasi. mévente nf kasodchilik, bozor kasod. mexicain, aine I. adj meksikalik, M eksikaga oid; II. n meksikalik. mezzanine nf 1. mezonin (orkestr bilan birinchi bolaxona orasidagi kichik qavat); mezzanine d’une salle de spectacle beletaj (tomosha zallarida: parterdan yuqoridagi o‘rinlar); 2. bolaxonacha; il a construit une mezzanine dans sa salle à manger u yemakxonasiga bolaxonacha qurdi. mezzo
n 1. nm kontralto va soprano orasidagi ayol ovozi; 2. nf shu ovozdagi ashulachi ayol. mi nm mus mi. mi- adj inv yarim, nim; yanvarning yarmi; loc adv à mi- o‘rtasida, yarmida; à mi-hauteur yarim balandlikda; à mi-côte qiyalikning yarmida; mi-long yarim uzun; étoffe mi-fil, mi-coton yarim tolali, yarim paxtali mato; yeux mi- clos yarim yumuq ko‘zlar. miam-miam I. intj fam ham-ham (og‘izni chappillatib ovqatning lazzatliligini bildirish); II. nm inv enf ham-ham (ovqat). miaou nm fam enf miyov; le chat fait miaou mushuk miyov deydi. miasme nm zaharli chirindi bug‘lari. miaulement nm 1. miyovlash; 2. yengilgina g‘ijirlash, g‘uvillash. miauler vi miyovlamoq. mica nm 2. sluda (shaffof mineral); 2. sluda plastinasi. mi-carême nf nasroniylar ro‘zasi uchinchi haftasining payshanba kuni (bolalar yasanishib bayram qiladigan kun). micelle
nf juda katta molekula. miche
nf yumaloq buxanka non. micheline nf pnevmatik shinali g‘ildirakka o‘rnatilgan avtomotrisa (mustaqil motorli temir yo‘l vagoni). mi-chemin
(à) loc adv yarim yo‘lda; fig yarim yo‘lda, chala; s’arrêter à mi-chemin yarim yo‘lda to‘xtamoq, ishni chala qoldirmoq. micmac nm fam hiyla-nayrang, kirdikor. micocoulier nm bot bujun. mi-corps
(à) loc adv belgacha, belboqqacha. mi-course
(à)
loc adv yarim yo‘lda. micro
n 1. nm mikrofon; parler, chanter au micro, devant, dans micro mikrofonga, mikrofon oldida, mikrofondan gapirmoq, ashula aytmoq; 2. nm mikrohisoblash mashinasi, shaxsiy hisoblash mashinasi; 3. nf mikroinformatika. microbe
nm 1. mikrob; 2. fam nozik, kichik odam. microbien, ienne mikrobga oid, mikrobli; maladie microbienne yuqumli kasallik. microbiologie nf mikrobiologiya. microclimat nm mikroiqlim. microcosme nm litt mikrokosm (mikroskop orqaligina ko‘rinadigan kichik olam). microfilm nm mikrofilm. micro-informatique nf mikroinformatika. micron
nm mikron (metrning milliondan bir bo‘lagi). micro-ordinateur nm mikrohisoblash mashinasi, shaxsiy hisoblash mashinasi. micro-organisme nm mikroorganizm (mikroskop orqaligina ko‘rinadigan kichik organizm). microphone nm mikrofon. microphysique nf mikrofizika. microprocesseur nm inform mikroprosessor. microscope nm mikroskop; ce microscope grossit mille fois bu mikroskop ming marta kattaytiradi; microscope électronique elektron mikroskop; examiner qqch au microscope biror narsani mikroskop orqali kuzatmoq. microscopique adj 1. mikroskop orqali, yordamida qilinadigan, mikroskopik; examen microscopique mikroskop orqali kuzatish; opération microscopique mikroskopik ish; 2. mikroskop orqali ko‘rinadigan, juda kichik, mikroskopik. microsillon nm uzoq chaladigan plastinka (mikroyozuvli plastinka). miction
nf siyish, bovul qilish; miction douloureuse qiynalib siyish. midi
nm 1. tush, choshgoh, qiyom, tush, qiyom vaqti; le repas de midi tushlik; 2. tushgi soat o‘n ikki; on mangera à midi juste rappa-rosa soat o‘n ikkida ovqatlanamiz; il est midi soat o‘n ikki; midi un quart, et demi, midi dix soat o‘n ikkidan chorakta o‘ tdi, o‘n ikki yarim, o‘n minut o‘ tdi; loc chercher midi à quatorze heures ishni bekordan-bekorga qiyinlashtirmoq, chigallashtirmoq; 3. janub; coteau exposé au midi janubga qaragan tepalik; 4. janubiy viloyatlar; avoir l’accent du midi janub lahjasida gapirmoq. midinette nf yosh shahar qizi; conversations de midinette yosh shahar qizi suhbati. mie nf nonning mag‘zi; manger la mie et laisser la croûte nonning mag‘zini yeb, chetini qoldirmoq; pain de mie mag‘izdangina iborat bo‘lgan non; 2. fam adj à la mie de pain ushoqqa ham arzimaydigan. miel nm asal, bol; être tout sucre tout miel qandu asal bo‘lmoq. mielleux, euse adj asalday shirin, asal qo‘shilgan; paroles, phrases mielleuses asalday shirin nutqlar, gaplar; air mielleux yaltoqlanmoq. mien, mienne I. adj poss 1. litt un mien cousin mening amakivachchalarimdan biri; 2. ses idées que j’ai faites miennes uning men o‘zimga taalluqli deb qabul qilgan fikirlari; II. pron poss le mien, la mienne, les miens, les miennes meniki, menikilar; votre fils et le mien sizning o‘g‘lingiz va meniki; je ne discute pas, votre prix sera le mien men tortishib o‘ tirmayman, sizning bahongiz mening bahy iom bo‘ladi; III. nm 1. loc j’y ai mis du mien men bunga kuch sarfladim; les miens menikilar (menga qarashli odamlar: ota-ona, do‘stlar, tarafdorlar). miette nf 1. ushoq, uvoq; 2. les miettes ozgina narsa, zig‘ irday narsa, zarra, qoldiq; dans cette affaire, nous n’auront que des miettes biz bu ishda ozgina narsagagina ega bo‘lamiz; 3. kichik parcha, bo‘lak, qisim; mettre un verre en miettes she’rni kichik parchalarga bo‘lmoq; donnez-moi une miette de ce gâteau menga bu pirogdan bir bo‘ lak bering; 4. fam pas une miette hech narsa, zig‘ircha ham, zarracha ham; ne pas perdre une miette d’un spectacle tomoshadan hech narsa qoldirmay ko‘rmoq. mieux I. adv 1. yaxshiroq; cette lampe éclaire mieux bu chiroq yaxshiroq yoritadi; je le connais mieux men uni yaxshiroq taniyman; aller mieux sog‘lig‘i, ahvoli yaxshi bo‘ lmoq, o‘zini yaxshi his qilmoq; le malade va mieux kasalning ahvoli yaxshi; faire mieux de yaxshiroq qilgan bo‘lmoq; vous feriez mieux de vous taire siz jim tursangiz yaxshiroq qilgan bo‘lardingiz; aimer mieux yaxshiroq ko‘rmoq; 2. mieux que ko‘ra yaxshiroq; il travaille mieux que son frère u akasiga qaraganda yaxshiroq ishlaydi; mieux que jamais yo‘qdan ko‘ra yaxshiroq; 4. (plus, moins bilan) moins il mange, mieux il se porte u qancha oz yesa, shuncha o‘zini yaxshi his qilyapti; 4. loc adv on ne peut mieux a’lo darajada, ko‘ngildagidan ham yaxshiroq, kutilganidan ham yaxshiroq; il va on ne peut mieux ishlar ko‘ngildagidan ham yaxshiroq ketyapti; de mieux en mieux borgan sari; à qui mieux mieux o‘zishib, biri biridan o‘ tib, quvlashib; 5. le mieux eng yaxshi; les situations le mieux payées eng yaxshi haq to‘lanadigan holatlar; loc au mieux juda yaxshi bo‘lganda, ko‘ngildagidek bo‘lganda; au mieux, il réunira deux mille suffrages juda yaxshi bo‘lganda, u ikki mingta ovoz to‘playdi; être au mieux juda yaxshi aloqada bo‘ lmoq; pour le mieux ko‘ngildagidan ham, kutilgandan ham yaxshiroq; tous est, tous va pour le mieux hamma narsa ko‘ngildagidan ham yaxshi, yaxshiroq ketyapti; 6. yaxshiroq narsa, yaxshirog‘i; en attendant mieux yaxshirog‘ini kutib; il y a mieux, mais c’est plus cher yaxshirog‘i bor, lekin u qimmatroq; faute de mieux yaxshirog‘i bo‘lmaganligi sababli; il a changé en mieux u yaxshi tomonga o‘zgardi; II. adj 1. juda yaxshi (sog‘liqqa nisbatan); se sentir mieux o‘zini juda yaxshi his qilmoq; je vous trouve mieux bugun sizning ko‘rinishigiz juda yaxshi; il est mieux que son frère u akasidan ko‘ra yaxshiroq; mettez-vous dans ce fauteuil, vous serez mieux bu kresloga o‘tiring, qulayroq bo‘ladi; 2. yaxshiroq, tuzukroq (narsa); parler est bien, se MIEUX - ÊTRE MILLIMÉTRÉ
337 taire est mieux gapirish yaxshi, jim turish yaxshiroq; si vous n’avez rien de mieux à faire ce soir, je vous emmène au cinéma bugun kechqurun sizning tuzukroq qiladigan ishingiz bo‘lmasa, men sizni kinoga olib boraman; 3. loc qui est mieux yana ham yaxshiroq; III. nm inv le mieux eng yaxshisi; le mieux est l’ennemi du bien qosh qo‘yaman deb ko‘z chiqarmoq; le médecin a constaté un léger mieux vrach biroz yaxshilanish borligini ta’kidladi; de mon, ton, son mieux qo‘ limdan, qo‘lingdan, qo‘lidan kelganicha; j’essaie de faire de mon mieux men qo‘limdan kelganicha harakat qilaman. mieux-être nm inv farovonlik, mo‘l-ko‘lchilik, turmush darajasining oshishi. mièvre
adj jimjimador, bejamdor, serhasham, tamtaroq, soxta; poésie mièvre jimjimador she’r. mièvrerie nf jimjimadorlik, bejamdorlik, serhashamlik, tam taroqlik, soxtalik. mignardise nf nazokat, latofat, yoqim lilik, go‘zallik, chiroylilik; des mignardises noz-karashma, noz-istig‘no, qiliqdorlik. mignon, onne I. adj 1. yoqim toy, dilbar, jonon, go‘zal; une fille jeune et mignonne yosh va dilbar qiz; 2. iltifotli, nazokatli, xushmuomala, shirin so‘z; sois mignonne! iltifotli qiz bo‘ lgin! II. n sevikli, suyukli, ma’shuq, ma’shuqa, jonon; mon mignon azizim, jonim, qimmatlim, qadrdonim, sevgilim. migraine
nf migren (vaqti-vaqti bi lan tutadigan qattiq bosh og‘rig‘i); j’ai une légère migraine mening boshim ozgina og‘rib turibdi; il a du migraine uning bosh og‘rig‘ i bor. migrateur, trice Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|